ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Nedavno sam upao u veliku raspravu s Radmilom oko ovog pitanja. Naime, on mi mnogo zamera konkretno u Slobodanidi što jedan od likova često i očigledno laže. S njegove tačke gledišta to je varanje čitaoca. Ja sam to glatko odbacio, međutim, već nekoliko dana razmišljam malo o tome i pokušavam da se prisetim nekih knjiga gde pozitivni i pošteni likovi lažu. Zaista ima mnogo klasičnih knjiga u kojima niko ne izgovori niti jednu laž. Da li je to konvencija... nepisano pravilo? Da li uvođenje laganja u ponašanje likova dodatno zakukuljuje odnose i radnju, osim ako nije krimić i ispitivanje u policijskoj stanici? U mom slučaju, lik koji u prva dva poglavlja oko iste stvari dvaput nedvosmisleno laže na različite načine treba da kaže čitaocu da je istina sigurno nešto treće. Ja sam to tako zamislio, ali Radmilo me ubeđuje da je to zapravo obmana i jeftino zafrkavanje čitalaca.
Dakle, kakva su vaša iskustva oko laganja junaka u knjigama (ili filmovima, svejedno) i kakav je vaš odnos prema tome... pomaže li vam to da bolje ocrtate neki lik ili se osećate obmanuti?

smeju, ali poželjno je da se do kraja te laži razotkriju kao takve tj. da ih je ovaj svesno izneo kao laži, a ne iz neznanja ili zablude.
a i valjalo bi videti motivaciju za to.

Evo, Bobane, i sad pokušavaš da izvrneš istinu. Ono što sam ti zamerio je da tvoji likovi lažu ne zato što su skloni da to čine, nego da bi pisac obmanuo čitaoca. Muka mi je od saglasja sa Ghoulom.

kleveta... moj lik u prvoj situaciji laže sve prisutne da ne bi otkrili da poznaje dotičnu devojku, a drugi put laže novinarku da je zavede na pogrešan trag.
Ja zaista ne vidim da je neka laž u funkciji obmane čitaoca. Sem toga, u ovom konkretnom slučaju, potpuno je jasno da čovek laže i da je lagao prvi put. Čitaocu je jasno da laže i treba da počne da razmišlja o tome šta stoji iza svega, nikako da se duri kao snaša na salašu i traži da se odmah prestane sa nedoličnim ponašanjem.

Uživaj u tome.

Pitanje može biti i još šire.
Recimo sme li glavni junak (obraditi sve junake romana je besmisleno) da bude izraziti negativac?

A ako je već takav sme li da dočeka srećan kraj?

Quote from: Loni on 02-01-2015, 23:22:15
Pitanje može biti i još šire.
Recimo sme li glavni junak (obraditi sve junake romana je besmisleno) da bude izraziti negativac?

A ako je već takav sme li da dočeka srećan kraj?

Loni, odma' da si zatvorio kantu sa benzinom!

Quote from: Boban on 02-01-2015, 22:45:25
kleveta... moj lik u prvoj situaciji laže sve prisutne da ne bi otkrili da poznaje dotičnu devojku, a drugi put laže novinarku da je zavede na pogrešan trag.

Ovo je trenutak kad Boban pokušava da slaže sve na forumu (one koji nisu čitali roman). "Svi prisutni" u prvom slučaju su trojica službenika našeg lažova sa kojima on ćaska u dokolici. Test koji bi pokazao da li je opravdano da pisac to učini je da isključimo iz knjige taj detalj. Ništa se u romanu se ne bi promenilo. Ono šta ćemo saznati saznali bismo i bez toga, još gore je da ono što nismo saznali neće nigde biti napisano. Drugi slučaj, "laganje u drugom poglavlju" ukazuje da bismo, u istom testu, zaključili da je celo poglavlje izlišno. Zaključak bi bio da je ZStefova opaska o dodatnih 300 dobrih strana sasvim opravdana.

Nije mi bila namera da se ovde priča o laganju u Slobodanidi, nego da to bude povod za raspravu o dopuštenosti laganja u knjigama uopšte. Od strane junaka.
Ali Radmilo džara gde ne treba pa će se opet obznaniti da nije shvatio napisano, jer je upravo korelacija laganja u ta dva poglavlja ključna za razumevanje romana. Elem, prvo laganje šefa u prvom poglavlju je iznudica situacije jer sa devojkom na koju je nabasao jedan od službenika nije upoznat nijedan od nižih službenika. U tom trenutku, čitalac ne zna da šef laže. U drugom poglavlju, čitalac se susreće sa laži koja potire prvu laž i daje zbir da su obe izjave lažne (obrnuta Aristotelova logika), dakle, pametnom i pažljivom čitaocu je to signal da mnoge stvari nisu onakve kako izgledaju, da mnoge zvanične izjave nisu tačne, te da postoji čitava pozadinska dimenzija na koju treba obratiti pažnju.
Laž kao sastavni deo ljudskog ponašanja treba da bude ravnopravno uključena u gradnju literarnog teksta.

Nemoj ništa da menjaš u romanu. Sjajan je i neponovljiv. Svi, a naročito ja, samo su spodobe ljubomorne na tvoje postignuće. Dok sam čitao, uzdisao sam: "Oh, kako je to napisao!!! Zašto ja ne mogu?"

 Iskrenost je glavni stub svakoga lika. Koliko je u stanju da bude iskren prema sebi, prema drugima i prema Bogu? Ako je bas iskren i posten onda je interesantno sta ce se dogoditi u prici sa tim njegovim postenjem i iskrenoscu u svetu zacinjenom lopovima i lazovima.
Znaci, ako hoces da ti prica bude pikantna - ZACINI JE!

Na kraju, da bi neko bio apsolutno iskren, morao bi pre toga da spozna apsolutnu istinu. Da li to uopste postoji?

P.S Al sam pametan. Uzas. Ma zasto da ne lazu? Mada, znas onu -u lazi su kratke noge. Lagati treba samouvereno i kratko. Ne komplikovati. Najteze je popamtiti sta si sve lagao i koga.

Quote from: Ghoul on 02-01-2015, 22:12:06
smeju, ali poželjno je da se do kraja te laži razotkriju kao takve tj. da ih je ovaj svesno izneo kao laži, a ne iz neznanja ili zablude.
a i valjalo bi videti motivaciju za to.

Reče čovek koji je omažirao Henrija Džejmsa i ostade živ. 

tu nema nikakvog laganja. 

nepouzdani narator je nešto sasvim drugo od ovoga o čemu se bobi raspituje. 

Obrati pažnju da nisam rekla Okretaj zavrtnja nego Džejms (a i to pod uslovom da pretpostavimo kako deca ni u jednom trenutku ne lažu guvernantu ) Ali ako pogledaš malo šire, npr. Ambasadore ili Šta je Mejzi znala, setićeš se koliko se tu širokogrudo laže na sve strane, često bez eksplicitnih objašnjenja zašto i bez crtanja realnog stanja.
Ili ako se pomaknemo malo bliže sadašnjosti i stignemo do Nabokova... pa "nepouzdani pripovedač" u Bledoj vatri dobija ozbiljno drugačije značenje, da ne pričamo o nepouzdanim pripovedačima koje lažu drugi likovi pa je teško proceniti šta, kad i kako. (francuski novi roman ftw)

sad će boban da pomisli: kad je mogo hendrik đems, što da ne mogu ja?!

neće; bobanu nije potrebno da stalno nekog omažira; ima svoj sopstveni izraz i odraz.

bio si laik i amater, i laik i amater ćeš i ostati.

pisao si i pisaćeš, a o pisanju ništa shvatio nisi, niti ćeš.

šta ti vredi svo znanje, priprema i shvatanje kada nemaš jednostavan, prost, elementaran talenat da budeš pisac.

a šta tebi vredi ubeđenje da imaš "talenat" kad to što zapravo imaš nije dovoljno ni da sročiš jednu iole koherentnu, smislenu i relevantnu priču?

Quote from: Ghoul on 03-01-2015, 17:36:37
sad će boban da pomisli: kad je mogo hendrik đems, što da ne mogu ja?!

Ma hajde. Ne bih se ja nešto ni javljala sa odgovorom na ovako retoričko pitanje da mi ne postaje sve smešnije oko čega se ljudi na ovom forumu kače i šta jedan drugom zameraju kad je pisanje u pitanju (a i inače). I to, jelte, iskusni čitaoci/pisci. Protokol je razrađen toliko da svaka rasprava o književnosti u poslednjih godinu-dve može da se predstavi sa "Aj da preskočimo ovo što konkretno nije u redu i da se koncentrišemo na potpuno sporednu stvar koja pritom ne mora da bude pogrešna ni po kojoj osnovi, a ionako ćemo za tri posta preći na lično vređanje i oftopikovanje!!!!1"
Možemo da nađemo bilo koji topik na kome je neko eventualno postavio ozbiljnu kritiku neke knjige (bilo pozitivnu bilo negativnu) i da gledamo kako se dalji tok svodi na ponavljanje ova tri koraka...

Ako misliš da i ti nisi tome doprinela, grdno se varaš. Želela bi da budeš priznati teoretičar a diskvalifikuješ neko delo u dvokoraku jer imaš tu sreću da poznaješ pisca; toliko nemaš svesti i samodiscipline da stvari sagledaš iz nezavisnog ugla.

Quote from: Jevtropijevićka on 04-01-2015, 12:35:10
Ma hajde. Ne bih se ja nešto ni javljala sa odgovorom na ovako retoričko pitanje da mi ne postaje sve smešnije oko čega se ljudi na ovom forumu kače i šta jedan drugom zameraju kad je pisanje u pitanju (a i inače). I to, jelte, iskusni čitaoci/pisci.

a što se ne javi nedavno kad me jedan "iskusni čitalac/pisac" optuži za plagijat?

i kako uopšte ozbiljna lica napisati odgovor na ovako postavljeno pitanje kao na ovom topiku?

suzdržao sam se od zajebancije u prvom postu samo zato što mi ponekad naprosto bude žao bobana i njegovog tolikog neznanja o hobiju kojim se povremeno bavi (pisanje).

Quote from: Boban on 04-01-2015, 12:41:08
Ako misliš da i ti nisi tome doprinela, grdno se varaš. Želela bi da budeš priznati teoretičar a diskvalifikuješ neko delo u dvokoraku jer imaš tu sreću da poznaješ pisca; toliko nemaš svesti i samodiscipline da stvari sagledaš iz nezavisnog ugla.

Ma hajde, Bobane, mani se navlakuša, vidiš da ne pale, pogotovu sad kad sam se upravo vratila sa grudvanja sa decom 

Quote from: Ghoul on 04-01-2015, 14:15:57
a što se ne javi nedavno kad me jedan "iskusni čitalac/pisac" optuži za plagijat?

Nisam blesava da se mešam u tvoje i Skalopove razmene dragosti na potpuno proizvoljne teme, a bogme ni neophodna    Javi se kad te neko ozbiljno bude optuživao za plagijat.

Budući da se ovde ozbiljno mimoilazi istina, ponoviću svoj osnovni komentar "Zavodnika":

Quote from: scallop on 25-04-2014, 00:33:00

Ne znam ko je izmislio komentarisanje knjiga domaćih pisaca fantastike i horora na ovom forumu, ali znam da je toliko nezahvalno da od komentara nema fajde ni pisac, ni komentator.  Ili se zameriš piscu ili se zameriš onima koji ne cene pisca. Razmere su takve da već drugi dan razmišljam šta mi je trebalo da podržim Ghoulovo nastojanje da realizuje izdavanje svog novog romana. Dobro, u redu je podržati domaće pisce. Posebno ako ih niko izdavački ne podržava. Šta treba da očekuju pisci sa manje spisateljskih ostvarenje, manje iskustva sa izdavačima i sa manje umeća u pisanju, ako samizdatu pristupa i Dejan Ognjanović?

Ispostavilo se da je kao odgovor na moju podršku stigao i roman "Zavodnik". A, kad dobiješ knjigu red je i pročitati je. Pa, potom i komentarisati. Gde? Na ovom našem forum gde je to izuzetno rizično. Da bude gore, nemam ni neko cvetno iskustvo ni sa njegovim prvim romanom "Naživo". Jeste, sve sam uradio da bude diskretno, komentar sam poslao e-mailom, ali autorska povređenost nije istrpela diskreciju, pa je rekomentarisao moj komentar na svom blogu, gde je posedovao sva prava da bude u pravu.

Malo sam se preispitivao oko moralne obaveze da budem i čitalac, na forum su stigla i prva mišljenja onih koji su pročitali. Puno hvale, prebacivanja da se priča rano okončala (to mi dođe kao dobar kompliment), ali i nisu neki komentatori od reputacije. Jedino me alarmira da jedan čitalac smatra da je "Naživo" bio bolji. Kuku mene ako je u pravu. Uto navale i ženski komentatori visoke reputacije, ali se uhvatiše Henri Džejmsa i njegovog romana Odvrtanje Zavrtnja ili tako nekako, što me baci u razmišljanje da li treba da pročitam još jednu knjigu? Kad pomenuše i Andrejeva dignem ruke od visokoobdarenog pametovanja i odlučim da u Tulsi ipak pročitam knjigu. Činjenicu da su i obe čitateljke "Naživo" stavile ispred "Zavodnika", nekako sam smetnuo sa uma.

Kad čitate neku knjigu ne morate da je volite ili ne volite, ne mora da bude vaša šolja čaja, jogurta ili čaša šljivovitasoka. Ne mora da bude ni deo vašeg omiljenog žanra, ali mora da bude dobro napisana ili prevedena. Ništa ne može toliko da naudi knjizi nego neuređen tekst ili loš prevod. Dejan nije briljirao kao urednik i lektor Dejanu Ognjanoviću. Jevtropijevićkina napomena o slabom lektorisanju teksta je vrlo popustljiva. Primer koji je ponudila ukazuje na samo jedan tip omaški. Takve omaške su prisutne kod svih pisaca, doteruju i sami svoje tekstove, pa se ponešto provuče, ali kod Ognjanovića postoje i namerne omaške, koje svesno razmešta po tekstu i nisam siguran da li je to u redu kad se tiče horora. Naime, Dejan nesrazmerno utrpava u tekst odrednice koje podsećaju čitaoca da se radi o horor pripovedanju. Na neke od takvih sam se nasmejao. Recimo:

"Sa sitnih divljih šljiva kraj puta popadali su najzreliji plodovi, mnogi od njih zgaženi, mesa razdrljenog po tlu ili raskomadanog kljunovima ptica."

Toga ima od početka do kraja, pa ću navesti još samo jedan primer:

,,Lahor mi tad donese zadah truleži, prepoznatljivi smrad mesa u raspadanju. Tražim pogledom u okolnoj travi mogući izvor toga i kročim nekoliko koraka dalje. To mora da su ostaci hrane koju su šumske zverke razvukle dalje odavde i upola pojele. Ono što na kraju u rastinju krupnije je od toga. Po raskomadanom mesu i pregriženim koščicama već gmižu crvi. Pregršt raščerupanog krzna i prilično cela glava, mada bez ušiju, ukazuju da je to donedavno bio divlji zec. Sad tu leži samo hrpica pokvarenog mesa u poodmakloj fazi truljenja. Izvadim maramicu iz džepa i prislonim je uz nos udaljavajući se."

Moram da priznam da je poslednja rečenica iz citata urnebesna
.
Deskripcioni deo pripovedanja u celini je preobiman i često vapijuće suvišan. U delu koji opisuje sam Zavodnik i kako je ograđen imamo sledeće rečenice:

,,Silazim dublje u zelenkasti polumrak i ponovo me obuzme atmosfera ovog mesta. Deluje mnogo udaljenije od ljudi, Čak i sa svim tim delima njegovih ruku okolo: sa pravilnim zidovima od kamena, sa stepeništem, platformom, betonskim koritima... Te zapuštene rukotvorine, usred ove divljine, okružene divljim kupinama, delom pokrivene puzavicama i mahovinom, samo još više naglašavaju odsustvo čoveka. Primaknem se i vidim da kupine još nisu zrele."

Opet urnebesna rečenica na kraju pasusa i sve više sam ubeđen da se autor s nama sprda.

Na ovom mestu bih mogao da završim sa narativnim delom, da se sam narator (o njegovom delu zlodela prema romanu više su napisali drugi čitaoci) ne upušta u beskrajna tolkovanja o sebi, svom statusu, studijama, usavršavanju i ko zna kojim još učitanim osobinama, da definitivno okreće protiv sebe čitaoca, što je nedopustivo za roman u kome autor preume odgovornost da u prvom licu ispripoveda svoju priču. Negde oko polovine čitanja odlučio sam da potpuno zanemarim ,,Nepouzdanog naratora" i moram da priznam da mi je prihvatanje knjige kasnije bilo lakše. Sklon sam da budućim čitaocima savetujem isto: ,,Čitajte kao da nema Profesora."

Što se tiče samog rukopisa, on je tečan, a pojedine sekvence su čak bravurozne. No, sličan zaključak sam imao i za ,,Naživo", pa se može smatrati da je Dejan mnogo bolji kad je opušten nego skoncentrisan. Ustvari, to nije tipično samo za njega, nego za domaće pisce uopšte. Ili ih na takav pristup navedu urednici većih izdavača. Stisnu se da negde ne izgreše, pa dobijemo rukopis ko domaći zadatak.

Budući da je za mene preduslov dobre priče dobra karakterizacija likova i pošto nam narator nema snažnu pokretačku moć, preostaje nam baba Grozda, kao antagonist i nosilac radnje u celini. Dobro je primećeno da se efikasno otima iz namenjene uloge, pa ne bih imao mnogo da dodam. Meni je zasmetalo što je u finalu romana, zbog potreba odabrane scenografije, ispala iz radnje priče i svedena na pratnju unuke. Bilo je tu još dobrih rešenja koja su mogla da dovedu roman do kulminacije. Upravo zbog dodatnih manipulacija likovima, ni par unuka nije imao onu samostalnost koju ovakve priče iziskuju. Svi drugi manje važni likovi nisu uticali na priču, osim u meri koja im je namenjena: da u datom momentu nastupe sa informacijama koje treba da ispovrte.

Na kraju, uz svo moje neiskustvo kada je horor pripovedanje u pitanju, ostajem zapitan da li ovakva postavka priče može da generiše saspens na nivou romana? Jednostavno, hororična rešenja duž priče nemaju težinu koja bi prave ljubitelje održala u kontaktu. Loši snovi, sumnje u mraku i senkama i povremene lascivne naznake slab su podsticaj za jezu ili trnjenje u kostima.

Sve ostalo su naknadne tlapnje.

Nisam čitao Zavodnika, ali ovih nekoliko rečenica koje si naveo su do bola tragično spisateljski smešne i neuke. Pa tako gradi atmosferu devojčica iz sedmog osnovne... ponašanje junaka je kako mali Perica zamišlja da se radi u takvim situacijama (stavljanje maramice preko nosa, komično zastajkivanje i zagledanje iza žbuna kao u filmovima Stanija i Olija). Na osnovu ovih izvadaka verujem da je cela knjiga sličan jad i beda, a takve trivijalije zaista nisu za čitanje u zrelom dobu.
Pola onih koji glorifikuju Ghoula zapravo se plaše njegove reakcije, a druga polovina slobodno neka se ubroje u mentalno zaostale.

Quote from: scallop on 04-01-2015, 17:08:44
Budući da se ovde ozbiljno mimoilazi istina, ponoviću svoj osnovni komentar "Zavodnika"

E, ovo se zove silovanje foruma. Agresivno i bespotrebno.


Kritika stoji tamo gde ste je prvo postovali i ne ponavljajte je u pokušajima da se nametnete kao autoritet za istinu. Niti ste objasnili zašto je "rečenica urnebesna" ni zašto ste pomislili da se "autor sprda sa čitalaštvom". Subjektivni utisak da autor previše priča o sebi je samo to - subjektivni utisak i važi samo za vas i samo je vas autor "okrenuo protiv sebe".


Nažalost, ispustili ste (ili niste?) da citirate "bravurozne" delove romana, kao i da date primer "boljih rešenja", što bi vašu kritiku, zapravo, načinilo relevatnom.


I, za kraj:

Quote
Na kraju, uz svo moje neiskustvo kada je horor pripovedanje u pitanju, ostajem zapitan da li ovakva postavka priče može da generiše saspens na nivou romana? Jednostavno, hororična rešenja duž priče nemaju težinu koja bi prave ljubitelje održala u kontaktu. Loši snovi, sumnje u mraku i senkama i povremene lascivne naznake slab su podsticaj za jezu ili trnjenje u kostima.

Ako ste neiskusni kada je horor u pitanju, kako biste znali koja "rešenja duž priče nemaju težinu koja bi prave ljubitelje održala u kontaktu"?


Biće da ste ipak neiskusni, a nije vam bilo dovoljno da ovu "kritiku" postujete jedanput, pa ste je postovali i drugi put. Takođe će biti da na radionici niste naučili kako se argumentovano analizira priča/roman, pa zato i upadate samom sebi u stomak.


Da ne bude zabune, ne branim Gula. Svoje mišljenje o nekim njegovim pričama sam već dala i ne pada mi na pamet da ih citiram.

xaxa, jadni Gul, spao je na to da ga brani stvor o kome je izrekao nestvarno ružne stvari u prošlosti, ali sada, otkad ga podržava, vera mu zabranjuje da ga džara.
Eto, na ovom jednostavnom primeru vidimo kako Gul funkcioniše i kako pridobija publiku za svoje interese.

Ali nije on jedini izrekao nestvarno ružne stvari o meni. I ti si. Sa tom razlikom što Gul ima više kičme da od ružnog počne i da se ružnog pridržava. Ti si, sa druge strane, bez takvog integriteta. A u ovo vreme beskičmenjaštva čovek mora da ceni integritet, makar ga i Gul ispoljavao.

Možeš da se smeješ do mile volje i koristiš manipulativne metode naučene od svog prijatelja, ali Gul ovde nikoga nije "pridobio", niti se ovde uopšte radi o Gulu. Molila bih te da svoje protivnike diskredituješ na druge načine, moja je volja malo čvršća od "pridobijena za nečije interese".

Stav sam promenila, to da. Dobro je menjati se ponekad. Probaj, možda nećeš morati toliko da hvališ samog sebe, već će te i neko drugi pohvaliti kao "neshvaćenog", "jedinstvenog" i "autentičnog".

Ja samo ne mogu da gledam silovatelje kako siluju naokolo. Priroda mi nalaže da se suprotstavim.

Quote from: Boban on 04-01-2015, 17:47:57
Nisam čitao Zavodnika, ali

ali ipak volim da lupetam o knjizi koju nisam čitao, isto kao što je jedan drugi "iskusni čitalac/pisac" lupetao o "plagijatu" dela koje nije čitao, ali mu ga neko na forumu prepričao.

Quote from: Boban on 04-01-2015, 18:16:16
kako Gul funkcioniše i kako pridobija publiku za svoje interese.

moji "interesi" se brane na malo ozbiljnijim mestima.
na onim mestima odakle su tvoj neuki pokušaj romana smesta odbacili kao nevredan...

ma važno je da D. nije više kokoška otkad govori pozitivno o tebi... ali ne očekuješ valjda da mi je potrebno više od nekoliko pasusa tvog spisatreljskog tumaranja da shvatim koliko si kao pisac nalik osnovnoškolskoj devojčici?

Pa ti ne čitaš sopstveni forum. Pre samo nekoliko postova Gul me je uvredio.

Ne govorim pozitivno o Gulu, govorim negativno o scallopovoj kritici.

Još neki pokušaj manipulacije?

Quote from: Boban on 04-01-2015, 18:46:57
da shvatim koliko si kao pisac nalik osnovnoškolskoj devojčici?

o, tugo i nepravdo! kako li te onda boli što je ova "osnovnoškolska devojčica" prišla NIN-u mnogo bliže nego tvoje neshvaćeno, nabeđeno remek-delo, odbačeno već u prvom krugu?

zapravo, ne boli nimalo. Ne postoji nijedna ovozemaljska, onostrana, izvančulna, izmaštana, prividna ili umišljena dimenzija ičega na čemu bih ti ja zavideo.

Šta ima da te boli? I Dexa se kvalifikovao.

Quote from: Boban on 04-01-2015, 19:12:29
zapravo, ne boli nimalo.

kad to kaže osoba sa očiglednim VUČIĆ-SINDROMOM, onda svaku izjavu moramo čitati i tumačiti obrnuto od izrečenog.

ali nema veze, bobi, nastavi da se tešiš da si ti jedinstven, originalan, hrabar, super-talentovan, samo što to niko ne vidi.
sad vidim jednu od glavnih spona koja te je tako dugo vezivala za glupaču: zastrašujuće samozavaravanje "na svim zamislivim nivoima" koje je ona tako dugo potpirivala svojim šiparičkim udivljenjem i svima-sem-tebi degutantnim izlivima obožavanja.

Quote from: Ghoul on 04-01-2015, 19:20:54
ali nema veze, bobi, nastavi da se tešiš da si ti jedinstven, originalan, hrabar, super-talentovan, samo što to niko ne vidi.

Aj' da bude objektivni. Vide mnogi.

Quote from: Ghoul on 04-01-2015, 19:20:54
vidim jednu od glavnih spona koja te je tako dugo vezivala za glupaču: zastrašujuće samozavaravanje "na svim zamislivim nivoima" koje je ona tako dugo potpirivala svojim šiparičkim udivljenjem i svima-sem-tebi degutantnim izlivima obožavanja.

Ma nije to bilo obožavanje. Ne obožavam ja. Samo ljubav i lojalnost. Biće da to nije zaslužio i biće da sam bila naivna i šiparica. Svaki put me prevare slabići. Damn, mnogo sam dobra.

pa eto, videla je D.
al sad više ne vidi.
tj. tek sad je progledala.

tako to biva kad čovek, u bolesnoj potrebi da mu neko titra znate-šta, pothranjuje mažoretkinje.


od miljenice do "stvora"... tako mu to ide kod psihotika sa VUČIĆ-SINDROMOM!
preokret, očas posla, preko noći: juče radikal, danas sns, ali sve je to BOBAN THE MESIJA.

Al možda bi i ti, Gule, mogao da nam odgovoriš kako je to kada te neko strpa u isti koš sa Deksom?

Šta tu ima čudno? Southern comfort sindrom...

Preturajući po nekakvim teorijskim spisima koje su pisali umni ljudi naletim na sledeće:

Pitanje da li književnost govori istinu lako bi moglo da se okonča pozivanjem na moderno poimanje književnog dela kao fikcije da tokom istorije (teorije) književnosti ovo pitanje nije dobilo vrlo različite i međusobne suprotstavljene odgovore koje možemo podeliti u dve ili čak tri velike grupe:
– književno delo ne govori istinu, dakle, laže (Platon);
– pitanje istine/laži u književnosti je irelevatno, čak besmisleno (Ingardenovi quasi-sudovi ili polazišta Barta, Kristeve, Rifatera i Pola de Mana);
– književno delo iako ne govori istinu na način (prirodnih) nauka, filozofije i drugih oblasti duha, ipak saopštava neku istinu (Aristotel ili teorija proze H. Džejmsa i Vulfove).

Quote from: Boban on 02-01-2015, 21:58:06
već nekoliko dana razmišljam malo o tome i pokušavam da se prisetim nekih knjiga gde pozitivni i pošteni likovi lažu. Zaista ima mnogo klasičnih knjiga u kojima niko ne izgovori niti jednu laž. Da li je to konvencija... nepisano pravilo?

Ima ona pojava, ne znam joj službeni naziv (ako i postoji)- kad se tokom pisanja upadne u onaj dramaturški okvir razmišljanja, pa se zaglibi i zanese u tome, do mere da se stvori jedna vrsta iščašenja od stvarnog života.

Sve mora (ne mora, ali je generalno pravilo) da ima svrhu! Svaki pasus, rečenica. Sad, i u tome ima manjih ili većih fanatika, ali konsenzus uglavnom postoji. Šta će ti ovaj pasus?! Ne donosi ništa novo, ne uznapređuje zaplet, ne razvija karaktere, odnose, ništa! Ne stvara nikakvu novu vrednost! Sve bi isto bilo i da kompletno izbrišeš tu scenu, priča ne bi trpela! Što je logika kojom se, naravno, postižu određene bitne stvari, ali se dosta gubi na autentičnosti.
Sećam se da sam se kao mlađi uvek pitao, što se bre ni u jednom filmu ne desi da, dok glavni likovi šetaju zaljubljeno, neko od njih se malo spotakne o neku džombu na trotoaru? Ali ne jer bi to predstavljalo nekakav bitan momenat koji će da pokrene nešto u radnji i što će kasnije da bude referencirano kao značajno, nego prosto jer se dešava da se ljudi ponekad spotaknu. To je sve. Ili, zašto niko ne kija? Ne jer je to precizno potrebno kao npr. početna naznaka neke ozbiljnije bolesti koja se kasnije razvije. Ne, nego jer prosto, u životu, ponekad čovek nasumice kine, i na tome se završi. Što toga nema u filmovima? Itd, itd...
Kad autori koncipiraju priču, razmišljaju "na nivou defaulta", i uzimaju u građu isključivo ono što je potrebno zapletu. Od toga se polazi i na tome završava. Nema prljavštine, distorzije, nenužnih fragmenata, patrljaka i viškova stvarnosti, ne, sve je to odstranjeno i svedeno na klot fabulu, savršeno ispeglano i posloženo pod konac, nešto kao smooth jazz. To čak ide do te mere da je odmicanje od te logike zapravo žanr za sebe.

Što objašnjava mnogo toga, između ostalog i ovo sa laganjem, i mislim da je Boban u tom smislu na odličnom tragu sa ovim:

QuoteDa li uvođenje laganja u ponašanje likova dodatno zakukuljuje odnose i radnju, osim ako nije krimić i ispitivanje u policijskoj stanici?

Dakle kada je laganje potrebno kao važan, integralni deo same priče, njega ima i može se zapravo često sresti. Međutim budući da autori dominantno razmišljaju na opisani način, zaista se stiče utisak da postoji neka vrsta nepisanog pravila o nenužnom laganju. Ali jednako koliko i o nenužnom saplitanju, kijanju, crkavanju akumulatora, eksplozivnoj dijareji, i sl.

Sećam se u nekom filmu, lik obavlja veliku nuždu, gledamo ga kako briše zadnjicu toalet papirom, i kako i baci pogled na papir, da vidi treba li još da briše. To nikad pre ni posle nisam video, čak ni ne doprinosi zapletu. Dešavaju se takve stvari na filmu ponekad, ali mora čovek da obrati pažnju, da mu takvi dragulji ne promaknu.

Ako se dobro sećam, u Wendersovom Alice in den Staden ima scena gde baja kaki, i obriše dupe, s tim što je Wenders išao na naturalizam pa je pokazao i kako kaka izlazi iz dupeta... To isto mislim da nije imalo dramsku funkciju.

Mislim da ova tema od začetka nije išla u pravcu kojim je trebalo da ide. Naravno da likovi smeju da lažu, ali ne sme autor da laže čitaoca. Svakodnevne omaške u događanju su isto tako poželjne, one doprinose uverljivosti i nisu dobar primer.

Mogli bismo u najnovijem krugu štavionice, ako ga bude, da isprobamo kako izgleda kada autor laže čitaoca. Meni zvuči dozvoljeno i kul. 

Apsolutno je nevažno kako tebi zvuči.

Pa ako je nevažno samo vama, onda je i to nevažno. 

Quote from: Meho Krljic on 29-10-2015, 18:49:04
Ako se dobro sećam, u Wendersovom Alice in den Staden ima scena gde baja kaki, i obriše dupe, s tim što je Wenders išao na naturalizam pa je pokazao i kako kaka izlazi iz dupeta... To isto mislim da nije imalo dramsku funkciju.

Child of God - isto, samo se brise prljavom granom (i to "nazubljenim" delom). A lisca i snega koliko hoces. Legenda.

Glavni junak moze sve - zato je i glavni. Pitanje je da li zeli ili ne, i da li dovoljno zeli i sto mu je naj/vaznije.