ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

17. MLADEN MILOSAVLJEVIĆ - 1138

Milosavljević dokazuje da nije odličan samo kao glavni i odgovorni urednik jednog od najboljih književnih listova ,,Omaja'' već i kao pisac.
U fabulativnom pogledu ovo je jedna od jačih priča u zbirci.

Drago mi je što je neko obradio i tu, najluđu moguću teoriju zavere o reptilima.

Trenutno ne postoji ništa tako opičeno kao ta teorija, a sa ipak hiljadama koji su u nju poverovali.

Ni sam nisam siguran o čemu se tačno radi, ali ako sam dobro pročitao negde, po toj teoriji, postoje planete sa superiornim civilizacijama koje su nastale evolucijom reptila.
Oni odatle posmatraju našu planetu i krivo im je što je ovde, armagedonom došlo do izumiranja dinosaurusa (za razliku od njihovih planeta) pa se evolucija odigrala u okviru daleko inferiornijih sisara.
Pametni reptili sa udaljenih planeta želeli bi da isprave tu anomaliju pa šalju svoje seme lhudskim ženama ne bi li bar na taj način povratili planetu na kojoj su (ne oni lično, ali dinosaurusi) nekad vladali.
Tako sam čuo da u reptile spadaju i Obama i Hilari Klinton i Kamerun.... Jedino mislim da Angelu Merkel nisu svrstali jer ona je građom ipak previše medvedasta da bi na reptila zaličila.

U svakom slučaju teorija je toliko suluda da je nezahvalno uopšte je i parodirati. No Milosavljeviću je to odlično pošlo za rukom.

Inače, priča poprilično podseća na Skrobonjin Nakot i na jedan roman Stivea Kinga (ne sećam se imena), no to nije mana.
Generalno i nema bolje metoda osvajanja tuđe planete nego preko ploda.

18. MILOŠ PETRIK - OTMICA

Najveći kvalitet ove priče je sjajan preokret.
Poslednje što sam pomislio od Srkijevih prijatelja koji se predstavljaj kao skeptici je to da će upravo oni biti...  He he.
Da ne odajem sve. Čitaocima neće biti interesantno.
Za pohvalu je naravno i humor.

Lepa rečenica koju sam zapamtio je:
- Njegov krik ispunio je mikrokosmos platnene vreće.

19. PAVLE TEOFILOVIĆ - MESO



Komentarisati svoju priču nije nezahvalno pa to neću ni raditi.

Reći ću samo da svesno forsiram kombinaciju komedije i fantastike, što je u mom slučaju i logično.

Dete sam jednog od 10 najpopularnijih aforističara u zemlji.
Tata mi je osvojio skoro sve nagrade koje se tiču afirizama, humora i satire koje se mogu osvojiti kod nas.
Izdavao Domanovićeva dela na strana tržišta, pravio antologije najvećih srpskih aforizama itd.

Pošto sam čitavo detinjsvo proveo u društvu tatinih najboljih prijatelja, satiričara, u mom okruženju se uvek forsirao humor.
Rukovodim se tim da je komično i najlekovitije pa se trudim i sam da stvorim humor gde god mogu.
A fantastiku volim od kraja srednje škole.

Šteta je što srpski Klub satiričara i humorista u kom mi je otac jedan od čelnika i
Klub ljubitelja fantastika nemaju mnogo dodirnih tačaka.
To se možda da i ispraviti.

U svakom slučaju, ovo je tip priča koje možete očekivati od mene i nadalje pa kome paše, paše. 
Ovim putem se zahavljujem svima koji su u njoj našli nešto.

Quote from: Loni on 09-03-2015, 13:55:11
Komentarisati svoju priču nije nezahvalno pa to neću ni raditi.

čekaj bre, ako "nije nezahvalno" onda jeste zahvalno - dakle, treba da je komentarišeš!

Aha ha ha...

E vi'š ta nežanja tokom pisanja postova i nekocentrisanost daje crtu humora koju priželjkujem.

Ne bavim se samo ja komedijama, već i one mnome, očigledno.

Hvala puno na lepim rečima Loni. Iako sam dosta vremena proveo skicirajući priču i lepo započeo, zbrzio sam i presekao kraj. Skrobonjin ''Nakot'' mi jeste bio jedan od uzora i hvala Skrobonji na časti da se nađem u ovako odabranom društvu. Za sledeći Paladinov temat spremam nešto promišljeniju i ozbiljniju priču, koja je deo mog novog romana.

Aha! Sad znamo i ko je Stari Mlinar!!!

Tek sad?

Pa šta ću? Nisu svi male pametnice kao ti...

20. RADOSLAV SLAVNIĆ - MIJAZMA

Svaka čast! 

Ovo je treća Radoslavljeva priča koju isčitah i svaki put me sve više oduševi.
U mojim očima postaje sve više slavnić i van prezimena.

Zaista je mladi autor koji obećava.
Obilje sjajnih stilskih konstrukcija čine ga kraljem opisa detalja.

Najpre ću izdvojiti literarne bravure:

- Na sluzokoži nosa osećao se veoma tanak sloj čvrste sline.   
- Nemir iz sna i dalje mu je odzvanjao u ušima i plesao po nervnim završecima.
- ... mučnina bujala u unutrašnjosti poput balona i pritiskala mu pluća, cedila nevoljni, ukradeni dah.
- Kiselkast, gorak i neprijatan do samog kraja ličio je na koncentrisanu radijaciju kojom su mu pržili obraz, usta i grlo.

- (Rezime medicinske sestre) Do tada je u prazne redove svoje radne sveske smestila šest odsečenih dojki, jednu resekciju mandibule
i nesrećnog gospodina Majera koji je u pratnji dva medicinska brata koristio lift zbog sveže amputirane noge.

- Izgledao je kao da mu je sama Smrt bila strasna ljubavnica u protekloj godini. Sakat, mršav, slomljen - prepolovljen.
- Duša mu je bila opustošena, a izraz zauvek ostao isklesan u gorčini.

- (umesto bukvalnog otmičara) Obraćala mu se lobanja sablasnog kosača.
- Strah i smrt bili su efikasni i brzi učitelji. Lekcije o poštovanju najbolje su se savladavale uz cev pištolja.

- Njihove lobanje su iskakale iz zbunjujućeg kovitlaca pupećih tumora nagoveštavaući mu da će uskoro i sam postati jedna od njih, greška u sistemu koju je lakšw bilo ukloniti nego ispraviti, još jedan papir koji će biti spaljen nakon što mu vlasnik bude bio pokopan bez prilike da se izbori za život.

- Kolena su mu se pretvarala u želatin.
- Udobni koliko i uniforma uličnog pajkana
- Andre je počeo novi krug izmišljotina kojima se ograničavao od stvarnosti i ozbiljnosti situacije.
- Bolje da umrem nego da živim mrtav.

- ... u realnosti čije se pravougane ivice smanjuju, dok tone u dubinu, odeveni u crninu, sa cvećem u rukama i suzama koje su im se kotrljael niz obraze.

- Prasak pištolja je takvo otkrovljenje dopunio svojstvenom notom.
- (umesto ,,rekao je Mihael) pomerale su se asimetrične usne
- To ga podseti na prljave pelene mutnog detinjstva svog sina.
- Video je to na filmu ili u jednom od prljavih snova.

- Iskristalisaše se u prateći konstrukt.
- On je kao loš komjuterski program, mogao da rekonstruiše samo broj njihovog dosijea i boljku koja ih je mučila.
- Ni metak mu više nije izgledao toliko užasavajuće kao sabijajuća snaga savesti s kojom je bio suočen.
- Koprcao se na površini istine.

- Primerenija reakcija nije postojala u asortimanu njegovih ogoljenih robotskih manirizama.
- Život, uslovljen okidačem...
- Samo se krio iza kvarnog sistema koji mu je žvakao lice i oduzimao snagu.
- Otera je pravo u utrobu (elegantno izrečena psovka).
- Odjeknula je kao iz bunara.
- ... da prepozna odavno usađeno seme istine proklijalo u ideal vredan borbe

- Pitanje koje je svojevremeno okačio na rep rečenice
- Prateće komešanje inficiralo je vazduh.
- ... u uskom asortimanu osećanja kojima je dozvolio da uteknu iz boce poput lukavog duha...


Slavnić dakle ništa ne saopštava prvoloptaški. Skoro sve šta se dešava izrečeno je na posve originalan način.
To je ono šta me oduševljava. Naročito jer sam svestan da bi meni trebalo bar 10 - 15 godina posvećenog rada da bih postigao tako nešto.
Sad idemo na analizu onog što se zove FABULA 

Kvalitet ove postavke je u tome što se i mi, kao čitaoci pitamo ko je tu u pravu.
Kod većine priča iz zbirke jasno nam je šta je nebulozna teorija zavere.
Ovde smo i sami u prilici da se upecamo jer otmičar Mihael ima veoma dobru motivaciju da radi ono šta radi.
Dr Herc zaista je sirovina. Tip koji ne štedi. Sistem je takav da tri bolesna dečaka ne mogu da se spasu bez para
koje su za samu državu minorne.
Tako smo skloni da i sami navijamo za otmičara, a jedinu sumnju daje nam onaj ko stoji iza njega (Apostat).

Tek tu dolazimo do razočarenja jer uviđamo da je Apostat, navodni reakcionar u stvari mnogo gori od uzročnika.
Tek on, osmišljavalac antisistemske revolucije sklon je žrtvovanju nevinih i brižan samo za vlastitu korist.
Taj preokret (ukoliko sam ga dobro shvatio) daje i kvalitet plus.
Andre i Idna su već sporedniji likovi koji bi možda i mogli da budu zaokruženiji. Naročito Idna.
Na kraju je moglo da bude pojašnjenije ko je zapravo stradao u opštoj eksploziji i kako se tačno odvijalo
jer je očigledno da se Andre izvukao.

Autor je ovom pričom rasklinkao samu teoriju zavere po difoltu, poentirajući da iza nje uglavnom stoji goli interes
nekoga ko je najčeše gori i od trenutnih vođa i čiji je sistem vrednosti suroviji od postojećeg.

Sve u svemu jedna vrlo vrlo jaka priča zahvaljujući kojoj će mi i Slavnić biti upisan u omiljene domaće autore.

Hvala, Loni! Drago mi je da ti se priča dopala. 

Dopala se i meni, što sam napisao koju stranu iznad. Mijazma mi je jedna od omiljenih priča u HAARP zbirci. Samo se trudi da kao pripovedač budeš hladniji, a kad radiš kraj - zadaj udarac iz sve snage; daj svojim junacima ono što traže, ali ne na način na koji oni (i čitaoci) to očekuju. To na stranu - vidi se da si radio na sebi. Samo napred.

Hvala mnogo na lepim rečima i na savetu, svakako ću poraditi na tome. Uzdravlje! 

    Ja kad naletim na priče s tako interesantnom, originalnom, lepom i bogatom naracijom kao što je Mijazma, s jedne strane budem naravno oduševljen, a s druge i uplašen.

   Uplašen jer pomislim da ja nikad neću moći da pariram po stilu i tako dekoratišem jezik.
   Svestan tog ne preostaje mi ništa drugo nego da igram na sasvim druge karte.
Na kartu humora i originalne ideje. Pa kad već ne mogu da osmislim literarno bravurozno remek delo bar da nekom uveselim po podne nekim štosom il' ga nateram da porazmisli o kakvom svežem konceptu.
   
    Još jednom svaka čast.
   

21. Relja Antonić - DANAS PADAŠ U ROPSTVO

Kompleksno? Vaistinu kompleksno. 
Al' poprilično duhovito. Kvalitet priče koju sam lično percipirao kao prezamršeno je u sjajnoj atmosferi, mešavini mistike i humora.
Sve ostale priče manje više bave se samo jednom teorijom zavere dok ova nijednu nije propustila.
Obuhvaćeno je od HAARP-a, reptilijanaca, kreacionizma a la dr. (dr s tačkom je drugi, a ne doktor  ) Miroljub Petrović, do veštičarstva, jezuita, do numerologije po kojoj srpski dušmani uvek imaju cifru 666 (by Spasoje Vlajić)... Zaista tu ima svega.

Težnja da se sve to ubaci, a ne dobije salatna smeša u kojoj je teško različiti šta je šta, stvarno je golem izazov.
Nisam ubeđen da ga je mladi autor obavio perfektno, ali sam siguran da je to uradio sasvim solidno.
Mnogo je humora i interesantnih rešenja. Posebno ono po kome se Miroljub pojavljuje i kao teoretičar zavere i kao protagonista iste ili kad čujemo: - Oni tamo drže malog Princa. Onog Egziperijevog.

Glavni akter Raša je zezator, satiričar, a racionalista.
Ipak u realnosti u kojoj obitava zdrava logiak je ono šta se najbrže demantuje.
Mngoo je referenci na poznate likove srpske današnjice. Neke od fora su previše interne.
Sjajno interpretirana atmosfera je sve luđa, no za fabulu važi isto pa, bez jake koncentracije, čitaocu se može desiti i da izgubi nit.

BRAVURE VREDNE PAMĆENJA:

- Svest je merljiva kategorija, i možda je - možda, ako je dovoljno obimna - u stanju da se sama nataloži i kada pređe u naredni oblik egzistencije.
- Šta ako je ljudska ili bilo koja svest, nastala od nekog rasuog kosmičkog uma, razdeljenog na milijarde nosilaca? Ako je ovo naša post.biološka sudbina? 
- Osećala je da joj znoj pdomazuje podočnjake.
- Osim meteoropatije, Raša je patio od viška stresa, manjka finansija i ograničene hrabrosti.  Sem ako je trebalo reći nešto jako dirljivo i uvredljivo. Tada je hrabrosti imao koliko i Miloš Obilić i Gaj Mucije Scevola.
- sagrešenje (retko se čuje ovaj sinonim za greh)
- Ispunio je svoju dnevnu dozu provokacija.
- Nadao se da će preživeti dovoljno dugo da entropiji da naučno fantastično objašnjenje.
- Pitao se jeli superpozicioniran ili živi na pozajmljenom vremenu.
- Ušlo bi pa da jebeš orla. 

- Teskoba depresije ili teški stisak anksioznosti?
- Ujed bube nihilizma mu nije dao mira.
- ... da se zauvek dosađuje u limbu nepostojanja.
- Klatno sa sečivom je seklo vreme
- I konačno, oseti milijardu vrelih nevidljivih igala koje mu se zabadaju u telo. U svaki nerv. Jedna je tražila srce i pronašla ga.
- Istorija se ponovo razgranala.

- Ne postoje nadprosečno inteligentne osobe. To su demonizovani ljudi koji mogu brzo da odgovaraju na pitanja i raspolažu velikom količinom informacija jer ih demoni informišu.
- Šta su mu oni rekli kad su mu dali prokletsvo da vidi svetlost kad god zažmuri?
- Tako je to kad čoveku talenat zarđa.

- Nije ih sprečial da finalno zaključaju planetu Zemlju od ostatka svemira i apsorbuju celokupnu istoriju i sve bogove, demone, anđele i anđame (ili se ipak kaže sanđame)  i postanu svemogući.
- Istrebio je sve konkurent i požnjeo  sve njihove moći.



    Sve u svemu ne znam da l je Relja Antonić talas, veštački prouzrokovan od ljudi-amfibija, al je sigurno nešto što, u narednom periodu, preti da pomuti mnogo tog na domaćoj sceni fantastike.

22. ŽELJKO OBRENOVIĆ - Sumrak bogova svitanje vampira

Odlična fabula.
Autor nije ništa gori od izvikanog ruskog pisca Lukjanjenka.
Naprotiv. Ovo je interesantnije od Lukjanjenkove ,,Noćne'' il' ,,Dnevne straže''.
Obrenović slovenske bogove postavlja kao čuvare grada koji polako
osvajaju vampiri.
Svetovidu, Perunu, Morani, Da(ž)bogu, Vesni i ekipi vampiri su spremili novu zamku. Težeći da spasu žrtvu bogovi i ne sanjaju o čemu se tu zapravo radi i da je
žrtva možebiti...  (Haj da ne otkrivamo sve)


Šulc, nemačko ime za vampira potpuno je nepotrebno jer vampiri nisu nemačka tradicija. To je, što kosntatova Skali Molderu onomad, serbian word.

Mogu li se uopšte bogovi izvući od novih, hibridnih vampira, takvih da mogu da hodaju po dnevnom svetlu?

Poseban kvalitet priči daje i odsustvo crno-belog poimanja. Tako se na momenat možemo zapitati da li su i vampiri toliko loši jer ipak i oni treba da ostvare svoja prava.

Mala greška potkrala se u tom što su i narator Svetovid i Morana sa istom funkcijom (PR). Jasno se kaže da je ona PR, a nešto kasnije da je on zadužen za odnose sa javnošću. To su sinonimi. Malo odsustvo koncentracije.

Dobro je kreirano poređenje vampirskih sa lgbt pravima i naročito poistovećenje Svetovida s Isusom čijim putem planira da krene shvativši da je jedino to marketinški isplativo za postbožansko rodnoverje.

Priča nema mnogo originalnih, bogatih metafora i poređenja kao neke druge u zbirci, ali i ne mora.  Željko Obradović je majstor dobre fabule i to je sasvim dovoljno za užitak.

No, ima idejnih bravura vrednih pamćenja.

- Perun je odmahnuo rukom. ,,Eva Ras. Moranu će da igra Eva Ras, već vidim. Profesionalna smaračica. Samo da joj nadograde kosu i podmlade je jedno sto godina. 
- Vampiri koji šetaju pri sunčevoj svetlosti prešaltaše nam radno vreme u non stop. Nije lepo.
- Oni su greška u tkanju stvarnosti, uvreda prirodi. Hodajući paradoks.

23. STEVAN ŠARČEVIĆ - TROPIKANA

Šarčević je autor čiji rad poprilično pratim. Pisac koji brzo napreduje.
Svaki njegov naredni rad mi se, bar za 7-8 % više dopada od predhodnog.
Pa, ako mi se negovo delo iz 2010. dopalo 55 %, ono iz 2011 - 62 %, iz 2012 - 67 %, Tropikana, pisana 2013. ili 2014. već premašuje 75 % onoga šta bih ja klasifikovao kao kvalitetnu priču.

Fabula je sasvim solidna. Da ima veze u Holivudu od ovoga bi mogao da se napravi scenario za kriminalistički film.
To je negde ta frekvencija.

Autora nastavlja da fascinira lezbejski odnos u kome je jedna, starija i krupnija, dominantna, a druga, mlađa i krajnje ponižena. U lancima. To nije falilo ni ovde. 
Predstavio je i romsku porodicu kao najveće pozitivce što mi se dopalo jer razbija predrasude.
Priča sadrži par dobrih rešenja.
Jedno od onih je kad Kišonja upadne u dvorište, narator je ubeđen da su ga našli, ali se ispostavlja da romkinji Jeci predaje drogu.


BRAVURE:
- Ponekad bih se sasvim ozbiljno upitao da li je to na njoj odeća ili je jednostavno takva negde ispresovana?
- Tamne krupne oči behu joj prazne kao da osećaji tamo ne stanuju.
- glagol ,,otperjašiti''
- Slagala se uz nju ko pivu uz čokoladu.
- Čist kao tas na apotekarskoj vagi
- Bleda koža se, naspram tamnog, ručno tkanog tepiha, isticala poput srebra u blatu.
- Pohlepa rađa podlost kao prirođenu kćer.
- Ruševine, kao zubi u babinoj glavi...
- Pogledao me je kao dete poslastičara.
- Izvukavši nešto siće uzeh neko partijsko glasilo. (Odlično opisana skoro sva današnja štampa).
- Dani su bili kombinacija rerne i Danteovog pakla
- O Markizu se sve znalo izuzev ko je  i gde se nalazi
. Nevolje su mi trebale ko kokoški gaće
- Napućene usnice otkrivale su osmeh za zubnu pastu.
- pijan ko čep
- Bujna kosa, crna ko gavranovo krilo

I najjači deo... Trenutak kad narator, kog sam manje više zamislio kao samog autora, posmatrajući
hot lezbo scenu u kojoj ruka stareije dominantne šefice bande pipa podsuknju mlade slatke narkomanke
pod kojom nije donji veš, konstatuje:
- Postalo mi je neugodno da posmatram tu morbidnu scenu. 
Aha ha ha ha.
Je l neugodno Šare, a? 
 

MANE I PROPUSTI

1) Glavna mana, bez sumnje je to što je naglasak ove priče sa samom begu, a ne na samoj zaveri iliti samoj moći šifrarnika.
Storija je duga 43 stranice, a samom šifrarniku za koji je cena 100 000 evra posvećeno je svega strana i po, dve.
Sve ostalo su: beg, obračuni, akcione scene borbe, golo preživljavanje...
Detaljisanja je mnogo oko nekih sporednih stvari, ali je moć samog šifrarnika zaslužila da joj se posveti više pažnje.

Meni je, kao čitaocu, ostalo u zapećku čemu šifrarnik služi.
Gotovo da se i ne sećam kako je on uticao na avione... Rezimiram: preko šifrarnika se skreće kurs svih aviona koji preleću zemlju? Mnogih vojnih aviona. Aparat služi i za odlaganje opasnog materijala.
Priča se ovim ključnim stvarima koje su odgovor na temu ,,teorija zavere'' bavi od 463. do 465. strane u knjizi.
Premalo.

Bolje bi bilo da je odlaganje opasnog radioaktivnog materijala protkano i u ostatku priče. Recimo da se romska porodice Jelene, Zokija i njihovih roditelja nalazi na lokaciji s takvim materijalima i da zato neka od njihove dece imaju paranormalne sposobnosti.
Bilo je tu prilika za još neke poveze likova sa glavnicom, ali su propušteni.

U krajnjem ishodu mi imamo beg i obračune glavnog aktera s mafijom, ali oni nisu u uskoj vezi sa samim šifrarnikom, zagađenjem niti konkretnim vojnim pitanjem već su beg i obračuni sami sebi cilj.

2) Čini se da su autoru neki delovi priče draži od drugih pa se kvalitet naracije penje i opada.
Na istoj stranici ima po 3 sjajne literarne bravure, a onda ih smene 3 strane koje se svode na prepričavanje da bi posle opet došao deo sjajne naracije.

3) Odsustvo informacija.
Ima mesta u kojima neke stvari ostaju neprecizirane. Posle napuštanja romske porodice, mi znamo da narator najviše vremena provodi po kafanama, ali ne znamo gde spava tokom tih dana. Fali i opis nove kamuflaže (brada i brkovi spasli su ga potrage prvi put, ne vidimo diferencijaciju opisa koja ga spašava kasnije, a znamo da ga spašava). Ovo nije naročita mana. Čist apel autoru na malo jaču koncentraciju jer i neka, za priču sasvim sporedna stvar, čitaocu može upasti u oko.

SVE U SVEMU: Šare nam se popravlja.  Malo više koncentracije na detalje, već posvećivanje ključnoj kosti priče na uštrb sporednih i biće sve bolje i bolje.

Hvala Loni.


Uzgred, šifrarnik ne skreće avione, nego omogućava onome ko poseduje šifru da preskoči sve civilne kontrole preleta i propusti ih po vojnoj proceduri.

Nema na čemu Sharry,
nego da priznate Vi lepo koliko zarađujete povodom saradnje na osmišljavanju ovog aktuelnog rijalitija ,,Parovi''.

Juče na fesjbuku gledam snimke. Sveopšte orgije. Neke dve mlade sisare izgubile kompas, počele da bale jedna drugu i stiskaju se po grudima i zadnjici. Na sve to neki matorac iz republike Srpske - Znam od Šipova'' skinuo gaće. U svakom kadru neki seks, golotinja, teturanje od alkohola...
Ne zna se ko koga...
Pomislih: - Znam kog su angažovali na scenariju. 

Ćuti bre, to su tajni računi!!!

Quote from: Loni on 31-03-2015, 12:35:40
Nema na čemu Sharry,
nego da priznate Vi lepo koliko zarađujete povodom saradnje na osmišljavanju ovog aktuelnog rijalitija ,,Parovi''.

Juče na fesjbuku gledam snimke. Sveopšte orgije. Neke dve mlade sisare izgubile kompas, počele da bale jedna drugu i stiskaju se po grudima i zadnjici. Na sve to neki matorac iz republike Srpske - Znam od Šipova'' skinuo gaće. U svakom kadru neki seks, golotinja, teturanje od alkohola...
Ne zna se ko koga...
Pomislih: - Znam kog su angažovali na scenariju. 

Trenutno su glavne zvezde ,,Zmaj od Šipova'' Ilija Grahovac iz Šipova, i Senada Nurkić alias Maca Diskrecija
iz Tuzle. Maca ima i fan klub ,,Macini mačići''...
Cveta bratstvo i jedinstvo u seksu!

Blagodarim na pohvalama, Loni. Ne može čoveku da ne bude drago, pogotovo ako se osećao kao da je zasrao sopstvenu priču o "pravoj" zaveri skrivenoj iza gomile budalastih teorija - zasrao je, smatrao je, jer je ideju razvio pre više od dve godine, a ispisivao je malo pre roka, potpuno nervno rastrojen usled kopnjenja jednog samrtnika u susednoj sobi. I ispade šta ispade, dobro je da ima zadovoljnih. Protagonisti su, moram reći, deo trijumvirata čiji sam član bio u slikarskpoj školici - namenim im tako, s vremena na vreme, klete sudbe ili ih obogotvorim (i to je vraćeno istom merom) u post-postmodernim (ili kako god već to krstili) ispadima koje načinimo. Što se "udvajanja istorije" tiče, nisam to smatrao literarnom bravurom, već dvema posledicama jednog događaja - jedan jeste dobio batine od skinsa, a neki jesmo umalo završili svoju priču u 10-oj godini, o bombardovanju.
Al' ozbiljno, koliko sam bio rastrojen, dobro da si i jedan citat izdvoijio. Uzgred, nisi ih sve baš tačno naveo - al' kao da je i to bitno...
I hvala još jednom - nikada do sada nisam ni pomislio da imam ikakav impakt na domaću fantastiku. Al' IZ TVOJI' USTA U SVAROGOVE UŠI, možda se i obistini u narednim decenijama...

Inače, najbolji snimak Zmaja od Šipova jeste onih sat vremena potpuno ludačkog posmrtnog govora koji drži svome ocu (po "Sa'rani" je i postao poznat, pre desetak godina), dok se mučeni čača-Jovo čvari na suncu i raspada u otvorenom sanduku. To pogledajte, jer je za pedeset i pet kopalja iznad "Parova".

P. S. Obećavam da ću jednog lepog budućeg dana i sam napisati nešto reči o "HAARP-u", pošto osećam da to dugujem grupi zastupljenih autora, ovoj u koju sam se infiltrirao.
Desiće se to u nekom trenutku posle drugog iščitavanja antologije, kad pohvatam i beleške. 

24. TAMARA LUJAK - SEMENIŠTE

Glavni atrubut priče je atmosfera. Bukvalno sam osetio mirise, boje i energiju vremena u kome
su hramovi davali najbolje obrazovanje.

Ono šta se ne uklapa u moj lični senzibilitet (što je ipak samo moj, ne i autorkin problem) je to što moje srce ište više dijaloga.
Za mene je upravni govor ono šta daje živost i dinamiku svakom književnom delu.
U ovoj priči tek na semj strani mogu da se obradujem direktnom susretu naratora i Temštice u tajnoj biblioteci.
No autorka očigledno ima drugačiji pogled na proznu književnost od mene.
Preferira opise, prepričavanja što je takođe sasvim legitimno.

Primetan nedostatak su informacije o godinama.
Mi kao čitaoci nemamo predstavu koliko narator ima godina u kme trenutku.
Kad je započeo školovaje? Koliko je star kad ga završava i kad se susreće sa Temšticom?
To može da bude 13 (školovanje traje šest godina, pa neka je počelo sa 7),
može da bude 16, a može i 18-19.
Nije svejedno jer ako je samo 13 onda njegov susret s Temšticom nema tu vrstu ,,specifičnosti''
Nema erotsko-romantični zanos već je više prijateljstvo.
No pak, do njihovog erotskog susreta dolazi.
Uvukla mu se u sobu. Pa ide pasus...

- Knjiga koju sam čitao uz slabu svetlost sveće isala mi je iz ruke onog trenutka kad je ogrtač spao s njenih ramena, praćen providnom spavaćicom. Uzeo sam je u naručje i pritisnuo na grudi, a potom nekontrolisano počeo da obasipam poljupcima.

... gramatički se može zaključiti i da je knjigu uzeo u naručje, pritisnuo na grudi i izljubio.  Možda u tom svetu postoje neki kultovi prema knjigama druge vrste. 
Na 489. strani dvaput je, na malom prostoru spomenut da krevet ima baldahine. Jednom je bilo dovoljno.

Kraj mi nije baš najjasniji. Profesorski kadar vračeva je izškolovao generaciju, a zatim najbolje od njih izdvajao, stavljao u podrum hrama sa cevčicama svud po telu.  Na čuđenje naratora zašto to rade odgovor je: - Na ovaj način smo osigurali svoju investiciju. Dobili smo poslušne podanike koji nam stavljaju na raspolaganje sva svoja znanja bez ikakvih nepotrebnih pitanja, pobuna, revolucija.

Narator je besan, beži, izaziva ožar u kome svi stradaju. Ipak meni nije jasno šta se zapravo radi sa tim đacima generacije. Da li se nekak zombiraju? Šta oni postaju?
Priča je zahtevala dodatni prostor i za ova objašnjenja. Nama ostaje samo da slutimo šta i kako... Ima 1000 varijatni.
Kraj u fantastičnoj priči može da bude i mističan, ali ne baš toliko otvoren da nemamo nikakav konkretan bliži nagoveštaj.

BRAVURE:
- Sa mislima koje su mi dobovale u glavi poput uznemirenih osica ...
- Sve su plesale u nekom sablasnom ritmu. Pulsirale kao da su žive. Nisam mogao da dokučim pulsiraju li same od sebe ili ih Temštica hrani svojim sokovima.

ajde, luni, požuri, završavaj, pa ja da kačim moj osvrt!

A je l?
Ti odredio da budeš završni rečlija?
Šlag na torti?
Jagoda na njemu?

Sa' ću z' inat 'a gustiram.

25. VLADIMIR KOLARIĆ - ZNALAC ČISTIH DANA

- Svaka čast! 

Glavna vrlina ove priče je karakterizacija.
Sjajna je.
Izvrsno su predstavljeni i međusobno u idealnom luku postavljeni i Lisis i Empedokle, a značajan je i narator Fedon.

U bazične likove autor je vešto udenuo dva ključna suprotstavljena principa čitave civilizacije.

  Lisis je protagonista osnovnog darvinističkog ,,zakona jačeg i snalažljivijeg''. Personifikacija fizičke snage, muške lepote. Apologeta hijerarhijskog reda i bitnosti moći. Iz ,,gubitničke'' je porodice jer mu je otac od strane vlasti pogubljen, ali zato on izbegava greške roditelja i dospeva vrlo visoko.

   S druge strane imamo Empedokla koji je preteča i hrišćanina (prašta, zagovara monoteizam) i demokrate-levičara (ne prihvata naređenje da se pije vino već želi sam da odabere) i vegetarijanaca (ne žrtvuje životinje bogovima).
   Fedon je simbol čovečanstva koje bira između dva principa. Njemu je bliži Empedokle, ali je nemoćan da išta učini ne bi li sprečio njegovo pogubljenje s kojim se na kraju miri.

   LITERARNE BRAVURE I MUDROSTI VREDNE POMENA:
   - Ne žuri mladi Fedone - rekao mi je kad sam ušao među njih, iako smo bili vršnjaci. - Žurba se ne uči mudrosti. Moć se osvaja, korak po korak kao žena, tako da izgleda kako sama prilazi tebi, a ne ti njoj.
  - ... jer teže je odreći se znakova moći nego moći same.
  - Da mogu sam sebe da streljam sopstvenim rečima...
  - Čovek je slobodan ako sam sebi može biti sudija.
  - Svet je mreža - rekao je Lisis - Svi su povezani neraskidivim nitima. Ako nisi povezan, onda si rupa. Ništa ili si uhvaćen u mrežu. Plen.
   - Otkrio je u svojim pesmama sva tajna učenja i predao ih rulji.
   - ... jer njegov bog nije bog moćnih...

     Uz izvrsnu karakterizaciju, lepe rečenice i mudrosti, u ovoj filozofskoj priči
koja je izbegla da bude eksplicitno tendenciozna, fino je predstavljena i atmosfera antičkog visokog društva.
     Nije izostavljeno podrazumevanje biseksualnosti kod starih Grka no to je urađeno toliko suptilno da bi i najveći homofob mogao da čita storiju sa zadovoljstvom.
     U vremenu kad su žene bile izopštene iz školstva, javnog života, samim tim i filozofije, muško-muška bliskost se podrazumevala na mnogo nivoa.
    No ona je kod većine (kod svih junaka osim Bijanta koji jedini bukvalno pipka druge za međunožje o direktno govori o dečakoljupstvu) ipak ima i meru i jasan naglasak na duhovnoj lojalnosti drugom muškarcu i sledbeništvu, a ne na samoj erotici.
     Pitanje, hoćemo li se opredeliti za jakog, surovog lidera i tako ostati dosledni ,,prirodi'' ili ćovećanstvo koncipirati u većoj humanosti i solidarnosti čime postajemo ,,civilizacija'', večno se iznova postavlja u svim vremenima i narodima.

26. IVANEŠIĆ - ZAŠTO SE NISMO ZAUSTAVILI DA KUPIMO CIGARETE

Za ovakve priče bih mogao da kažem da su moja omiljena vrsta slatkog keksa
(da ne ponavljam frazu o omiljenoj šoljici čaja).
Što više dijaloga, to mi više prija. Jasno i dinamično.
Odlična atmosfera, izvrsna karakterizacija, suptilan kraj, a između detalja, provalja se i doza humora
u meri, da čitaocima bude zabavno, ali im se ne umanji ona setna, tanana frekvencija boje, idealne
za preliv tema o prolaznosti života.


LITERO-BRAVURE:
- ... i palim novu cigaretu na dogorevajućem opušku predhodne
- Ubrzo nam se pridruži kelnerica, odevena u crvenu košulju kratkih rukava i crne pantalone sa ispeglanim šavom na koji bi čovek mogao da se poseče.
- Mogao si izdaleka da pročitaš njeno ime, ali ti si nastavio da buljiš kao da je na tome (natpis na grudima) siže nekog romana.
- Odmahuje rukom, kao da će na taj način oterati probleme poput roja dosadnih mušica...
- ... a oči naduvene u krupne ko dva plava meseca.
- Jagoda je velika i rumena ko trbuh komarca natopljenog krvlju
- Ko umre u strahu, prde mu na sahrani.
- Pogledala sam kroz prozor i zamislila kako izgleda kad ti se neko ubije ispred dnevne sobe, praktično pored stolice iz koje gledaš televizor. Da li je, dok je padao, mogao da oseti miris gardenija sa terase?
- Živimo u vremenu kad su lekari postali pogrebnici jer je bolest, dragi moji, najunosniji biznis.
- Čovek je vreća ispunjena krvlju, kostima i govnima. Najviše govnima.
- Snovi se rasprše kao oblak pare
- Upitala sam se da li bih, kad bismo se tu zaustavili i kada bih ušla na ulaz za osoblje, u sporednim prostorijama zatekla Doris koja se presvlači na kraju svoje smene i vadi iz bluze velike grudne proteze umesto dojki amputiranih zbog kancera.

Srećna okolnost je da si primetio Ivanove metafore. Nešićeve metafore su najoriginalnije i najjače u domaćoj fantastici.

evo ga, najzad, moj prikaz HAARPA:






http://ljudska_splacina.com/2015/04/haarp-i-druge-price-o-teorijama-zavere.html

hrpa besmislenog i besramnog samoljublja uz proračunato doziranje kome se šta može sasuti u facu.
Nedostojno polupismenog klinca, a kamoli doktora iz oblasti književnosti. No, kakav doktorat, takav i doktor... jadna sitnoduša kreatura vredna sažaljenja.

Meni je, naprotiv ovo bilo razumno ispisano i zabavno. HAARP nisam čitao pa ne mogu da poredim utiske ali Ghoul mi deluje korektan u svom ocenjivanju, makar na osnovu mojih pređašnjih iskustava sa ranijim antologijama. Naravno, to ne znači da bih se složio sa svim što kaže, da ne bude zabune.

ma važno je da ti misliš da si u pravu bez obzira što nisi čitao knjigu. Nije greh biti na istoj talasnoj dužini sa ovim niškobanjskim pacovom, ali to onda treba nazvati pravim imenom.
Gul pokazuje konstantnu nesposobnost da dobro proceni dela koja nisu njegova šoljica čaja; što su udaljenija po poetici od njegovog zadrtog stava, to je njegova objektivnost manja. Ako voliš iste stvari kao Gul, onda su ti njegovi prikazi genijalni, a pošalice duhovite; no, ako si sasvim drugog senzibiliteta, tebi može samo da se povraća od tolike količine samoljublja, uoibraženosti i arogancije.
Gul, potpuno i apsurdno netalentovan kao pisac daje sebi za pravo da vrednuje dela koja nije u stanju da razume ni na jednom njihovom nivou. I još se hvali time. I još je to nekome zabavno... šta reći?

Kraj civilizacije koju poznajemo!!!!!!!!!

Inače, nije da ja mogu da se prepoznam u tome da "volim iste stvari kao Gul", barem ne više od bilo kog drugog člana ovog foruma. Velim, na osnovu onoga što sam čitao od Skrobonjinih prethodnih antologija (dakle, svih), ne deluje mi da je Ghoul prikazujući ovu otišao ekstra milju dalje u malicioznosti or sumtin, naprotiv, deluje mi da razumno odvaja svoj ukus i afinitete od "objektivnog" ocenjivanja, otud za nekoliko priča kaže  da su pismene i korektne ali da sadržajno ne čine mnogo za njega.

Nije da me je zanimalo, ali napokon saznadoh šta predstavlja ///, al' u osvrtu nedostaje 3. Dakle, još gore, a, iako nikad nisam sumnjao u to, Boban je u pravu, Kraj je tu, izvestan je i sasvim je blizu.
Bre, zadnje vreme je došlo kad te za amaterizam, nečitljivost i nezanimljivost optužuju oni čije pisanje se svodi na - sa'će vidiš šta sam do jaja smislio, pazi sad, evo, nije još, samo još malo, e a sad treba da se uplašiš (znak uzvika na kraju rečenice obavezan, kako bez njega da trgneš čitaoca?)!
Što bi rekao Biške: horor, strah, užas - Kraj.
No, dobro, to je što je, o zgodnim i vitkim ženama pišu i oni frustrirani (ima ih ovde poviše) i oni što znaju s njima, a pišu i oni što umeju da vide ono šta treba da vide. To je vrzino kolo, a stav je svakako bolji nego etitjud.

naravno da nije otišao korak dalje; stalno je to ista papazjanija. Nema on potencijal ni za kakav napredak, niti u jednom smeru.
Sem toga, gul vrlo pažljivo vodi beleške ko je kako komentarisao njegove pokušaje pisanja i nemilosrdno uzvraća.

Najbolji od svega mi je uvod, ono gde nam se spočitava odrođenost. To bi se još i moglo ozbiljno razmatrati da prikaz nije pisao autor Trećeg, dopunjenog izdanja Nekronomikona!
Pobogu, Ghoule! Hoćeš da nas ubediš da je HPL našoj stvarnosti bliži od Merlinke, atentata u Sarajevu ili Tita. Možda jeste bliži tvojoj stvarnosti, to mogu donekle da razumem, iako mi je takva obuzetost nečijim delom smešna i, da izvineš, pubertetska.
Zapravo i nije čudo što si proglašen doktorom za Lavkrafta, udavio si sa istim i mrtvo i živo.

Pošto Gul bez sumnje još uvek mirno spava, nesvestan da ga se ovde kritikuje uzduž i popreko, ja ću samo onako drvenoadvokatski da ukažem da je autor prikaza eksplicitno povezao odsustvo političke i društvene aktuelnosti u izboru tema u kontekstu metateme, doslovce rekavši: " Iz'em ti ja te pisce, "maštare" i "vilozove", kad ih i po mašti i po rečitosti i po sočnosti i po zabavnosti šije svaki prosečan frizer ili taksista!" Što je meni savršeno legitimna zamerka uzevši u obzir da su teorije zavere upravo primer savremenog medija za promidžbu kako (polu)informacija tako i ideoloških konstrukata i da su, sa širenjem društvenih mreža i ustanovaljavanjem svakog njihovog korisnika kao istovremeno recipijenta, reportera i izvora vesti/ mišljenja, teorije zavere postale fenomen koji u mnogome definiše socijalne trendove u stvarnom svetu (ne zaboravimo da se nalazimo usred vrlo stvarnog fenomena visoke smrtnosti od sezonskog gripa na osnovu smanjene vakcinacije koja je direktna posledica jedne od najraširenijih teorija zavere na planeti). Dakle, njegova zamerka se odnosi na konkretnu temu, ne na uopšteno bavljenje književnošću i kao takva ima mnogo smisla.

Misliš da drveni advokat ne mora da se upozna sa slučajem u kom drvenoadvokatiše?

Kada bi se upoznao verovatno bi mogao da se apgrejduje u pravog advokata!!!!!!!!

Butt seriously, ja ovde samo služim kao plejsholder dok se on ne probudi i dođe da se svađa  Dakle, da održim žar rasprave na nekakvom nivou dok sve popodne ne pređe u ognjenu oluju.

   Gulu skidam kapu što ume na malom prostoru da kaže srž svog viđenja.
   Ja nikad ne umem da se sažmem.

   Elem kod Gregovanovićkine priče ,,Oni'' smelo je zaključio da je ta malo tamnoputa usvojena u arijevskoj porodici.
To svakako nije tačno. Tema ta porodica humani kapacitet za usvajanje pored svoja tri plava deteta. To se vidi iz njihovog odnosa prema maloj.
Reč je zapravo o nekoj tajnoj intimnosti te majke s ko zna kim.
Zato je devojčica ,,crna ovca''. Svi o njoj nešto slute, niko pak nema dokaza... Možda je ipak očeva pa povukla tamne boje kose i očiju zbog nekog daljeg pretka... Možda je majka zlostavljana od nekog pa je ta tema tabu.

    U svakom slučaju, to je nesumnjivo to. Autorka je dobro pogodila odnos majke prema detetu neznanog ,,junaka''. Sam poznajem primere ljudi koji su živeli s majkom, očuhom i polubraćom/polusestrama i nose potpuno identičan, specifičan osećaj nepripadaja, smetanja porodici i majčin stid između redova, prisutnog i u ovoj priči.

Quote from: Meho Krljic on 21-04-2015, 12:19:40
...dok sve popodne ne pređe u ognjenu oluju....

meho, meho...

Quote from: Meho Krljic on 21-04-2015, 12:19:40
Kada bi se upoznao verovatno bi mogao da se apgrejduje u pravog advokata!!!!!!!!

Butt seriously, ja ovde samo služim kao plejsholder dok se on ne probudi i dođe da se svađa  Dakle, da održim žar rasprave na nekakvom nivou dok sve popodne ne pređe u ognjenu oluju.

Pa, ima ovde više vas "uglednih" advokata od Sagite što ste našli vrednost u nečemu što niko normalan i ko i malo drži do svog obraza ne bi mogao da pronađe ni u tragovima ni uz pomoć najveće lupe.

Lepo, lepo... Lepo od tebe, Meho,  što pripremaš ognjište.

Uostalom, ko se boji Ghoula još!
Ja nimalo, ali od svih lica koje je ovde pokazao nekako mu najmanje pristaje ono moralizatorsko.
Gulovi guluju, ne valja kad popuju

Quote from: M.M on 21-04-2015, 12:30:13

Quote from: Meho Krljic on 21-04-2015, 12:19:40
Kada bi se upoznao verovatno bi mogao da se apgrejduje u pravog advokata!!!!!!!!

Butt seriously, ja ovde samo služim kao plejsholder dok se on ne probudi i dođe da se svađa  Dakle, da održim žar rasprave na nekakvom nivou dok sve popodne ne pređe u ognjenu oluju.

Pa, ima ovde više vas "uglednih" advokata od Sagite što ste našli vrednost u nečemu što niko normalan i ko i malo drži do svog obraza ne bi mogao da pronađe ni u tragovima ni uz pomoć najveće lupe.

Ne preterujmo sada sa izdizanjem ovog pitanja na neki apokaliptičan nivo. Hoću da kažem, i Kimurina primedba da Ghoul drugom nalazi nedostatak aktuelnosti a sam piše o Lavkraftu je sitna primedba, i moj odgovor na istu je bio sitan. Gul je pisao o jednoj maltene internoj temi koju će razumeti ljudi "sa scene" ali je drugima zamerio što se bave opštijim teorijama zavere ali se drže prežvakanih ideja - odavnopočivši Kenedi, odavnopočivši Tito - iako je naša svakodnevnica ispunjena brojnim aktuelnim teorijama zavere  - vakcine izazivaju autizam, helikopteri padaju zbog pijanih pilota, avioni se vraćaju zbog prosute kafe itd. itd. itd., da čak ne ulazimo u Kosovo, Rep. Srpsku, prodaju zemlje Arapima, itd. To bi bili neki okviri onoga o čemu bi mogli da pričamo, nemojmo sad da diskurs eskalira na "niko normalan", "najveću lupu" "ni u tragovima" - ostavimo malo tih jakih tonova za svađu kad se pojavi Gul.

Da ti kažem, živ sam se utronjao. I stojim iza "niko normalan", kao i za "najveću lupu" a i za "ni u tragovima". Bre, zbog vas nekoliko "viđenih" sagitaša što niste imali muda da ga opaučite kako treba sad nam on vedri i oblači.
Takođe, da neko bude dobar kritičar mora prvo, ukoliko se bavi pisanjem da sagleda nedostatke svog pisanja, uklanjanje mana je zajebano i uglavnom neizvodljivo, ali mora da zna da su tu i da postoje, pa tek onda da objektivno sudi o tuđem pisanju.

Ne sumnjam da će Ghoul na sve primedbe, bile sitne ili krupne, i sam imati dobar odgovor. Utoliko pre jer je sebe naterao da pročita knjigu.

Quote from: M.M on 21-04-2015, 12:43:13
Bre, živ sam se utronjao. I stojim iza "niko normalan", kao i za "najveću lupu" a i za "ni u tragovima". Bre, zbog vas nekoliko "viđenih" sagitaša što niste imali muda da ga opaučite kako treba sad nam on vedri i oblači.
Takođe, da neko bude dobar kritičar mora prvo, ukoliko se bavi pisanjem da sagleda nedostatke svog pisanja, uklanjanje mana je zajebano i uglavnom neizvodljivo, ali mora da se zna da su tu i da postoje, pa tek onda da objektivno sudi o tuđem pisanju.

Prvo, ne preterujmo sa vedrenjem i oblačenjem. Čovek je napisao prikaz za svoj blog i ovde ostavio link. Isto ko što mogu duradim ja ili bilo ko drugi. Ima li to njegovo pisanje težinu se meri reakcijama koje mu tu težinu pridaju.

Drugo, mislim da je i previše tražiti da neko ko piše prikaz za svoj blog prvo mora da izradi disertaciju o nedostacima sopstvenog pisanja i stavi je na uvid javnosti da bi mu nemi sud čitalaca priznao objektivnost. Ponovo, on je napisao prikaz za svoj blog, ne pretendujući da je to "objektivna" slika koju treba ugraditi u zvanični kominike Srpske Akademije nauka i Umetnosti, pišući ličnim tonom i iz sasvim individualne perspektive. Čak je u nekim slučajevima odbio i da čita priče jer ne odgovaraju njegovom senzibilitetu, što je valjda kruna subjektivnosti. Dakle, nemam utisak da je pokušao da nametne nekakvu kvaziobjektivnost i da prikaže ovaj prikaz kao akademsku analizu koja prati zacrtana naučna pravila. Kada piše takve stvari, on piše drugačije, bar po mom znanju.

Meho, jel ti to tražiš opravdanje sopstvenog etitjuda? Ne razumem. Naravno da želim kritiku, ali od boljeg od sebe i propisno mi ide na kurac kada neko kome čist vazduh otkriva krajolik i kome se pevac valjao u poslednjim trzajima silom prekinutog života, pripisuje amaterizam mom pisanju.
Mislim, malo su tu izmešane karte, zar ne?

Gul neće ništa reći na sve ovo; praviće se lud i uzvišen...