ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Otvaram temu da bismo mogli upozoriti jedne druge na koje štivo ne gubiti vreme a kojima  posvetiti punu pažnju a da se o njima mnogo ne čuje. Da ne se ne bi bavili Koeljom i spominjali Habjanovićku skoncentrišimo se na novija izdanja kao i na žanr fantastike.

Po meni:

  Precenjen - PUT ZA MARS Erika Ajdla. (rađen po uzoru na takođe precenjen Daglasov Autostoperski vodič kroz galaksiju) S obzirom da je Arik Ajtl jedan od autora letećeg cirkusa Montija Pajtona mislio sam bog zna šta ali od očekivanog Monti Pajton humora blede naznakice. Dva glumca komičara putuju na jedan Jupiterov mesec ne bi li izveli predstavu na njihovom dočeku nove godine (na koju se čeka 27 zemaljskih godina) i doživljavaju zgode i nezgode da bi ih na izvođenju šoua izgađali bocama. Zabrinjava me da je tako malo humora. Izgleda da je stvarati cake za kratke forme kao Monti Pajton jedno a održati komičnost tokom celog romana malo velik zalogaj.

 Potcenjena knjiga – FANTASTIČNE PRIČE Terija Džonsa. Od 20 pričica koje obiluju maštom (zmajevi, prugasti jazavac, dvorepe mačkice, plesajući konj i razna noćna šunjala) bar jedno njih 7-8 ima i jaku simboliku i poentu. Nisam čuo da je iko spominje i hvali. Izdata je u svega 1000 primeraka kod nas.

Na temu ću da odgovorim malo kasnije, sad samo želim da te napadnem zbog neistinitih i podlih izjava na račun izvanrednog Autostoperskog vodiča. Dakle, smatraj se napadnutim.

Nikada nisam ukapirao šta je to toliko dobro u Autostoperskom vodiču. Od kada imam ono prvo izdanje na srpskom (ne sećam se tačno ali ima tome 15-ak godina ili - o užasa - i više) pokušao sam 3-4 puta i najviše što sam uspeo je da savladam prvih stotinak strana (u prvom pokušaju). Svaki naredni pokušaj završavao se mnogo brže (poslednji posle 5 stranica). A ja inače ne ostavljam započete knjige nedovršenim.

Mislim da je ipak u pravu onaj koji je na nekom od topika rekao kako je posle tridesete sasvim dozvoljeno prekinuti smaranje i zavrljačiti nepročitanu knjigu preko sobe.

QuoteArika Ajdla. ... Arik Ajtl

Uffff...

Kad ti nešto ovako ispljuješ, svako sa pola mozga može biti prilično siguran da to nešto valja.

A re: precenjenosti Vodiča; tjah, ja nikad nisam kapirao Radovana III, iako vidim da se kompletna nacija seče na istog. Nekako ne vidim šta je smešno u mamlazu koji sat i po urla i psuje, ali eto, ljudima se sviđa. Svakom svoje, kako bi rekli.

Znao sam da će neko da me ismeje jer se nisam trudio da zapamtim tačno ime autora. (Da li je zaslužio?) Ok. Erik ja. Ne Arik. (Upravo sam editovao na jednom mestu)
 Jedino iole simpa kod tog romana je robot pratioc koji je konstruisan da izgleda i da se ponaša kao Dejvid Bouvi.

  Radovan treći u odnosu na to komeNdija sa velikim N.
  Nemojte mi kazati da nije cool kad Radovan i Stanislav skaču s 11. sprata, vraćaju se živi i nepovređeni i prepričavaju šta je radila učiteljica na prozoru petog sprata.
 Nemoj mi reći da nije cool što je Georgina već 5 godina u drugom stanju jer čeka dozvolu oca za porođaj i to što se Rumanka slatko nasmeje kad čuje da joj je ćerka doživela saobraćajku ili kad mužu sašije kaput s tri rukava da bi neko mogao da počeška po leđima kada ga zasvrbe.
Kao i situacija kad njihov zarobljenik Jelenče ne želi da pobegne iako mu daju slobodu jer je kod njih zanimljivo u p.m.

Humor Duška Kovačevića ide na šok. Likovi uvek reaguju onako kako najmanje očekujemo i to ih čini komičnim. Sem toga tu postoji i ismejavanje provincijalaca koji ne mogu da se snađu u velikom gradu.  
 
 Problem s Daglasom je taj što nema jedinstvo radnje zapravo radnja, fabula potpuno su mu nebitne stvari. On jednostavno ubacuje u roman sve šta mu padne na pamet. Ima mašte ali ona je sirova, neoblikovana, nekontrolisana. Čovek ne ume da sažme, ne umeda razluči bitno od nebitnog. Ne ume da zastane već u sitne rezance, na moru i moru strana opisuje nešto što niti nas zanima, niti fabulu unapređuje.

Quote from: "Sveti Filica"Problem s Daglasom je taj što nema jedinstvo radnje zapravo radnja, fabula potpuno su mu nebitne stvari. On jednostavno ubacuje u roman sve šta mu padne na pamet. Ima mašte ali ona je sirova, neoblikovana, nekontrolisana. Čovek ne ume da sažme, ne umeda razluči bitno od nebitnog. Ne ume da zastane već u sitne rezance, na moru i moru strana opisuje nešto što niti nas zanima, niti fabulu unapređuje.

Sve ovo samo pokazuje da nisi shvatio vic.

Kao sto ni ja ne kapiram vic oko Georgine i njene trudnoce. Meni glupo. Tjah.

Kod nas su potcenjena mnoga dela Roberta Hajnlajna, kao i sam Hajnlajn.
Svojevremeno sam se čudio zašto ga Ameri dižu u nebesa kad ga onoliko ocrniše Zoran Živković, Stanislav Lem i još neki.
A onda sam počeo da čitam njegova dela...
Najbolje stvari koje je napisao uopšte nisu objavljene kod nas. Valjda zato što je Živković toliko loše govorio o njima (pretpostavljam bez prethodnog čitanja) i što su to mnogi uzeli zdravo za gotovo.
Treba samo videti kako se Hajnlajn kotira na listama u Americi (još uvek)...
Osim kao SF pisac, Hajnlajn je odličan i u fantaziju. Njegov roman Glory Road je godinama bio na drugom mestu na Lokusovoj listi najboljih fantasy romana svih vremena.
Moja jedina greška u vezi te knjige bila je ta što sam je dao na čitanje jednom zagriženom fanu, koji je ponovo čitao kad god je trebalo da mi je vrati (pročitao je šest puta) pa sam stalno bio izložen stresu u strahu da ću da ostanem bez nje. Na koricama je i fenomenalna ilustracija Brusa Peningtona...
Dakle, Hajnlajna u šake   (potražite nešto neobjavljeno kod nas)...

Pustite ljudi ko koga i sta: ako ste ljubitelji fantastike (u svim podzanrovima) vec ste dovoljno marginalizovani, ne treba jos vise da se usitnjavate.
Slazem se da je Adams precenjen, Pracet to radi bolje.
Leri Niven "PRSTEN" koji je pokupio enormnu kolicinu nagrada je ubedljivo jedan od najgorih romana koji sam u zivotu procitao.

Filice, ne odustaj cim te neko iskritikuje. Mozda te covek proziva iz zezanja ili jednostavno ima neke PODSVESNE motive. (Ubacio bih smajlic ali nemam pojma kako se to radi.)

Ehm sad... hitchikers guide mi se svidja bash zbog toga shto je sve bitno, svaka pomenuta rech se vrti kroz svaki deo do samoga kraja i svaki dogadjaj je razjashnjen na kraju... barem se meni tako uchinilo... i zato mi se svidja knjiga... a opet s druge strane, meni recimo se ne svidja pajtonovski humor, sem u par skecheva i to je to... deluje mi nekako isprazno...
S druge strane, Kovachevitj je legenda, govorio ko shta hotje i kako hotje... da nije njega.. ne bi svetlost dana ugledalo mnogo dobrih filmskih ostvarenja kod nas, kao ni pozorishnih predstava... a svaki reditelj ima za pravo da interpretira to kako voli i zato dobijemo divan sharenish i mnogo zanimljivih preprichavanja od istog autora... (izvinjavam se shto sam/ako sam smorio...)
Elem, s tretje stranke, bash stoji ono shto je rekao phuzzy, svakom svoje... svako ima svoju sferu interesiranja i svakog navodi neki svoj unutrashnji nagon da searchuje ono shto ga interesira.. narafno, to nije razlog da se shire neprijateljstva ...
No skrenuh sa teme...
Stiven Donaldson mi je nekako zaobidjen u celoj prichi, dok Ring Nivenov mi se nekako ne svidja...
A shta vi mislite, jel potcenjena ili precenjena Ursula?

Kad smo kod Pračeta, meni se baš čini da su njegove knjige precijenjene što se tiče lough-out-loud humora ("pašćete sa stolice od smijeha", yeah right!) i da tu ne mogu ni da opepele Autostoperskom vodiču. Ali ne sporim da su skroz simpatične i zanimljive.

Quote from: "Invisible_Man"Kad smo kod Pračeta, meni se baš čini da su njegove knjige precijenjene što se tiče lough-out-loud humora ("pašćete sa stolice od smijeha", yeah right!) i da tu ne mogu ni da opepele Autostoperskom vodiču. Ali ne sporim da su skroz simpatične i zanimljive.

Pa, dobro, reklamna kampanja mora da se uhvati za nesto. Kao sto i u svakom filmu sa efektima idu sa sloganom da efekti nevidjeni, najbolji na svetu, najnenadjebiviji i sl.    

Heh, pa i to je relativno, ja sam kod Pratchetta na vise mesta kukao i lelekao od smeha. Vise citajuci originale, nego prevode, jer se Pratchett dosta igra sa recima sto je tesko prevesti, iako je Laguna imala par opasnih prevoda, pogotovo ovih, poslednjih.

Quote from: "phuzzy"Heh, pa i to je relativno, ja sam kod Pratchetta na vise mesta kukao i lelekao od smeha. Vise citajuci originale, nego prevode, jer se Pratchett dosta igra sa recima sto je tesko prevesti, iako je Laguna imala par opasnih prevoda, pogotovo ovih, poslednjih.

Eh, da, to je već nešto drugo. Ja sam čitao samo prevode. Ali, nedavno sam dobio Wee Free Men na engleskom, pa ćemo i to da vidimo.

Pracet je precenjen mnogo vise nego Adams.
Posebno nerviraju najave da je neuporedivo bolji od Adamsa i da cemo padati sa stolice od smeha.
Sa Englezima uvek ista prica: dobre fore ali kada pocnu da se ponavljaju u nedogled smaraju.

Quote from: "tengen"Kod nas su potcenjena mnoga dela Roberta Hajnlajna, kao i sam Hajnlajn.
Svojevremeno sam se čudio zašto ga Ameri dižu u nebesa kad ga onoliko ocrniše Zoran Živković, Stanislav Lem i još neki.

Bez ikakve namere da ocrnjujem Hajnlajna:
razloge njegove popularnosti u Americi i ocrnjivanja istog možda treba tražiti u tome što on važi za promotera WASP i rasističke doktrine. A meni ono što on piše previše vugne na spejs operu, koja je malo prevaziđena(spejs opere prolaze danas samo kao oblanda za neku veoma dobru ideju - kao što je slučaj sa "Permanence"  Karla Schroedera)
Ali to je samo jedan lični stav, zasnovan samo na par Hajnlajnovih knjiga i priča.

Quote from: "E.T."Pracet je precenjen mnogo vise nego Adams.
Posebno nerviraju najave da je neuporedivo bolji od Adamsa i da cemo padati sa stolice od smeha.
Sa Englezima uvek ista prica: dobre fore ali kada pocnu da se ponavljaju u nedogled smaraju.

E, najzad neko da kaže. Dodajem: Pračet je i priličan plagijator tuđih ideja i fazona.

Daglas Adams... Bog da mu dusu 'prosti... Po meni nije nista specijalno. Bar sto se Autostopera tice. SKoro sam dovrsio roman. Sastoji se od 5 knjiga i imam osecaj kao da ih je pisalo 5 razlicitih pisaca. Moze to da prodje kao urnebesna svemirska komedija, ali je daleko od kvalitetne knjige. Losa je. radnja je haoticna i cesto s rupama. Ima glupih ideja. A smorio sam se hiljadu puta. Narocito u cetvrtoj knjizi kada na par strana Artur leti s ribom po okolini.    U sustini mislim da je Daglas napisao svaku knjigu za par dana..

Ono sto je harizmaticno i privlacno ovoj knjizi jeste avanturizam. Sam naslov nas upucuje da ce tu neki baja da letecim tanjirima vrslja po svemiru i cini cuda. Steta je sto se tom idejom nije pozabavio neko obiljniji. Isto tako smatram da je prevod jako los. Za primer pozivam ljude koji su citali Ilion (prevod Skrobonja) da uporede s prevodom Autostopera ( Zoran Jaksic). Razlika je drasticna.

I nemojte kao onaj deda: "Dakle ima tu ovamo i onamo, u novom zavetu nekih freferencija ali Stari Zavet najvise me se svidja." Budite iskreni. Autostoper je los.

LETO NOĆI  je ubedljivo nešto najgluplje i najjadnije što sam pročito. Uopšte, Den Simons je jedan od, ako ne i najprecenjeniji pisac u ovim žanrovima.

Quote from: "NarMattaru"LETO NOĆI  je ubedljivo nešto najgluplje i najjadnije što sam pročito. Uopšte, Den Simons je jedan od, ako ne i najprecenjeniji pisac u ovim žanrovima.

slažem se.

hiperion, kratke priče, i to je to.

kvazi-intelektualni smarač.

E, sad, ne preterujmo... 'Leto noci' je zaista slaba knjiga (ima doduse dobrih, jezivih deonica, ali kao celina ne funcionise, likovi su na nivou sporednih junaka iz neke bolje Kingove knjige, a kraj je potpuni (nemastoviti) antiklimaks). Oni koji su citali 'Ukletu zimu' (ja nisam hteo) tek nemaju lepe reci za tu knjigu. Ali ma koliko sranja da Simons napise on ce, sto se mene tice, i dalje ostati autor jednog od meni omiljenih romana ikada 'Pesma boginje Kali', kao i autor genijalne zbirke 'Ljubav i smrt', jedne od najboljih zbirki zanrovskih prica uopste. A tu je i 'Hiperion'...

Ajd' da dosolim i ja - i verovatno skrenem s teme. Ograda: ne želim da se prepucavam oko mišljenja sa bilo kim, dakle, piše šta i kako piše i tačka.

Adams (vodič) - bacio na pola drugog poglavlja. Previše haotično, tu i tamo izleti nešto dobro, al' nije vredno truda.
Sviđa mi se prva knjiga od Dirku Džentliju.

Simons: postoje dva DS-a: stari, koji je do jaja, i novi, koji je teško komercijalno sranje.

Niven: knjiga jeste smeće.

Pračet: Mešano meso. Ume da napiše i odličnu, razbijački smešnu , a suptilnu zajebanciju, a ume i da smori. Recimo, meni veštice ne leže ni najmanje. Nouymi su genijalni. Ljudi koji pročitaju prve 2-3 knjige iz Disksveta se možda prevare u mišljenju, jer to je čista parodija - pročita' 1-2 puta, umreš od smeha, i to je to. Posle je počeo da piše ozbiljnije i čini mi se da kvalitet pisanija raste kako serijal odmiče.

Donaldson: (videti para siempre o para nunca, 9 i 10 str. rasprave)

LeGvin: ima knjiga koje su dobre, ali koje jednostavno nisam razumeo (npr., Pričanje), a i u najboljim stvarima ima delova koji smaraju (npr, Grobnice Atuana pre nego što se pojavi Ged), ali u celini, tetka razbija.

Murkok: iako uglavnom ne pati od naročite dubine misli i mahom piše o istoj stvari, svet(ovi) koje je stvorio, stil, i količina klanja ga čine odličnim izborom za dane kad hoćete nešto lagano, a nezatupljujuće. Ko hoće tešku kategoriju, ima na raspolaganju The Warhound and the World's pain, i Glorianu.

Zelazni (Amber, prvi) - blizu Murkoka, nešto slabiji. Piše uprošćeno do bola. Čuo sam od jednog čoeka da mu je serijal mnogo crn, i dalje ostajem pri mišljenju da treba da pročita Letopse

Edings (Belgarijada) - sudeći po onom što je dosad objavljano kod nas - prve tri - pjaaah, lagano štivo za trenutke oskudice. Ima dobrih trenutaka, al' ne ume da napravi napetu atmosferu da mu život od toga zavisi, a i nije teško provaliti šta će dalje da se desi. Bar izbegava da te 'drži u neizvesnosti' previeš dugo.

Fajst: (insert smajli koji povraća)

Kakosezove (Ender): ne kapiram baš što ga pljuju, čovek je genijalan, lako za čitanje do bola, a nakrkano idejama i neprovaljivo (ograda - nisam još čitao sve knjige)

Ana Mekefri (Pern) - BLJURG! Pročitajte Let zmajeva i tu stanite. Neverovatno, šta pare mogu da urade od pisca.

Kakosezove (Kakosezove), a, da, Klajv Kasler. AUUUUUUU kakvo smeće, jedan od onih koje bih spalio na lomači od knjiga...

Radmilo (sva vučja deca) - joj, metafizička patriotska filozofija s velikom dozom nebuloznosti. Grbovnik je 6x bolji.


Ajd, dodajte još neke pisce

Covek kome je Donaldson pojam kvalitetne knjizevnosti i dobre zabave i ne moze da uradi drugacije nego da pljune na sva ostala dela...

Trenutno čitam Vodiča (iako sam knjigu kupio pre više godina), i prva dva dela su mi odlična, a onakav smisao za humor mi odgovara. Treći deo, na kome sam sad, mi deluje da je izgubio na svežini, idejama i pun je kvaziduhovitih dijaloga.

U predgovoru mog izdanja Dine stoji kako je kritika smatrala drugi deo slabim, a treći povratkom na staze slave i kvalitet prve knjige. Moje mišljenje je upravo suprotno, drugi je kratka, a nabijena i zanimljiva knjiga, dok je treća prava gnjavaža u kojoj ni sam Herbert nije baš siguran šta je hteo da kaže

Knjiga novog sunca DŽ. Volfa mi deluje blago precenjeno. Jesam uživao dok sam čitao, al` šta ono beše na kraju? Onaj deo sa brodom i nekim strunama, to nisam mogao da zamislim, tj sebi predočim.

Zelazni zna da piše jako dobro, ali u Amberu, fantasy likovi na konjima, kako pripaljuju cigarete, nekako mi to ne ide...

Boginja Kali i Šuplji čovek su vrlo dobri, čak odlični.

Pomozite mi, jel neko kod nas objavio od Farmera – Idite svijim rasutim telima – Riverworld, nastavke. Ja sam čitao samo ono iz Alefa, a nastavke bih obavezno kupio, jer mi sve deluje jako zanimljivo.

Quote from: "Boban"Covek kome je Donaldson pojam kvalitetne knjizevnosti i dobre zabave i ne moze da uradi drugacije nego da pljune na sva ostala dela...

*Pljunuo* sam 5,5 /onih 0,5 je Radmilo, jer su svilene bube ok priča i van konteksta/ od 14 nabrojanih, što čini nešto preko 30 posto, a ne sve.

A ti se u Donaldsona ne mešaj, jer se sećam kako si ga čitao...

ne pise se podcenjene nego potcenjene

alo

Nemoj tako, sveta felicija je novinar RTS-a, ako on kaže/piše poDcenjene – onda mora da je tako! Ipak je RTS 'nacionalni servis' – oni uspostavljaju standard!

Ova dršafna bespednos' me neodoljivo potseća na đejbinsona...

Pitam se zašto... .

Quote from: "alexts"Knjiga novog sunca DŽ. Volfa mi deluje blago precenjeno. Jesam uživao dok sam čitao, al` šta ono beše na kraju? Onaj deo sa brodom i nekim strunama, to nisam mogao da zamislim, tj sebi predočim.

Ja bas mislim suprotno - malo je ljudi koji su uopste citali ovo delo, a Vulf je generalno najpotcenjeniji medju danasnjim piscima fantastike, iako je bez sumnje jedan od najboljih (po lepoti proze gotovo nedostizan). The Book of the New Sun je meni medju prve tri naj naj SF knjige, a kome se nesvidja nedorecen kraj... uvek moze da procita The Urth of the New Sun...

E, da. Stanica Perdido od Cajne Mjevila, prevedena i u nas, a docekana sa vrlo slabim odjekom i generalnom nezainteresovanoscu, sto je steta jer je u pitanju sjajna knjiga (mix fantasy-ja, SF-a i horrora) sa kojom je ovaj talentovani novi autor ostvario svoj (dosadasnji) vrhunac... Jel' neko ovde mozda citao? Ako ne, toplo preporucujem.

Sto se tice precenjenih stvari, sada mi na pamet pada samo jedna – Dilejnijeva Nova. Obicno se ova knjiga pominje kao vrhunac opusa kad god se govori od Dilejniju, sto po meni bas i nije tacno. OK, nije da je knjiga losa, ali Babel-17 i Dhalgren su neuporedivo bolje, a manje poznate.

Quote from: "Orion"Vulf je generalno najpotcenjeniji medju danasnjim piscima fantastike, iako je bez sumnje jedan od najboljih (po lepoti proze gotovo nedostizan). The Book of the New Sun je meni medju prve tri naj naj SF knjige, a kome se nesvidja nedorecen kraj... uvek moze da procita The Urth of the New Sun...

Uglavnom se slažem, ali sa malom ispravkom da Vulf nije potcenjen, samo nije toliko u centru pažnje. Ko god iole prati ili čita fantastiku, kune se u Vulfa, ali taj pisac nema oko sebe nimalo hypea koji prati literarne "zvezde" žanra.

Za ostalo se slažem. To je čovek čija su neka dela sam vrh SF-a.

Dok su 90ih svi pišali firnajz kad se pomene Simons, i masovno igrali kozaračko kolo oko STIKS TEČE UZVODNO i OVOGODIŠNJA SLIKA RAZREDA, ja sam tvrdio da su to glupe i loše priče koje ništa ne vrede, i da su samo bleda kopija jebenog Kinga.
A gori od Simonsa je Džordan. Prva dva toma TOČKA VREMENA čitao sam ravno godinu dana, i završio ih samo zato što sam se zakleo da ću. Ako mi neko ponudi treću, i ostale knjige tog beslovesno jadnog i predvidivog pisca, zaklaću ga na licu mesta.

Quote from: "Lurd"Uglavnom se slažem, ali sa malom ispravkom da Vulf nije potcenjen, samo nije toliko u centru pažnje. Ko god iole prati ili čita fantastiku, kune se u Vulfa, ali taj pisac nema oko sebe nimalo hypea koji prati literarne "zvezde" žanra.

Za ostalo se slažem. To je čovek čija su neka dela sam vrh SF-a.

Upravo u tom smislu je komentar i dat. Ako sam se neprecizno ili nejasno izrazio, to je samo zato sto ja za Vulfa osecam isto sto i ti za Martina, dakle zapalim se cim ga neko pomene... Bas si me fino upotpunio, pravi si majstor semantike...

simons ubedljivo najprecenjeniji - glupo je sad da ga svi pljujemo, ali ne mogu da odolim - posle hiperiona sa toliko ocekivanja sam citao druge knjige, a nisam dobio bas nista. a najsmesnije mi je sto ljudi stalno navode tu njegovu kobajagi erudiciju - to sto nasumicno i bez ikakvog knjizevnog opravdanja nabaca par referenci na eliota i paunda(u stvari par referenci na to da je on njih citao, zaboga) ne bi li njegova mediokritetska proza dobila neki 'akademski' shmek, po meni je to vise prodaja muda za bubrege, da prostite, nego bilo sta drugo...
(a i detalji prepiske vidjeni ovde na forumu samo potvrdjuju da je tupson neopevani)

i da, najpotcenjeniji, bar kod nas - kim stenli robinson.
zao mi je sto je mlak prijem njegovih marsova izbacio ovog odlicnog pisca sa liste isplativih projekata za prevodjenje, steta zbog the years of rice and salt, i zbog orange county trilogije...

Ja mislim da je Simons tačno tamo gde je zaslužio da bude. Čini mi se da je taj čovek za neko dogledno vreme ispucao količinu umetnosti koja se sadrži u svakom čoveku i sada kao da piše bez "umetničkog moranja". On je u prvom delu karijere bio stvarno spektakularan, ali, jebi ga, prvi deo karijere mu je odavno gotov, a posle su došli i drugi i treći.

Maratu, koje tačno Kingove priče ili novele ili romana ili štagod je kopija Slika razreda? I to što je Simons sada zreo za pljuvanje ne znači da su mu ranije priče loše.

Quote from: "Lurd"I to što je Simons sada zreo za pljuvanje ne znači da su mu ranije priče loše.

Bate be, Simons je zreo za pljuvanje i tačka. Da ga popljujem trezan il pijan?

Quote from: "Trol"Bate be, Simons je zreo za pljuvanje i tačka. Da ga popljujem trezan il pijan?

Baš me zanima kako bi popljuvao Hiperion ili Carrion Comfort.

Ne Hiperion, ali Pad Hiperiona svakako da. Pa tu nisam dobio nista od onoga sto sam ocekivao, sem par strana vrednih citanja i par asimovskih obrta pri kraju knjige... Koliko me je Hiperion ostavio na trncima, toliko je Pad bio antiklimaks, kao dosadna space opera gde moras da izdrzis 400 strana da bi na kraju otkrio jedinu dobru ideju u knjizi, o uroti masina protiv ljudi...pa to je moglo da se kaze i sa manje proseravanja.
Procitao sam Endimion, i koliko mi se dopao (polovicno), toliko se plasim da ce Uspon biti jednako sranje u odnosu na njega kao Pad u odnosu na Hiperion...

Simmons iz 80tih je jedan od najvecih pisaca koji su ikada stvarali, i kao sto Lurd mudro rece ok je pljuvati ga zbog pada (i tih, oh, izneverenih ocekivanja   ) ali bez veze je pljuvati i ono sto je bilo stavrno sjajno - Hiperion je remek delo, kao i Pesma boginje Kali, kao i Suplji Covek, kao i Carrion Comfort, kao i vecina kratkih prica, kao vecina noveleta/novela iz Ljubav i smrt.
Cak su i Pad Hiperiona, Endimion i Uspon Endimiona bolji od vecine SF knjiga koje su objavljivane tih godina...a Deca noci jeste previse blizu IT-a, ali jebi ga, oni su generacija i slicne uspomene vuku.

Tesko je naci savremenog pisca koji ima tako fenomenalnu bibliografiju i toliko fantasticnih dela.

Silverberg... pisac sa definitivno najvise natprosecnih knjiga i novela u istoriji SFa. Prilicno zanemaren i zaboravljen, cak i u svetu.

evo jednog primera koji mi sad pade na pamet glede simonsove prosecnosti: prica 'lezaj entropije u ponoc' pokusala je da se pozabavi  jednom ogromnom temom- entropijom, sa slabasnim uspehom. meni se cini da je simons vrlo slabo razumeo samu stvar, ili sto je mozda jos gore, da otvoreno ide na sentimentalmost i podilazenje slici sveta prosecnog americkog konzumenta...mislim, suprotstaviti bezlicnoj, neljudskoj sili (entropiji) slepu ljudsku nadu, kao sto on to u prici cini, znaci ostaviti tako bogatu temu neistrazenu i nedirnutu, znaci prihvatiti 'gotova resenja'...
balard i m. dzon harison su to radili mnogo bolje, mnogo ranije...

Čovekoide, SVE si smeo da diraš osim Entropije! Nemam vremena sada, zadaviću te posle.  

@chovekoid: "Ležaj entropije u ponoć" uopšte nije priča o entropiji. Zato tvoja primedba ne stoji.

Lured, zadavi ga i u moje ime!    (to mi je mozda i omiljena prica iz te zbirke...)

ako je jedna od definicija entropije: 'mera neuredjenosti i nasumicnosti unutar zatvorenog sistema', ne treba posebno dokazivati da je 'lezaj', ipak, prica o entropiji (ili mozda o lezajevima? : ))
a morao je da uzme neki pretenciozni citat za naslov, pa bog...
nemam ja nista protiv da me zadavite, samo se plasim da ce rezultat toga biti samo jedan udavljen chovek(oid), a simons, nazalost, nece da bude nista bolji pisac...

Ma, bre. To "davljenje" je čisto da izrazi količinu mog neslaganja.  

Elem, Ležaj entropije u pnoć nije priča o entropiji uopšte. To je priča o gubitku voljene osobe i suočavanju sa bolom i životom nakon toga. To je jako čest motiv u ranijim Simonsovim delima - Kali, Šuplji čovek, delimično Hiperion i mnoge priče. Entropija je ovde samo sredstvo koje pomaže junaku da se suočavi sa životom posle gubitka deteta.

Vrednosti te priče ne leže u istraživanju pojma entropije (u fizičkom i filozofskom smislu), neko u junakovim unutrašnjim previranjima. I upravo ono što si ti naveo kao manu je za mene kvalitet - nada. Jer, što reče onaj jedan (BD) "kad prestaneš da se nadaš daviš se k'o pacov". To je vrhunac do koga čovek može da dodje posle velikog bola, kada oseti nadu, zna da je izašao iz bunara. A to što malu nadu malog čoveka suprotstavlja tolikoj sili pokazuje, jednostavno, koliko je to bitno.

I samo ako dozvoliš jednu ispravku, entropija ne mora da bude "neljudska". Entropija kod ljudi i u ljudskoj civilizaciji je nešto najdepresivnije i najporaznije za veliki deo mislećih umova.

I mogu da se složim sa ocenom da je Simons prosečan pisac samo ako se gleda prost zbir - dobar početak + loš kraj = prosek

Za Silverberga se slažem da nije opšte prihvaćen, slično Vulfu, ali možemo da se tešimo da samo nekolicina pisaca uživa status prihvaćene i slavljene veličine. A i on ima utehu što ga kolege obožavaju.

Quote from: "Mixitron M. Storm"Pračet: Mešano meso. Ume da napiše i odličnu, razbijački smešnu , a suptilnu zajebanciju, a ume i da smori. Recimo, meni veštice ne leže ni najmanje. Nouymi su genijalni. Ljudi koji pročitaju prve 2-3 knjige iz Disksveta se možda prevare u mišljenju, jer to je čista parodija - pročita' 1-2 puta, umreš od smeha, i to je to. Posle je počeo da piše ozbiljnije i čini mi se da kvalitet pisanija raste kako serijal odmiče.

'And also I just built up over the years, from all of the random reading I was doing, a kind of serendipitous research—research not knowing what it is you're researching. The nature of Discworld gave me the opportunity to do all kinds of things. I could fit more or less anything into it. By about book four, I discovered the joy of plot. (That was Mort.) I went back a bit with Sourcery [1988], because I knew the fans wanted more of Rincewind. I didn't particularly enjoy writing Sourcery, but it stayed on the best-seller list for three months. And then I said, "Sod the fans, I'll do what I like."'

http://www.scifi.com/sfw/advance/21_interview.html

Hmmmm.... Silverberg kao podcenjen pisac... Priznajem da je mozda moja percepcija zanra malo iskrivljena, ali ja sam uvek o njemu citao samo najlepse reci od strane svih kolega koji su ga uzimali u usta a i prodavao se solidno. Cak i kod nas su mu, vidim objavljene ponovo knjige koje je ZS svojevremeno pionirski publikovao.

S druge strane, nije da je postao zvezda kao King, Simons ili Barker, ali mislim da nije nikada ni bio u toj prici...



E, sad da dam i ja svoj glas za najpodcenjenijeg pisca iz zanra... Hmm, dobro, preskocicu ocigledne izbore kao sto su Sturgeon ili Vonnegut - dvojice sa vise ideja i literarne vestine od vecine bratije - i glasacu za Richarda Lupoffa.

E, sad, nije da je Lupoff nepoznat ili potpuno zapostavljen, svasta je taj pisao, uredjivao i objavljivao (izmedju ostalog dosta cenjene lavkraftovske pastise, kao i knjigu o E.R. Burrhoughsu), pa je cak po njegovom delu 12.01 snimljen i film koji je groundhog's day tematiku odradio pre samog Groundhog's Day (ako se ne varam) i, s obzirom da je bio televizijski, bio je sasvim pristojan...

No. Potezem Lupoffa iskljucivo jer smatram da je njegov doprinos razvoju zanrovske literature, a koji je dao pricom "With the Bentfin Boomer Boys on Little Old New Alabama" (ili kako se vec zove) potpuno ignorisan. Na pricu sam natrcao citajuci Ellisonovu antologiju 'Dangerous Visions, Again' i sam sebi rekao da je upravo ova prica ono sto bi trebalo da cini ovakvu antologiju. Ne suvo post-sezdesetosmasko ideologiziranje koje je bilo vidno (i, ah, pretpostavljam, dobrodoslo) u dobrom broju prica u ovoj antologiji, nego odlucan iskorak na polju forme koji je za sobom povukao i iskorak u sadrzaju kao i dosta radikalnu (za mene, barem) transformaciju u nacinu citanja same price. Cinjenica da sam morao da ulozim poprilican napor da uopste procitam ovu pricu, a da sam u tom naporu uzivao i osecao da je nagradjen, je prilicno promenila nacin na koji sam od tada pa na dalje citao prozu uopste, ne samo SF.

Nije naravno Lupoff prvi ovako eksperimentisao sa jezikom u prozi (Joyce i Burrhougs (ali William) mi prvi padaju na um), pa cak ni prvi u okvirima zanra (hmmm, Pynchon), ali je to uradio na najradikalniji meni poznat nacin i USPEO da u eksperimentu uspe u dovoljnoj meri da pricu ucini gotovo kompulzivnim citanjem (ruzne li anglosaksonske konstrukcije...)... Ovo mi je bilo prvi put da citam SF pricu u kojoj je JEZIK zapravo radnja price (barem u dobroj meri). Nazalost, kao sto rekoh, slabo je to imao odjeka i uhvatilo korena pa su slicni zahvati ostali specijalitet autora uglavnom izvan okvira SF zanra... E, sad da li je to dobro ili lose je vec druga prica...

Evo par linkova za Lupoffa ako nekog zanima. Nemam pojma da li je ikada ista od njega objavljeno na nasem ili nekom srodnom jeziku:

http://en.wikipedia.org/wiki/Richard_Lupoff

http://www.infinityplus.co.uk/nonfiction/shortlupoff.htm


A ako pricamo i o najprecenjenijim piscima, da opet zaobidjem ocigledne izbore (a ima ih, Alah zna, mnogo, pocev od Klarka i Van Vogta itd.) i da se obrusim na coveka koji je pre nekoliko godina uspeo da dobije gotovo bezrezervnu podrsku i od domacih urednika (dakle od obojice: Bobana i Zorana) te je u kratkom razmaku objavljeno vise njegovih prica & romana a ja i dan danas pokusavam da shvatim zasto...

Radi se, naravno o coveku koji se odaziva na ime Ian McDonald. S jedne strane, naravno covek pise zanatski veoma korektno, ali koji to od savremenih zanrovskih pisaca ne cini? S druge strane, ideje su mu, ah, ne previse originalne, ali svakako interesantne. S trece, nazalost, njegova proza je verovatno nesto najpretencioznije sto sam ikada citao u okvirima zanra. Da sam njegov roman 'Desolation Road' (onomad proglasen za najbolji debi roman u zanru) trosio u obliku filma, verovatno bih polomio televizor posle pola sata. Ovako sam morao glavom da udaram u Polarisov paperback i naglas jecam... Nikada nisam video vise potpuno neupotrebljene i nefokusirane simbolike na jednom mestu. Da ne pominjem gotovo bezobrazno nabacivanje novih motiva, mesta radnje i dogadjaja, a sve kao da je za cilj imalo samo pretrpavanje intelekta citaoca impresijama, ne bi li se prikrila supljina u osnovi romana. Mozda gresim dusu, da se razumemo, mozda ja ne umem ispravno da osetim njegovu poetiku i trazim naraciju tamo gde samo treba da uzivam u slikama.. Mozda... (Mada mu je dobar broj slika pretenciozan i patetican)

Ali to ne menja cinjenicu da sam jedva sebe naterao da docitam njegov roman Nekrovil u desetom Monolitu. Nemam pojma... Ponovo neverovatno mnogo simbolike koja sluzi sama sebi kao svrha, ponovo rasplinjavanje radnje na milion likova i motiva koji ostaju nedoreceni ili bar nedovoljno zanimljivo/ znacajno doreceni. Covek je majstor da uvede motive i ideje, ali kada treba sve to na kraju dotuci, nekako mu nestane daha... Nekrovil me je zaista umorio opterecivanjem ogromnim brojem motiva i ideja a payoff nazalost jos uvek cekam... Kako to rece ovaj baja (http://www.lysator.liu.se/~unicorn/mcdonald/reviews/Necroville-SFEye14.html) :

"I spent half my reading time thinking "My God! This may be the most brilliant science fiction novel ever written!" Unfortunately, I spent the other half thinking "If this is so brilliant, why is it so dull?"


Itd. Secam se da je Boban dosta lepih reci imao o Mekdonaldu u ono vreme pa bih voleo da ovde cujem nesto sto bi mi mozda malko promenilo ugao gledanja i mozda me nateralo da ponovo procitam njegove price i romane koje imam i, mozda ih sagledam na lepsi nacin... Hmm, to je malo previse 'mozda' u nizu ali ajde...

Quote from: "Meho Krljic"E, sad, nije da je Lupoff nepoznat ili potpuno zapostavljen, svasta je taj pisao, uredjivao i objavljivao (izmedju ostalog dosta cenjene lavkraftovske pastise, kao i knjigu o E.R. Burrhoughsu), pa je cak po njegovom delu 12.01 snimljen i film koji je groundhog's day tematiku odradio pre samog Groundhog's Day (ako se ne varam) i, s obzirom da je bio televizijski, bio je sasvim pristojan...

Oba su iz iste godine (1993, kako imdb javlja...), s tim što je 12:01 bolje odrađen tehnički (objašnjena je vremenska petlja), a Dan mrmota je bolje odrađen stilski (lik Bila Mareja se vremenom menja).

BTW (i off topic), postoji i jedan ruski film sa istom tematikom (dan koji se ponavlja), gde dva lika upadaju u taj dan koji je u prošlosti, i jedan od njih uporno pokušava da spreči nekakvu rudarsku nesreću za koju će biti (je bio) optužen njegov otac.

Quote from: "Meho Krljic"A ako pricamo i o najprecenjenijim piscima...Radi se, naravno o coveku koji se odaziva na ime Ian McDonald.

McDonald je krajnje potcenjen, ako za merilo "cenjenosti" uzmemo popularnost, odn. tiraže. Reč je o čoveku kome je daleko teže da dobije ugovor za sledeću knjigu nego tamo nekom Džordanu ili Fajstu; istovremeno je u pitanju čovek koji piše sa takvim talentom i erudicijom da ostali žanrovski pisci mogu samo da se žderu u sebi od muke. Jeste da to ponekad ume da zamori (jedan kritičar je rekao sa McDonald piše neverovatno dobro, ali u tome ponekad nema mere, pa se dok čitate njegove knjige osećate kao -- parafraziram -- da vam je otkinuo ruku, a onda -- jer mu to nije bilo dosta -- nastavio istom da vas bije po glavi -- kraj parafraze), ali isto tako ume da zamori preterano uživanje u bilo čemu dobrom.

Njegov najnoviji roman River of Gods je bio u najužoj nominaciji za Huga (što je samo informacija, ne i bilo kakav pokušaj dokazivanja vrednosti) i pročitao sam ga sa ogromnim zadovoljstvom, kao uostalom i bilo šta drugo što je I.McD, napisao.
Nekrovil mi je bio sve samo ne dosadan. Preporuka za čitanje, pored RoG: Chaga a.k.a Evolution's Shore te nastavak Kirinya; King of Morning, Queen of Day; zbirka Speaking in Tongues; čak mi je i prokaženi frka-u-Alsteru-preneta-u-SF-milje roman Hearts, Hands and Voices a.k.a The Broken Land bio fenomenalan.

McDonald je jedini savremeni pisac kome bukvalno zavidim na talentu i idejama. Pored Vonneguta, moj favorit za sva vremena.
I da, generalno potcenjen, upravo na način na koji ga potcenjuje Meho.