ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Zaboravio sam da dodam i nešto u vezi sa Kikomorom Branke S/M.
Jednu tehničku manu.

Nazivi poglavlja zovu se Scena 1, scena 2, scena 3.

Nije mi bilo jasno čemu kad nije reč o scenariju niti drami već o prozi.
Kao da spisateljica ima na umu film o Kikomori, a da je prozna forma nužno zlo od koje se može odstupiti.

Mešanje formi ne treba raditi.

Umesto broja scene ili glave, dovoljno je napisati tri tačkice i nastaviti dalje.

Iako mi zahtevnije priče predstavljaju izazov, Kikimora me je namučila. Dobar početak, posebno onaj prijem, ali kasnije se niti suviše zakomplikuju, i stil odnese prevagu nad jasnoćom pripovedanja. Nisam ukapirao kraj. Kad pročitam zbirku do kraja, vratiću se ponovo na Kikimoru, da joj pružim još jednu šansu.

Ako se sećate promocije, Scroby je rekao da se, osim priča u zbirci nalaze i odlomci budućih romana.
Ja sam tako shvatio Kikomuru.

Zato i praštam tu nerešivost ičega u delu koji je ovde objavljen.

Quote from: Loni on 17-12-2014, 21:46:06
Branke S/M.

Baš si vickast, Loni!

NATAŠA MILIĆ - PROGRAM

Ova priča me je neodoljivo podsetila na jedan događaj iz ranog detinjstva. Znate, bio sam bolešljivo žgepče, pa me je mama svaki čas vodala kod lekara. Prilikom jedne od tih poseta na klupi sam pronašao nekakav strip. Sećam se, bio je to Komandant Mark, pa kako je bila prilična gužva, stao sam da ga čitam. Kao što to ponekad biva, avantura me je toliko ponela da sam jedva iščekivao da okrenem sledeću stranicu. Zamislite moje razočaranje kad sam otkrio da je neko otkinuo poslednjih nekoliko listova!

Slično sam se osetio i sa Natašinom storijom. Tu je dobro postavljena pozornica i moćni likovi. Siva eminencija iza tapaciranih vrata, neprobojna sekretarica kao glavni protagonista, vremešni portir koji svašta znade, ministrova ljubavnica prepuna tajni i, kao kruna svega, tajanstveni posetilac koga elektronika ne prepoznaje. Napetost raste, sekretaričini snovi su sve strašniji, uzbuđeno čekam šta će biti, kad najednom TRAS! Prozaično razrešenje u tri rečenice deluje kao da je Nataša satarom otfikarila priželjkivanu katarzu, baš onako kao što su nedostajale poslednje stranice u onom davno pronađenom stripu.

Nažalost taj udarac nije onakav od koga bride uši. Ne, to je sasvim obično, skoro svakodnevno razrešenje. Šteta, priča je imala ogromne potencijale.

Zahvaljujem, Stipe. Možda si u pravu, ali meni neko spektakularnije rešenje ne bi bilo uverljivo.

RADOSLAV SLAVNIĆ - MIJAZMA

Kad priču ove dužine pročitam u dahu bez zapinjanja, zaključak se nameće sam od sebe - reč je o dobro napisanoj i vešto vođenoj storiji, pa neću gubiti vreme na hvalospeve talentu i spisateljskom umeću mlađahnog Slavnića, nego ću izneti neke svoje impresije o njegovom delu.

Dakle, na osnovu ne samo ove priče, već i na osnovu dosad pročitanog odlomka njegovog (prilično impresivnog) opusa, mogu reći da je Raša hroničar ponora. Njegova omiljena tema su truljenje i raspad, odnosno psihičko, fizičko, moralno i sistemsko propadanje, pa su najbliže poređenje koje mi pada na pamet dela Klajva Barkera. Dobro ne pobeđuje, dobrota je slabost. Uvek ponovo i ponovo trijumfuju zlo i interes.

Heroji, vladari, medicinari, bolesti i države, sve je to privremeno.

Samo senke opstaju. Samo senke pobeđuju.

Mijazma je moj prvi susret sa prozom Radoslava Slavnića, i neće biti poslednji. Uistinu talentovan pisac. Jedini moj savet bi mu bio da kad piše bude malo hladniji - bez vrištećih sudova - tj da pusti scenu da priča sama za sebe gde god je to moguće.

 IVAN VUKADINOVIĆ - HAARP U DRUGOM SVETU

Pošto je razjašnjeno da je ovo deo romana, nezahvalno je odlomak analizirati kao priču, ali šta je tu je... Ne moraju me svi voleti.

Posmatrano kao odlomak, ovo je sasvim solidno izveden preokret sa nebrojenim mogućnostima, ali kao priča ne funkcioniše na čak tri nivoa: strukturalnom, motivacionom i emotivnom. Evo i zašto:

Nedostaju osnovni elementi priče: uvod, zaplet i zaključak ili pančlajn. Tonom ravnim poput Aljaske prepričani su vrlo uzbudljivi događaji, a da čitalac ne stiže ni da uhvati dah. To može da funkcioniše u romanu, gde se svi navedeni elementi nalaze na drugom mestu, ali za priču je ovakva struktura neprihvatljiva. Kao drugo, junaci priče se jednostavno ušetaju u vrhunski zaštićenu zonu pod patronatom američke mornarice. Šta su oni? Vrhunski obučeni specijalci? Fanatični grinpisovski diverzanti? Džihadovci? Bez odgovora na to pitanje priča je realna taman koliko i bajke braće Grim. Možda bi odgovor na to pitanje učinilo prihvatljivim i totalno odsustvo emocija kod glavnog junaka u trenutku kad shvata da se našao u sasvim drugoj dimenziji ili vremenu. Protagonistkinja je u to vreme uglavnom u besvesnom stanju, pa nju možemo preskočiti. Može li iko zamisliti emocije nekoga ko je najednom, bez ikakvog prelaza, odvojen od sveta koji poznaje?

Ovako istrgnuto iz konteksta, ovo deluje poput holivudske pucačine. Siguran sam da se svi ovi nedostaci mogu ispeglati u obimnijem delu, ali HAARP je zbirka priča, pa samo tako mogu i da posmatram svako pojedino delo.

Svako ima pravo na svoje mišljenje, a pomenute su stvari koje meni (kada sam "konzument") i nisu veliki problem - tako recimo pre par nedelja je bila tribina o Interstelaru, kad sam video šta se zamera na većinu toga sam mogao reći: dobro pa šta.
Recimo, kada se u dijalog umeša Ljubav, ono kad treba da odluče na koju će planetu, zamera se kao i meni "ravan ton", a zaboravlja se jedna druga stvar: dvoje naučnika raspravlja o tome koju odluku doneti, u nedostatku dovoljno validnih podataka. Pri tome je On subjektivan jer je ostavio porodicu na Zemlji, a Ona jer ima ljubavnika na jednoj od dve planeta (ne sećam se da li je nešto posebno rečeno o njenom odnosu prema Zemlji). Oboje znaju za razloge subjektivnosti.
Pa naravno da će diskusija ostati "ravna", jer će se kao naučnici držati nauke, a kao dodatni argument koristiti ono što nauka ne može da objasni, ergo Ljubav, odnosno sve one gepove, pa kažu postoji God of the gaps ili tako nešto (ne volem mnogo taj okupatorsi jezik).
Ravan ton bi se mogao zameriti da u radnji filma ima malo više "tenzije" između njih dvoje, a rekao bih da za uslove holivudskog hita je ima minimalno.
Ovo je bila ilustracija miskoncepcije 
Ono na sta bih imao odgovoriti je

QuoteMože li iko zamisliti emocije nekoga ko je najednom, bez ikakvog prelaza, odvojen od sveta koji poznaje?

Grešiš u tome da nije najednom. Jesi li se nekad budio iz nesvesnog stanja? Ako nisi, zamisli (zapravo ni ja nemam mnogo primera iz svoga života).
Ako si se našao "na čudnom mestu", nije to kao da si odjednom ušao u nepoznatu sobu, nego opažaš detalj po detalj i sklapaš sliku sveta. Ta slika je drugačija, a tebi treba da shvatiš.
Pa i da si odjednom ušao u čudnu sobu, a recimo da si u situaciji gde možeš očekivati opasnost, nećeš odmah početi "jao kuku meni" (jel te emocije tražiš?!) nego ćeš videti kako preživeti u situaciji. I zato ne treba da si "ne znam kakav specijalac". Alternativno, neko ko ide da nešto sazna, provese se,  može (u stvarnosti!) biti radoznao i neoprostivo naivan u nekoj situaciji. Ili možda ipak oprostivo, sreća često prati budale... no to bi bilo u nekoj sasvim drugačijoj priči.
Dalje, uopšte nije poenta, a to se u priči (odnosno tom delu romana) već dovoljno vidi da je neko njemu rekao "e sad si u durgom svetu", nego Džorig to postepeno uviđa. Seti se da on ne zna efekte implozivne naprave (posebno ako je blizu implozije). Dakle, sasvim je moguće da jednostavno nema više ni H od HAARP-a, ali je to i dalje Aljaska, mislim kao deo USA, zatim tu je neka mobilna mreža.
Sve to oni polako saznaju, a događa se i vejavica koja im je u tom trenutku "malo" veći problem od toga gde su zapravo.

p.s. A što se tiče lakoće ulaska, stvar je prosta i objašnjena na samom početku priče. Kako izgleda HAARP takav ulazak uz primenu tehnoloških gedžeta i ignorisanje (eto, to bi mi mogao zameriti) sile koja tera sva živa stvorenja, je sasvim logičan. Kada sam pisao roman, guglovao sam HAARP i vodeo da izgleda poprilično smešno. Da sam drugačije opisao bio bih nepošten prema sebi. (To inače rekoh na promociji, ali radio nije preneo)

Quote from: Prc Milojko on 21-12-2014, 10:13:35
Tonom ravnim poput Aljaske...

http://en.wikipedia.org/wiki/List_of_highest_mountain_peaks_of_Alaska

Ne uzimajte me previše ozbiljno, to je samo moje subjektivno viđenje i ništa više.
Znate, mišljenje je baš kao i guzica. Svako ga ima.

Biće bolje da više ne komentarišem ništa. I ovo je bilo previše....

Komentarisi poznate & slavne.
Eto ja popljuvao mejnstrim velicine Dejvida i Vasu... a za Gocica rekoh samo da nisam odusevljen (to valjda nije pljuvanje)... a od zanrovskih onog srpskog psiha, ne znam da l je on velicina al' je komercijalan...
Poenta je da meta pljuce ne smatra shodnim (moz'  da prica kako nema vremena & zivaca) odje da se pojavi. Dosta je takvih. Evo, Stojiljkovica koji se bogovima hvala nije pojavio u zbirci moz da cerecis nece ni primetiti 
Od tih velicina jedino je (i to stalno) nazocan Ghoul, al' njemu bar ja nemam sta da zamerim kad ozbiljno radi & ozbiljno se zajebava. Mislim Yodsothottovanje, ko to moze da ne voli 

Nikoga ja nisam pljuvao. Rekao sam šta mislim i to je sve.

Quote from: Dzorig FSB on 23-12-2014, 16:19:34
Komentarisi poznate & slavne.
Eto ja popljuvao mejnstrim velicine Dejvida i Vasu...

Zašto Davida zoveš Dejvid? Nisi čuo za Davida i Golijata? Ili veruješ da je amerikanizacija svega poželjna i jedino moguća čak i kada su u pitanju osobe i okolnoisti koje nemaju nikakvih dodirnih tačaka?

Quote from: Boban on 23-12-2014, 18:45:20

Quote from: Dzorig FSB on 23-12-2014, 16:19:34
Komentarisi poznate & slavne.
Eto ja popljuvao mejnstrim velicine Dejvida i Vasu...

Zašto Davida zoveš Dejvid? Nisi čuo za Davida i Golijata? Ili veruješ da je amerikanizacija svega poželjna i jedino moguća čak i kada su u pitanju osobe i okolnoisti koje nemaju nikakvih dodirnih tačaka?

evo je opet ova bukva.

jebote, i s ovakvim ljudima čovek treba da pokušava da se šali, a kamoli da im plasira sofisticirana, višeznačna dela suptilne aluzivnosti i netransparentno ironičnih intonacija po kojima će oni kratkovido da pljuckaju!

Pročitah i onu, jedinu priču od stranog (hrvatskog) autora.

IVAN LUTZ - Oči boje mudrosti i nade.
Vrlo dobra! S obzirom da spadam u one koji slikovito zamišljaju ono šta čitaju, ova storija mi je dosad najslikovitija. Sva je u bojama. Od zelenila amazonskih džungli do dijamantskog presijavanja podzemnog sveta u kojem obitavaju odabrani.
Baš baš topla, mesijanska priča.

Isus i legendi bio je jedini mesija, a u svetu Ivana Lutza to je epidemija. Kad duhovno osveste jednog onda i on postaje mesija za one dalje.

Evo top liste fantastike sa "Helly Cherryja"...

Pred kraj godine obično sumiramo šta smo sve prošli, doživeli, naučili... pročitali... Neki od nas sporo čitaju, pa pređu po desetak knjiga godišnje, drugi ih gutaju, pa pročitaju i do dvadeset naslova mesečno, dok ima i onih koji čitaju po stotinak stranica, i više, dnevno... Njih slobodno možemo nazvati ovisnicima...
Ti ovisnici obično imaju najbolji pregled, uvid u izdanja za proteklu godinu i neretko dele savete šta vam valja čitati. Kako pripadamo jednoj takvoj ,,grupi", uzeli smo sebi za slobodu da vas obavestimo koje ste naslove ,,propustili" ove godine.

Na prvom je mestu zbirka ,,HAARP i druge priče", sjajno, podebelo štivo izdavačke kuće ,,Paladin", koje će vam definitivno zavrteti glavu i izroditi još stotinak teorija zavere, a koje je izašlo za Sajam knjiga ove godine. Naslovnu priču, novelu tačnije, potpisuje kolega po peru, Jovan Ristić, a rame uz rame ga prate Dejan Ognjanović, Oto Oltvanji, Ivan Nešić, Mladen Milosavljević i drugi.

Na drugom je mestu dugo očekivani dvadeseti broj ,,Znaka Sagite", časopisa koji Boban Knežević, u okviru svoje izadavče kuće ,,Everest Media", neumorno objavljuje, gura i nosi (kao i sve ostalo što radi i objavljuje). Najnoviji broj donosi 43 priče sa prve godine književne radionice foruma ,,Znak Sagite". Radionica okuplja mnogobrojnu, šaroliku skupinu autora iz Srbije i okruženja, koji svakog meseca već više od dve godine pišu kratke priče na teme koje zadaje pisac, urednik i izdavač Boban Knežević.
...

Tamara Lujak


http://www.hellycherry.com/2014/12/fantastika-u-srbiji-2014-godine.html

Да ли је Тамара Лујак икад написала негативну критику/рецензију/неколико речи о неком делу?

ona je očigledno stara škola - kada misli o nekom delu negativno, ne pominje ga.

vidim da je, praveći ovu listu, t. lujak propustila da navede ime autorke 'rečnika straha', koji je uvrstila na listu.
čudna omaška, budući da su svuda drugde na ovoj top-listi navedena imena autora.

QuoteZašto Davida zoveš Dejvid?

Zato Bobane jer sam neoriginalan sto se iz mog pisanja da videti, a to Dejvid sam vidjeo bas na ovoj temi pa pokupio...
Sad, ko prvi tako napisa mrzi me da proveravam.

Quote from: Prc Milojko on 23-12-2014, 18:37:37
Nikoga ja nisam pljuvao. Rekao sam šta mislim i to je sve.

Dapace, i ja rekoh sta mislim, a o nekim pricama poznatih & slavnih ne mislim nista dobro.

Kod priče Ivana Lutza zaboravio sam da n avedem dosta dobru rečenicu koja glasi:

- Bilo je gotovo nestvarno slušati ambijentalno mumljanje prostora koje doziva, doziva i poziva na odmor, spuštanje kapaka, spavanje i meditaciju.

Sad sam kod Miljanove priče. Početak obećava. Vrlo bogata naracija.

Ako "ambijentalno mumlanje" nije potreban i dovoljan razlog za iskretanje glavom i odbacivanje knjige u suprotni ugao, onda, Bog s vama deco...

A koja ono beše tvoja priča u "HAARP"-u?

JOVAN RISTIĆ - HAARP I DRUGE PRIČE

Priča vrlo brzog tempa i laka za čitanje. Poseduje onu nedefinisanu čaroliju koja nagoni čitaoca da prosto guta stranice. Nikakvo čudo što je odabrana za naslovnu priču zbirke. Prava mala enciklopedija Teorija Zavera.

Radi se o sjajnoj storiji, s likovima koje smesta mogu identifikovati među svojim poznanicima, naročito Mrvicu i Bebu (posebno me zabavilo povezivanje imena Tamara sa klubom "Leila") i sa slikovitim opisima mesta i predela kroz koje "ekspedicija" prolazi.

Dvostruki preokret na kraju je pravo malo otkrovenje.

Odlično!

Mogli bi ljudi identifikovati i drugu dvojicu bez problema, odnosno ima ipak jedan problem - koliko je neko spreman da bude kritican prema svojoj oklolini, i to nekoj apstraktnoj "nacionalnoj" nego onoj koju licno poznaje, ili zasto da ne (u nekim slucajevima) prema samom sebi...

 9. MILJAN MARKOVIĆ - BEZ OBZORJA

Ovo je tačno onakva priča tajanstva i mašte kakva meni paše.   
Ulazak u svet koji Miljan nudi je pravo uživanje.
Naracija vrhunska.
Nivo profesionalnih, nagrađivanih pisaca.  Naročito prvi deo gde svaka rečenica poseduje bogatu metaforu ili poređenje.

,,Život nam je danas tesna cipela.''
,,Priča o boljem sutra smotala nas je kao pogled lepe žene. Prevarila kao osmeh deteta.''
,,Skripta u mojoj tintari zakuca i ne može da pređe na sledeću liniju koda.''

Padam i na finse tipa:

,,Nina, koknuo sam Horasa ispred njegove vile. Dok sam odlazio, ležao je u zagrljaju muškatli.''

ili

,,Vetar zavija ko ranjeno pseto.''
,,Imam utisak da sam dupe i muda umočio u vreli i smrdljivi gulaš.''
,,Gologuz ulazim u ledenu vodu i velikodušno joj dozvoljavam da uradi prljavi posao za mene.''
,,Već tada je bilo jasno da je Đavo stavio šalu pod mišku i poneo je sa sobom.''
,,Njihove prostorije gotovo da su optočene zlatom i deluju kao da novcem samo što ne brišu guzice.''
,,A jednom sam čuo da je neko rekao da je sloboda odgovor na nepostavljeno pitanje.''
,,Uguravam sebe u pantalone.''
,,...Ostala je usađena u njemu kao kugla sladoleda u kornetu.''

Naracija je dakle čista 10.
Sad osvrt na fabulu:

Ovde se, ako se ne varam, dešavaju sledeće stvari:
U nekom budućem svetu, čovečanstvo se rukovodi prema takozvanoj sinhronizaciji.
Ona nas tera da ustajemo u određeno vreme i radimo određene stvari.
Ljudi su izdeljeni na pojase. Neki žive u mračnom, neki u tamnom, a ima i srednjih i svetlih pojasa za privilegovane.
Hijerarhija je stroga i što je pojas tamniji, biljke su loše, a hrana nezdravija.
Glavni junak se grčevito bori za budućnost sebe i svog sina i želeo bi da pređe u neki svetliji pojas.
Za to je spreman i da izvrši ubistvo za novac. Bar do časa dok je ubeđen da će likvidirati negativca.

Ono šta ga sprečava za takvo delo je izvesni Tkač (lažni Nekromanser) koji ima gavrana (pravi nekromanser) i koji imaju sposobnost da ožive svakoga.  Tkač ima ulogu i preispitivača glavnog junaka Grigora koji će shvatiti da ga je žena koja ga je unajmila za ubistvo (inače privlačna povremena ljubavnica) zeznula i da će mu namestiti kaznu sinhronizatora.
Pritom ni tip koga ubija (svaki čas; jer ga gavran oživljava), nije tako loš jer je pronikao u mračne tajne društva i smislio strategiju kako da doaka onima koji su legitimisali mučene širokih narodnih masa u tamnim pojasevima.

Tako se glavni lik predomišlja. Tkač ga spašava od policije sinhroma, ali... tu dolazi i prebrz kraj.

IMPRESIJE:
Ovakva postavka je generalno gledano odlična. Prava antiutopija.
Od 30 stranica, u 25 sam baš uživao dok mi se za poslednjih 5 čini da je sve ipak nekako zbrzano.
Kao da priča treba tek da počne, a ona se naglo završava.
Nosim se dilemom da možda tako i treba i da je najbolje rešenje čitaoce samo navesti na razmišljanje šta bi moglo biti dalje.
No ja sam, poned postupnim dešavanjima, ostao u isčekivanju da se ovo negde i nastavi.

Sve u svemu solidna storija. Dosta kompleksna i zahtevna.
Pogodnija za dužu formu (Od 30 stranica, može se napraviti i 90).
Za Miljana mi se čini da mu duže forme više leže od kratkih. Ovde je disao punim plućima i raširio krila u letu koji je na radionici bio ograničen.
Sve u svemu svaka čast. Uživane je čitati. I sjajna naracija i solidno isticanje paradoksa (naručilac ubistva je vegetarijanka) i dobri obrti (oživljavalac iz mrtvih nije čovek već gavran, preokret u vezi sa percepcijom dobrog i lošeg glavnog junaka).
Samo na kraju da se ne zbrzi i to je to. Delo vredno pamćenja.

Samo da se na brzinu, u želji da ne ometam diskusiju, zahvalim svima na čitanju i komentarima. Uzvraćam istom merom čim se i sam dokopam zbirke! Uzdravlje! 

Danas sam bio prinuđen da provedem nekoliko sati u redu za porez, pa sam iskoristio priliku da prelistam/pročitam ovu knjigu.
Stekao sam neke vrlo lične, vrlo ostrašćene i vrlo odokativne sudove.
Porazno je to da su svi uglavnom tamo gde bi čovek pretpostavio da će biti. Oni koji nisu znali da pišu i dalje ne znaju, oni koji su imali problema s konstrukcijama i dalje ih imaju, beznadežni su beznadežni. Nije mi samo jasno, zapravo, užasnut sam komentarima i ocenjivanjem, da se nešto što nema elementarne uslove čitljivosti uopšte ocenjuje nekim ocenama koje nisu 0.
Nisam stigao do kraja knjige, prozvali su me pred kraj Otoove priče. Taj čovek ume da piše, ali me njegove tematike potpuno ne zanimaju, ali on ume da piše. Pola ljudi ovde ne barata osnovim stvarima neophodnim da se uopšte krene s pisanjem. Ako uporedimo Stipana i Otoa, pa ja ne znam ko i kako to može da upoređuje, Stipanovo isprazno ređanje nekih opisa i slika bez dublje promišljenosti i veze sa bilo čime i na drugoj strani jedan gotovo profesionalni stil pisanja. Miljan konfuzan do mere da verovatno ni njemu samom nije bilo jasno šta mu se dešava u priči. Mali Vukadinović doslovno besmislen svakom ispisanom rečenicom; milionima godina daleko od pisanja koje može da zadovolji bilo kakav istančan ukus. Gocić pisac i gospodin, sjajan u nastupu uživo, solidan u pisanju, ali mene takav pristup, kroz pisma i korespodenciju apsolutno iritira i odbija.
Porazno je gledati ovo ocenjivanje okolo i glorifikaciju nekih stvari, vrednovanje ideje naspram svega drugog, pominjanje sjajnog stila tamo gde nema ničeg sličnog ni u nagoveštajima. Mislio sam da napišem detaljnu vivisekciju svih priča, ali ne da mi se. Ima tu dobrih stvari, ima sjajnih pisaca, ali više je osrednjih i slabih i iznenađujući broj baš slabih. Možda je problem što ja ne volim ni zvučne, teške metafore na koje se pali Loni. Možda sam ja zapravo beznadežno zastareo.
Ima u crtaću Bambi ona sjajna scena kada mama zec uči sina da ako nema šta lepo da kaže, da ne treba da kaže ništa, mada je za mene svakako kasno.

Bilo bi cakano da uradiš tu vivisekciju. Biće ti prvenac u životu. A mi ćemo doznati sve tajne koje tebe vode u pisanju.

Ah! Mračni Gospodar je stigao! Najzad!

10. VASA PAVKOVIĆ - SVET KAO VOLJA I ZAVERA
Moj veliki propust je što utiske nisam napisao odmah. Sad je već prošlo nedelju dana od kako je isčitah i skoro da
zaboravih sve osim da mi je smetala preeskscplicitnost.
Umesto naglašavanja o zaverama, trebali bismo da zaključujemo sami.

11. MIRJANA MARINŠEK NIKOLIĆ - NAJLEPŠA, KRAJ PRIČE
Dosta mi se dopala jer volim priče u kojima je autor faktografski potkovan.
Vidi se da Marija poprilično poznaje živote i Eli Ficdžerald i Merilin Monro,
ali i domaće, popularne džez pevačice iz 70-tih Beti Đorđević.

https://www.youtube.com/watch?v=Weo5TcwcbNk

Zanimljiva priča koja se čita u dahu, a jedina mana koja mi pada na um je da samo proučavaoci, spisateljica i filmadžija
nemaju autohtonu svrhu u priči već su više prosti pripovedači.

Vasina priča uistinu pati od prevelike eksplicitnosti. Ali od svih priča koje je objavio u Goranovim zbirkama, ova mi se daleko najviše dopala. Zbog ideje.

Ovo što si napisao za Mirjaninu priču potpisujem. I da dodam - to je još jedna priča koja je zapravo odlomak iz romana. Otud i njene slabosti kao priče.

12. DEJAN OGNJANOVIĆ - NEKRONOMIKON: TREĆE, DOPUNJENO IZDANJE

Gul kao prozni pisac me još nijednom nije razočarao. Pa ni ovde. 
Nisam ljubitelj horora, ali zbog, evo već četvrte, pete njegove storije koja mi se dopala, dobijam želju da šansu dam i njegovim dužim formama, pa ću verovatno kupiti i Zavodnika.

Priča nije samo fantastika već podjednako pripada i humorističkom žanru.
Za pohvalu je kad neko ume, takoreći ni iz čega i s malo materijala, da napravi toliko komičnih obrta.

Donekle sam se bojao da će zez na račun Bobana biti samo sebi svrha.
B. je zaista prikazan kao paušalac, plagijator, drukara, interesdžija koji sam ne ceni ono šta izdaje već sve radi s isključivim ciljem zarade.
Neke epizodne stvari su i suvišne. Recimo smrdljivi i pijani saputnik u busu.
Ipak iz tih internih fora, Ognjanović je uspeo da ispliva i da u drugoj polovini maherski iskonstruiše priču vrednu zadate teme.
Pritom, žaoku nije skinuo s Bobana za koga je, posle ove priče, jasno da je glavni krivac za raspad Jugoslavije. 
Poen plus priča ima i kao reklama za samog Lafkrafta, a Boban nije jedini vešto isparodiran. Na istom nivou ispešnosti to je urađeno i aktuelnom premijeru.

BRAVURE VREDNE PAMĆENJA:

- Da ponudim onima koji imaju oči da vide, mozak da shvate i muda da prihvate.
- vratnice nove percepcije
- Dokon pop i Šub-Niguratove jariće krsti
- Pogledom sam pomazio taj mejl
- Kiklop Media ( To je naziv Bobanove izdavačke kuće. Waha ha ha ha)
- Nalet vrtoglavice na ivici bezdana
- Nije mrtvo to što može zauvek da laže
- u pozadini mozga
- Osetio sam se kao istraživač u dubokim i naoko pustim katakombama koga je neko naprasno vlažnom krpom šljapnuo posred nosa.
- Kolaborirao dabogda kroz vekove. S grobljanskim pacovima i bezimenim stvarima što su naučile da hodaju a trebalo bi da gmižu.
- Krajnje je vreme da te preliju katranom i zašećere perjem koje si neshvatljivo dugo izbegavao.
- U lobanji su mi blesnule zloslutne konstelacije kakve zemaljski kartografi nebesa nikad nisu iscrtali, a onda ih je progutao nemerljivi kosmički vrtlog tako da su se našle usisane s one strane tmine.
- Buljim u raskrečene laži dnevnih novina
- Primio sam u pluća zadah ciganstva, izduvnih gasova, iscurelog ulja, javnog klozeta, pečenih pljeskavica i znoja sažvakanih pa ispljuvanih putnika kojekakvih Sima Prevoz, Đoka Trans i Radulo Ekspres prevoznika.
(Da je daleko od politkor-a jes', al' je jaka sentenca).
- ...Među polusvet koji je ordinirao na dolaznom peronu zaronivši u auru tog rasnog, etničkog i higijenskog melanža koji je razvratno nudio svoje usluge, od nošenja kofera preko vožnje taksijem do bezimenih, ali jasno nagoveštenih besramnosti.
- poderotina u samom tkanju stvarnosti
- kao da su od uštavljene kože natapane kapanem vekova
- Utkali su ih u ono šta su verovali da je fikcija, a zapravo je bila zamaskirana stvarnost...

Quote from: Loni on 08-01-2015, 15:28:33
Nisam ljubitelj horora, ali zbog, evo već četvrte, pete njegove storije koja mi se dopala, dobijam želju da šansu dam i njegovim dužim formama, pa ću verovatno kupiti i Zavodnika.

samo ti čekaj da i ovo što je ostalo na lageru ode, pa se onda javi...

Quote from: Loni on 08-01-2015, 15:28:33B. je zaista prikazan kao paušalac, plagijator, drukara, interesdžija koji sam ne ceni ono šta izdaje već sve radi s isključivim ciljem zarade.

ih, bre, prećera ga. nije baš tako.
a naročito ne ovo 'drukara'! otkud pa to izvuče?

Quote from: Loni on 08-01-2015, 15:28:33Pritom, žaoku nije skinuo s Bobana za koga je, posle ove priče, jasno da je glavni krivac za raspad Jugoslavije. 

to je jedan od skrivenih fazona na koje sam ponosniji, drago mi je da si ga skužio.

Quote from: Loni on 08-01-2015, 15:28:33a Boban nije jedini vešto isparodiran. Na istom nivou ispešnosti to je urađeno i aktuelnom premijeru.

kao i obično, promakla ti je parodija usmerena i na "Ghoula".

Quote from: Loni on 08-01-2015, 15:28:33- Da ponudim onima koji imaju oči da vide, mozak da shvate i muda da prihvate.

ako jednog dana uzmeš da čitaš NAŽIVO, videćeš da je ovo, i još par nekih natuknica, zapravo intertextualna (zdravo, skalope!) referenca!

Haj' onda da rezervišem i ja jedan primerak Zavodnika.

I da priznam grešku.
Nije trebalo da piše drukarstvo.

Na papiru na kom sam pisao bravure i impresije stoji u jednom delu spisak karakteristika tog fiktivnog Bobana iz priče: Plagijator, paušalac, interesdžija pa onda je išla ta reč sa d... koju sam nerazgovetno ispisao.
Pisano malo R ispade ko IL. Dakle diletant ... u biranju korica za omot, nalaženju saradnika itd.

Parodiju na sam lik naratora nisam zapazio.
Premalo ga znam, a sudeći po postavima, dosta tog u ponašanju čini se vrlo verodostojno.

Ne znam samo postoji li u našoj realnosti i Spasoje. Da ga ima, baš bi bio hit.

Loni, ima vic:
Došla devojka iz Londona kući u Irsku, donela skupe poklone, na očevo pitanje čime se bavi, kaže da je - prostitutka.
Otac urla, devojka uplakana kaže: Znači ja da vratim sve ove poklone??
Otac razmišlja trenutak, pa kaže: Čekaj, možda se nismo razumeli. Jesi ti ono rekla da si - protestant?

Uh... čoveče ja u svakom postu.
Ko da plaćam za reklame.

Više se ne sećam da li danas ispih...  ne sećam se više... nekog alkohola valjda... pa i ne znam da l je pametno da se uključim u diskusiju, al' hajd da pokušam...

Elem

Da je srpska sajansfikšn scena jedna bašta na čijim se krajevima nalaze i Scallop i Ghoul u vidu biljaka, ne bih stao ni na čiju stranu.
Zašto?!
Čemu?!
Kad u vrtu ima mesta za svo cveće.
Čak i korov daje kiseonik!

Svakoga od njih vredi zaliti.


SKALOP
Čitao mu 2 romana. Rašani su kao hrizanteme. Uživaš im u mirisu i nemaš ništa protiv mnogima da ih pokloniš za rođendan.
Letopisi svemirskih cigana - Legija Ida je već cveće sa ponekim trnom. Na drugu polovinu čitanja tog štiva ću se jednom vratiti. Usled obilja likova i složenosti priče, zapleo sam se u korenju stabla i osetio se kao pauk što je hteo da pojede sve muve, al' je negde izgubio nit.
Isčitao sam i 4-5 njegovih priča koje su tu i tamo mirisale.
Mada su mi neke bile jasne tek nakon dodatnih pojašnjenja drugih čitaoca.
To je dakle opet bilo cveće vredno saksije, ali je meni, prepraktičan nos bio nedovoljno otpušen, a maramica nigde, da bih mogao da primim sve te mirise.
Kao analitičar je trešnja u srednje leto. Dakle, poprilična zrelost.
Temeljan kao postavka za tržni centar.


PERSONALNO: - Scallop je kao klima u srednjem delu SAD. Moguća su i tornada i zemljotresi i poplave. Neočekivan i nepredvidiv. Ustane li na desnu nogu super. Na levu, bežmo mravi!
Kao da mera poštovanja zavisi od horoskopa koji nije zodiak, kineski astečki ni kigaku već neki ruletni ,,Vegas Monte Karlo''.

U svakom slučaju to nije man čiji su život i karijera protraćeni uzaludno.
Ko želi nešto da nauči od njega, može. I te kako.


GHOUL
Poglavica horora!
Čitao mu 4,5 priča (romani u planiru). Kod mene s odličnom ocenom prolazi sve to.
Fabule koje nudi imaju ekspoziciju jasnu kao dan i tek poneko zamagljenje dimom iz lule ne bi li tu i tamo zaintrigirao čitaoca. Ne preterano komplikovan zaplet jer umesto složene radnje prioritet stavlja na uživanju u vešto kreiranoj atmosferi. 

Kulimaciju neretko ostavlja za sam kraj priče.
Ona je ili je ogoljeni, sirovi horor od kog se ledi dah kauboja, prinuđenog da kleči pred šefom plemena il' humor od kog nam stolica il' padne il' se bar zaklati.
Sve u svemu i kao prozaista i kao teoretičar i znalac, može mi biti uzor.
Horor mi je dalek ko Budimpešta pre Vučićeve pruge, al' kad delo u sebi sadrži humor i obiluje bravurama, treba i u taj voz nekad sesti.

PERSONALNO:
Nije mi uzor jer je moj životni izbor da budem blag.
Dok je on u svakom trenu spreman (verbalno) da tuče,
ja bih da kuliram i praštam.
On tuče, ja praštam, on tuče, ja praštam.
Odakle zaključujem da bi, da smo delovi cveta,
on bio tučak, a ja prašnik.

Pa ti sad vidi ko prolazi bolje.

Što da uzor budu direkt-krošeisti
kad je mnogo jača caka
zajebati na finjaka?

ZAKLJUČAK:
Ne smetaju mi likovi i dela by obojica,
a parola mi je ,,Neka cveta 1000 cvetova! 
(Samo me ko prašnika uvažite!)

Quote from: Loni on 09-01-2015, 00:40:35
Kulimaciju neretko ostavlja za sam kraj priče.

tebe, bre, ko sam skalop da je podučavao teoriji književnosti ili barem pisanju!
ah, da, pa ti i jesi bio njegov pacijent na radionici.
vidi se.

Daću ti ja CoolMiNaciju, tučku jedan!

ali probaj da bude na KRAJU ili negde pred kraj priče, ok, prašniče?

Ja pod kulminacijom definišem vrhunac.

U teoriji drame on je pre peripetije i raspleta.
Međutim u praksi dođe do tog da autori sve tri stvari šibnu u jednom potezu.
(Ne bukvalno, ali na poslednje 2 strane).

Ili se bar meni to učinilo u tvojoj priči.

Jbg, ko analizira na dugačko taj i greši.

No, dok sam prepisivao s papira utiske, i sam zastadoh kod toga da bi Boban iz priče bio i drukara.
Nisam mogao da se setim i te njegove osobine, no rekoh: - Čim sam tako zapisao sigurno je bilo nečega u stilu: - Krade grafička rešenja s neta, a kad neko ukrade slično, u stanju je da to obelodani.
I nije mi bilo nemoguće da u priči beše i nečeg takvog.

Uostalom protestant i prostitutka ne razlikuju se onolko koliko se čini.
Tu prodaje telo, tamo um...

13. ĐORĐE BAJIĆ – Belamska avet

I ovo je jedna od priča vrednih pažnje. Vrlo dinamična, zanimljiva.
Autor zna da diže i spušta tenzije kad treba.
Likovi jesu tipični kliše detektivi. Kao Molder i Skali ili Nik Sloter i Silvija,
međutim to jeste legitimno u krimi žanru. Dublje psihološke karakteristike glavnih likova udaljile bi uživaoce dela od same potrage.
Ono šta mi se dopalo je hrabro legitimisanje vampirske realnosti kao ,,dobar dan''.
Ni u ,,Skubi Du'' toga nema već se ispostavi da su sve aveti konstrukcije.
Ovde su vampiri toliko deo nas, da niko i ne trepne kad za nekog čuje da je vampir.
U tom kontekstu već imamo razbijanje klišea pa su vampiri uglavnom dobrice i nevini dok su ljudi više željni krvi.
Ispostavlja se da su ,,običnjaci'' suštinskiji vampiri i od samih vampira.
Priča je dobro vođena od početka do kraja
Za pohvalu su i humoristični momenti. Naročito onaj kad se lažni deda (Tristan) navodno upiškio ne bi li izbegao lekarski pregled.
Vidovnnjakinja iz Los Anđelesa je odlično rešenje. Bez nje, čekanje dolaska lopova u određenim trenucima kada se oni tačno i pojavljuju bilo bi mnogo naivnije.


MANE:
Rešenje po kome je ubica lažan vampir s pumpicom za mene jeste originalno, ali je nagovešteno ranije no što treba. Tako čitaoci pri saznanju ne bivaju iznenađeni kao da tog nagoveštaja nije bilo. Tristan je naravno morao da zna unapred. On je promućiran i inteligentan detektiv, ali nije trebalo svima da nam saopšti. Na efekat iznenađenja mora se misliri isto kao i na sve ostalo.
Relativna mana je i smeštanje priče u sam London. Ako je autor iz Srbije, ja bih više uživeo da se događaj odvio na Bežanijskoj Kosi ili Filmskom gradu na Košutnjaku.
No, to i nije istinska mana već samo pitanje afiniteta.


ORIGINALNE LITERARNE BRAVURE
-   Oči ti svetlucaju kao lampice na božićnoj jelki
-   Tristanova obrva se izvi u luk
-   Pokušao je da prikrije strateški raspoređenim osmesima
-   Mislila sam da haljina koju sam obukla može i mrtve da zaintrigira
-   neodlučno englesko leto u punom zamahu
-   sedefasti oblaci iskrzanih krajeva
-   delila je osmehe kao deci bombone
-   Vampiri nisu mogli da pocrvene, al' da jesu Časlavljevo lice bi bilo poput bulke

Sve u svemu, jedna praktična, duhovita priča za užitak svim ljubiteljima i humora i krimića i horora.

Sa'ću, opet, da ispadnem jal' šut, jal' rogat, ali, ko mi je kriv što čitam Lonijeve tirade.


Loni, daj me prosvetli šta je u Kunčevoj priči originalno? Nemoj mi samo ponavljati "literarne bravure". Pršte od stereotipa. Mogao bi to i Kunac da uradi, ali što bi? Razumeo sam ja da u srpskoj fantastici nije vreme za originalnost, ali bi mi bar malo prijalo.

Quote from: Loni on 15-01-2015, 11:20:00
Relativna mana je i smeštanje priče u sam London. Ako je autor iz Srbije, ja bih više uživeo da se događaj odvio na Bežanijskoj Kosi ili Filmskom gradu na Košutnjaku.

Loni meni zamera što sam smestio roman u srpsko okruženje a Kuncu što nije... gde je tu doslednost? Ili se Loni klati od jednog do drugog kako puhne koji vetar...

Džaba je što smo još pre Slobe ocenili da je domaće epigonstvo stranoj fantastici put u ćorsokak, današnja brzak fantastika je "izgtradila novi put".

  Nisam ja zamerio Slobodanidi što se dešava u Srbiji.
  Pa i svi likovi mojih priča nose nazive Milorad, Dragutin, Aleksandar bla bla bla...
 
  Već što Slobodanida koristi javne ličnosti koje su poznate samo na ovom prostoru i u ovom vremenu.

  Luna Lu je neko čiji rad prati samo 10 % srpskih savremenika. Gledaoci Granda i Pinka već nemaju predstavu ko je ona.
  Da je umesto nje stavljena Opra Vinfri, to bi već zainteresovalo i čitaoce van Srbije.

  Nisam tu vremensko-prostornu lokalnost doživeo kao manu romana već isključivo kao štetu.
  Štetu jer ovaj roman ima potencijal da se svidi i strancima, a efekta nema ni u petom delu kad je Luna Lu umesto Opre,
a balkanski istorijski lik umesto Napoleona ili Kenedija.
   No ok. Boban je hteo da bude prvi u ,,selu'', a ne tek neki prolaznik u glogobgradu.
   Nekad su manje rizični putevi najbolji.
 
  Za bravure ove priče (metafore, poređenja), priznajem da su oskudnije nego neke iz drugih u zbirci.
  Međutim i jednostavan stil je legitima.

  To što priča nije posebno originalna i to što Tristan i Beba mogu lako da se zamene s Nik Sloterom i njegovom Silvijom, opet je legitima u toj vrsti žanra.
   Ja krimiće više doživljavam kao zadatak, rebus koji treba da se reši, a ne kao delo u kom se očekuje og zna kakav psihološki prikaz posebne ličnosti. Veća mana je prerani nagoveštaj rešenja od samih kliše karaktera.
   Skoro svi detektivi su manje više isti.
   Dilan Dog tu i tamo nešto kresne, a Molder ne dođe, siroma' ni do Skalinog kreveta, al' ključnih razlika nešto i nema.