ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Quote from: Anne Bonny on 10-04-2015, 16:27:22
Doduše, Dybuk, naziv teme ti uopšte ne ide u prilog. Takva dilema se ne postavlja.

jos da je dibuk otvorio poll... ah, puste zelje.

Zena rezirala....Nina Paley http://www.imdb.com/name/nm1315434/?ref_=tt_ov_dr

This Land is Mine

muskarac rezirao:

kein durchkommen

kakva tema, vidi se da nam se neko vratio

Quote from: mac on 09-04-2015, 20:04:29

ako je 80% filmova žena reditelja slabo po tvom kriterijumu onda ćeš usvojiti takvo pravilo, a 20% dobrih žena reditelja ćeš posmatrati kao izuzetak.

elem, ako 20% žena reditelja valja onda je to bolji procenat od muškaraca, kod kojih ne valja ni 10%






a eo npr dobrog filma
http://www.imdb.com/title/tt1674773

Најбољи филм свих времена (у обе верзије!) - режирао мушкарац.

Најбољи филм у 21. веку - режирао мушкарац.

То на мојим скромним листама, дозвољавам могућност да неко има другачије. Шта још имају заједничко? Обојица рођени у Америци (додуше, за једног би се могло рећи да је потекао из аустралијског културног миљеа). Белци. Можда имају још нешто заједничко, али је свакако занимљиво да имена оба филма реферишу на Апокалипсу.

У духу топика очекујем хистерију због расизма, амерофилије и призивања пропасти света.

Isidora Bjelica!

Не заборавимо Силвану Станковић, Христину Хаџихараламбоус и Миону Боговић!

Quote from: Pizzobatto on 12-04-2015, 00:45:17
Isidora Bjelica!

Interesantan slucaj, mada bez obzira sto je rezirala 1...'film', projekat, izgleda da je ona ipak, prvenstveno spisateljica.
Pretpostavicu da je talentovanija u pisanju nego reziranju. Mada, ona je uvek naginjala trashu, tako da je mozda onaj nesretni Dorcol Menhetn pokusaj da se napravi so bad it's good. Ne bih proveravala koliko se u tome uspelo, za svaki sucaj. 

Ajde da pomenem Maju Milos, zanimljiv filmic je napravila. Valjda ce nastaviti da radi....Mozda napravi neki nas Baise Moi. Ja ne mislim da je Baise Moi los, inace.

Сатра вас ова политичка коректност и одосте на крив пут.

Možda bi i bilo tako, Glaufe kog mudri izbegavaju, da politička nekorektnost prema tvojoj definiciji nije jednostavno trolovanje.
Možda da probaš sa drugačijom vizijom razgovora bez rukavica?

http://www.fangoria.com/new/magnet-to-fund-release-all-female-directed-horror-anthology-xx/

Jel kasno sad da se iznosi mišljenje? S tim što, da se ogradim, ja horor ne pratim pa mi ni rediteljke njemu posvećene nisu poznate.

Prvo: već su razni ljudi na topiku pomenuli kako neke suštinske razlike između filmova koje snimaju žene i muškarci - nema, tj. kad gledate film, stvarno je nemoguće prepoznati ko ga je režirao, mogu se eventualno pabirčiti neke stilske osobine (i mnogo češće teme) koje ljudi smatraju ženskim/muškim, ali to je i neozbiljno i nepouzdano.
Drugo: čest argument koji se poteže - i u ovoj konkretnoj forumskoj raspravi i inače povodom npr. žena kompozitora itd. - jeste "da su žene stvorene da snimaju filmove/komponuju simfonije/lete u svemir bilo bi ih mnogo više u tim profesijama" pri čemu se, naravno, zanemaruje prosta činjenica da žene nisu mogle da se bave bilo kojom profesijom koja zahteva formalno obrazovanje tj. diplomu sve do trenutka kad im je formalno obrazovanje, odnosno studiranje i potom zapošljavanje, nije zakonom dozvoljeno. Dakle, žene su mogle da sviraju klavir ako im roditelji imaju para za privatnog učitelja, ali časovi kompozicije su druga priča, kao i studije prava, medicine, fizike... i filmske režije. Eto jednostavnog objašnjenja zašto se u raznim profesijama žene javljaju - posle mnogo borbe i uz sistemsko sabotiranje - tek krajem devetnaestog veka i početkom dvadesetog. (Čitajte npr. biografiju Ksenije Atanasijević, ili Drage Ljočić, prve žene lekara u Srbiji, tužno i strašno.)
Dakle, da se vratim na problem broja žena reditelja: zamislimo na prijemnom ispitu komisiju u kojoj makar jedan član čvrsto veruje da "žene mogu da budu tek osrednji reditelji" i biće jasno kako to utiče na prolaznost kandidata. Ili, kasnije, na samopouzdanje eventualno primljene studentkinje. Ili, kako će kritičar sa takvim unapred formiranim stavom ocenjivati filmove koje režiraju žene.

Konačno. Žene reditelji koje cenim i koje spadaju u priznate, nasumičnim redom:
Maja Deren, jedna od ranih rediteljki,vrlo eksperimentalna, vrlo kripi, njene Mreže popodneva uticale su npr. i na Linča;
Žermen Dilak, avangardna, otkačena, dugo i nepravedno skrajnuta;
niz evropskih rediteljki - jer je u Evropi, izgleda, bilo lakše:
Vera Hitilova, Agnes Varda, Anješka Holand, Lilijana Kavani, Marta Mesaroš, Larisa Šepitko, Kira Muratova, Lina Vertmiler (nabacujem bez reda);
bilo bi nepravda da ne pomenem Džejn Kempion, makar samo zbog Klavira.

(ok, ovo nije po sagitski, ali ipak su to ozbiljne autorke)
Eto, nadam se da nisam mnogo ugnjavila, pozdrav.

Quote from: Jevtropijevićka on 18-04-2015, 23:06:25
...žene nisu mogle da se bave bilo kojom profesijom koja zahteva formalno obrazovanje tj. diplomu sve do trenutka kad im je formalno obrazovanje, odnosno studiranje i potom zapošljavanje, nije zakonom dozvoljeno. Dakle, žene su mogle da sviraju klavir ako im roditelji imaju para za privatnog učitelja, ali časovi kompozicije su druga priča, kao i studije prava, medicine, fizike... i filmske režije. Eto jednostavnog objašnjenja zašto se u raznim profesijama žene javljaju - posle mnogo borbe i uz sistemsko sabotiranje - tek krajem devetnaestog veka i početkom dvadesetog...

konkretno kao reziserke cak i kasnije, onako, masovnije.

Quote from: zosko on 10-04-2015, 13:59:37
postoji odlican spiegelov clanak regisseurinnen - mit den augen einer frau iz '62.
Mit den Augen einer Frau

@Dybuk
Avaj, nedostatak vremena me sprečava da se bavim stvarima koje mi nisu prioritet, a posle toga... jednostavno zaboravim.
Evo, da se nadovežem na ono što sam rekao poslednji put.

Ti si rekla u uvodnom postu da je horor pomalo mačo u svojoj biti. Ja sam 110% ubedjen u suprotno: horor je potpuno "ženski" žanr. Ne u smislu nekih rodnih uloga, već u onom jin-jang smislu pasivnog principa, koji se mnogo bolje manifestuje kroz horor nego kroz većinu drugih žanrova. Ako postoji nešto "mačo" u nekom horor-filmu, to je strani element iz drugih žanrova. Japanci su to odavno prepoznali, pa su svi njihovi horor-časopisi namenjeni ženama.

Zato sam pomenuo Kelly Reichardt. Ona je prilično cenjena u nekim krugovima (čije mišljenje ja često konsultujem), a njen najcenjeniji film je vestern, Meek's Cutoff. Art-film, da, ali i vestern. E, to je ono što je, po meni, definicija "mačo" žanra. U takvim filmovima treba tražiti potencijal za dijaloge ove vrste. Jer, ako žene TO mogu da naprave dobro, mogu da naprave bilo šta. (Doduše, i Winter's Bone ima nešto od duše vesterna u svojoj DNK.)

svakako je bio potreban feministički teg da ispravi malo vagu, sad saberite utiske pa nađite neku sredinu

u svakom slučaju, valja ipak naglasiti da o kakvom god da je ''sistematskom sabotiranju'' riječ, u njemu učestvuju i same žene. Nije preporučljivo zamisliti zavjeru muških čuvara kapije, kao da žene aktivno nisu učestvovale u svemu tome.

Pa u 19. vijeku su činile većinu čitalačke publike. Dakle, sopstvenom odlukom, da li nesvjesno pogurane različitim patrijarhalnim ideologijama, ali i dalje sopstvenom odlukom one čitaju i čitaju, ali rijetko i pišu. Ne postoji samo jedan pol koji je za to odgovoran. Žene same odbijale da budu autori. Pa one to odbijaju i danas.

i onda se pojavi Niče, koji em provocira žene, em buljuk žena dođe namjerno kod njega na predavanja, a dosta pišu i disertacije kod njega. U neku ruku, borba žena sa njim je em stvorila dosta doktorki em dosta njegovih ženskih kritičara

ovo samo kažem zbog tog člana komisije na prijemnom, ako je taj neki profa kriv za domaće rediteljke, onda mi je to sumnjivo, iz prostog razloga što su one žene koje su ''preživjele'' Ničea bile i najkvalitetnije doktorke 19. vijeka

mislim da feministi generalno imaju neku albatros filozofiju, samo kad mi ne bi krila slomili, kad me ne bi ometali i postavljali prepreke, ajmo malo pozitivna diskriminacija, ih, đe bi mi bio kraj

a mislim da je stvar sasvim suprotna, kakvo samopouzdanje, đe su ga našle one kojima je Fridrih bio mentor... i muškarac koga niko nije namučio na faksu takođe je loš reditelj


uzgred, kako objasniti to da je glumačka profesija mnogo lakše raspoređena, kako je to odjednom postalo ''prirodno'' da žene glume, a kao nije prirodno da režiraju? Kako to sad muškarcima ništa ne znači gluma a režija je vrh vrhova?

uzgred, kako objasniti to da je glumačka profesija mnogo lakše raspoređena, kako je to odjednom postalo ''prirodno'' da žene glume, a kao nije prirodno da režiraju? Kako to sad muškarcima ništa ne znači gluma a režija je vrh vrhova?


pa dobro, ipak tu postoje razlike, rezija podrazumeva autoritet, viziju, upravljanje dok je glumac/glumica ipak u vecini slucajeva izvrsilac radova, on/ona slusa sta mu se kaze...

Quote from: ridiculus on 19-04-2015, 00:35:56
@Dybuk
Avaj, nedostatak vremena me sprečava da se bavim stvarima koje mi nisu prioritet, a posle toga... jednostavno zaboravim.
Ti si rekla u uvodnom postu da je horor pomalo mačo u svojoj biti.

ma čitava tema je naopačke postavljena, počev od naslova koji je besmislen, odnosno postavlja nekakav ILI/ILI izbor između opcija koje nemaju blage veze jedna s drugom i koje niko nije ni zagovarao.
'statistička greška'? GDE? među rediteljima uopšte, ili među rediteljima remek-dela?
'punopravno mesto u filmskoj istoriji'? hell, pa to mesto U ISTORIJI one već imaju, ko im ga negira? jesu postojale, i napravile su to što su napravile.

a o hororu što je rečeno svašta nešto bzvz u tom prvom postu, u to me mrzi i da ulazim... mislim, kad se stvari tako tendenciozno postave, tu ne može biti ozbiljne rasprave nego samo pucanje sa unapred ušančenih (biološki predisponiranih) pozicija.

evo, recimo, ove jetrvine prozirne aluzije:

Quote from: Jevtropijevićka on 18-04-2015, 23:06:25
Ili, kako će kritičar sa takvim unapred formiranim stavom ocenjivati filmove koje režiraju žene.

a šta ako kritičar svoj stav nije stvorio 'unapred' nego UNAZAD?
šta ako je do njega došao gledanjem velikog broja filmova?
ah, da, on je gledo rokija i ramba i druge patrijarhalno predodređene 'muške' filmove, igrao se kamiončićima umesto lutkama, pa ne može da pojmi genijalnost mire nair i džejn kempion kao ravnopravnih hercogu i fridkinu, zato što su ovi, kao muškarci, sve već imali na tacni, spremno? kad su oni otišli za reditelje, samo imali da skinu gaće? 'penis, a? ok, prolazi! kolki ti budžet treba? šta oćeš, koje uslove, pa da režiraš šta ti ćune?'
a đejn kempinjon morala da krade kameru da bi mogla da snima filmove... ma, ajte molim vas!

a đejn kempinjon morala da krade kameru da bi mogla da snima filmove


pa i hercog je meni se cini ukrao sa fakulteta kameru sa kojom je snimio agirea 

Quote from: eddie coyle on 19-04-2015, 01:53:55
uzgred, kako objasniti to da je glumačka profesija mnogo lakše raspoređena, kako je to odjednom postalo ''prirodno'' da žene glume, a kao nije prirodno da režiraju? Kako to sad muškarcima ništa ne znači gluma a režija je vrh vrhova?


pa dobro, ipak tu postoje razlike, rezija podrazumeva autoritet, viziju, upravljanje dok je glumac/glumica ipak u vecini slucajeva izvrsilac radova, on/ona slusa sta mu se kaze...

da, ali vidiš da se ovdje istovremeno tvrdi da se ženama taj autoritet oduzima, a da je upravo žena bila Hitlerov reditelj, pa kako nije sistematski sabotirana...

no, ipak, očigledno je do 17. vijeka bilo neprihvatljivo da žena glumi, dakle kod Šekspira je, koilko znam, Julija bila muški glumac, i to se smatralo ''prirodnim'', dok bi sad bilo moguće samo u nekom LGBT pozorištu

dakle, nekad se taj autoritet pripisivao i glumcima, a ne samo rediteljima, no nema čistog razloga što je samo glumac izgubio taj autoritet, to jest ispade da se to kod glumaca desilo prelako, a kod reditelja, uh, preteško

nešto ne štima u tom objašnjenju

Quote from: Jevtropijevićka on 18-04-2015, 23:06:25
Jel kasno sad da se iznosi mišljenje? S tim što, da se ogradim, ja horor ne pratim pa mi ni rediteljke njemu posvećene nisu poznate.

Prvo: već su razni ljudi na topiku pomenuli kako neke suštinske razlike između filmova koje snimaju žene i muškarci - nema, tj. kad gledate film, stvarno je nemoguće prepoznati ko ga je režirao, mogu se eventualno pabirčiti neke stilske osobine (i mnogo češće teme) koje ljudi smatraju ženskim/muškim, ali to je i neozbiljno i nepouzdano.
Drugo: čest argument koji se poteže - i u ovoj konkretnoj forumskoj raspravi i inače povodom npr. žena kompozitora itd. - jeste "da su žene stvorene da snimaju filmove/komponuju simfonije/lete u svemir bilo bi ih mnogo više u tim profesijama" pri čemu se, naravno, zanemaruje prosta činjenica da žene nisu mogle da se bave bilo kojom profesijom koja zahteva formalno obrazovanje tj. diplomu sve do trenutka kad im je formalno obrazovanje, odnosno studiranje i potom zapošljavanje, nije zakonom dozvoljeno. Dakle, žene su mogle da sviraju klavir ako im roditelji imaju para za privatnog učitelja, ali časovi kompozicije su druga priča, kao i studije prava, medicine, fizike... i filmske režije. Eto jednostavnog objašnjenja zašto se u raznim profesijama žene javljaju - posle mnogo borbe i uz sistemsko sabotiranje - tek krajem devetnaestog veka i početkom dvadesetog. (Čitajte npr. biografiju Ksenije Atanasijević, ili Drage Ljočić, prve žene lekara u Srbiji, tužno i strašno.)
Dakle, da se vratim na problem broja žena reditelja: zamislimo na prijemnom ispitu komisiju u kojoj makar jedan član čvrsto veruje da "žene mogu da budu tek osrednji reditelji" i biće jasno kako to utiče na prolaznost kandidata. Ili, kasnije, na samopouzdanje eventualno primljene studentkinje. Ili, kako će kritičar sa takvim unapred formiranim stavom ocenjivati filmove koje režiraju žene.

Konačno. Žene reditelji koje cenim i koje spadaju u priznate, nasumičnim redom:
Maja Deren, jedna od ranih rediteljki,vrlo eksperimentalna, vrlo kripi, njene Mreže popodneva uticale su npr. i na Linča;
Žermen Dilak, avangardna, otkačena, dugo i nepravedno skrajnuta;
niz evropskih rediteljki - jer je u Evropi, izgleda, bilo lakše:
Vera Hitilova, Agnes Varda, Anješka Holand, Lilijana Kavani, Marta Mesaroš, Larisa Šepitko, Kira Muratova, Lina Vertmiler (nabacujem bez reda);
bilo bi nepravda da ne pomenem Džejn Kempion, makar samo zbog Klavira.

(ok, ovo nije po sagitski, ali ipak su to ozbiljne autorke)
Eto, nadam se da nisam mnogo ugnjavila, pozdrav.

U tu listu ja bih da dodam, za mene doskora nepoznatu, M.Duras ali i pored toga sve navedene su u sustini svastare i fusnote. 

Quote from: Ghoul on 19-04-2015, 01:58:07

Quote from: ridiculus on 19-04-2015, 00:35:56
@Dybuk
Avaj, nedostatak vremena me sprečava da se bavim stvarima koje mi nisu prioritet, a posle toga... jednostavno zaboravim.
Ti si rekla u uvodnom postu da je horor pomalo mačo u svojoj biti.

ma čitava tema je naopačke postavljena, počev od naslova koji je besmislen, odnosno postavlja nekakav ILI/ILI izbor između opcija koje nemaju blage veze jedna s drugom i koje niko nije ni zagovarao.
'statistička greška'? GDE? među rediteljima uopšte, ili među rediteljima remek-dela?
'punopravno mesto u filmskoj istoriji'? hell, pa to mesto U ISTORIJI one već imaju, ko im ga negira? jesu postojale, i napravile su to što su napravile.

a o hororu što je rečeno svašta nešto bzvz u tom prvom postu, u to me mrzi i da ulazim... mislim, kad se stvari tako tendenciozno postave, tu ne može biti ozbiljne rasprave nego samo pucanje sa unapred ušančenih (biološki predisponiranih) pozicija.

evo, recimo, ove jetrvine prozirne aluzije:

Quote from: Jevtropijevićka on 18-04-2015, 23:06:25
Ili, kako će kritičar sa takvim unapred formiranim stavom ocenjivati filmove koje režiraju žene.

a šta ako kritičar svoj stav nije stvorio 'unapred' nego UNAZAD?
šta ako je do njega došao gledanjem velikog broja filmova?
ah, da, on je gledo rokija i ramba i druge patrijarhalno predodređene 'muške' filmove, igrao se kamiončićima umesto lutkama, pa ne može da pojmi genijalnost mire nair i džejn kempion kao ravnopravnih hercogu i fridkinu, zato što su ovi, kao muškarci, sve već imali na tacni, spremno? kad su oni otišli za reditelje, samo imali da skinu gaće? 'penis, a? ok, prolazi! kolki ti budžet treba? šta oćeš, koje uslove, pa da režiraš šta ti ćune?'
a đejn kempinjon morala da krade kameru da bi mogla da snima filmove... ma, ajte molim vas!

Mr critic, hvala na komentaru, ali...
Tema je postavjena kako je, sto opet ne sprecava mnoge ucesnike da ostave konkretan i worthwhile komentar/stav po pitanju rediteljki i njihovog traga u istoriji filma.
Drugo, radije nego da argumentovano, sa stanovista teoreticara u oblasti filma objasnis ponesto na zadatu temu (koju si slobodan da tumacis po svom nahodjenju - nadjes ugao koji bi analizirao) ti samo kritikujes na semantickom nivou. Oh, i nesto oko zena, penisa i gaca...opet, slobodna interpretacija koja nije od pomoci ovde.
Last but not least, oko horora o kome je 'svasta nesto bzvz receno u prvom postu', obviously, nije receno dovoljno, a ukoliko bi te zaista interesovalo sta neko ko ponesto zna i gleda zaista misli o nekoj temi vezanoj za horor, ja sam tu  kad sam tu, pa pitaj sta te interesuje. Cini mi se, ipak, da nisi spreman konsultovati druge niti zainteresovan za tudje misljenje. I to je ok.
Samo, ostaje cinjenica da kvalifikacija 'zena rezirala' ostaje nerazjasnjena izvan subjektivnog stava tipa, 'gledo filmove koje su rezirale zene, nije mi se svidelo, znaci, to je set in stone. I potpuno legitimna kritika....'

@Jevtropijevicka, hvala lepo, intrigantno i informativno:

QuoteMaja Deren, jedna od ranih rediteljki,vrlo eksperimentalna, vrlo kripi, njene Mreže popodneva uticale su npr. i na Linča;
Žermen Dilak, avangardna, otkačena, dugo i nepravedno skrajnuta;
niz evropskih rediteljki - jer je u Evropi, izgleda, bilo lakše:
Vera Hitilova, Agnes Varda, Anješka Holand, Lilijana Kavani, Marta Mesaroš, Larisa Šepitko, Kira Muratova, Lina Vertmiler (nabacujem bez reda);
bilo bi nepravda da ne pomenem Džejn Kempion, makar samo zbog Klavira.

Probacu da nadjem ponesto, posebno Maju Deren, nisam imala zadovoljstvo do sada.

Da, vidim da sam u žurbi zaboravila Margaretu fon Trota, kakav propust, em žena em Nemica em levičarka

A sad redom i unapred se izvinjavam jer uskoro idem van kuće i nemam pojma kad ću se vratiti kompu:

@Zosko: hvala, čitala sam topik ceo odjednom pa sam preskočila link a tekst je stvarno odličan, "Kleo od 5 do 7" foreva!!!1

@Dybuk: Javi utiske o Maji Deren kad ih bude, ja sam za Mreže popodneva prvi put čula upravo u kontekstu poređenja sa Lost Highway (od koncepta do pojedinih kadrova).

@Ghoul: Ajde, Gule, nismo deca, drago mi je što si našao u čemu da se prepoznaš i prebaciš sve na lični plan, a još draže što si se od svih rediteljki koje sam pobrojala uhvatio baš Džejn Kempion a ne npr. Lilijane Kavani i Kože ili Noćnog portira nežni ženski filmovi sa sve pucanjem glave pod tenkovskom gusenicom, jes vala.

@Bata: pa pričamo o klasičnoj razlici između reproduktivnih umetnosti (tj. nižih) i kreativnih (viših), koja se potencira onoliko, samo mi reci da nisi čitao Platonovog Ijona. Pa je tako lakše bilo prihvatiti žene kao glumice nego kao rediteljke/scenariste. Pogledaj samo koliko ima uspešnih montažerki, uglavnom jer je to "nevidljiv" iako neverovatno važan posao.
Mislim da je još na onom prvom topiku neko, valjda Linkin, pominjao kako nežne žene ne mogu da nametnu autoritet celom filmskom timu (što pada u vodu ne kad pomislim na npr. Margaret Tačer nego već i na pojedine svoje profesorke iz gimnazije ili različite žene na upravničkim položajima od kojih bi sestra Rečid imala šta da nauči). Ma ne radi se o tome, nego o prostoj činjenici da producent određuje kome će dati pare, i tu se opet vraćamo na sistemsku predrasudu i na mali procenat žena koji uopšte dogura do filmske akademije. Žene su najpre postale uspešne i vidljive upravo u umetnostima koje zahtevaju srazmerno manje logistike i finansijskog ulaganja: književnost i, u manjoj meri, slikarstvo, potom u opadajućem nizu sve ostalo.
Da se ne upuštam u tvoje petljanje oko žena i Ničea, samo da proverim: da li si upoznat sa Burdijeovom Vladavinom muškaraca? Sećaš li se njegovog objašnjenja o simboličkom vrednovanju ženskog vs. muškog rada? A jel možemo da se složimo kako on nije bio feministkinja nego hardkor sociolog i antropolog? Trk po knjigu, pa ćemo posle da pričamo.

(PS "Vladavina muškaraca" je za svaku preporuku bilo kome ko se za rodnu podelu rada interesuje, napisana krajnje staloženo, stručno i pristupačno, a nije ni debela, ima pristojan prevod: http://www.knjizara.com/Vladavina-muskaraca-Pjer-Burdije-18523 i nek se tu završi moje učešće u ovoj diskusiji.)

Quotepa pričamo o klasičnoj razlici između reproduktivnih umetnosti (tj. nižih) i kreativnih (viših), koja se potencira onoliko, samo mi reci da nisi čitao Platonovog Ijona. Pa je tako lakše bilo prihvatiti žene kao glumice nego kao rediteljke/scenariste. Pogledaj samo koliko ima uspešnih montažerki, uglavnom jer je to "nevidljiv" iako neverovatno važan posao.

Taman da iskoristim priliku da opet citiram DFW-a, sa snimanja Lost Highwaya:

Grips tend to be large beefy blue-collar guys with walrus mustaches and baseball caps and big wrists and beer-guts but extremely alive alertintelligent eyes – they look like very bright professional movers, which is basically what they are. The production's electricians, lighting guys,and FIX guys, who are also as a rule male and large, are distinguished from the grips via their tendency to have long hair in a ponytail and to wear T-shirts advertising various brands of esoteric hi-tech gear. None of the grips wear earrings, but over 50% of the technical guys wear earrings, and a couple have beards, and four of the five electricians for some reason have Fu Manchu mustaches, and with their ponytails and pallor they all have the distinctive look of guys who work in record- or head-shops; plus in general the recreational-chemical vibe around these more technical blue-collar guys is very decidedly not a beer-type vibe.

The male camera operators, for some reason, tend to wear pith helmets, and the Steadicam operator's pith helmet in particular looks authentic and armed-combat-souvenirish, with a fine mesh of coir all over it for camouflage and a jaunty feather in the band.

A majority of the camera and sound and makeup crew are female, but a lot of these, too, have a similar look: 30ish, makeupless, insouciantly pretty, wearing faded jeans and old running shoes and black T-shirts, and with lush well-conditioned hair tied carelessly out of the way so that strands tend to escape and trail and have to be chuffed out of the eyes periodically or brushed away with the back of a ringless hand – in sum, the sort of sloppily pretty tech-savvy young woman you can just tell smokes pot and owns a dog. Most of these hands-on technical females have that certain expression around the eyes that communicates the exact same attitude communicated by somebody's use of the phrase "Been there, done that." At lunch several of them won't eat anything but bean curd, and they make it clear that they don't regard certain grips' comments about what bean curd looks like as in any way worthy of response. One of the technical women, the production's still-photographer – whose name is Suzanne and is fun to talk to about herdog – as on the inside of her forearm a tattoo of the Japanese character for "strength," and she can manipulate her forearm's muscles in such a way as to make the ideogram bulge Nietzscheanly out and then recede.

A lot of the script people and wardrobe people and production assistants are also female, but they're of a different genus – younger, less lean and more vulnerable, without the technically savvy self-esteem of the camera/sound women. As opposed to the hands-on women's weltschmerzian cool, the script and P.A. females all have the same pained "I-went-to-a-really-good-college-and-what-am-I-doing-with-my-life" look in their eyes, the sort of look where you know that if they're not in twice-a-week therapy it's only because they can't afford it.

slobodno nastavi da gnjaviš kad se vratiš, nećeš valjda poslije dva posta da odustaneš?

no, da se razumijemo, ja uopšte ne sporim diskriminaciju, samo mislim da si je kruto predstavila. Nisam upoznat sa tim Burdijeovim djelom, prosto jer njegov pozni rad važi za agit-prop, a ne naučno istraživanje. No, uprkos tome, najveći Burdijeovi radovi, o polju i habitusu, ne mogu da prihvate da u bilo kojoj ''vladavini muškaraca'' muškarci sami vrše simboličko nasilje.

Štaviše, ja sam samo iznio mogućnost, takođe nedokazanu ali za mene validniju, da žene u tome učestvuju i više od muškaraca. To što se nešto zove ''vladavina muškaraca'' ne znači da tu vladavinu sprovode muškarci. Bar ne po Burdijeovoj teoriji polja. Znači govorimo o milionima ljudi koji učestvuju u proizvodnji vlasti

Agenti vladavine mogu biti žene i često jesu žene, ništa više, ništa manje od toga. Prvi sam i spomenuo fon Trotu na topiku, gotovo jedini hvalim Babadook, ne može mi se spočitati da dovodim u pitanje sposobnost ženskog reditelja

samo, ako producent nešto odlučuje to samo znači da pred sobom ima analizu publike, a do prije desetak godina zasigurno je svaka statistika imala sličan rezultat: većina publike 10-35 godina, podjednako zastupljena oba pola, mlađi gledaju šta im gledaju starija braća od 18 godina, stariji muškarci gledaju isto što su gledali i kad su imali 18 godina (u prosjeku nema napretka u ukusu masovne muške publike), djevojke i žene gledaju najčešće ono što im dečki izaberu (uostalom, gledaju limunade kod kuće, to je njihov izbor, postoje čak i vrlo racionalna opravdanja za to, i postoje feminstkinje koje brane gledateljke limunada kao sasvim inteligentne). Dakle, zajednički imenitelj masovne publike je muškarac od 18 godina, šta je tu producentova krivica, pa on je samo čovjek

dakle, tek sada se MOŽDA situacija u strukturi publike mijenja, producent može da reaguje, pa imaš STAR WARS koji najavljuje da će u novom serijalu biti ''strong women'', ili TRUE DETECTIVE obećava ''hard women'', poštuju se kritike, traži se publika koja će platiti kartu, ali publika je ta koja mora da se odvoji od zajedničkog imenitelja, a ne producent

vladavina filmskih muškaraca se temelji na zajedničkom imenitelju publike, a žene učestvuju u imenovanju punoljetnog muškarca kao sopstvenog predstavnika

to je ''vladavina muškaraca'', kao onaj Spartanac kad pogleda ženu pa nakon njenog klimanja pospremi Persijanca

Jevtropijevicka objasnila 

Jape, hahahaha dobra karakterizacija, hvala za tekst, jako duhovit i zanimljiv.

Quote from: ridiculus@Dybuk

Ti si rekla u uvodnom postu da je horor pomalo mačo u svojoj biti. Ja sam 110% ubedjen u suprotno: horor je potpuno "ženski" žanr. Ne u smislu nekih rodnih uloga, već u onom jin-jang smislu pasivnog principa, koji se mnogo bolje manifestuje kroz horor nego kroz većinu drugih žanrova. Ako postoji nešto "mačo" u nekom horor-filmu, to je strani element iz drugih žanrova. Japanci su to odavno prepoznali, pa su svi njihovi horor-časopisi namenjeni ženama.

Zato sam pomenuo Kelly Reichardt. Ona je prilično cenjena u nekim krugovima (čije mišljenje ja često konsultujem), a njen najcenjeniji film je vestern, Meek's Cutoff. Art-film, da, ali i vestern. E, to je ono što je, po meni, definicija "mačo" žanra. U takvim filmovima treba tražiti potencijal za dijaloge ove vrste. Jer, ako žene TO mogu da naprave dobro, mogu da naprave bilo šta. (Doduše, i Winter's Bone ima nešto od duše vesterna u svojoj DNK.)

Moze biti, svakako interesantan ugao gledanja, a Japanci su koliko ja znam o kulturi i filmu, prilicno patrijarhalno drustvo, stekla sam utisak da zene na naslovnicama, mangama, u pinku exploataciji uglavnom sluze za zadovoljenje raznih fetisha, muskih fantazija, pa pogledaj silne cosplay, ucenice itd.
Za vestern se slazem, ali i Ana Lili Amirpour je napravila (nekonvencionalan) vestern - Devojka Hoda Ulicom Sama, pa pljuste (muski) hejtovi.
Ja i dalje smatram da je horor (bar nekad, dok je bilo vise golotinje) maco, sa sve scream queens, exploatacijom, T&A na sve strane, slasherima koji (iako imaju final girl klise) ipak zadovoljavaju vise muski deo publike, zene su zatupaste uglavnom, topovsko meso, vriste i trce pa padaju polugole. Pogledaj giallo, totalni sliz i exploatacija.
E, ali imamo i jake heroine kao sto je Dzejmi Li Kurtis u Helouvin, Sara i Dzuno u The Descent, ili uber alles, Ripley (Sigurni Viver u Tudjinu).  

znači Srednji vijek je bio ženski? Ja ne znam, mi smo krivi što smo živi, ili što pokrivamo žene od glave do pete ili što ih slikamo potpuno gole, al kako god da okreneš žene su plastični materijal koji se lako oblikuje!

Quote from: Dybuk on 19-04-2015, 14:50:21
Ja i dalje smatram da je horor (bar nekad, dok je bilo vise golotinje) maco, sa sve scream queens, exploatacijom, T&A na sve strane, slasherima koji (iako imaju final girl klise) ipak zadovoljavaju vise muski deo publike, zene su zatupaste uglavnom, topovsko meso, vriste i trce pa padaju polugole. Pogledaj giallo, totalni sliz i exploatacija.

piskaranje neko, napamet, niđe veze.
nedomišljeno uopštavanje koje bi možda imalo neku težinu kad bi svi horori bili slešer, ili kad bi uopšte slešer bio dominantan oblik horor žanra. a nije.

avaj, to što važi za slešer NE važi za 315 drugih podžanrova horora.

a kerol klover je još pre par decenija OBJASNILA čak i za slešer koliko je to 'mačo' žanr. odnosno, da nije toliko koliko izgleda...

Quote from: Ghoulavaj, to što važi za slešer NE važi za 315 drugih podžanrova horora.

Pa naravno, ali slasher je bio dugo dominantan. Ne mislis valjda da nisam svesna mnogobrojnih podzanrova u okviru horora. Ovo je neki presek, izvucen iz podzanrova koji su odredili pravac, publiku i dugo dominirali hororom.
Stvari su se promenile od 80-tih pa naovamo, sad je supernatural mnogo dominantniji, uvek po neki podzanr preuzima primat, ciklicno.
Ja kad ovo kazem ne mislim na svaki podzanr, niti mislim da je horor mizogini zanr, ali vala nije ni feministicki. Teziste se pomera, imamo vise rediteljki i vise jakih zena u glavnim ulogama. Sto ne znaci da ih ranije nije bilo (te sam i dala par primera)

prije svega ridiculus mora da objasni šta je pisac htio da kaže, jer jin/jang nije sasvim jasno

u hororu svakako nema očigledne hipermaskulinizacije kao kod Slaja ili Arnolda, ali nekog kompenzatornog kompleksa može biti

Quoteu hororu svakako nema očigledne hipermaskulinizacije kao kod Slaja ili Arnolda, ali nekog kompenzatornog kompleksa može biti

Svakako. Npr, 'Headless'

http://www.imdb.com/title/tt3922350/

Da citiram jednog gledaoca: 'lots of severed head sex', (ako je suditi po prethodnom filmu autora, Found) presumably female.

Inace, ako ste gledali Found (2012), veoma efektan indi film, ovo je spinoff, a film je zabranjen u Australiji zbog extremnog sexualnog nasilja, a kljucne reci bi bile 'severed head' i 'felatio'.

Sad, ovo je extremni podzanr, ali cisto da ilustrujem na konkretnom primeru.

http://www.imdb.com/title/tt2149360/keywords?ref_=tt_stry_kw

Quote from: Jevtropijevićka on 19-04-2015, 10:45:23
...
a ne npr. Lilijane Kavani i Kože ili Noćnog portira nežni ženski filmovi sa sve pucanjem glave pod tenkovskom gusenicom, jes vala.

Majko moja, sad kad si me podsetila... ajde to sa pucanjem glave pod gusenicma, to još i nekako, ali sestro, ona... riba, valjda, ono nešto servirano na ogromnom poslužavniku, pa ja stvarno ne znam da li me je ikad u životu ikoji splater-slašer-ovo-ono tako grozomorno udario pesnicom u stomak kao što me je ta scena presavila u stolici... evo, do danas nisam znala da je taj film režirala žena, totalno sam ga nekako izbrisala iz sećanja, bez svesne namere, nešto kao odbrambeni mehanizam valjda...

Quote from: PTY on 19-04-2015, 19:54:49
evo, do danas nisam znala da je taj film režirala žena, totalno sam ga nekako izbrisala iz sećanja, bez svesne namere, nešto kao odbrambeni mehanizam valjda...

a to se još smatra vrhom ženske režije!

Ajmo redom:
@Jape Lepo si to odabrao, nema šta, i glatko sa tog pasusa može da se pređe na gledanje Trifoove Američke noći (obrati pažnju na Joelle!) Day for Night (4/10) Movie CLIP - A Cat That Can't Act (1973) HD

@Bata Pa kul, nisam ni ja tvrdila da žene ne učestvuju u patrijarhatu, ihaaa, naravno da učestvuju ogromnom većinom, uglavnom nesvesno ali bogme i svesno. Mislim, društvena uređenja teže tome da budu stabilna i da u njima učestvuju tj. budu uređeni na svoja mesta svi članovi društva jednako, da nije tako ne bi pretrajavala vekovima...

@Libeat Jelda? Meni je ribu-bebu izvadio onaj stravični crni humor, ali taj kraj sa tenkom je baš bio momenat kad sam kristalno jasno shvatila (septembar 2003) da NE MORAM baš sve da gledam u životu, i prvi i jedini put da mi je fizički bilo muka od nečega u bioskopu. Ni Salo, ni Čovek ujeo psa, ma ništa drugo nikad.

Svaka čast onima što mogu, jel, samo... ja eto ne moram, i kad ne moram onda neću, i hvala gospodu.

:skida Kožu:

Quote from: Father Jape on 19-04-2015, 22:07:57
:skida Kožu:

bolje skidaj TESNU KOŽU, bolji je film.

Quote from: Father Jape on 19-04-2015, 22:07:57
:skida Kožu:

Ditto.

Riba beba tenk fizicka mucnina...must...watch

Quote from: Dybuk on 19-04-2015, 14:50:21
... a Japanci su koliko ja znam o kulturi i filmu, prilicno patrijarhalno drustvo, stekla sam utisak da zene na naslovnicama, mangama, u pinku exploataciji uglavnom sluze za zadovoljenje raznih fetisha, muskih fantazija, pa pogledaj silne cosplay, ucenice itd.

To je samo deo priče, bitan za sociologiju i kulturnu antropologiju, ali ne toliko bitan kada pričamo o hororu kao književnom i filmskom žanru. Žene u Japanu su imale svoju, odvojenu kulturu još od 11-12. veka, ako ne i ranije.

Quote
Ja i dalje smatram da je horor (bar nekad, dok je bilo vise golotinje) maco, sa sve scream queens, exploatacijom, T&A na sve strane, slasherima koji (iako imaju final girl klise) ipak zadovoljavaju vise muski deo publike, zene su zatupaste uglavnom, topovsko meso, vriste i trce pa padaju polugole. Pogledaj giallo, totalni sliz i exploatacija.
E, ali imamo i jake heroine kao sto je Dzejmi Li Kurtis u Helouvin, Sara i Dzuno u The Descent, ili uber alles, Ripley (Sigurni Viver u Tudjinu).  

Slešeri nisu neki primer. Pre bih pričao o Rozmarinoj bebi, Isterivaču djavola, Stvoru... Ne vidim kako nešto što je najvećim delom tinejdžerska popkorn zabava može da ugrozi prirodu najviših dometa žanra. Kao kada bi sudila celokupnoj kinematografiji na osnovu pornografije, do skora namenjene uglavnom ispunjavanju muških fantazija. (Nemam ništa protiv pornografije, da se razumemo ) Ako smatraš da muškarci ne prave dovoljno smeća, pa moraju i žene da ih dostignu, slobodno.

Drugo, ni slešeri nisu baš "mačo" koliko to misliš. Bar ih ja ne vidim takvima. Recimo, kliše po kojem prvo nastrada najpromiskuitetnija ženska osoba uopšte nije mačo. Baš suprotno od toga. Taj stav - da žena  biva "kažnjena" zbog raskalašnog  seksualnog života - može da nastane iz pozicije druge, ljubomorne žene, ili, pak, sveštenika. Onog hrišćanskog, uglavnom (mada ne i nužno). A sveštenstvo - tako pisac kaže! - je najbolji primer metafizičkog jina ("ženskog") u socijalnoj strukturi. Pasivni, zalažu se za status kvo; nemaju silu, ali je kontrolišu; u dodiru su sa natprirodnim/božanskim. Ako to nije arhetipska "žena", onda ne znam šta je. Dakle, slešeri jednim delom udovoljavaju tom "ženskom" u muškarcu, nikako ne njihovoj muževnosti.

I neko će da kaže da su takve scene u slešerima simbolične, i verovatno je u pravu, samo što to NIJE simbolika mačo muškarca.

Moj stav prema žanru nema veze sa polom režisera, scenariste, producenata, glumaca ili njihovim seksualnim opredeljenjem. Nema veze ni sa tim da li se glumačka postava sastoji samo od muškaraca (Session 9) ili samo od žena (The Descent) - mindset tih filmova je jaaaako sličan. Tako da nema veze ni sa tim da li su ženski likovi jake ličnosti ili nisu. Naravno da ćete u istoriji horora naći obe varijante.

Na kraju krajeva, pošto je ta istorija dovoljno bogata, u njoj uvek postoje izuzeci. I, primetićete - da ne bude zabune - da ja nisam rekao da je horor feministički žanr.

Apropo, Kože, slažem se sa Libe.
Od glave pod gusenicama imaš gore stvari u svakom drugom hororu, a eno i u prošloj sezoni Game of Thronesa (dobro, kontekst je bitan itd.). Ali ona riba... iako sam bio spreman na gadosti, sad ima da je sanjam.

Ima tu još jedna stvar: ja spadam u onu famoznu "u raskoraku" generaciju, koju je fenomen 'kućnih projekcija' dosegao tek pokasnije u pubertetu a Jevtra je već par godina mlađa od mene, pa otud ona najverovatnije spada u one 'video' klince.  A ima dosta razlika po pitanju ta dva tipa, recimo, ja sam u tim godinama gledala filmove samo u bioskopu, i to sa zaista minimumom predznanja ( znači, uglavnom samo onaj sinopsis na plakatu), dok je video generacija bila skoro kao i ova današnja – znali su mnoge detalje o filmu još dok je on bio u fazi postprodukcije.

Druga velika razlika je odnos prema filmskim efektima: pre 'video' fenomena, ti bogami nisi mogao da premotaš spornu scenu, niti je analiziraš kadar po kadar, niti da zađeš iza propova i provališ mehaniku iluzije, nego si bio totalno na milosti & nemilosti sopstvene moći zapažnja u tom prvom a verovatno i jedinom gledanju. Otud je i suspenzija neverice bila pod poprilično drugačijim normama onomad: na primer, ja sam još kao klinka sebi simplificirala da bilo kakva filmska degradacija ljudskog tela, ma kako uverljiva i ma kako impresivna ipak podrazumeva samo vešt filmski efekat, dok sa druge strane, degradacija životinje na filmu uglavnom podrazumeva real deal. A taj stav i danas utiče na mene, u smislu da su mi scene poput ove daleko mučnije i za gledanje i za sećanje, negoli ono drobljenje fejk glave pod gusenicama tenka.

Quote from: ridiculus on 20-04-2015, 03:52:03
Pasivni, zalažu se za status kvo; nemaju silu, ali je kontrolišu; u dodiru su sa natprirodnim/božanskim. Ako to nije arhetipska "žena", onda ne znam šta je.

Arhetipska žena je totalna priroda. A mislim da te metafizičke principe poput jina koristiš skroz paušalno, ako je nešto ''ženski'' princip to ne znači da je to princip ženskog pola, niti da je oličen u socijalnoj strukturi, jer je - metafizički.

No, ''ženski'' princip je npr i laž, a laž je takođe mačo praksa.

Sve u svemu, možda si ti u načelu u pravu, ali objašnjenje ti je totalna improvizacija

nisam siguran ni da promiskuitet može biti toliko mrzak sveštenicima, kondomi možda, ali prostitutke idu u Raj

da ne pričamo da slešer ima duplo dno, kad izginu one koje ismijavaju monogamiju preživi jedna sa ne-baš-hetero orijentacijom, kao payback početnoj patrijarhalnoj čistki

dođe ubica i pospremi tužne kurve, i ostane mu samo lezba. U potrazi za idealnom ženom pronađe samo hermafrodita. U tom trenutku i on shvati da je napravio sranje, pa spusti gard, izgubi volju da temeljno ubija, počne da pravi greške i gine zbog toga

Quote from: Jevtropijevićka on 19-04-2015, 22:02:18

@Bata Pa kul, nisam ni ja tvrdila da žene ne učestvuju u patrijarhatu, ihaaa, naravno da učestvuju ogromnom većinom, uglavnom nesvesno ali bogme i svesno. Mislim, društvena uređenja teže tome da budu stabilna i da u njima učestvuju tj. budu uređeni na svoja mesta svi članovi društva jednako, da nije tako ne bi pretrajavala vekovima...

ipak, insistirala si da su ekscesi (biografija žene ljekara i sl) u stvari primjeri sistematskog sabotiranja, što oni nisu, jer sistematsko sabotiranje je repetativna primjena dosadnih pravila, a eksces to nije.

Eksces ne može ni da predstavi to ponavljanje sistemskog diskursa, već je čak pokazatelj njegove slabosti. Pa i revolucija je eksces. Sistem je repetitivan, eksces je izuzetak i ne pripada sistemu.

dakle, takvi primjer sa ljekarima, slikarkama i inima u Srbiji u stvari uopšte nisu primjeri sistematskog sabotiranja, samo su interesantni za literarnu obradu

Quote from: Pizzobatto on 20-04-2015, 10:17:46

Quote from: ridiculus on 20-04-2015, 03:52:03
Pasivni, zalažu se za status kvo; nemaju silu, ali je kontrolišu; u dodiru su sa natprirodnim/božanskim. Ako to nije arhetipska "žena", onda ne znam šta je.

Arhetipska žena je totalna priroda. A mislim da te metafizičke principe poput jina koristiš skroz paušalno, ako je nešto ''ženski'' princip to ne znači da je to princip ženskog pola, niti da je oličen u socijalnoj strukturi, jer je - metafizički.

No, ''ženski'' princip je npr i laž, a laž je takođe mačo praksa.

Sve u svemu, možda si ti u načelu u pravu, ali objašnjenje ti je totalna improvizacija

Ovde ti neću protivurečiti, jer sam toga svestan. To "objašnjenje" je samo i namenjeno kao naznaka u kom pravcu se kreće moj stav, a za detaljnu analizu nemam ni vremena ni akademske podloge da to nekako sistematizujem. Ali sam apsolutno siguran da, kad gledam većinu horor-filmova, nemam nikakav osećaj neke unutrašnje muške perspektive, esencije, ideologije, čega god, nametnute pravilima žanra. Naprotiv. Tako da termin "ženski" koristim simbolički, ali želeći da naznačim da nema apsolutnog ničeg "mačo" što je esencijalno žanru. Naravno da sam svestan da taj princip ne mora biti oličen u ženskoj individui (mada, istorijski gledano, mora imati neku vezu, da bi asocijacija uopšte postojala).

A princip "ženskog" jeste oličen u socijalnoj strukturi - pa Konfucije je gradio svoje učenje na tome. Svi kastinski sistemi su sagradjeni na tome - tj. na veri u metafizičku podlogu. Čak i socijalizam je tako sagradjen zamišljen  , verovali ili ne.

Miike verovatno jeste imao na umu strah od nove uloge žene u (japanskom) društvu kad je pravio Audiciju, ali to je samo dokaz da je imao svoju viziju, koja je odraz njegovog vidjenja tadašnje društvene realnosti, i nema ništa sa hororom kao takvim. Čak se i ne mora nužno film tumačiti u tom ključu (za mene je značenje koje gledalac nalazi u filmu važnije od namere autora ili, eventualno, kompanije). Moguće je zamisliti sve moguće permutacije te vrste (žena ubija samo hermafrodite; homo seksualci ubijaju heteroseksualce; deca ubijaju odrasle, itd), i svaki pojedini, izdvojeni slučaj ne dokazuje ništa. Zato tu imamo i filmove tipa Trouble Every Day, Haute tension i dr.

Quote from: ridiculus on 20-04-2015, 12:11:49
za mene je značenje koje gledalac nalazi u filmu važnije od namere autora

Mada sam, zapravo, ovim sam sebi efektivno oduzeo moć da ikome dokažem šta horor jeste, a šta nije...  Nema veze, pričamo i dalje... Diskutujemo, bez obaveza...

hajde da zanemarim te termine i da napišem nešto iz neke ''ženske'' perspektive, i da se ne bakćem sa malim filmovima

npr
Rozmarina beba - očigledna zavjera sa ciljem da se kontroliše reprodukcija u društvu. Jeste to neka satanistička sekta, itd, ali Polanski u stvari prikazuje jedan muški kontrolni mehanizam, kojim se novi naraštaj odmah oduzima od žena i ubacuje u patrijarhalni mlin, kao, recimo

čisto tako zamišljam, jer kontrola reprodukcije se nalazi i u Stvoru. Jer stvor upravo to i radi, reprodukuje se, a muškarci su ti koji pokušavaju da zaustave oplodnju i širenje napasti. Ne pokušavaju da upravljaju njom, nego skroz da je unište. Pritom je i s njihove strane veća opasnost, jer oni sami potpadaju pod taj ''ženski'' reproduktivni princip, oni sami mogu postati žrtve

ALIEN, isto kontrola reprodukcije, ima toga i kod Kronenberga, konstantno je prisutna ideja raspojasane ženske prirode koju valja upodobiti, zaustaviti, kontrolisati, pa čak i uništiti

to je, dakle, ideja čistog muškog straha. Ona nije ''mačo'' samo u smislu da mačo kao ne osjeća strah, no to jeste muška osnova ovih horora. Oni naravno govore i o drugim temama, političkim, ekonomskim, kulturalnim, ali svuda se provlači i ova reproduktivna tema

Jasno je da je tu Stvor najkonzervativniji ali je ambivalentan jer ima ''zaražene'' muškarce, da Alien ipak ima ''muškobanjastu'' Riplijevu i time komplikuje stvari, Rozmarina beba je sasvim na drugoj strani, jer Polanskog oduvijek interesuje kako društvo kontroliše populaciju, ne samo u tom filmu

Isto i Kubrik, koji eksplicitno prikazuje gubitak kontrole od strane muškaca nad porod(ic)om, nad reprodukcijom, koristi horor na obrnut način od najčešće upotrebe - svijet je u opasnosti, reproduktivna čudovišta ugrožavaju poredak i naš način života, muškarci na okup da spasite planetu

dakle, meni su u tom pogledu Stvor i Alien složeniji i zanimljiviji

mada, da ti pravo rečem, kad ovako nešto napišem osjećam se kao SNS bot, samo umjesto naprednjaka su mi feministkinje dale 1500 dindži i sendvič

nači bukvalno sam izreprodukovao neku teoriju rata polova kao papagaj, zaslužio sam da mi Kurt Rasel provjeri krvna zrnca!

Bato 

Lepa elaboracija, ali cini mi se da previse 'ucitavas' kod ovih filmova, sa izuzetkom Rozmarine Bebe, tu bih se slozila.
Mozda ja, doduse, ucitavam premalo....

Nego, je li ko gledao The Stepford Wives? Od pisca Rozmarine Bebe. Ovaj Ira Levin je bio feminista, kanda? E tu nema dilema sta je autor hteo da kaze, dobar film.



http://www.imdb.com/title/tt0073747/?ref_=nv_sr_2

Quote from: Dybuk on 20-04-2015, 14:00:02
Nego, je li ko gledao The Stepford Wives? Od pisca Rozmarine Bebe. Ovaj Ira Levin je bio feminista, kanda?

objasnio sam to u ovoj knjizi, prilikom analize RUZMARINKINE BEBE.




http://ljudska_splacina.com/2009/09/ilija-bakic-prikaz-knjige-faustovski.html

Quote from: PTY on 20-04-2015, 09:42:06
ja sam još kao klinka sebi simplificirala da bilo kakva filmska degradacija ljudskog tela, ma kako uverljiva i ma kako impresivna ipak podrazumeva samo vešt filmski efekat, dok sa druge strane, degradacija životinje na filmu uglavnom podrazumeva real deal.

Ovo je dobro primećeno. Plus, degradacija ljudskog tela je učestalija, pa se na nju lakše ogugla.

P.S. Ja sam DivX generacija, šta tek tu reći?

Quote from: Father Jape on 20-04-2015, 14:35:25
P.S. Ja sam DivX generacija, šta tek tu reći?

ti si generacija koja je tek prekjuče prvi put gledala PLAVI SOMOT, i šta tek tu reći?

Mene čudi što još niko nije otvorio topic "Stvari koje Džejp nije gledao".