ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

e, fala gnjurcu!
iz dana u dan redovno proveravam i tragam za tim prokletim kanako titlovima: overiću ga već noćas, napokon!

Pogledao sam World of Kanako i ne mogu reci da sam zadovoljan. Stil Tetsuje Nakasime je prisutan, narativ je fragmentisan, ide se malo napred malo nazad, neke scene nam se daju na kasicicu, van konteksta pa se posle puste u celini i dobiju potpuno drugi znacaj i sve je to zanimljivo za gledati medjutim prica koju nam prica bas i nije. Kanako je nestala i otac, bivsi pandur i tezak balvan je trazi. Kanako je lepa,pametna,fina i svi je vole (bar na prvi pogled izgleda tako) medjutim ispostavlja se da vazi i princip "ispod mire sto djavola vire". Tu su i neki matori biznismeni. raznorazne bande, droga, prostitucija i standardno razularena i uzduz i popreko razjebana japanska omladina ali sve je to vec vidjeno pa i predvidivo a motiv Alise u zemlji cuda koli se provlaci kroz ceo film je bas prvoloptaski. Ima tematskih slicnosti sa Ispovestima ( odnos dece i roditelja i  generalno dece i odraslih) ali ovo je ipak za klasu ispod.

Drugi japanski film koji sam pogledao je Cure (1997) i iako nije bio ono sto sam ocekivao mogu reci da mi se svideo. Na osnovu trejlera i sinopsisa ocekivao sam malo konvencionalniji triler, dinamican i krvav a dobio sam nesto staticniju psiholosku horor/dramu, bez klasicnog muzickog skora, hladnu i distanciranu, uglavnom slikanu u krupnim planovima medjutim atmosfera nelagode i nekog neobjasnjivog uzasa je uverljivo docarana. Tu je i japanski tematski evergrin-otudjenost i emocionalna represija olicen u liku detektiva koji istrazuje seriju cudnih ubistava. Neki aspekti filma su mogli da budu i razradjeniji, lik negativca je poprilicna misterija i neke njegove sposobnosti ozbiljno zadiru u sferu natprirodnog ali sve u svemu vise nego dobar film.

Odgledah Sedmog sina.

Dobro, "odgledah" samo formalno, pošto sam 30% filma prespavao. Kada se to desi nekome kao što sam ja - dakle, hardkor fan fantazije - onda je vrlo, vrlo zabrinjavajuće.

Ovde nema NIŠTA zanimljivo, ama baš ništa, osim možda što Julianne Moore dobro izgleda kao prisustvo. Sam njen lik je... pa, prazan. Isto kao i svi ostali likovi, ni za jednog od kojih me nije briga.

Zato imamo scenu posednuća koja odskače od svega drugog u filmu; scenu pretvaranja veštaca i veštica u oblake crnog dima kao u Hari Poteru; borbu sa trolom (TM); šegrta koji nauči sve što mu je potrebno od borbenog i mističnog znanja za par dana... gomilu nebitnih ili pozajmljenih ili besmislenih scena. Jeff Bridges u ulozi borca protiv mračnih sila koji nerazumljivo mumla je nepodnošljiv. Razumeo bih da govori smešno u nekoj parodiji, ali ovde nema TRUNKE humora.

Očaj... Od ovog je i Eragon bolji. On bar ima zlokobnu pojavu Roberta Carlyle-a. Htedoh da pokrenem topik o tome zašto su fantazijski filmovi uglavnom na skali od prosto loših, preko nepodnošljivo loših, do potpuno retardiranih, ali to će malo da pričeka.

Horsehead - od pojedinih scena mogao bi da se izmontira pristojan artsy video spot, ovako je samo fartsy pokušaj košmarne porodične drame (a i to je, s obzirom na bezobličnost filma, pod znakom pitanja). Raspada se brže od konjske tintare u završnici.

Soaked in Bleach Tendenciozno, amaterski, sa dramatizacijom losijom od pseudo krimi dokumentaraca na kablu. Crv sumnje je tu ali se, sto se mene tice, uglavnom odnosi na ispravnost i kvalitet policijskog dela posla, traljave istrage (ili nepostojanja iste) balistike, i ostalih CSI stvari. Bad documentary, bad!

Si gledala dokumentarac Kurt & Courtney (1998)?
http://www.imdb.com/title/tt0138563/?ref_=nm_flmg_arf_27

Sam

Ma ona jeste mutan lik, manipulatorka i zavisnik, ali brate mnogo preteruju sa ovim teorijama zavere.

A što je El Dučea "pregazio" voz? 

Ah, El Duce..

Parasyte, deo I.

Gotovo da sam zapanjen. Neverovatno. Ovaj film je 100 puta bolji nego što ima prava da bude. Kakav bre Gantz... A ako Shingeki no kyojin bude upola dobar kao ovo, biću zadovoljan.

Prvo, naslov je takav kakav je (na japanskom je Kiseijuu - parazitske zveri) jer je strip po kome je film rađen nazvan tako na engleskom govornom području, dakle Parasyte sa "y", ne sa "i".

Drugo, film je rađen u dva dela, a drugi je takođe već prikazan u Japanu.

Treće, ovo nije Tsukamoto, nije neki genijalno autorsko remek-delo; ovo je mejnstrim blokbaster, i zato sam ovoliko iznenađen. Sa druge strane, to znači više para i bolji efekti, bez kojih bi se film jednostavno raspao.

Ukratko, za neupućene: recimo, radi upečatljivog opisa, da je u pitanju mešavina Invazije otimača tela (iz '78), Stvora i Spajdermena. Ako nekoga ovo poslednje odbija, nek' zna da je Parasyte ipak uverljiviji u predstavljanju transformacije svog glavnog junaka i njegovog prihvatanja svojih sposobnosti.

Glumci su odlični, i - hvala Bogu! - nema ovde idola unajmljenih da blistaju na ekranu samim svojim izgledom, bez trunke glumačkog talenta. Kamera, muzika, fotografija, specijalni efekti - sve je za moderne japanske glavnotokovske standarde izuzetno.

Ipak, daleko je ovo od savršenog. Ima problema, ali neću ih sad pominjati dok još neko ne pogleda film, osim onog koji mi je najveći: preterane ekspozicije. Likovi suviše pričaju, dok bi bilo zanimljivije i daleko suptilnije da se ponešto od toga samo prikaže, pa nek gledaoci povezuju. Za prosečnog zapadnog gledaoca će možda postojati problem u tonu, pošto osciluje između komedije, akcije i horora; takve stvari su savršeno standardne u japanskom stripu, ali u filmu ih je teže svariti. Mada, i korejski filmovi poput Hosta imaju sličan pristup, te nije ovo presedan.

Ja sam veliki fan stripa - verovatno mi predložak nije najbolja, ali jeste najomiljenija manga ikad - a odudaranja mi mnogo ne smetaju, jer shvatam film kao zasebno delo. Neki likovi mi nedostaju, ali bolje je bez njih nego da budu predstavljeni površno.

To su bili kratki utisci o prvom delu, a o drugom? Videćemo...

ja odgledo Jurrrasic World....
i stvarno ne kapiram danas ove filmmejkere....sva tri prethodna su imala ideje, akcije,tralala, sta li sve treba za takve filmove....ovo....nista sto vec nismo videli samo u slabijoj izvedbi....
nije da sam ja drtav pa me ne zanimaju dinosi, ali nekako....ko onaj Jupiter Ascending,,,,masa necega, a nista ne sluzi prici....celini...gomila nabacanih stvari ,tipa puske okacene o zid, pa koristimo jednu po jednu, i to sve ispucamo u prazno....
svaka ideja jeftino i bedno procerdana....
zalosno....

Quote from: Ugly MF on 12-07-2015, 18:55:07
svaka ideja jeftino i bedno procerdana....

to je izgleda već konstanta ovogodišnjih ributa i sikvela, a čeka se i Star Wars

Ma usrace se od para, Jurassic world ovako sakat vec poobar'o neke silne boks ofis rekorde...

Izasao DC animirani JUSTICE LEAGUE GODS AND MONSTERS.
Alternativna realnost sa alternativnim Supeemanom,Batmanom i Wonderkom....
e krvopljusa i ubijanja vise nego batina,,,,kuda ide ovaj svet....nije u sustini ni lose....

Child 44 (2015)

Zapravo, nije totalna propas', dobio je prosecnu ocenu (5/10) od mene, ambiciozan projekat sa gomilom popularnih i dobrih glumaca koji su uglavnom ostali neiskorisceni u ovom glomaznom i sustinski ispraznom filmu. Moja preporuka: gledajte CITIZEN X umesto ovoga.

Quote from: Dybuk on 23-07-2015, 13:25:55
Child 44 (2015)

Zapravo, nije totalna propas'

zapravo, malo mu fali do propasti: skroz nepotreban i nebitan film, žali bože 2,5 protraćena sata!

od mene, kilava dvojka.

Quotežali bože 2,5 protraćena sata!

I hear you

Slobodno skip Gangnam Blues. Pogledao sam skoro sve od Yoo-Ha, sve odlicni-vrlo dobri filmovi ali ovo je veliko razocarenje - kao da je neko sabio tri sezone serije u film od dva sata. Najbolji djelovi filma su oni gdje reziser reciklira samoga sebe. Velika produkcija i ambicija a nista...

Solidan SF, drži pažnju. Iz ovog filma može da se uči i kako se piše kratka priča. Super. Ja zadovoljna utrošenim vremenom. 

! No longer available

Ich seh, Ich seh (2014)
Tja... Nit smrdi nit miriše. Najžalosnije je da je genijalni Zajdl producentovao ovaj bledi film. Ništa ovde nije isterano do kraja, ni majčinska "po svaku cenu ljubav", što je valjda lajtmotiv, ni psihološka nestabilnost deteta, ni odsustvo oca, ni uverljivost hladnog okruženja kao katalizatora, ništa...
Davno je Haneke bacio pare u WC šolju, davno je čak i Holivud zavirio u odnose blizanaca, o podsećanju na Franžua da ne govorimo.
Ostaje samo utisak o jednoj bogatoj zemlji i činjenici da im je sve dozvoljeno. Boga ionako u ovom filmu nema.

Barbe Bleue (Bluebeard) Prica o Plavobradom je jedna od jezivijih bajki i ima stravican horor potencijal. Avaj! Osim par prastarih adaptacija i jedne opere svelo se na ovaj tupavi, slucajno ili namerno (budzet itd) amaterski pokusaj. Pogledala sam bez vecih problema ali i bez veceg zanosa. Amaterizam, i steta za jedan tako potentan literarni izvor kao sto je Plavobradi Sarla Peroa. Nadajmo se da ce nekom s vise para, umeca i smelosti pasti na pamet da ovu krvavu bajku prenese na ekran.

The Falling - koliko su gluma, poneka ideja i fotografija odlične, toliko je rediteljka rasejana, film dosadan, a saundtrek bljutav.

Quote from: NGboo on 11-08-2015, 17:42:50
The Falling - koliko su gluma, poneka ideja i fotografija odlične, toliko je rediteljka rasejana, film dosadan, a saundtrek bljutav.

film je užasan! nepodnošljiv smor! ugasio sam ga na pola, i žao mi je što ga nisam ranije ugasio...

kao što ja to uvek ponekad kažem - ne dajte ženama da prave filmove o ženama: to treba muškarci da rade!
eno, npr. piter vir u PICNIC AT HANGING ROCK.

Picnic At Hanging Rock je nepodnosljiv smor, ugasila sam ga na pola.

Quote from: Dybuk on 11-08-2015, 17:53:37
Picnic At Hanging Rock je nepodnosljiv smor, ugasila sam ga na pola.

da, ali tebi je santa sangre - "mnjah, onako, nije loš" 

Nisam to rekla, izraz je bio 'solidan'. Molim da me se precizno citira!

Quote from: Dybuk on 11-08-2015, 18:00:01
Nisam to rekla, izraz je bio 'solidan'. Molim da me se precizno citira!

bez brige, ovaj novi biser - "Picnic At Hanging Rock je nepodnosljiv smor" - je dovoljan za potpunu denuncijaciju bilo koga kao osobe od ukusa.

Mnjah, mozda kao osobe od tvog ukusa.

I Piknik na Henging Roku i Nebeska stvorenja i Smrt nedužnih (ili kako god su preveli kod nas The Virgin Suicides), koji se prepoznaju kao glavni izvori rediteljkine inspiracije, nekoliko su klasa iznad njenog Padanja (u nesvest).

Mene The Falling i ne zanima, ali druga dva izvora inspiracije koje si pomenuo su odlicni, The Virgin Suicides je favorit.

Pogledao sam Snowtown (2011) baziran na istinitoj prici o jednom od najgorih serijskih ubica u istoriji Australije.

Film ima taj prljavi look, upotrebljen je naturalisticki pristup, glumci su uglavnom naturscici ( i to solidni ) i sadrzi ekplicitne scene raznoraznog nasilja, sto seksualnog, sto psihickog, sto fizickog ali ja tu nisam video neku vecu poentu svega toga, osim, mozda, da se pokaze kakav je zivot na margini australijskog drustva medju white trash zajednicom.

Inace, isti tip radi i Magbeta koji stize za koji mesec ( i Assasin's creed  ) pa cemo videti da li se popravio...

Snowtown je po mom misljenju odlican film.

Nije los ali nije ni nista specijalno...

Sigurno nije bolji od Picnic at Hanging Rock-a 

Nah

Ozbiljno, 8/10 vrh film, odlicna gluma.

Quote from: Dybuk on 12-08-2015, 12:24:34
Snowtown je po mom misljenju odlican film.

Quote from: eddie coyle on 12-08-2015, 13:32:06
Nije los ali nije ni nista specijalno...

tako je: 3-

za dve klase ispod SANTA SANGRE i HANGING ROCKa.

Odgledah desetak filmova preko vikenda, neke reprizno, neke prvi put. Radije nego da pričam očigledno - recimo, koliko je Tremors zabavan film - ovaj put ću se fokusirati na Unknown.

2011, valjda? Režiser Jaume Collet-Serra (Žame, Žama, Žauma? Džejp, pomagaj!), čije radove uglavnom volim. Smatram ga vrlo transparentnim režiserom, u smislu da, ako je scenario dobar, film će da blista, a ako nije, neće. Glavna uloga Liam Neeson, koga takodje volim da gledam,  uprkos učestvovanju u svakom trećem snimljenom filmu u poslednjih 5-6 godina.

Eh, veliki neiskorišćeni potencijal. Pokušaj da se bude moderni Hičkok je mogao biti mnogo uspešniji, s obzirom koliko je Orphan bio dobar film. Ono što sam rekao o transparentnosti stoji, ali mi je rezultat čudan, zato što je Unknown radjen na osnovu romana. Medjutim, umesto da napravi uverljivu priču, film se rasplinjava u pokušajima da nadmudri gledaoca. To se ne vidi toliko pri jednom gledanju koliko kada ga gledate ponovo sa znanjem ko je glavni lik. SPOJLER: jedan od najvećih ubica na svetu zaboravlja glavni kofer na aerodromu? Mislim, STVARNO? Pa one scene izražavanja ljubavi izmedju lažnih supružnika su potpuno nepotrebne, osim što su tu da prevare gledaoca. Liam Neeson ne zna nemački, a pripremao se godinu dana za ubistvo u Berlinu? (Mada tu i Taken ima sličan jezički problem, kada Neeson priča sa Albancima u Parizu na engleskom, a predstavlja se kao šef francuske bezbednosti. Aman, šta je to sa ovim novim filmovima!? :'( ) KRAJ SPOJLERA

Mnoge stvari su u ovom filmu uradjene kako treba, ali je uverljivost filma žestoko oštećena pomenutim rešenjima.

Collet-Serra i Neeson će imati mnogo uspešniju saradnju u Run All Night, mada je to drugačija vrsta akcionog filma, bez polanskovsko-hičkokovskih elemenata. Imaju i Non-stop izmedju ta dva filma, ali taj još nisam gledao.

Žaume, reklo bi se.

@Ridiculus, Orphan mu je najbolji film, i ja sam pogledala veci deo rediteljevog opusa.

Slobodno preskoci Non-Stop osim ako, kao ja, ne gledas Lijamove filmove zbog Lijama. Ran of d mil akcioni triler, nista novo.

Ali, gledam Lijamove filmove zbog Lijama! 

Učestvovao je u mnogo filmova, normalno da su mnogi loši, a i njegov doprinos nije uvek bio pozitivan, ali je bilo i odličnih stvari: The Bounty (sporedna uloga), Darkman, Five Minutes of Heaven... nisam gledao Rob Roy  , za koji kažu da ima jednu od najboljih scena mačevanja ikada. Volim istorijsko-avanturističke filmove, i teško da može biti lošije od Braveheart.

The Bounty mora da se odgleda ponovo - tu je i mladi Mel Gibson! Five Minutes of Heaven mi je jedna od najboljih drama koje sam gledao poslednjih godina, i kompletno je nose gospodin Nison i gospodin Nezbit na svojim plećima. Čak bih rekao da je Nison zaslužio Oskara za najbolju mušku ulogu te godine, samo da nije Nezbita, koji je zaslužio još više. Fuck the Oscars!

Pokušao iz trećeg puta da odgledam dramu Win Win, i ovaj put sam stigao do pola. Kompetentno je to režirano, ali nešto mi se ne da... Biće da me sama priča - o običnim ljudima i običnim problemima - i prikazana na običan način, kroz odnos advokata ophrvanog (novčanim) problemima i problematičnog dečaka talentovanog za rvanje, ne zanima mnogo. Eh, završiću ga već ovih dana.

Preko vikenda sam pogledao i Thunderbolt and Lightfoot, film iz 1974. sa Klintom Istvudom i Džefom Bridžisom u glavnim ulogama. Mladi Džef Bridžis, u možda prvoj većoj ulozi u karijeri! Džef Bridžis koji se negde usput maskira u žensko! Za razliku od odmerene muževnosti Istvuda, koga ne mogu ni da zamislim da učini tako nešto.

Elem, ovaj film ima neke elemente za koje bi možda prava reč bilo englesko 'random'. Iako je čitav film smislen i lepo zaokružen, scena kada glavni likovi stopiraju i pokupi ih čovek koji nije baš čist u glavi, je jedna od sumanutijih u ovakvoj vrsti filma. U jednom trenutku, taj se zaustavlja, uzima sačmaru, izlazi iz kola, prilazi prtljažniku, i otvara ga. Ovaj je pun belih zečeva, koje lik izbacuje napolje da bi pucao na njih. Zaista random. Ali sjajno.

Filmovi 70-tih su definitivno imali najbolje podele uloga.

"I am who I say I am."

Reprizirao Londonski bulevar. Mrzitelji Kolina Farela! Gledajte ovaj film! Postoji šansa, koliko god mala, da ćete promeniti stav. Reja Vinstona, po običaju, ništa ne razumem dok priča, pa moram da gledam sa titlovima u njegovim scenama. Istinski gangster, tako se mogao zvati film. Nik Picolato bi mogao iz njega da nauči kako se pišu dijalozi, sada kada je zaboravio, mada verujem da dobar deo odgovornosti za njihovu izvrsnost snosi knjiga po kojoj je ovaj rađen.

Rej Vinston <3

! No longer available

Shingeki no Kyojin (Attack on Titan) - zabavan otprilike koliko i Mikeov As the Gods Will, sa likovima koji su jedva nešto više od topovskog (tj. titanskog) mesa. Za razliku od anime-serijala (od kojeg je mračniji, prljaviji i jeziviji), bar sam ga odgledao do kraja. Sumnjam da će nastavak (tj. druga polovina filma) značajno popraviti utisak. Tresla se gora, rodio se miš...

Quote from: NGboo on 17-08-2015, 11:57:14
Tresla se gora, rodio se miš...

tačno tako.
ali ja ovde nisam ni očekivao goru.
dapače, meni je čak i PACIFIC RIM značajno bolji film od ovoga.
šteta, jer ima tu dobrih ideja, pa i scena neviđenih u usa hororu - ali to je, kontam, reziduum iz mange. ovo je sve obezličeno do bljutavosti.

Quote from: NGboo on 17-08-2015, 11:57:14
(od kojeg je mračniji, prljaviji i jeziviji)

Dovoljno, kupujem

DØD SNØ 2: Red vs Dead Ovaj film ima bolju ocenu publike od prvenca, i fascinantnih 85% na RT, zasto, is anybody's guess.
Meni se dopao onaj mali Dead Snow (2009) eksperiment, dovoljno da mu dam 6-7, ovaj film je svakako ambiciozniji i mnogo skuplji od prvog dela. To se vidi na nivou produkcije i sjajnih efekata medjutim meni je bio dosadan. Kao gory splater protkan gadostima vrlo uspeo, kao horor komedija, ne narocito. Posebno mi je smorna bila tipicna horrorcom americka formula, i ubacivanje 3 americka starwars/zombie nerda koji pomazu Norvezani(nu)ma da se izbore sa naci zombi problemom. Nadala sam se da ce ubacivanje undead ruske vojske ('red' u naslovu) malo popraviti utisak, ali ovi su prilicno kratko prisutni na ekranu.
Moguce da su bombasticnost efekata, gore overload i tupav scenario dovoljno zabavni da opravdaju ovako visoku ocenu koju film ima i na Imdb (7/10), procenite sami.

ABCs of Death 2 Dugo sam izbegavala nastavak Abecede Smrti jer mi ni prvi deo nije ostavio mnogo jak utisak, svega oko 10-tak dobrih segmenata u okviru omnibusa.
Ispostavice se da je to slucaj i sa No2. Od 26 segmenata, ovi su mi se najvise dopali, i volela bih da neke od njih vidim i kao dugometrazne filmove.

G for Grandad - wtf film, WTF kraj
K for Knell - lepo, mocno i simbolicno
S for Split - interesantan tvist
T for Torture Porn - sjajan feministicki creature feature 
U for Utopia - yeah
V for Vacation - tako im i treba
W for Wish - vrh, nisam verovala da ce mi se ovako nesto svideti, ali ideja i poruka!
X for Xylophone - Beatris Dal kao psiho, a kako drugacije?! Morbidno i odlicno
Z for Zygote - odlican bodi horor i jos ponesto, mnogo dobro, malko gadno

Bilo je tu jos par korektnih koji nisu usli u uzi izbor; jedna bolesna animacija (D for Deloused) i jedan japanski (Y for Youth). Sve u svemu, pola/pola, te ne mogu dati previsoku ocenu, posebno jer je prva polovina filma gotovo iskljucivo sastavljena od losih segmenata.

Dosta toga u poslednjih nekoliko dana - preko 10 filmova sigurno. Evo nekoliko komentara, koji čak nemaju veze s tim šta mi je bilo najbolje ili najgore od pogledanog, već samo s inspiracijom trenutka:

- 127 sati: među boljim filmovima Denija Bojla koje sam pogledao, posle Sunshine i 28 dana kasnije (Trainspotting nisam gledao od kada je objavljen; moraću da repriziram). Džejms Franko drži film na svojim plećima, naravno, i ovo mu je jedna od najupečatljivijih uloga. Dosta stilizacije u Bojlovom stilu, sa poznatom upotrebom glasne i moderne muzike... mada, kao što neko reče, bez muzike, ovo bi bio jedan mračan i sumoran film. Ali, zaista mračan i sumoran. Iako je kraj ohrabrujući, neke scene su neprijatnije od većine stvari koje horor može da nam ponudi.  Što je, ponavljam, uglavnom Frankova zasluga, ali svejedno. Ne volim kada se film koji je rađen prema istinitom događaju završava rečima šta se desilo posle onoga što smo videli, ali to je manja zamerka.

- Untraceable. Poput Sedam za novo doba interneta? Hm, malo sutra. Hteo bi taj to da bude, ali izmiče mu veštine i suptilnosti. Još jedan dokaz da film može imati dobru - štaviše, odličnu - ideju, da može da bude filozofska avantura, ako tako hoćete, a da ipak omane kao film. Mada, ko voli da gleda bizarna i maštovita ubistva - a po samom scenariju, to je veći deo sveta - imaće šta da vidi.

Reprizirao sam Solomona Kejna (drugi put), i, dok mislim da film izgleda jeftino, i da su neke scene nevešto režirane, ima tu dobrog materijala. Nije to loš film, svakako mnogo bolji od drugih sličnih novijih pokušaja, ne samo ekranizacija Hauardovog materijala (ili rađenih bar na osnovu njegovih likova) već i fantastike sa mračnijim tonovima veštičarenja ili borbe protiv demona (Jonah Hex, Conan, Hansel i Gretel, Van Helsing, Sezona veštice, Abraham Linkoln, bla-bla...).

Nego, tek sad sam primetio glavnu glumicu u Kejnu i činjenicu da mi je odnekud poznata. Morao sam da pogledam njenu filmografiju na IMDB-u i tek onda sam povezao stvari. Tomorrow, When The War Began je australijanski tinejdžerski post-apokaliptični film koji sam skoro gledao, rađen po romanu jednog njihovog poznatog pisca, a kako znamo da Australijanci snimaju najbolje filmove  (u odnosu prema broju stanovnika), rezultat je mnogo bolji od američkih tinejdžerskih filmova bilo koje tematike. No, to ne znači da je u pitanju neki posebno dobar film, samo relativno zabavno provedenih sat i po. A ista glumica je igrala i u Parfemu. Rachel Hurd-Wood. Lepa devojka, a još i riđokosa... 

Reprizirao i Adaptaciju, ali tu nemam neko novo mišljenje. Najbolja uloga Nikolasa Kejdža i jedan od najboljih filmova 21. veka.

Elephant White. Mašinista. Trancers. Skyline. Više lošeg nego dobrog.

Quote from: Dybuk on 11-08-2015, 17:53:37
Picnic At Hanging Rock je nepodnosljiv smor, ugasila sam ga na pola.

Mozda da se ti vratis razvijanju pite?

  To je pravo dete sa sela. Mozda da se vratis na selo?

Mi u gradu kupujemo pite, ko se jos bavi razvijanjem?!