ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Ja samo hoću da kažem da treba pomisliti, bar ponekad, bar ovlašno da razlog što nas velika kritika ne priznaje ne leži u njihovoj nezainteresovanosti, već u našoj nedoovljno dobroj ponudi.

                                     
                                     
                                       
                                   
                                   
                                   
                                                                 
                                             
                                             
                                     
                                   
                                   
                                   
                                   
                                   
                                   
                                       
                                   
                                   
                                   
                                     
                                   
                                   
                                   
                                   
                                       
                                   
                                   
                                   

jebiga, kada se čovek ne naigra sa 15 godina, mora s 50.
Neminovno.

Quote2005 07 06:
dexa pantelejski:

Da jedan Filipovic i Zivkovic budu cenjeneni koliko i Alabahari ili Zoran Ciric. To se nije desilo niti ce se desiti dok je vas stav ovakav a ambicije pilicarske (daj sta das dobro je dok izlazi).

Mozete da budete vi zabrinuti kolko ocete, mozete da pravite retrospektive i podgrevate mrtvace. Sve je to jalova rabota dok neko od SF pisaca ne bude usao u krugove tzv. ozbiljnih knjizevnika, dok neki SF ili Horor roman ne dobije Ninovu ili Andricevu nagrade a o njemu kritike budu pisali Vasa Pavkovic, Mihailo Pantic ili Mladen Veskovic. To ce biti prava i puna afirmacija SF-a u nas a ne stampanje casopisa i knjiga u malom tirazu i za probranu publiku.

Nikada se to neće desiti. To bi trebalo da shvate i oni koje mnogo više cenim od gorecitiranog, kao ABN ili Nimrodel.

Ja sam po gledanju prvog filma iz trilogije LOTR, rekao da će treći deo dobiti oskara za najbolji film. Kako sam znao? Video sam da postoji određen kvalitet, predvideo da će GP postati filmski fenomen poput Ratova zvezda, i znao sam da će akademija morati da popusti, posle toliko decenija i po prvi put da oskar filmu iz oblasti fantastike, pod pritiskom sveopšteg uspeha kod publike i kritike. Zašto baš treći deo? Zato što sam znao da će se akademija opirati maksimalno koliko bude mogla. Kad je prvi deo bio u nominaciji, oskara su dodelili znatno inferiornijem filmu Blistavi um. Tek kada je došao treći, više nisu imali gde, jer nema više nastavaka, i da ne bi došlo do skandala i nagradu opet pokupio osrednji realističan film, desilo se šta se desilo. Posle 70- ak godina
Američka filmska akademija priznala je da i delo iz žanra fantastike može biti jednako sa ostalima. Nažalost Odiseja 2001, Rat zvezda, Alien,  Blade Runner, Ambis, ostali su poraženi filmovima kao što su Roki i Vozeći g-đu Dejzi.

A američki film je daleko otvoreniji za SF, F i Horor (prva dva spadaju i u najkomercijalnije žanrove), nego što je to književnost, a pogotovo u Srbiji. Dakle SF,F,H- roman (ili krimi, svejedno) dobiće NIN-ovu nagradu nikada ili za 70-100 godina, možda. A najverovatnije će to biti glavnotokovski roman, koji eto ima neke elemente, da bi se mogao, nategnuto svrstati u žanr. (možda je toga već i bilo)

Naravoučenije: ljudi koji čitaju (i pišu) SF drugačiji su od ostalih, u proseku: inteligentniji (ja mislim, neko će reći gluplji), maštovitiji (opet ja, neko će misliti suprotno), obrazovaniji (ovo je diskutabilno, ali mislim čak i to), zreliji ili infantilniji, šire ili uže opšte kulture, nebitno, u svakom slučaju drugačiji od ostalih (nazovimo ih "obični") ljudi.
Od običnih ljudi, koji su u većini u svim institucijama ne može se očekivati da shvate, prihvate i vole nešto što jednostavno ne mogu, i onda smo tu gde jesmo (tu ste gde jeste, pošto se ja ne bavim književnošću).

Ne treba se osećati inferiorno, nego štampati izdanja, časopise (Kad će ZS 15?, otvorio mi se apetit, hoću da ga kupim i vratim se SFu, Boban reče da kreće u nova izdavanja), razvijati distribuciju i promociju na sve načine, praviti sopstvene nagrade. Nije to zatvaranje u mali krug ljudi, već se treba truditi da se taj krug što više proširuje, sa ljudima koji imaju potencijala za to.

Ako mislite da sam ovde pisao gluposti, jednostavno zaboravite na pročitano.

PS: A što sam ja čitajući Alef stekao utisak da su Nedeljković i Knežević prijatelji? A možda je ipak tako [/quote]

2005 12 19:

Цењени    ,

(1)  На ТВ "Студио Б" јуче (недеља 18. децембар 2005) је приближно од 20.05 до 21 час била емисија "Мој Београд: Зоран Живковић" у којој је др Зоран Живковић говорио о својим успоменама из детињства, младости и студентских дана, везаним за град Београд (укључујући и Земун и Нови Београд) и поједине локације у њему, паркове, шеталишта, места становања. Његови гости били су, између осталих, и књижевник Божа Копривица, и професор Филолошког факултета Александар Јерков. Била је то емисија тихе и смирене, џентлменске, грађанске носталгије. Уједно је приказано и неколико документарних кадрова са августовског снимања Зоранове серије која ће се, у пет епизода, у продукцији самог "Студија Б", ускоро приказати на тој телевизији. Да подсетимо, то је серија у којој један мистериозни колекционар (њега игра Петар Краљ) купује од људи, и чува у лила флашицама, њихове снове, успомене и слично; није СФ, него је фантазија.


(2)  Добили смо позивницу за промоцију једне књиге о хорору. Аутор је Милка Кнежевић-Ивашковић, а наслов је Кућа страха – мали водич кроз хорор, и, колико смо чули, то је једна врста кратке историје тог жанра, али, и разговора о њему. Надамо се да ће истакнути српски хорористи дати своју оцену о овој књизи. Позивницу са скеном корице можете погледати:




(3)  Изашао је, у новембру 2005, нишки часопис "Градина" број 10, који је, знатним делом, посвећен сигнализму. Као што знамо, сигнализам је један правац у поезији и сликарству близак научној фантастици, нешто као језик и изглед науке и модерне цивилизације самлевен, или, исецкан у шарене конфете и просут да лепрша по ваздуху: нема СФ значење, али, има модерно-цивилизацијско, понекад и футурско звучање, и врло лако може, али само понекад, и да дотакне научну фантастику, неки њен елемент. Далеки суседи сигнализма били би неки књижевни покрети из двадесетог века, можда футуризам или модернизам.

У овом броју заступљен је и Илија Бакић, један од најбољих српских СФ писаца.

Изглед овог броја (слику од 105 килобајта) имате на:


http://www.geocities.com/srpsko_dnf3/slike_za_korisnike_i_sve_ostal/casopis-Gradina-2005-novembar-broj-10-izgled.jpg


а садржај (Word документ од 40 килобајта) имате на:


http://www.geocities.com/srpsko_dnf3/slike_za_korisnike_i_sve_ostal/casopis-Gradina-2005-broj-10-sadrzhaj-signalizam.doc


Дакле, све три данашње вести су о другим жанровима, не о СФ. За утеху, ево једне слике (22 килобајта) из СФ, коју можете погледати ако Вас интересује; она је из филма Рат светова у новој, Спилберговој верзији:


http://www.geocities.com/srpsko_dnf3/slike_za_korisnike_i_sve_ostal/War-of-the-Worlds-Spielberg-s-2005-tripod-close-to-you.jpg


Поздрав из СДНФ.

Quote from: "Ghoul"... – jedna dobronamerna osoba ponudila se da bude 'link', i da ga preporuči ovom mega-uticajnom liku. Zašto? Zato što sam video ogromni pasus/blurb koji, iz njegovog pera, na zadnjoj korici jednog užasno lošeg i nepismenog romana, hvališe tu knjigu. I šta sad? Zar TAJ idiot, zar onaj kome je ONA POLUPISMENA BUDALAŠTINA nekakav paragon, uzor, i hvale-vredno delo – zar on da meni ocenjuje knjigu, zar preko njega da 'potvrđujem svoju vrednost' i ulazim u svet priznatih i hvaljenih?

Gule, jeste da citiram samo ovaj deo ali slažem se sa celokupnim tvojim postom. A to nije mala stvar; ima već podosta dana (dal da budem brutalna pa umesto dana stavim meseci?) otkako sam imala osećaj kako mogu da potpišem svako slovo tvoje izjave.
Ovaj deo citiram samo zato što vapi za polemikom. Da li si za?

Quote from: "libeat"Ovaj deo citiram samo zato što vapi za polemikom. Da li si za?

UVEK!

Kakva je to polemika kada se u startu slažete međusobno?

Sumirajmo najpre, samo zbog Bobana, da nije dovoljno biti u pravu, pogotovo ako je stav defetistički.

A sad podrobnije: mi ovde govorimo o literaturi i kritičarima iste, nije li tako, Gule? govorimo o možda najkreativnijoj sferi ljudskog izražavanja pa, objasni mi onda, kako upravo tu nalazimo toliko polupismenih mediokriteta? Kako je moguće da ljudi tako mizernih atributa uspeju ne samo da se dočepaju, nego da i dugi niz godina lagodno održe poziciju neprikosnovenih autoriteta?

Da li je to isključivo zbog podrške tzv. širokih masa? (odgovoriti pozitivno na ovo pitanje podrazumeva definisati gro literarne populacije kao primitivno - ja lično nemam sa tim problema uopšte, ali situacija možda i nije baš toliko jednostavna.) ili zbog nesrećno odabranog moralnog stava? (koji i pod nasrećnijim okolnostima ja lično mogu da definišem kao kukavički ali opet, situacija možda ipak nije baš toliko jednostavna.) ili zbog proračunatog i primarno pragmatičnog držanja po strani literarne vrhuške? (pod ovim podrazumevam isključivo kreatore umetnosti, Gule, nipošto njene kritičare, da se razumemo.)

Dakle, da produbim trilemu:  nije mi namera da govorim o gluposti en general - govorim isključivo o gluposti koja je relevantna mojoj (a pogotovo tvojoj, Gule, daleko više tvojoj) sferi interesovanja. Gnjide o kojima govoriš neće same od sebe da odu, nadam se da se bar po tom pitanju slažemo;  nasilno ih obrazovati je jalova rabota, baš koliko i sipanje galona vode u kafenu šolju. Ali ignorisati ih pod parolom 'ma nek se jebu oni i njihovi puleni, meni njihove kritike ne trebaju' ne samo da nije produktivno nego je i sasvim selfdestructive. Moja reakcija (i pitanje koje sledi) je ista u oba ta slučaja, i glasi: kako mislimo ikada išta da promenimo?
Do sada mi niko nije adekvatno odgovorio na ovo pitanje, Gule;  ajde budi drug pa mi bar kaži iskreno šta misliš.

I za kraj - naravno da nam oni i njihovi jebeni puleni ni malo ne trebaju, naravno da smo tu u pravu, i naravno da me to vraća na Bobanu namenjenu sumarizaciju sa početka ovog posta. Ali Gule: taj i takav intelektualni defetizam ne samo da nije dovoljan nego je u isto vreme i stravično poguban.

Stoga smatram da iste treba eliminisati, makar nam i ne trebali.

Kako je moguće da ljudi tako mizernih atributa uspeju ne samo da se dočepaju, nego da i dugi niz godina lagodno održe poziciju neprikosnovenih autoriteta?

-to je tako zato što i u kulturi kao i svuda drugde vlada kafanski mentalitet, 'ti meni - ja tebi', podobni i nepodobni, drugari, prijatelji i rođaci (ili bar istomišljenici), ljudi koji svakakvim uslugama, partijskim i drugarskim ustupcima puste sebi koren na nekom mestu odakle ih više niko ne može oterati, jer kvalitet nije primaran za nečiji opstanak, već podobnosti svih vrsta - slaganje i druženje sa pravim ljudima, i sl.

Gnjide o kojima govoriš neće same od sebe da odu, nadam se da se bar po tom pitanju slažemo;  

-slažem se.

Moja reakcija (i pitanje koje sledi) je ista u oba ta slučaja, i glasi: kako mislimo ikada išta da promenimo?

-problem je što za borbu sa gnjidama i sam moraš pomalo da budeš gnjida, ili barem da se malkice uprljaš. gospodski pristup, u stilu 'ma ko ih jebe, ja ću da radim svoje, pa će da me priznaju buduća pokolenja, neću da se bakćem sa ovima' - ovde, to, bojim se, nije pametno.
i ako je moj prvi komentar zvučao kao takav, sad moram da ga modifikujem: mislim da moramo da bduemo pragmatični ako hoćemo neki cilj - a to znači da moramo malo da mislimo i o guranju, o nutkanju ljudima i mestima koji nisu 'najčistiji' (jer, ima li stvarno idealnih, onakvih kakve bi želeli? kritičari i izdavači koji poštuju svoje autore i tretiraju ih kako valja, umeju da prepoznaju kvalitet, itd.? uh... ja ne znam za takve - a da su istovremeno moćni da nešto URADE, OBJAVE, PODRŽE... stara priča: ko ima para - nema ukusa, ko bi hteo nešto da promeni - nema uslove za rad, itd.)


Ali Gule: taj i takav intelektualni defetizam ne samo da nije dovoljan nego je u isto vreme i stravično poguban.

-slažem se. nikako defetizam. mada mene hvataju takve misli na momente - kad se umorim od jurenja na vetrenjače- u principu planiram ofanzivu, sa oružjem kakvo imam, sa saradnicima od kakvih bolje nemam, sa 'mecenama' koji nisu baš skroz degradirani, sa ljudima od kojih me neće sutra biti sramota što sam za istim stolom sedeo - kolikogod se to može.

dakle, prihvatanje principa realnosti - i borba u realnom svetu, in real time, sada i ovde.

još konkretnije: raditi najbolje što umeš, sa 100% poštenja u tome, i onda borba za plasman TAKVOG proizvoda, u kojoj se - ako drugačije ne može- možda mora malkice i kompromitovati (ali ne na tuđi račun, već jedino saradnjom čak i sa ljudima sa kojima inače možda ne bi, ako ne bi morao...)

jebi ga, ja stalno osciliram između idealizma i pragmatizma - moj komentar s kojim se skroz slažeš napisao sam u jednom od naleta idealizma; ako u ovom sada primećuješ tragove pragmatične 'nečisti', to je možda i zbog podsećanja na radove izvesne milke, koja oličava izreku: 'ne jebe lep, nego uporan' - dakle, kokoš koja se nekako ugurala gde treba, i sad objavljuje knjige o hororu, iako očito o njemu ima vrlo slabu i površnu predstavu. za nastavak priče o njoj, videti ovo:
http://www.znaksagite.com/diskusije/viewtopic.php?p=59370&sid=dc303dfc4dad2eda9a845d7cf9b01dd5#59370

znači - upornost, a ne lepota.

Pre nego što ti Ghoul odgovori, evo, Libe, malo moga doprinosa.

Zemlja Srbija je mala. Fakat. Broj pismenih i polupismenih takođe. Fakat. Među njima ima i kritičara. Fakat. Neki polupismeni kritičari pojma nemaju da su nepismeni. Fakat. Neki pismeni i polupismeni duboko veruju da su obrazovani. Fakat. Iz takve konstelacije možemo izvući zaključak: najmanji je broj kritičara koji su pismeni i koji su obrazovani - bilo akademski, bilo "iz hobija" (redovno čitaju, gledaju, prate). E sad, od tog najmanjeg broja treba da oduzmeš one koji su toliko opsednuti sobom i svojom veličinom odnosno "veličinom"da ne vide druge ljude i njihove vrednosti. Kad obaviš taj poslić, treba još treba da odbiješ one koji smatraju da se u moru mulja ne treba valjati sa muljem - po cenu da ništa ne napišu. Koliko ih na kraju ostane? A upravo na te - najmalobrojnije od najmalobrojnijih mi želimo da računamo. Moral ili pragmatičnost? Mislim da crno-beli svet ovde ne pomaže. Svakako ne bih dozvolio da neka neobrazovana šuša piše o mom stvaralaštvu, ali isto tako mislim da nečiji rad - Ghoulov, tvoj, Bobanov, moj, ma bilo čiji - govori pametnim ljudima sam za sebe - bez obzira na najbolju ili najnalickaniju kritiku. Ako se i ne prodaš dobro, uvek ostaje uteha da ćeš nekome, sada ili jednog dana, promeniti život, ili mu ga makar malo ulepšati.

Ghoulčina me pretekla u brzini pisanja.

Quote from: "taurus-jor"Pre nego što ti Ghoul odgovori, evo, Libe, malo moga doprinosa.

slažem se sa jorom skoro u svemu - samo da napomenem da se moj ogovnor nalazi kao poslednji na PRETHODNOJ strani (izgleda da smo pisali istovremeno   ) pa da ne ispadne da nisam ništa kazao...

Pročitah Ghoulov post i mogu da ga potpišem.

Dobro.

Ali vi mi sad govorite glasom razuma a ja nekako ne obilujem tim artiklom. Pitanje genetike, valjda, ne znam. I dopuštam ja da ste u pravu, dopuštam da ta i takva situacija nije samo privilegija Srbije, ima toga posvuda, koliko hoćeš - recimo, sećam se kad mi je jednom Žiljak sumirao njegovu literarnu scenu onom narodnom 'u se i u svoje kljuse'. tako je to posvuda, znam.
Ali meni neki đavo prosto ne da mira.
Da se razumemo, nije to samo vaš fenomen; toga je oduvek bilo. I biće, znam. Brabonjaka je uvek bilo, kako kaže jedan moj ortak, samo što su nekad bili samo beskorisni a danas su bogami i štetni. I kapiram ja da svaki trezven čovek može nadaleko da prepozna takve brabonjke i kaže sebi – okej, ajde da ih mimoiđem, da ne prljam ruke, da se ne blamiram lemajući vetrenjače. Moji najdraži ortaci iz '90-tih su urođeni džentlmeni, civilizovano ignorišu ono što zaudara i gledaju da dobronamernom upornošću što bolje odneguju ono što miriše. I svako jutro kažem sebi – okej, to je pravično, tako treba, hoću da i ja tako radim – i to me drži negde do podneva a onda priznam sebi - jebiga, ove trenutačne morone ću možda i da nadživim jer matoriji su od mene, ali novi već turaju nogu u dovratak i svo to sranje je ciklično i vazda mu vidim sve faze, od spermatozoida do slona. Jer problem nije u pojedincima, promlem je u sistemu i mentalitetu i namerama i planovima i organizaciji i svemu od sunčevih pega pa nadalje. A ti pojedinačni brabonjci su samo konačan ineminovan rezultat svog tog držanja po strani i ignorisanja i naše opake sklonosti da se koncentrišemo samo na par lepih šrafova na Titaniku.

Okej, sad ste vi na redu da mi kažete kako opet preterujem.

Pazi, problemom sistema se bavio još Platon. Prezirao je atinsku demokratiju. Nije želeo da raznorazni brabonjci i gnjide odlučuju umesto umnih i obrazovanih, a naročito ne o sudbini umnih i obrazovanih. Pa je došao na ideju da umni i obrazovani vladaju. Put do tog teoretskog sistema, pa i sam takav sistem, bili su popločani dobrim namerama. Odisali su, takođe, idejama zbog kojih su komunizam i nacizam/fašizam - dva po zlu ostvarena sistema - nabijeni na kolac istorije. Možda pravičan sistem - koji će svakog postaviti na njegovo mesto - jednog dana bude pronađen, a najbolje bi bilo da se do njega dođe korak po korak.

Jedini korak koji ja mogu da predložim jeste stalna, javna, opšta i  stručna prozivka kritičara koji su površni, neobrazovani, sujetni, besni do podneva na sebe a od podneva na ceo svet, i koji u svojim tekstovima ne pišu o temi - umetnosti, konkretnim umetničkim delima - već prevashodno o sebi, svojim prohtevima i neostvarenim željama. Možda im na ovaj način bude uteran osećaj odgovornosti, to jest svest da se njihove baljezgarije ne samo čitaju, već i kritički sagledavaju, a povrh svega da se o njima javno govori. Kritika kritike.

QuoteOkej, sad ste vi na redu da mi kažete kako opet preterujem.

Preteruješ.  

PS: Sorry što ono još nisam pročitao, ali sam trenutno u takvom stanju da je tako bolje...  

Pet i pedeset tri ujutro, pokussavam zakurblati mozak u brzinu. Vjerojatno nije prava tema za to, ne znam joss ni ssto chu rechi, pa oprostite ako ispadnem glup.

libeat:
> Moja reakcija (i pitanje koje sledi) je ista u oba ta slučaja, i glasi:
> kako mislimo ikada išta da promenimo?

Ako do sada "nitko adekvatno nije odgovorio na ovo pitanje", djelomice je to stoga ssto je pitanje ... difuzno? konfuzno? fuzno? SSto bi, naime, toccno trebalo mijenjati? Na koje vjetrenjacce jurissati? Koje gnjide noktom presijecati?

Drugim rijeccima: koji je cilj revolucije? SSto se zzeli postichi? Da oficijelna kritika prizna zzanr/pojedine autore/vas? Da se kriticcari koji vas (mozze i nas, mozze i mene, isto govno) ne priznaju, zamijene nekima koji che vas priznavati? Da sami zasjednemo na sinekure na kojima gnjidama zavidimo pa da sami vladamo i sami gnjidama smatrani budemo?

Daklem, kad se bude znalo SSTO se zzeli postichi (ma kako taj cilj bio realan ili nerealan, pozzeljan ili nepozzeljan), onda se mozze raspravljati KAKO to postichi te opravdava li takav cilj sredstva potrebna za njegovo postizanje.

A odgovori na takva pitanja che uvijek biti individualni. Recimo (koristit chu imena nasumce, jer nisam siguran da sam zapamtio finese svaccijih stajalissta): ako je za dobivanje jedne pozitivne recenzije u novinama potrebno poslati pedesetak knjiga (u HR je otprilike tako) na razne adrese, Ghoul che, recimo, to smatrati vrijednim, a libeat neche. Ako se, da bi se ijedna od tih knjiga otvorila, treba s kriticcarima druzziti ili makar zaposliti urednika koji se s njima druzzi (u HR priliccno vjerojatno stanje stvari), ABN che, recimo, to smatrati vrijednim, dok Boban neche. I svaki taj, ovdje nasumce pripisan, stav je zapravo jednako vrijedan jer ne postoje univerzalna pravila vrijednosti vech samo individualni snovi i naccini na koje ih se (mozzda) mozze ostvariti.

Bio sam u poziciji da pizdim na "nefandomsku kritiku" ssto ignorira SF. Bio sam u prilici i kritizirati (rvacku) SF produkciju te posve shvatiti zassto dnevnonovinski kriticcar (koji od svog urednika, da ne spominjem izdavacce koji knjige ssalju na ogled, ima direktivu pisati pozitivno te stoga bira ono ssto mu se svidja (ili nekriticcki hvali sve, ali to je ipak rjedje jer onda bi hvalili i SF)) izbjegava te losse napisane tekstove razumljive samo inicijantima kulta. Slao sam knjige naokolo i pizdio ssto nema reakcije. Napisao sam knjige koje su se solidno prodavale, a da su prossle bez ikakva kriticckog odjeka. Po pet sam godina na neke stvari čekao prvu reakciju. Doccekao da jedno od mojih izdanja (Meklaudov Kako ccitati strip <- reklama) kriticcari kojima nisam ni poslao primjerak kupuju i pissu o njemu. Ustanovio ...

... ustanovio da na samo jedan naccin mozzess malkice oblikovati svijet po svome - tako da radiss ono ssto misliss da treba, onako kako misliss da treba. Ljudi che to shvatiti, ili neche. Prihvatiti ili neche. Nicciju pamet (stariju od, recimo, devetnaest) nechess preoblikovati jurissem na vjetrenjacce ni pizzdjenjem ni aktivizmom. Ali ako radiss stvari u koje vjerujess i sijess ih u vjetar, neki che se kurac tu i tamo zakacciti na plodno tlo. I onda chess mozzda pomsiliti kako je sve to vrijedjelo. Ili chess pomisliti da je sve to prevelik trud za tako malo povrata. I radit chess dalje, ako si takav, ili nechess.

Ukratko, ssto ja znam, valjda je zakljuccak da ne mozzess vlastitu srechu ili zadovoljstvo uccinjenim vezivati iskljuccivo za tudje odobravanje. Malo zato ssto je Zabranjeno pussenje davno reklo ssto se dogadja onima koji "igraju za publiku i zanemaruju taktiku", a malo zato ssto se, kad se igra za odobravanje, treba zapitati je li nam vazznija ta igra ili to odobravanje.

Te se vratimo poccetku teksta: koji je zzeljeni cilj?

Pa da se raspravlja kako ga ostvariti.

mcn

Gaddem!!
My kind of man, this mcn.
Odgovor sledi.

Konkretan.
Precizan.
Fuzan.

Libe, da li si svesna šta činiš? Ljudskom biću treba san.

Mora čovek da ti elaborira u pet ujutro ono što smo ti već više puta rekli.  

Quote from: "libeat"Odgovor sledi.
Konkretan.
Precizan.
Fuzan.

e, vala, još to da vidim – pa mogu i da umrem!      

Quote from: "Mica Milovanovic"Libe, da li si svesna šta činiš? Ljudskom biću treba san.

Mora čovek da ti elaborira u pet ujutro ono što smo ti već više puta rekli.  

Dragi moj, za razliku od vas mcn je svoj post završio pitanjem, pa makar isto bilo i retoričko. Vi mi, s druge strane, još uvek postove završavate sa onim starim 'tako je kako jeste'.

me takes mcn any day of the week and twice on fridays and me doesn't look back, me not!  

Quote from: "Ghoul"

Quote from: "libeat"Odgovor sledi.
Konkretan.
Precizan.
Fuzan.

e, vala, još to da vidim – pa mogu i da umrem!      

Gule, budući da se nas dvoje slažemo samo kad teme drma idealizam a mene pms, da sačekamo mi neka bolja vremena, a?

Quote from: "mcn"
Daklem, kad se bude znalo SSTO se zzeli postichi (ma kako taj cilj bio realan ili nerealan, pozzeljan ili nepozzeljan), onda se mozze raspravljati KAKO to postichi te opravdava li takav cilj sredstva potrebna za njegovo postizanje.

Te se vratimo poccetku teksta: koji je zzeljeni cilj?

Pa da se raspravlja kako ga ostvariti.

mcn

Ja ću ovako, na preskok, da sledim inspiraciju. Računam, nećeš mi zameriti.

Dakle, kao prvo: Mi (ili vi ili oni ili žanr, sve je to isto) uvek opstajemo u nekoj post-natalnoj fazi. Uvek tražimo neki novi tril ili nekog novog baju sa novim fazonom (to čitaj - sa svežim ripofom) i uvek forsiramo neke jebene konkurse za novajlije. Ah. Nova krv, sveža krv, friški trend i sva ostala sranja u garnišu.

Potraga za novim talentima, da li je?
Bulšit je, eto šta je! Samo perpetualna, permanentna peripetija nadobudnih diletanata i njihovih once-off moronluka, više podobnih za binalne konkurse kojekakvih provincijalnih papirića nego za bazu žanra. I ti sad možda kažeš u sebi - pa šta?!  - a ja, u tom (mogućem) slučaju odgovaram; u toj poplavi ravnopravne osrednjosti i te vaskolike 'daj-da-mu-dam-šansu' i te 'ma-dobar-je on-dečko-inače-samo-ume-da-omane-ponedeljkom' ne postiže se ama baš ništa sem smaranja čitalačke poblike.

A o njoj sve i ovisi, nije li tako, mcn?  

Kako to znam? Pa tako što sam trenutno u onoj delikatnoj homicidalnoj fazi u kojoj će me iduća petparačka tvorevina nekog nadobudnog diletanta glanc i nepovratno da strmoglavi preko granice! Pa ako to na mene tako utiče, zamisli samo kako utiče na tamo nekog sirotana koji još mora da pljune neku kintu da pročita ta vazda početnička sranja!

I say: odrastimo malo, bar po pitanju kriterijuma.
I say: podignimo standarde, bar da se rifrafa ratosiljamo.
I say: odnegujmo bar neke talente na duge/duže staze.
I say: stanimo samo iza onog što obećava. (ono drugo po pravilu ume da se samo snađe, i to kako! Da ti pamet stane!)

A sad, digresija, da posredno klepnem Ghoula - daleko bilo da se ja ne delim njegov stav povodom izvesne Milke i njenog sočinjenjija. Ali hej, svejedno se pitam zašto Ghoulu  ne smetaju neke daleko tužnije tvorevine, (tužnije zato što potiču od imena koja su danas maltene jebeni sinonim za poznavanje materije, dok sirota Milka to zasigurno nije) poreklom iz okruženja u kom i sam bivstvuje. Ah, ah, kako smo pažljivi da ne zgazimo nožne prstiće potencijalnih drmatora, a? (to je sad Libeat malko zajedljiva, zato što je uvek zagolica kad vidi da se slađe kompromituje idealizam nego pragmatičnost.
Al' ne uzimaj joj to za zlo, dearest; Libeat is oldfashioned, and fucking proud of it.)

Surovo, mcn?
Naravno da jeste. Evolucija je uvek surova.

Ps; rešila sam da za sada ignorišem opasku o potrebi individualne afirmacije i grebanja za tuđe odobravanje i tako to. Poslednja rupa na svirali, za ovu kučku.)

okej, to prvo.
dalje:

Jore, da ne ispadne kako jedino tebi odgovaram pod influencom skrudrajvera, primi k znanju da sam zdrmana ko zvečka još od 8 ujutro. Kopiram fajlove od jutros, ne pitaj me kako; da namerno hoću tako nešto da uradim, garant mi ne bi pošlo od ruke. Ali slučajno, eh... slučajno je sve moguće.)

ti kažeš:

QuoteJedini korak koji ja mogu da predložim jeste stalna, javna, opšta i stručna prozivka kritičara koji su površni, neobrazovani, sujetni, besni do podneva na sebe a od podneva na ceo svet, i koji u svojim tekstovima ne pišu o temi - umetnosti, konkretnim umetničkim delima - već prevashodno o sebi, svojim prohtevima i neostvarenim željama. Možda im na ovaj način bude uteran osećaj odgovornosti, to jest svest da se njihove baljezgarije ne samo čitaju, već i kritički sagledavaju, a povrh svega da se o njima javno govori. Kritika kritike.

, a ja pitam: pa zašto onda to ne radite?

Quote from: "mcn"Ustanovio ...

... ustanovio da na samo jedan naccin mozzess malkice oblikovati svijet po svome - tako da radiss ono ssto misliss da treba, onako kako misliss da treba. Ljudi che to shvatiti, ili neche. Prihvatiti ili neche. Nicciju pamet (stariju od, recimo, devetnaest) nechess preoblikovati jurissem na vjetrenjacce ni pizzdjenjem ni aktivizmom. Ali ako radiss stvari u koje vjerujess i sijess ih u vjetar, neki che se kurac tu i tamo zakacciti na plodno tlo. I onda chess mozzda pomsiliti kako je sve to vrijedjelo. Ili chess pomisliti da je sve to prevelik trud za tako malo povrata. I radit chess dalje, ako si takav, ili nechess.

Quote


Ko je bre ovde dežurni defetista, pobogu?!  

Šala na stranu - u pravu si. To jest, nisi u krivu. Ali ima tu nešto zakučastije: to o čemu ti govoriš se podrazumeva. Ja pak govorim o nadgradnji na to što se podrazumeva.

Da objasnim: pre nekoliko dana prijatelj me zamolio da u nekih 1200 slovnih znakova napišem otkud ja u žanru. Trebalo mi je nekih desetak minuta da shvatim kako prosto nisam u stanju da to strpam u 1200 slovnih znakova! I ako sad samo zbog tebe napravim ustupak, i ako sad samo zbog ove polemike nateram sebe da sumiram kratko i slatko otkud ja u žanru i šta je to žanr meni onomad značio - reći ću ti da je meni žanr bio (i ostao) eskapizam.

Eskapizam od poltrona koji su mi sjebavali zemlju. Od morona koji su mi prepravljali istoriju. Od provincijalaca koji su mi sekirama redefinisali kulturno nasleđe. Od diletanata koji su uspeli da trivijalizuju sve, pa čak i literaturu, pedlujuću preko iste destilisanu nacionalnu mržnju i usput trgujući svim neophodnim ratnim potrepštinama. (Ako si iole prebacio tridesetu preko glave, znaćeš i sam o čemu govorim; živeli smo u govnima do nosa, tamo u devedestim.)

Danas je svet drugačiji. Danas je isti taj pedlarski mejnstrim postao ideal. Danas mi razmišljamo i govorimo i radimo sa samo jednom idejom na umu – da se integrišemo u mejnstrim. Jap. To je ideja vodilja, to je sveti gral i krajnji domet iza svih napora – integracija sa mejnstrimom.

Kakav bre eskapizam? Da li zaista veruješ da danas jednom deksi, izitpajnu, samu, oltvanjiju, tripu, miksitronu i ostalim savremenim ah... piscima treba ikakav eskapizam? Oni već ionako žive u najboljem mogućem svetu, u najboljem mogućem socijalnom uređenju, u najboljem mogućem svemirskom ustrojstvu i svesni su da im ne bi bilo bolje ni u jednom jedinom paralalenom svetu.

Ja im samo želim... ah... pomoći pri toj tranziciji. Da što pre odu u mejnstrim. To je moj plan. Moje stremljenje, da tako kažem.

I sad te pitam: šta fali tom planu?

Pa što ne napisa ovo u tih 1200 znakova !?
Prijatelj nije tražio nešto smrtno ozbiljno, nego nešto... ovako!

Da parafraziram Trola: jedna je stvar sručiti 1200 slovnih znakova na net-forum a sasvim je druga stvar potpisati 1200 znakova na papiru. Forumu prilazim ležerno; papir je malkice zajebaniji, ne znam zašto.  

Eh, Libe. Mislim da si upravo dala delimican odgovor na sopstveno pitanje koje si postavila meni i Ghoulu. Mnogo je odgovorniji posao potpisati nesto od 1200 karaktera pod imenom i prezimenom na papiru, u na primer 1200 primeraka, nego to isto uciniti na jednom Internet forumu. A meni je, vidis, upravo jedan forumski osvrt na izvesnu kriticarsku individuu, cije sam ime i prezime i "zasluge" eksplicitno pomenuo, nedavno, preko zajednickih poznanika, prvo doneo opomenu ("poruci mu da pazi sta prica"), a potom i pretnju ("poruci mu da ubuduce FEST prati iz Novog Sada"). Doticna individua, po mom saznanju, nije clan foruma, moj "zlocin" - kritika kritike - ucinjen je pre ravno dve godine, a uvredjena velicina, koju licno ne poznajem, niti marim za to da je upoznam, na "zlocinu" je reagovala prvi put pre cetiri meseca, a onda, za svaki slucaj da poruku nisam shvatio, pre oko mesec dana. Naslucujem preko koga je obavestena. Kada sam prenosiocima upozorenja, mojim kolegama sa posla, kazao da i dalje mislim isto shto sam napisao i da apsolutno nemam nameru da se uplashim, samo su mi kazali: "Pa, znash, on je jako sujetan". Whaddafuck?!?

Poenta: Sa mojim misljenjem i drugi se slazu.
Svi od reda privatno.

Nadam se da se nećeš uvrediti ako ti sad kažem da isuviše pažnje poklanjaš cijukanju kojekakvih jednoćelijskih organizama.

Quote from: "libeat"svejedno se pitam zašto Ghoulu  ne smetaju neke daleko tužnije tvorevine, (tužnije zato što potiču od imena koja su danas maltene jebeni sinonim za poznavanje materije, dok sirota Milka to zasigurno nije) poreklom iz okruženja u kom i sam bivstvuje. Ah, ah, kako smo pažljivi da ne zgazimo nožne prstiće potencijalnih drmatora, a?

a ja se pitam o čemu/kome ti to?

ja ne znam nikakvog drmatora, čak ni potencijalnog, u nišu i okolini, ko bi bio u stanju, sada ili u bližoj budućnosti, da bude nekakva žanrovska štetočina, ili da na bilo koji način ugrozi ili onemogući ono čime se ja bavim.

još prostije, i nadobudnije rečeno - ja u svojoj okolini nemam konkurenciju za to čime se bavim: teorijom horora (i žanra uopšte) ovde se ne bavi NIKO, a pisanjem horora takođe niko - uz mlaki izuzetak Dexe, koji piše neki žanr, koji povremeno zaliči i na horor, ali u suštini nije to.

ako si - kao što nagađam, a ti me ispravi ako grešim - mislila na Dexu, ne vidim kako si i po čemu njega povezala sa Milkom: ja u njemu ne vidim sadašnju ili potencijalnu štetočinu - čak mislim da njegovo pisanje obećava. jednostavno, u onome što Dexa sada radi, ja ne vidim nikakav povod da se na njega ostrvljujem. što ne znači da neću, kad/ako tako nešto ispadne, npr. ako njegov predstojeći roman bude polupismena budalaština, ja ću to da mu kažem i u lice, i na forumu, i možda u kritici za neki časopis.

Ratko je prestao da mi se javlja posle moje iskrene, ali negativne recenzije za MI NISMO BOLESNI. meni je žao zbog toga, ali meni je savest mirna, i ja iza napisanog stojim. eto, izgubih prijatelja zbog 'loše' kritike.

ako će sutra Dexa, ili Boban, ili Pera Mika Žika da me omrzne zbog nečeg sličnog, ja sam na to spreman.

ali prvo da mi daju povod - jer, contrary to the popular belief- mene mnogo više raduje kad imam šta da hvalim nego da po nečemu pljujem, pa zato više i volim da pišem pozitivne kritike, nego one druge.

dakle, liki, moram reći da me tvoje insinuacije vređaju. ili ih pojani i obrazloži - slobodno, sa imenima i adresama ako treba - ili reci da te opet poneo pms, ili idealizam, ili oboje.

kao prvo, nije mi bila namera da te vređam.
kao drugo, to jeste bilo referisanje na deksu; a ako ti u takvom intelektu vidiš proviziju za 'pisanje koje obećava', nemamo šta dalje da pričamo.

Quote from: "libeat"Nadam se da se nećeš uvrediti ako ti sad kažem da isuviše pažnje poklanjaš cijukanju kojekakvih jednoćelijskih organizama.

Jok, Libe. Kakvo crno vređanje.
Da pridajem isuviše pažnje, pomenuo bih ovo čim sam poruke dobio. Samo iznosim činjenicu iz života. Isto tako, činjenica iz života je da sam ne znam koliko puta okrpio Kripa, i da on nikada nije posegnuo za upozorenjima i pretnjama kao argumentima. Čak mi je pomogao u jednom poslu, na šta mu se ovde i javno zahvaljujem.

Mnogo bitnija stavka u ovoj našoj priči jeste da kritike kritika neko mora da objavi u papirnoj formi, i da glasnost mora da bude jača - a ne samo pojedinačna.

A najbitnija stavka je da kritikovanje drugih ne sme da bude paravan za sopstvene slabosti - stvaralačke, lične, poslovne, bilo kakve.

Najprije se ispriccavam ssto kao poccnem diskutirati, a onda nestanem na tjedan dana. Kombinacija blagdana/rokova i godissnjeg pospremanja nakon kojeg nisam ni za ssto je djelomice kriva.

mcn:
>>Te se vratimo poccetku teksta: koji je zzeljeni cilj?

libeat:

>Dakle, kao prvo: Mi (ili vi ili oni ili žanr, sve je to isto) uvek >opstajemo u nekoj post-natalnoj fazi. Uvek tražimo neki novi tril ili >nekog novog baju sa novim fazonom

Bass sam nedavno razmissljao kako su u pravu oni koji tvrde da je strip za djecu. Ne ssto on mora biti za djecu, vech ssto je rad na stripu konjski posao kojeg radiss ili a) zato ssto si plachen ili b) iz ljuibavi/fanatizma. Kako se vechini stripovskih trudbenika neche slucciti da ih za to dostatno plate, vechina che se njih u jednoj zzivotnoj dobi povuchi iz tog hobija uslijed nedostatka snage, inspiracije, volje ili vecc neccega ssto polje ostavlja otvoreno vjeccno novim klincima. I to je okej, jer odrzzava zzivot polja, no to je smorno onome tko polje pokussava pratiti u kontinuitetu: vjeccito ccita iste mladalaccke teme, iste varijacije, koje su iz godine u godinu sve dalje od njegova zzivotna iskustva.

Vrlo je sliccno sa SF-om (i F/H/sstobilo) ... Privlaccnost ovih zzanrova lezzi u tome ssto unutar velikog i nerazumljivog svijeta nude inteligentnim a prestrassenim klincima male, koherentne i sigurne svjetove. No kako ccovjek odrasta, ako odrasta, i kako se u svoje snage poccinje osjechati sigurniji, ako se poccinje, tako SF sve visse izgleda dalek i nedovoljan. Ako pratimo autore na koje smo se navukli u djetinjstvu onda to nije samo stoga ssto smo prestali trazziti nove, vech i zato ssto trebamo nekoga tko stari s nama, tko nam ima nessto za rechi, nadamo se, o polju kojega joss nismo prossli.

U bilo kojoj grani umjetnosti, nov i dobar autor se slavi. Uzaptili smo joss jednoga! Nije otissao drugamo! Slavi se nov glas, nove ideje, svjezza- kako recce - krv. I onda se na njega naviknemo, ideje visse nisu nove jer ih nitko (ili jako rijetko) ne mozze proizvoditi u bass tolikome broju i nadjemo se u situaciji da autor zzvacce svoje motive (kao i slikar, kao i glumac koji iz manire ne zna utechi), a mi ga pratimo jer smo se navikli, jer nam je drag, jer vech tako dugo hoda s nama.

U SF-u je maloprije opisana situacija joss izrazzenija jerbo je to zzanr koji se ponosi i deklarira idejnosschu. Oprasstamo slab stil i karakterizaciju, ali daj ideje. A tko ima ideje? Klinci. Nazzalost - iz perspektive tridesetdevetogodissnjaka - nadareni klinci imaju malo toga za rechi, ali to znaju rechi na zavidno svjezze naccine. Zato ih se slavi: malo sada kad poccnu pa ponovo tek za pedeset godina, one koji prezzive zziche puno gorccine i razoccaranja, kada im/nam se dodjeljuju nagrade za zzivotna djela, poznate i kao "nisam znao da ste joss zzivi".

Impuls da se stvara ne umire, umire samo lakocha stvaranja, zbog zahtjeva da se uvijek bude bolji od samoga sebe. Tu negdje je tragedija ovog zanata. Ili tragikomedija.

>ama baš ništa sem smaranja čitalačke poblike.

Da, ona koja - neprirodno i mazohisticcki - desetljechima prati zzanr u kojem (gotovo) ni jedan pisac ne nadzzivi potrebu da prehranjuje porodicu. No, smara li novi pisac ccitatelje svoje generacije? Hoche li nekome Oto ili Lurd (primjeri jerbo sam samo njihove knjige ccitao) nekome jednom značiti ono ssto nama DRF znacci sada? Pri ccemu je nebitna i nepotrebna kvalitativna usporedba OtoLurda i DRF-a, samo njihovog utjecaja na ccitatelja koji u odredjenim godinama trazzi nekoga tko zzivi u njegovom svijetu (mi ne zzivimo, jer isti svijet drukccije, starije dozzivljavamo) i bolje od njega taj svijet umije pretocciti u rijecci.

>I say: odrastimo malo, bar po pitanju kriterijuma.

Mozzemo. No, da li to znacci da poccetnik mora u startu pisati bolje od DRF-a ili Andricha ili Tolstojevskog? Ili mu se smije dozvoliti da bude poccetnik, a da se talent ipak prepozna i pohvali?

>I say: podignimo standarde, bar da se rifrafa ratosiljamo.

Podignimo svakako vlastite ccitalaccke i kriticcke standarde. Ali da li to znacci sve mjeriti istim arssinom?

>I say: odnegujmo bar neke talente na duge/duže staze.

Pokussajmo, slazzem se. Ne znam kako to izvesti (od valjda hiljadu pisaca u Rvackoj, ako ne i visse, mozzda ih se jedan do tri prehranjuju pisanjem - visse, potraje li aberacija visokih honorara za knjige koje idu uz novine). Kako vani prezzivljavaju pisci koji za knjigu na kojoj su radili godinu dana dobiju para za prezzivjeti mjesec-dva? Rade posao neki i pissu popodne? SSto ih drzzi da pissu dalje? Ja ne znam ni jedan drugi zanat, pa pissem. Al' ima i lakssih naccina da se zarade novci. Talent na duge staze bit che onaj koji se neche dati issccupati - a hoche li taj talent biti dobar ili slab ... tu mozzda mozzemo nessto ucciniti poticcuchi one koji su nam dragi.

>I say: stanimo samo iza onog što obećava. (ono drugo po pravilu >ume da se samo snađe, i to kako! Da ti pamet stane!)

Slazzemo se, vidim ...

>Naravno da jeste. Evolucija je uvek surova.

I ne slazzemo. Jer evolucija che podrzzati najjacce, ne najsenzitivnije literate. Kad govorimo o podrzzavanju talenta koji vrijedi, njezzne biljccice, tad govorimo u umjetnoj selekciji u svrhu uzgoja. Evolucija je "ono drugo ume da se snadje". Te se zato protiov "onoga drugoga"  jedva vrijedi boriti napadima (osim koliko da se u zzucci ne ugussimo). Borba protiv neccega to nessto samo afirmira. Treba, kao ssto kazzess, stati iza onoga ssto vrijedi i nadati se da od silne ljubavi neche samo odustati od borbe.

mcn

libeat:

>Eskapizam ... Danas je svet drugačiji. Danas je isti taj pedlarski >mejnstrim postao ideal.

Znass ssto je meni ideal? Da me ccitaju zato ssto vole ccitati mene, a ne zato ssto vole ccitati strip/SF/porniche/djeccje knjige pa ma kakve bile. Ta potreba (koju jesam osjechao i koja je stalno u nekom vidu prisutna) za ujedinjenom SF-frontom protiv nekog tamo mejnstrima ccini mi se proizlazi iz nepovjerenja u vlastite snage, iz "zajedno smo jacci" uvjerenja, iz straha da nas same neche nitko zamijetiti (i pri tome ne mislim na "kritiku" ili nagrade, iako su dobrodossle).

Ovdje, u Rvackoj, u zadnjih se par godina u mainstream probila jedna grupa (FAKovci), koristechi sliccan skupni nastup, da bi se zatim razissli u nezavisne karijere, kako i treba. Bi li to upalilo sa SF-om? Sumnjam. Sumnjam zato ssto je svaki zzanr ograniccavajuch i sam sebi unaprijed limitira publiku na onu koju zanima i onu koju neche nikad zanimati.

Hoche li se publika koja ne ccita SF za zzanr zainteresirati ako ovaj bude proizvodio kvalitetna djela (i ako ih proccita)? Neche. Ali, hoche li se publika zainteresirati za PISCA ccija im se djela svide pa makar on pisao SF? Eee ... tu smo vech blizzi moguchnosti, mislim, da se tako nessto i dogodi.

Zato bih ja da publika ccita "Darka Macana" bez obzira je li ove godine objavio strip, SF ili mejnstrim. Zato mi se ccini da je ujedinjenost unutar zzanra samo privid. Zato mi se ccini da smo, kao i ostatak ccovjeccanstva, unutar svoje kozze posve sami.

mcn

Pre no što sa dužnom pažnjom razmislim o svemu što mi ovde upućuješ, molim te primi k znanju da izraz 'rvati' upotrebljavam isključivo za definisanje specifične fele kojoj ti zasigurno ne pripadaš.

QuoteZato bih ja da publika ccita "Darka Macana" bez obzira je li ove godine objavio strip, SF ili mejnstrim. Zato mi se ccini da je ujedinjenost unutar zzanra samo privid. Zato mi se ccini da smo, kao i ostatak ccovjeccanstva, unutar svoje kozze posve sami.

Apsolutno tako.
Nismo mi ni UK, ni USA, da imamo desetine hiljada posvecenih fanova, kriticara, casopisa, konvecnija, izdavaca... da zanr sam moze nezavisno unutar svoje industrije da funkcionise.

Istina je da je glavnotokovna knjizevna kritika tesko sranje, da je domaca scena budjava i da po srpskoj varijanti "ti meni - ja tebi" sve funkcionise.  Da bi se zanr uvukao na glavnu scenu, trebalo bi da ima i nesto da ponudi.

Tako, vidim ovde silnu ogorcenost na zlu mainstream kritiku, na njihovo ignorisanje zanrovske knjizevnosti, jadnih autora... ali da vas pitam: Sta to zanr u Srbiji nudi citaocima? Gde su zanrovska dela? Gde je scena? Gde su konvencije (ah, dolazi nam jedna, obecavajuca )? Objavljivanje i promocije novih zbirki, antologija, romana? Svaka budala danas ima izdavacku kucu, svaka budala se moze izakcijati da svako govno istampa u 1000 primeraka. Hajde da neko od nas ispadne takva budala i pokrene stvari. Ja nisam prozni autor, niti pisem stvari za siru publiku. Koliko i kad imam vremena trudim se da prikazem neke zanrovske (ili ne) naslove. Meni je bitan kvalitet, nikako zanrovska odrednica.

Ja, licno, napr. Vlajsu Arsenijevica niti citam, niti volim da citam, niti ga smatram literarnim genijem, ali covek radi, pise, trudi se i ostavlja nesto iza sebe. Prevode ga na brdo jezika i to zasluzeno. Opet, finansijski on jedva da krpi kraj s krajem.  

Ovde polako uocavam da su vecina srpskih zanrovskih pisaca pre svega forumski filozofi, pa tek onda aktivni autori. Naravno, ima zapostavljenih kvalitetnih pisaca - DRF pre sviju.

Postoji jos jedan problem. U Srbiji, poznati mainstream kriticari generalno pojma nemaju o sf/h/f, a tesko da imaju afiniteta i ka intelektualno avangardnijim, kontrakulturnim knjizevnim ostvarenjima. Istina je da se kod nas od prevodjenih knjiga vecinski objavljuju komercijalna Lagunina i Alnarijeva sranja, a i postpartizanski konzervativizam tzv. "kriticara" je ocigledna stvar. Da bi se to promenilo potrebne su strucne, knjizevno-teoretske, analiticke studije o zanru, publikovane u strucni casopisima - za pocetak. I to ne moze da promeni jedan covek. Niti dvojica. Istina, Ghoul je jedini aktivan (i tek ce biti), ABN je izboksovao SF na faksu u KG (svaka cast!), ali to je dovoljno da se zanr ponekad spomene u dnevnim novinama. Nista vise.  

Mozda bi trebalo da se i ja osecam prozvanim (kao neko ko je ovde mnogo srao, obecavao, najavljivao za Polaris i inace), ali nisam godinama vise toliko zagrizen za zanr (pisci koje citam se filtriraju) i kako vreme prolazi cinimi se da se sve vise udaljavam od zanra (sve od nauke sto citam i piskaram u poslednje vreme okrece se ka avangardi, koja isto ponekad moze obuhvatiti i fantastiku). Opet, kad procitam sve vase postove, osetim se kao beskorisni kreten i pozelim da se nesto promeni.

Problem lezi svuda. Izdavacke kuce drze ili nadobudni obrazovani debili nesvesni svoje ogranicenosti, ili polupismeni nadobudni bizMismeni poput Papica, ili sitni privatnici koji krpe za leba. Gde se progurati? Cime?

Quote from: "mcn"...I ne slazzemo. Jer evolucija che podrzzati najjacce, ne najsenzitivnije literate. Kad govorimo o podrzzavanju talenta koji vrijedi, njezzne biljccice, tad govorimo u umjetnoj selekciji u svrhu uzgoja. Evolucija je "ono drugo ume da se snadje". Te se zato protiov "onoga drugoga"  jedva vrijedi boriti napadima (osim koliko da se u zzucci ne ugussimo). Borba protiv neccega to nessto samo afirmira. Treba, kao ssto kazzess, stati iza onoga ssto vrijedi i nadati se da od silne ljubavi neche samo odustati od borbe.

mcn

Dakle, moram da priznam kako je đavo, kao i obično, u detaljima. U globalu, slažemo se po pitanju najkontroverznijih dilema a to je dosta; ne nameravam da grebem po tim nanometrima razlike u mišljenju.

Čovek ponekad mora da se malo odmakne od detalja da bi uživao u mozaiku. Recimo, ovako generalno; problem je u reputaciji žanra, a ne u njegovoj (navodnoj ili stvarnoj) podeljenosti.

Ne znam koliko detaljno čitaš ovaj forum ali nadam se da si čitao topik o prevodu Martina. E sad; ja slabo čitam fentezi a definitivno više ne čitam prevode istog. Zašto? Zato što su mi upravo prevodi poklonili jednu od najcrnjih predrasuda koju nosim više od dekade a ona tvrdi da je fentezi (baš kao i hard-corefanovi istog) nepismen. Ojha! Glupost, zar ne? ali eto, opstaje, mada se protiv nje borim. I zato mi je drago što Trol i Lurd na onom topiku razbijaju tu moju predrasudu. Drago mi je da mi daju na znanje kako fanovi fentezija itekako mare kakvim ih to govnima prevodioci i izdavači kljukaju. Fanovi fentezija su itekako obrazovani, često bolje od prevodilaca samih. Ali fanovi fentezija nisu do sada bili glasni. Niti organizovani. Niti voljni da se upuste u jalovu rabotu protestvovanja na sve dostupne načine, od lajanja u javnosti pa sve do bojkotovanja nekvalitetnih izdanja. I mada dve laste ne čine proleće, ipak, lavine se tako pokreću.

E sad, unutar mozaika je to relevantno samo utoliko što govorimo o žanru koji u globalu pati od predrasuda. Govorimo o žanru koji primarno pati od nedostatka vaskolikog autoriteta,  o žanru čije bi jezgro trebalo biti u fandomu ali nije – fandom je danas apsolutno nebitan za industriju. I ja ne govorim ni o kakvoj ujedinjenosti unutar žanra, ja govorim o hroničnom nedostatku kredibiliteta u istom; pored žanra živog, neka tamo Milka objavljuje svoj mali vodič kroz horror, neki tamo slepac prevodom svede kiberpankera na lirsko-ruralni deseterac kojem samo još gusle fale, neki tamo kritičar besramno balavi po prozi koja ne bi prošla ni kao uspavanka za retardiranu decu a fandom je svo to vreme bajpasovan i ignorisam zato što nema reputaciju. A zašto je nema? Zato što niko normalan ne želi da rizikuje svoje dobro ime u fandomu. A zašto? Zbog predrasuda. Koje niko ne razbija, zato što su svi isuviše zauzeti da maze sopstvene guzice.

To je evolucija o kojoj govorim. Ne tetošenje nežnih biljčica, naprotiv; biljčicama dobro dođe da ih neko tu i tamo pelcuje. Pod evolucijom podrazumevam beskompromisnu borbu protiv osrednjosti. Jer kako Lurd reče, pre no što diže ruke od pokvarenih telefona:  "Osrednjost je najveći ubica umetnosti, njen najgori i najljući neprijatelj."

Да ли је ико гледао пред-генерацију Звезданих стаза
(prequel generation; Enterprise)?
Не, нећете (претпостављам) тамо наћи никога кога бисте
заувек неизбрисиво сачували у мислима као Ташу Јар,
као своју породицу;

– не свако, не свако, само понеко, наравно –

али, може да се гледа, зар не? У једној од првих епизода
има један члан посаде који се презива Новаковић, и они то
прилично добро изговарају. Па, конкретно, то добро изговара
ова Т'Пол, вулканска официрка за науку
(глумица Џолин Блелок; T'Pol, Jolene Blalock).






Питање Хрватима и Словенцима који прате овај форум:  
друга жена Џина Роденберија имала је девојачко презиме –
Худец? Она је играла болничарку Кристину Чепел у првој,
Кирковој и Споковој, генерацији, и давала глас бродског
компјутера у неколико генерација
(Gene Roddenburry, Majel Lee Hudec; nurse Christine Chapel).
Худец? По њеном изгледу, рекло би се да би могла бити
словенског порекла. Чехословачког? или балканског?




Узгред, да ли ће ико – Фотон Тајдовци? – обележити 40
година "Звезданих стаза"? Прве епизоде ишле су на телевизији
1966. године.

Ако ико може да набави маску Ференгија, допринело би
медијском имиџу Беокона. Зар не.

Aco, pa vi ste isti Ferengi; ne treba vam maska, samo umočite glavu u odgovarajuću farbu.

Ништа, ја ћу мог пријатеља само прекорно да погледам.

(Наиме ја њега већ 25 година сматрам за пријатеља – да, ево,
тиме одговорим, са своје стране, на питање које је
12. децембра 2005. поставио alexts).

Aco, ne brinite, Boban tako nešto nikad ne bi rekao nekome ko nije njegov prijatelj.

A uši su vam, definitivno, manje...

Razlike zaista postoje, neosporno, ali i brojne sličnosti, definitivno.

Hm, "svaka slicnost sa stvarnim ljudima i dogadjajima je slucajna".

Pronadjimo (ipak je to Beokon) nekog ko lichi na ovu vulkansku oficirku za nauku.

Ili, josh bolje, Boban ili ABN u njenom kostimu.  

Велику количину нових СФ вести имате на:

http://www.geocities.com/srpsko_dnf3/slike_za_korisnike_i_sve_ostal/pcSF0261-Srbi-i-Hrvati-u-Zvezdanim-stazama-2006-01-01


између осталог, како су Срби и Хрвати ушли заједно
у "Звездане стазе". (Јесу.) Овде, само један важан скен:





и, један мали портрет, човека који нас јесте помињао у
неким својим чланцима:

Цењени     ,


(1)  У најновијем ПЗАБ имате стварно одличну, класичну СФ причу. Тај тип прича, то је оно због чега се својевремено и оснивао фандом, оно што се волело. (Мада, имамо податак да је ова прича настала тек 1991.) Дакле: "Политикин забавник", петак 06. јануар 2006, на стр. 68-9, Тери Бисон, "Месо које мисли", класик.

Поздрав из СДНФ.

He, he...

Mica Vujicic je moj super drugar sa faksa. Bakicev "Prenatalni zivot" je uzeo za reprint godine - a nije fan SF/H/Fa. Pohvalno.

Ko posle kaze da mainstream kriticari ne obracaju paznju na SF?  

П.С, 2006 01 10:

Та прича Терија Бисона, "Месо које мисли", у "Политикином
забавнику" који ће се још два-три дана продавати на
киосцима, била је 1992. године номинирана за
награду "Небула", наиме била је у ужем избору, али није
победила. Тери Бисон је пет пута био у номинацијама
за "Небулу" а двапут ју је и добио.

У сваком случају, појављивање ове приче у ПЗАБ је приличан
догађај, могло би се рећи "велики мали догађај", на СФ сцени
у Србији.

У алманаху "Монолит 9", у Србији, објављена је 1995. године
једна од тих пет Бисонових номинираних прича, која се у
оригиналу зове "England Underway",
под насловом "Енглеска је кренула" (али, у белешци о писцу дат
је бољи превод тог наслова, који много боље погађа суштину
приче, "Иде Енглеска").
   
Ово значи да сте ви могли Бисона да читате у "Монолиту" па
сад у ПЗАБ. Али, "Монолит" је књига и остаје практично заувек,
док ће овај број ПЗАБ бити у продаји још само у среду и
четвртак, а онда више никако, нигде, никад неће моћи да се
набави.
   
Својевремено су Београђани имали једну предност у том
погледу, наиме, у једној зградици десно од "Политикине"
палате била је једна продавница у којој су се могли купити
стари бројеви, за неколико дана или недеља уназад, разних
издања те новинске куће. Било је то прилично посећено; али,
сада више не постоји. А ни та висока палата није више у
власништву "Политике" него неке банке, која је на тај начин,
узимајући зграду, наплатила дуг у износу од, ваљда, 37 милиона
евра, па ће новинска кућа одсад морати, као и сваки подстанар,
да плаћа газди кирију – закупнину. Да ли сад треба да кажемо,
у Бисоновом смислу: иде "Политика"? Интересантно, ова вест
појавила се у штампи (барем у неким новинама) истог оног
дана, 6. јануара 2006, кад је у ПЗАБ изашла Бисонова
изванредна кратка прича; у томе би можда неки надреалиста
могао да види неку тајну везу синхронитета...

"Ништа није константно, осим промене."







Поздрав из СДНФ.

Au, bre Aco, al' udaviste s tim Bisonom.
Ta priča je već najmanje dvaput objavljena kod nas, ako se ne varam. Pogledajte taj isti Politikin Zabavnik broj 2064, iz davne 1991, kada je i u svetu objavljena. Šta više, mislim da sam je i sam prevodio, nezavisno od Zabavnika, ali ubijte me ako znam gde sam to objavio...
Što ne napravite već jednom bibliografiju, da se ne iznenađujete toliko?