ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Pogledao sam COALITION Alexa Holmesa, rekonstrukciju koalicionih pregovora koji su doveli do vlade Konzervativaca i Liberalnih demokrata. James Graham je napisao vrlo efektan scenario, baziran na istraživanju, izjavama učesnika ali sa jako veštim dramaturškim intervencijama koje su svemu ovome dale vrlo opipljivu dramatiku. Političare Nicka Clegga, Davida Camerona, Gordona Browna i Paddyja Ashdowna (našeg starog znanca) uspeo je da prilkaže kao ljude i da njihovu istorijsku ulogu prožme sa karakterom i transformacijom lika. Tako je i COALITION priča o transformaciji britanske politike ali i transformaciji ljudi koji su je vodili, gde se svako odrekao ponečega i podneo gubitak. Holmes i glumci su napravili izvanredan posao u ovoj produkciji Channel Foura i u tom pogledu, ovo je stvarno školsni primer. Međutim, isto tako ovo je uzoran rad i na nivou scenarija. Graham je izvanredno prikazao razne nijanse koalicionih pregovora a da pritom nikada nije izgubio pažnju gledalaca koji se ne razumeju u politiku već je našao efektne načine kako da im predstavi istorijske protagoniste.

Kim Jong-un Photo Allegedly Photoshopped, South Korean News Reports

Pogledao sam LOST RIVER, rediteljski prvenac Ryana Goslinga i mislim da je Warner Bros pokazao koliko ozbiljno računa na njega kao glumca kada mu je dozvolio da snimi ovo iživljavanje, barem utoliko što ga je otkupio za disribuciju koja se nikada nije desila.

Goslinga je lako optužiti za pogrešno razumevanje poslednjih nekoliko decenija art house filma, ali ga treba i pohvaliti što se opredelio za fetišizaciju narativno i vizuelno ekspresivnih reditelja.

LOST RIVER u pogledu priče, ideje, i opšte bilo koje supstance nema šta da ponudi osim Goslingovih neuspešnih pokušaja da malo bude Lynch a malo Refn. Međutim, unutar opšteg besmisla i pretenzije bez pokrića kojima odiše ovo ostvarenje, krije se i jedna vrlo krupna vrlina. Naime, Goslingov film je svakakav ali mu se jedno ne može osporiti - mišićavo je realizovan, sa jako energičnom inscenacijom i maksimalno iskorišćenim talentima Noeovog DPa Benoit Debiea.

U tom pogledu, Gosling na nivou pojedinačnih scena pokazuje da zna šta da traži od ekipe, i koliko god sve ovo podsećalo na Lyncha, ono što mu se ne može osporiti jeste to da režira ubedljivo, silovito na mikroplanu i da zna šta da traži od sardnika. Stoga, ovaj film je vrlo lako otpisati kao nešto negledljivo, ali u njemu se krije neko ko zapravo zna da režira. Voleo bih da vidim Goslinga kako opet režira, u ovom trenutku čak možda i pre nego kako glumi. Ali isto tako voleo bih da ga vidim kako radi u znatno kontrolisanijim uslovima. Nažalost, LOST RIVER nije ona vrsta debija koji obećava kakav je bio GONE BABY GONE, ali u njemu svakako ima nešto što možda nije za gledaoce ali jeste zanimljivo za profesionalce.

* 1/2 / * * * *

Spider-Man is going back to his graphic roots. On Thursday, Sony announced a new animated feature for the Marvel superhero from "The Lego Movie" directors Phil Lord and Chris Miller.

The movie hits theaters July 20, 2018.

Lord and Miller, the filmmaking duo behind "22 Jump Street" and "Cloudy with a Chance of Meatballs," will write the treatment and produce the Spider-Man movie.

Sony Pictures chairman Tom Rothman made the disclosure at CinemaCon in Las Vegas. Rothman said the film will "co-exist" with the live-action Spiderman universe, but the press release clarifies: "The film will exist independently of the projects in the live-action Spider-Man universe, all of which are continuing."

Avi Arad, Matt Tolmach and Amy Pascal are on board to produce the picture.

Rothman did not, however, reveal any news on the live-action "Spider-Man" from Marvel's Cinematic Universe that will debut on July 28, 2017. Marvel's Kevin Feige and Sony's Pascal will produce that movie, which will feature the Peter Parker iteration of the web-slinger.

Stolen emails from Sony Pictures last December revealed that the studio previously tried and failed to recruit Lord and Miller to take over its animation division last summer. The emails revealed that Pascal and studio topper Michael Lynton were looking to "turn the studio around," trying to court Lord and Miller to head a Pixar-style "brain trust" of filmmakers. The two met with Pascal last summer to discuss what that brain trust might look like.

Lord, however, wrote in an email that "it's too hard to do great work there" in regards to the Sony job.

Spidey will make his next film appearance in Marvel's "Captain America: Civil War," which bows May 6, 2016.

Malo hardkora na temu Avale,
http://www.dnevno.rs/info/kultura/53952/dimitrije-vojnov-o-avala-filmu-kultura-dobija-malo-ali-od-koga-je-dovoljno-je



Sent from my iPhone using Tapatalk

Pogledao sam MOVE OVER, DARLING Michaela Gordona, film poznat po tome što je inicijalno pripreman kao vehicle za Marilyn Monroe i Deana Martina ali kao takav nije završen. Legenda o nesnimljenom filmu je dugo bacala senku na snimljeni film koji to u princip nije zasluživao. MOVE OVER, DARLING nije klasik žanra i svakako je bolji od THRILL OF IT ALL - druge saradnje Jamesa Garnera i Doris Day, ali je sasvim sigurno reč o zabavnom i solidnom romcomu u kome je Garner pružio maksimum uprkos relativno ograničenoj minutaži a Doris Day se dobro iznela sa zadatkom.

Priča je u emocionalnom pogledu kompleksnija od tipičnih romcoma utoliko što je MOVE OVER, DARLING baziran na složenoj premisi - desila se avionska nesreća, žena je nestala a muž je preživeo sa dvoje male dece i pet godina kasnije proglašava je formalno mrtvom i ženi se opet. Na dan odlaska na medeni mesec, žena se pojavljuje, spasila ju je podmornica. Sada muž treba da kaže novoj supruzi da mu se vratila stara, koju voli više a žena mora da objasni deci da im je majka. Sve se komplikuje kada se ispostavi da ni supruga nije bila sama na pustom ostrvu.

Priča je vrlo zanimljiva, u raznim varijacijama je već i korišćena na šta se duhovito referiše unutar samog filma kada prepričavaju film MY FAVORITE WIFE koji se ovde rimejkuje, i jedino što sprečava film da jače crossoveruje sa današnjim vremenom jeste to što je malo jači akcenat na melodramu a malo manji na humor koji je inače u principu dosta uspešan.

Michael Gordon nije značajan reditelj ovog žanra ali sa Doris Day i James Garnerom napravio je neka bitna ostvarenja.

* * * / * * * *

Mehmete, fanboyevi spekulišu...

From the beginning when the cast was announced, I couldn't understand why Will Smith would be cast as Desdshot. It has nothing to due with race, it just that Deadshot is at best a 3rd tier villain, with little or no general audience recognition. As the cast list grew, and it was announced that the Joker is a character in the film, it just seemed that more and more the Deadshot character will be over-shadowed.

Given that Will Smith is one of the biggest movie stars on the planet, it seems unusual he would choose to take on this role in what is an ensemble movie. (I could have seen him take on the role of Rick Flagg as he is the team leader and would have more of a central role in the film).

At the same time, Warner Brothers, (WB), has yet to announce who the next Green Lantern will be or if he will be in the Justice League movie. Despite the fact that along with Batman & Superman, actors for Wonder Woman, Flash Aquaman, and Cyborg have been announced. It seems odd not to include Green Lantern in future Justice League movies.

It is also certain that Ryan Reynolds now filming Deadpool for Marvel, will not be returning as Hal Jordan, as it is very doubtful that WB and Marvel will want the same actor playing a major comic book character for a rival studio. Also given the Green Lantern movie was a box office bomb, it makes sense to reboot the character. Will Smith has long been considered a strong candidate to be the John Stewart Green Lantern.

So my theory is that Will Smith will play the character of Deadshot in Suicide Squad, but he will not be the villain Floyd Lawton. He will be John Stewart who a spy and a mole inside the Squad reporting directly to Amanda Waller. This twist will not be revealed until the movie is well under way.

Now this twist can easily be accomplished in the movie just by never revealing Deadshot's real name. There is also logic in that Amanda Waller would want to have a secret operative inside the Squad posing as a villain to keep better tabs on the other prisoners.

John Stewart's background in the comics and animated series has been a former Marine and sharpshooter, so it isn't even a stretch to have him be extremely efficient with guns. John has yet to receive the Green Lantern Ring, but likely as an epilogue to the movie we are going to see him get the Ring.

At this point we now have Will Smith as Green Lantern John Stewart and he can be included in the Justice League movies and well as a new series of Green Lantern movies. Based on his charisma and audience appeal Will Smith could do for the DC movie franchise what Robert Downey Jr. did for the Marvel Movies.

Again this is just speculation, but I think there is a good chance this could happen

Jedini problem koji ja vidim sa ovom inače simpatičnom špekulativnom hipotezom (pored uvredljivog opisivanja Deadshota kao 3rd Tier Villaina, pa taj čovek kao da nije čitao Suicide Squad i Secret Six) je u tome što bi bilo koja krtica Amande Waller ubačena u Suicide Squad (a Amanda u stripovima svakako ima ovakve akcije i stalno manipuliše članovima timova koje ucenama kontroliše) morala da ubije ogromnu količinu ljudi da bi se prikrila. Ceo štik Suicide Squad je u tome da su oni blackest ops ekipa koja se šalje u akciju kada je potreban ne hirurški rez nego totalna sterilizacija neke situacije koja se otela kontroli, dakle stara "kill 'em all, let God sort them out" filozofija. Deadshot, kao rezidentni sharpshooter pogotovo mora podrazumevati ubijanje u okviru svog opisa radnog mesta, da ne pominjem da je Floyd Lawton u stripovima (posebno u Secret Six ranu koji su pisali Gail Simone i nešto malo ali presudno John Ostrander, mastermajnd iza savemene verzije Suicide Squad) predstavljen kao bona fide psihopata. Dakle, John Stewart u Deadshotovoj ulozi bi možda mogao da fejkuje ubilački lifestyle jedno vreme kad je solo ali ne vidim kako bi to mogao da radi u okviru  Suicide Squad. A onda ne vidim kako bi osoba sa trek rekordom od nekoliko desetina ili stotina profesionalnih ubistava mogla da bude uopšte razmatrana za poziciju Green Lantern. Naprosto, u DC multiverzumu, GL su najmoralnija stvorenja u kosmosu, odabrani heroji etike i personalne vrline da služe kao kosmička policija. Nisam siguran kakvu bi Warner piruetu morao da izvede i koliko da promeni ovaj temeljiti koncept DC-a pa da profesionalni ubica postane Green Lantern.

BTW, novi trejler za naredni Miikeov film, Gokudo daisenso (prevode ga kao Yakuza Apocalypse ili The Great Yakuza War) sugeriše da je čovek i dalje u svojoj child-friendly/ kempi fazi, ali uz blago vraćanje nekim starim interesovanjima. Ovo je film o vampirskoj epidemiji među jakuzama, a jedna od jakuza je i srednjoškolka koja se viđa u nekoliko scena:

映画『極道大戦争』予告編


Dakle, Miike kao da je gledao Tokyo Gore Police, Samurai Princess i, dakako The Machine Girl (i ostale filmove te ekipe) pa rešio da bi i on mogao tako. Hoću reći, bez obzira na jakuze, ovo više podseća na Yattermana nego na Full Metal Yakuza ili DOA.

Stari o sumnjama u vlastite pripovedačke moći i romanima Stivena Fraja, gosta u prozi koji piše bolje od mnogih domaćina.

http://www.novipolis.rs/blog/28392/o-gostima-u-prozi.html

Malo razumne krekdove analize važnih pitanja:


6 Reasons The Jedi Would Be The Villain In Any Sane Movie

Pogledao sam SKIN TRADE Ekachai Uekrnogthama, i nažalost film u kome se susreću akcioni kapaciteti Dolpha Lundgrena, Michael Jai Whitea i Tony Jaa, plus sposobnost veterana Rona Perlmana i Petera Wellera da došmiraju u fazi izlaganja zapleta, dao je jako skromne rezultate. Priča je rudimentarna i uključuje ovu trojku u borbu sa srpskim trgovcima ljudima koji operišu u tradicionalno Serb-friendly ambijentu Dalekog Istoka. Doduše, ne možemo da se žalimo, Ron Perman igra glavnog srpskog kriminalca, dakle dodeljena nam je zaista opasna njuška, međutim ubrzo u svemu ovome mlaka režija, mlaka borba, mlaka tenzija i sve mlako razblažuje potencijalno visokooktansku mešavinu.

Dobili smo tuču Dolpha Lundgrena i Tony Jaa ali ono što smo videli je jako loše sklopljeno, niti je Jaa uspeo da se izbori za prostor i da pokaže šta zna, niti je Lundgren više u snazi da se sa nekim iole uverljivo pobije. Ono što je bio osnovni Lundgrenov adut to je silina njegovog simuliranog udarca, i toga ima još pomalo ali naprosto ovom starcu se više ne veruje.

Zatim, imamo tuču u kojoj se Tony Jaa odmerava sa Michael Jai Whiteom. Tu su stvari nešto bolje. Naime, Michael Jai White je talentovan za borilačke veštine i u ovoj sceni uspeva da parira Tonyju, ali sama zamisao nije nešto naročito efektna, tako da dueli ove trojice heroja ostaju krajnje osrednji.

Ekachai ne uspeva da nadoknadi slab nastup svojih zvezda nekim zahvatima drugih likova, i ovaj film je upečatljiv po prilično slabo sklopljenim akcionim sekvencama.

Nažalost, umesto akcione esktravagance koju su obećavala imena kao što je Tony Jaa pa donekle i Michael Jai White koji ima sve mane akcionog filma u pogledu klišetiziranih likova i istog takvog zapleta i nijedan adut ovog žanra.

Wellera i Perlmana u filmu ima malo pa ni njihov hammy acting nije došao do naročitog izražaja.

Čini mi se da tajlandska produkcija nikako ne uspeva da crossoveruje. Pinkaew se vratio podvijenog repa, i Tony Jaa uprkos tome što ove godine ima FURIOUS 7 ne može baš da bude zadovoljan svojim plasmanom na Zapadu. Zahvaljujući imenima, SKIN TRADE je dobio priliku na internacionalnom tržištu i nije pružio apsolutno ništa novo, osim možda nešto ambicioznije produkcije od onoga u čemu inače glume Dolph Lundgren i Michael Jai White. Međutim, dok njih dvojica još koliko-toliko i mogu da se podnesu u filmu koji nije senzacionalan u akcionom pogledu, Tony Jaa sigurno ne može. On deluje deplasirano i smešno ukoliko akcija nije vrhunska.

* 1/2 / * * * *

O šteta... Drago mi je da se Tony Jaa ozbiljnije angažuje i pokušava da krosoveruje na zapad, ali... izgleda da je Pracha jedini koji njega može ljudski da izrežira a i on je slabo prošao u Holivudu... Čekaćemo neki novi pokušaj (mada ću ja ovo pogledati, naravno).

Praćala...


Sent from my iPhone using Tapatalk

Joker kao pravi ludak...
http://variety.com/2015/film/news/jared-leto-joker-suicide-squad-1201479627/



Sent from my iPhone using Tapatalk

Ahahah, ja došo da to okačim.    Dobro, evo onda slike:




Dobro se Džared napravio. Ayer možda i zna šta radi 

Heh...


What if Man of Steel was IN COLOR?

Quote from: Meho Krljic on 25-04-2015, 07:28:21


Dobro se Džared napravio. Ayer možda i zna šta radi 

Mada ima i ovakvih mišljenja:

8 Reasons 'Suicide Squad's' Joker is actively offending me


I ovakvih:


http://kotaku.com/the-internet-reacts-to-the-new-joker-1700097364

io9 nam je učinio uslugu i napravio koristan spisak:

All The Upcoming Comic Book Movies That Aren't From Marvel Or DC

Ayer voli taj grungy stil. Meni je zanimljivo. Mada sad sam u điru serije GOTHAM koja je sve sem to...


Sent from my iPhone using Tapatalk

Quote from: crippled_avenger on 25-04-2015, 11:53:55
Ayer voli taj grungy stil. Meni je zanimljivo. Mada sad sam u điru serije GOTHAM koja je sve sem to...

Pogledao sam, u krugu porodice, samo prvu epizodu Gotama, i bio razocaran. Ima li pomaka na bolje u kasnijim epizodama?
Inace, meni se ovaj Joker dopada - podseca me po manijakalnosti na ovo sto Skot Snajder i Kapulo izvode poslednje tri godine u New 52 Betmenu (mada sigurno nece da idu u TOLIKI ekstrem). A i bilo je logicno da ga odmaknu i od Nikolsonovog i Ledzerovog Dzokera - obe inkarnacije su bile toliko uspesne i snazne, da su morali da ucine nesto ovako... Na kraju krajeva, mozda i odgovara scenariju. Niko od nas jos uvek ne zna kakav je Dzoker zapravo lik u novom filmu. 

To je i moj neki osećaj. Vidim da se po internetu kuka da je ovo Džoker "za Millenialse", da ima na sebi istetoviran sopstveni fan art, porede ga sa onom pričom da bi Spajdermena trebalo reklamirati kao vegana koji tvituje #NBD i tako to, ali New 52 Suicide Squad je prljav, bezobziran, jeftin i ovakav Džoker bi se u njega uklopio.

Mnogi su se opirali GOTHAMu pa su posle kukali kad je bio brejk od četiri nedelje kao male devojčice...


Sent from my iPhone using Tapatalk

meni je Gotham super serija, ni nalik limunadama tipa Flash i Arrow,i svaki lik iz Batmana je super odradjen....

Da presečem ovaj srkl džrk na Gotham zadihanim preporučivanjem Daredevila. Seriously, momci, ako niste, bindžujte ga. Marvel u bioskopu povremeno ima uspeha i bez stvarne zasluge, ali nakon dve odgledane epizode Daredevila, potpuno sam kupljen. Ovo je odlično i sve oduševljene reakcije na internetu koje sam čitao prošle dve nedelje mi se čine zasluženim.

Crippletu će se, mislim, dopasti kako televizijska (zapravo internet) produkcija igra na jake strane medija, ima mnogo character momenata, uzbudljivih glumačkih bravura, a scenografija i svetlo su takvi da se zaista dobro prodaje taj noir momenat tako bitan za Millerovog i Bendisovog Daredevila da se povremeno zaista izgubi iz vida da gledamo kamernu dramu snimljenu na 3-4 lokacije sa sve zajedno ne više od deset glumaca. Milanu i Ugly MF-u će se dopasti što je strip tako pametno prenesen u novi medij. Jeph Loeb je ovde napravio izvanredan izbor postavivši Drewa Goddarda za volan (mislim da sam video još par imena iz Lost među kreatorima i egzekjutiv producentima) i Goddard je opravdao poverenje. Izvanredno je spojio Millerov, Bendisov i aktuelni Waidov rad na stripu i smućkao nešto što deluje savremeno i sveže a opet nosi jasne reference na strip predložak, gde su odnosi među likovima, respekt prema mestu na kome se priča događa i osnovni motivi Daredevila preneseni izuzetno verno tako da deluju i savremeno i tradicionalno. Foggy Nelson je izvanredan, Battlin' Jack Murdock je izvanredan, Karen Page je izvanredna i, moram da kažem i sam Matt Murdock je jako dobar. Christos Gage koji je na konkretnim scenarističkim dužnostima je takođe bio izvanredan izbor. Godinama unazad govorim da je to jedan od najboljih Marvelovih scenarista, profesionalac koji ume da piše sve i to dobro, ima televizijski pedigre i, kada mu se da sloboda (njegovi radovi za Vertigo, recimo), pokaže se kao vrstan noir autor. Ovde je ispisao za sada vrlo funkcionalnu priču i likove.

A onda akcija, Alaha mu, akcija! Televizija/ Netflix ne bi trebalo da ima ovako dobre akcione scene. Mislim, većina je na nivou pristojnih akcionih filmova, dakle, tvrdo, udara se u meso, baca se unaokolo, lome se ruke, ali uglavnom uz uobičajene rezove usred udarca kako bi glumci mogli malo da se uzdrže a mi kao da se secnemo. Ali onda kraj druge epizode ima scenu koju bi, kunem se, Chan-Wook Park potpisao sa osmehom, neprekinutu tuču iz jednog kadra u tesnom hodniku između Daredevila i osam Rusa koja je mnogo dobra. I sad me nervira što moram u krevet i ne mogu da gledam treću epizodu.    Pogledajte.

nasladio sam se sa serijom vec,razvukao na par dana, gledajuci sa klinjom zajedno,pa eto....
uvodim ga u pravo stivo....
ja kao neko ko odmalena prati DD, mogu reci ovo je ubodeno,pogodjeno, savrseno,stvaaaarno snimljen strip.
fantasticno je sto su fajtovi realni,bez cgi, maaaa,sve je pogodjeno....
jedva cekam druge zezone, Elektru,Bulsaja,itd....

Quote from: Meho Krljic on 25-04-2015, 23:53:41
Da presečem ovaj srkl džrk na Gotham zadihanim preporučivanjem Daredevila. Seriously, momci, ako niste, bindžujte ga.  Pogledajte.

Da, da, to nas porodicno ceka cim dovrsimo Agents Of SHIELD, jos dve epizode...

Ja sam od AoS odustao. Shvatam da je druga sezona bolja od prve ali... nešto nemam volje. Daredevil je toliko bolji od prve sezone AoS da mi je sad retroaktivno još i neprijatno. 

jos samo dve? dammmit....a taman se mislio kad ce da ubace i Xmene u seriju....pffff......
e a odgledo sam i Agent Carter, simpaaaaticno bre....


e, malopre se zajebo i odgledo Jupiter Ascen...itd....  nije dostojno ni ime da mu napisem......

Pogledao sam HAEMOO Sung-bo Shima, jedan od onih filmova zbog kojih godišnje liste ne treba praviti krajem decembra ili početkom januara. Baš zato što je pred zapadnu publiku stigao u septembru a na pirate izašao još kasnije, ovaj izuzetan film ostaće negde izgubljen u limbu filmova koji nisu uspeli da se pogledaju u pravom kalendarskom prostoru.

Međutim, činjenica da sam ga pogledao sada, opet pa ima jedan drugi efekat. Naime, sada je HAEMOO aktuelniji nego ikada kada se zagrejala ova priča sa emigrantima koji neuslovno morem prelaze u Evropu. Bong Joon-ho je u saradnji sa svojim ko-scenaristom na filmu MEMORIES OF MURDER skrojio jedan izuzetan minimalistički i vrlo cinični triler koji jako vešto balansira između krajnje neprikrivene algeorije o smrti kapitalističkog društva, utemeljene društvene kritike sistemske i ljudske slabosti i punokrvnog trilera koji može u potpunosti ispuniti sve one koje to zapravo ne zanima.

Bong i Sung-bo stvaraju jedan bolno ciničan svet u ovom filmu, ovo je svet korodiralih odnosa, pa i korordiralog hardvera u kome se trguje ljudima kao poslednjom instancom kada je konvencionalna ekonomija doživela kolaps. Kao i u MEMORIES OF MURDER, Bong i Sung-bo se vraćaju u konkretno vreme, u južnokorejsku ekonomsku krizu i aranžman sa MMFom iz 1998.

Sung-bo Shimova režija je izuzetna, sa finim smislom za humor u odnosima među likovima, elegantno koreografisanima scenama napetosti koje uprkos nekim vrlo složenim fizičkim zahvatima nikada ne gube fokus na likove. Gluma u filmu je izuzetna, naročito ako imamo u vidu da je jako teško ostati dostojanstven u scenama kada neki od junaka beznadežno emigriraju ili kada neko izgubi razum vođen pohlepom ili požudom a u ovom filmu ima svega.

Sung-bo i Bong konačno čak i kada stvore emocionalno jezgro filma imaju snage da ga na pravi način relativizuju, i HAEMOO se u nekoliko prelomnih tačaka kada je mogao da sklizne, vraća lako na pravi put.

HAEMOO je tehnički složen film iz jedne visokorazvijene kinematogafije, ipak on nije morao biti takav, i to ga čini odličnim putokazom za istovremeno angažovan i žanrovski pitak film koji je svojevrsna filmska zagonetka za čijim rešenjem svake godina tragaju desetine autora, kod nas i u svetu.

* * * * / * * * *

HAEMOO mi dugo stoji na hardu, moraću da ga proguram u redu za gledanje, no, kad smo već kod propuštenih filmova iz prethodne godine, jesi li ovjerio NIGHTCRAWLER?

Ne sjećam se da si pisao, ali možda sam propustio taj post

Nisam još. Nešto me ne privlači...

Pogledao sam ONCE UPON A HONEYMOON Lea McCareya, žanrovski hibrid iz 1942. koji je u vreme izlaska bio smatran neukusnom žanrovskom mešavinom, poglavito zbog scene u kojoj glavne junake pomešaju sa Jevrejima i zatvore u koncentracionom logoru. Međutim, u međuvremenu je stekao kultni status, naročito zbog lakog morala glavne junakinje koju igra Ginger Rogers.

Cary Grant i Ginger Rogers igraju američkog novinara i američku starletu u Evropi. On se bavi izveštavanjem sa kontinenta koji osvajaju nacisti, ona planira da se uda za austrijskog barona koji je zapravo tajni nacistički operativac. On pokušava da je iskoristi kao izvor ali se među njima rađa ljubav.

Nažalost, ONCE UPON A HONEYMOON je zanimljiv, sa nekim ne toliko uspešnim koliko atipično razbarušenim humorističkim scenama, a Leo McCarey je inače važio za Grantovog miljenika zato jer ga je puštao da improvizuje, međutim na nivou celine ovaj film prosto ne funkcioniše. Jako je epizodičan i ne uspeva da nametne jasan narativni zamajac, što uz trajanje od 114 minuta čini da film bude pomalo haotično i svakako nekoherentno gledalčko iskustvo.

Uprkos tome, film je nesumnjivo vrlo zanimljiv, i treba ga videti. No, za ovu vrstu žanrovskog derivata uvek pre treba pogledati izvanredni Leisenov ARISE, MY LOVE koji između ostalog meša žanrove, epizodične je strukture ali ima vrlo jasnu ideji o čemu se radi.

ONCE UPON A HONEYMOON za razliku od ARISE ne preskače rampu, i danas najpre ima značaj za ljubitelje filmova o Drugom svetskom ratu i fanove Cary Granta.

* * 1/2 / * * * *

Bato, trebalo je da pogledaš HAEMOO na vreme a ne sad kad kreće drugo poluvreme u Bosni. Od tebe očekujem pravovremene izveštaje i analize.

Počelo isto kao i prvo poluvrijeme, izašli igrači na teren kao da su došli sa svadbe, i odma' im se promuvala protivnička polutka i zatresla mrežu iza leđa starog svata.

Trener Milorad već objašnjava da mu je neko javio da će primiti gol, ali mu nije rekao kod kojeg igrača će da bude lopta, ko će da asistira a ko da šutira, te nije postavio ni elementarnu školsku odbranu, što bi se reklo dva štopera i dva beka, jer nije znao od koga treba da se brani.

Očigledno igranje za raju i zanemarivanje taktike.

Pa dobro, ako
imamo na umu kako su trener Milorad i njegove kolege iz Srbije i Izraela održale kliniku na komemoraciji Jasenovca, anticipiram tvrdu igru, sa prepuštanjem uloge favorita rivalu i čekanjem prilike iz kontre. Prošlo je dvadeset godina, izgleda da je vreme da se konačno raskusuramo.


Sent from my iPhone using Tapatalk

Pogledao sam FERRYMAN, jednu polovinu televizijskog diptiha HAUNTED iz 1974. u kojoj je adaptirana priča Kingsleya Amisa. Nažalost, iako reditelj John Irvin uspeva da dovede Jeremyja Bretta, jednog od najpopularnijih srpskih glumaca, za glavnu ulogu a Julian Bond adaptira predložak, rezultat je krajnje konfuzna, predvidiva i na pogrešan način postmoderna celina koja naprosto propušta sve prilike da poentira i obezbedi smisao svojoj potrošenoj formi.

Kad već pominjete Najtkroulera, evo kako će Nightcrawler izgledati u Age of Apocalypse.

Hrvatima se ne može verovati, ali ipak gode ovakve tople reči sa sajta B92:

"Podrška srpskom narodu Bosne, sućut obitelji poginulog redarstvenika. Dragi susjedi, ovo je zlo još jedna potvrda u kakvom okružju živimo. Opasnost koja vreba jednaka je i za Srbe i Hrvate. Ali neka bude po onoj, svako zlo za neko dobro. Uvjeren sam da cemo uskoro i javno i tajno biti na istoj strani, na braniku europskih civlizacijskih i krscanskih vrijednosti kojima nasi narodi pripadaju. Podrzavam RS, podrzavam sve sto vodi raspadu ove kvazi drzave u kojoj nam se pod krinkom 'građanske Bosne' s figom u dzepu pokusava podvaliti unitarna BiH u kojoj bi Muslimani majorizirali ostale do konacnog cilja. Hrvati su vjerojatno BIH izgubili, Srbima podrska do neba i sve simpatije. Jer križ je križ, a ovo drugo stiglo je iz Azije prije 500 godina, bilo je krvavo nasilno i danas je glavni faktor nestabilnosti Balkana.
(Zagreb grad, 27. april 2015 23:55)"

Bato, ne znam da li si primetio spin - Nerdin je prvi islamista samoubica koji dođe i pripuca uzvikujući "Alahu Akbar!" a da pritom ima i motiv - Srbi su mu obili oca - za razliku od svih ovih do sada širom sveta koji su to uradili jer su monstrumi, izopačili veru i nemaju nikakvu biografiju pre napada...

pisaće se i Zvornička hronika, ako zatraže finansijeri

No, mislim da će sve biti jasno nakon konferencije Ivanića iz Predsjedništva i Dodika, ako ga prvi ne pojede zbog sinoćnog debilizma onda se sprema nešto žestoko.

Quote from: crippled_avenger on 28-04-2015, 12:42:26
Hrvatima se ne može verovati, ali ipak gode ovakve tople reči sa sajta B92:
...

da vidis kako bi ti tek moje godile; ali b92 mi na tvoju zalost nikad ne objavise ni jedan jedini komentar.

zosko, križ je križ


Sent from my iPhone using Tapatalk

Bato, daj neke procene...


Sent from my iPhone using Tapatalk

šta reći kad je Srđa Trifković upravo sada gost javnog servisa RS

Sada se u medijima obistinjuje moja kolumna zbog koje me je tužio...


Sent from my iPhone using Tapatalk

iskontrolisao se Trifke što se islamofobije tiče, žalio se što je Obama mekog srca pa koristi izraz ''violent extremism'', umjesto starog dobrog terorizma, no sem uobičajenih stvari opalio je malo i po braći Hrvatima, kao da je čitao da je križ u stvari križ.

Naime, reče da su Hrvati svjesno propustili mudžahedine početkom devedesetih na tlo BiH. Nakon jednog bombaškog napada u Rijeci, samo su se povinovali želji Alkaidinih pulena i pustili ih namjerno preko svoje teritorije.

Eto, zosko, niđe hrvatskog junaštva, nisu mogli sopstvenu obalu da kontrolišu i obezbjede, država i pol!

Mudžahedini u Bosni su komplikovana priča. Moraš imati na umu da su ih jednim delom tu dovele strane službe kako bismo ih mi pobili. Jugoslav Petrušić i ekipa su se obreli u Bosni sa obaveštajnim podacima o kretanjima njihovih jedinica i pravili im zasede. E sad, problem je što su mudžahedini prilično lišeni navinosti.

Age of Ultron dočekan u grupi dobro raspoloženih gledalaca uz reprezentaciju Sagita/ Komarčić nacije i utisci su uglavnom povoljni. Kako je i nagađano, film ima daleko previše likova da bi se u njega lako ušlo ako niste baš ispratili filmove iz Marvelove druge faze, mada s druge strane, ni sam zaplet ne pati od neke dubine da bi ovo bio problem kognitivnog tipa. Zapravo, zaplet nije toliko loš koliko je sklopljen oko pregršti očiglednih mekgafina i ima problem koga imaju svi Marvelovi filmovi: negativac kome je nemoguće naći pravu motivaciju. U prvim Avendžersima su Čitauri bili puki sajfer, a Loki je kako je znao i umeo igrao ulogu mastermajnda, no ovde su stvari za  stepen ili dva gluplje jer Altron naprosto nema motivaciju za to što radi a njegova armija robota je puki prop. Sam lik Altrona ima određenog šarma jer mu Spejder kroz glumu i mimiku daje dosta karaktera ali stoji i da često gazi preko ivice parodije jer Whedon više voli da ima vickastog robota sa par gotivnih onelinera nego nedopečeni filozofski esej. Kako god da se okrene, Altron nema dostatnu motivaciju niti dorečenu karakterizaciju ali ima Spejdera.

No, film se zapravo dosta vrti oko likova Avendžersa i njihovih unutrašnjih previranja, dilema, strahova itd. i tu je Whedon ostao veran viziji koju je najavio posle prvog filma, pa je u velikoj meri sva akcija samo platno na kome treba da se islikaju ovi ljudi koji su, iako veći od života, ipak samo ljudi. Naravno, ovde dolazimo do problema što film ima daleko previše likova koje treba uglaviti u skript, dati im character arcove i poneki duhovit uanlajner pa su i tu stvari neujednačene. Hulk/ Black Widow tandem je, recimo prepun potencijala ali njihov odnos na kraju mora da prati akcionu matricu filma i nema mesta da se razmaše. Dvojica Krisova u ulogama plavokosih arijevskih američkih heroja su tu uglavnom da pumpaju mišiće i biju se, RDJ kao i obično glumi samo facijalnom mimikom, pa na kraju Džeremi Rener ispada kao neko ko najviše treba da pokaže tih strahova, tlapnji i herojstva. Dvoje novih likova su zapravo vrlo stereotipno vođeni i ubija ih što su vezani za Altrona čiji su motivacija i planovi kako rekoh neverovatno nedopečeni, ali barem Pietro ima ubedljiv character arc i on mi je najprijatnije iznenađenje.

Film ima solidan tempo i ume da posle scena neverovatne akcije i razaranja prikoči i upadne u nekoliko sasvim kamernih i pristojno vođenih dramskih scena. U Akciji, Avenžersi su tim i to dosta dobro biva posredovano kroz borbu i brigu jednih za druge, i mada nikad nisu lišeni i zađevica, trvenja, na kraju njihovo ratno drugarstvo prozire kroz sve, što je u redu. Whedon i čekira sve važne tačke na listi, kao borbe unutar tima od kojih su neke pro forme ali prelepe (Hulkbuster protiv Hulka) a neke i ostavljaju trenutan utisak da bi tim zaista mogao da se pocepa jer su to na kraju dana samo ljudi.

Ali naravno da se ne pocepa i naši junaci dobijaju dovoljno deus ex machina momenata da bi stigli, utekli i spasli dan. Sve se na kraju pomalo i oseća kao deo jedne grandiozne TV serije u koju je Marvel svoju produkciju zbilja i pretvorio i mada je to lepo za gledanje i uživa se u filmu, ostaje da ovo više ni ne vredi posmatrati kao standalone filmove. Infinity War će biti payoff cele decenije ovih filmova ali njega više neće gledati ljudi koji nisu vrlo duboko uvučeni u celu mrežu Marvelovih produkcija za TV i bioskop. Što je, da bude jasno, oduvek i bio plan.

Kako god bilo, film je spektakularan, uz dosta uspelog i ponešto usiljenog humora, sa lepim i emotivnim trenucima ali i sa uzgrednim, sasvim suvišnim epizodama (Endi Serkis u Južnoj Africi) koje su samo zameci narednih pojedinačnih Marvelovih filmova. Pogledati, svakako.

Pogledao sam RUN ALL NIGHT Jaume Collet-Serre, i ako je ovo zaista poslednji Neesonov akcijaš posle tri TAKENa i tri saradnje sa Serrom, onda je svakako odlučio da se povuče u velikom stilu. Scenario Brad Inglesbyja u sebi nosi dosta duše krimića sedamdsetih, a Serra taj senzibilitet uspeva da isprati sa odličnom glumačkom ekipom koju pored Neesona čine Ed Harris, Vincent D'Onofrio i Nick Nolte.

Međutim, ključni scene-stealer u ovom filmu je Joel Kinnaman koji igra Neesonovog sina. Posle RUN ALL NIGHT nimalo me ne čudi da je Kinnaman postao Warnerov golden boy i što je još važnije, mislim da je Kinnaman ne samo adekvatna zamena za Hardyja u SUICIDE SQUADu već i unapređenje. Kinnaman ima pomalo goofy izgled, ali isto tako ima efikasnu glumačku igru, underplay kojim opet vrlo ubedljivo prenosi emociju, ali što je najvažnije i vrlo je ubedljiv - kako u dramskim tako i u akcionim scenama. Kinnaman je neko ko je svakako najviše uspeo da profitira iz RUN ALL NIGHT.

Ed Harris i Nick Nolte donose neophodni gravitas celoj toj atmosferi krimića sedamdesetih, a Collet-Serra u pravoj meri dopunjuje taj senzibilitet dodavanjem mišićavosti našeg doba. Common se pojavljuje u zanimljivoj parafrazi 70s hitmena dopunjenoj onim što je doneo Brother Mouzon u seriji WIRE kao nezaustavljivi plaćeni ubica koji predstavlja izazov za već zapuštenu nekadašnju mašinu za ubijanje irske mafije koju igra Liam Neeson.

RUN ALL NIGHT donosi nekoliko izuzetnih set-pieceova, uporedo uspevajući da održi tonus odnosa i priče i da sve klišee koji se javljaju na tom putu plasira sa punim ubeđenjem. Collet-Serra posle neubedljivog NON-STOP u kome je imao dobru podelu ali iznurenu premisu, ovde uspeva da postigne možda čak više nego u UNKNOWN. Naime, za razliku od TAKENa i UNKNOWNa, Neeson ovde operiše na američkim lokacijama koje su već toliko trošene da polako postaju negledljive uprkos svojoj nespornoj filmičnosti. Collet-Serra uspeva da im udahne život u saradnji sa nemačkim DPjem Martinom Ruheom (u deonici smeštenoj u crnački geto, Ruhe evocira uspomenu na svoj rad u filmu HARRY BROWN) i RUN ALL NIGHT prevazilazi potrošenost raznih mitema gangsterskog filma kojim se koristi. Tu su neka od Collet-Serrinih obeležja, kao što je majstorski tretman goonova svakako pomogla da film dobijr taj classy touch.

Radivoje Bukvić je odličan u maloj ulozi šiptarskog kriminalca, i uspeva da u potpunosti uđe u lik, do tačke da ga ni publika koja ga zna i nada mu se, ne prepozna. Naš čovek Borjan Jovanović bio je među asistentima režije, a tu je i u krajnjoj liniji i Joel Kinnaman koji nije Srbin ali je igrao u SNABBA CASHu i blizak je našoj dijaspori. U svakom slučaju određena doza Srpstva sigurno je pomogla ovom filmu da bude nezaobilazan za sve gledaoce koji sebe smatraju muškarcima.

* * * 1/2 / * * * *