ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Na Drf-ovu molbu, ustanovljavam topik koji će biti osvežavan posle svake tribine u Domu omladine. Ideja je da se ljudi koji nisu iz Beograda upoznaju sa ovim segmentom rada našeg kluba.

Da počnemo. Sinoć je na redu bila književna radionica, koja je ustanovljena pre nekoliko godina da bi početnici u pisanju, ali i oni koji nisu početnici, dobili kakav korisan savet.

Književne radionice održavaju se svakog poslednjeg ponedeljka u mesecu, a ovo je, iz tehničkih razloga, bio izuzetak. Dakle, sledeća je u decembru. Dotle, naoštrite olovke/ubijte tastaturu pod prstima.

Kako radionica funkcioniše? Svako ko je zainteresovan da mu priča bude obrađena šalje je na mejl adresu Kluba, a to je //lazarkomarcic@yahoo.com, najkasnije sedam dana pred tribinu. Razlog: moderatoru treba vremena da iščita radove, i da ih fotokopira u desetak primeraka, koji bivaju podeljeni učesnicima radionice - sve sa ispravkama i sugestijama.

Ime autora se ne saopštava. Moderator ili više moderatora uživo govore o priči, a u raspravu se može uključiti i publika.

Zbog opravdane sprečenosti uobičajenog moderatora, Saleta Markovića, sinoć sam, sticajem okolnosti, tu dužnost vršio ja. Spreman sam, takođe, da je uz Saleta vršim i češće, jer sam otkrio da mi leži. Sem toga, uobičajeno da radionici prisustvuju dva do tri moderatora, radi pluraliteta mišljenja. Sticajem okolnosti - porodične i druge obaveze Ivana i Radmila - trenutno jedini redovni moderator je Sale, pa bi valjalo da je uz njega još neko.

Na sinoćnu radionicu je pristigla jedna priča.

Autora, koji je bio sprečen da dođe, predstavljali su njegovi prijatelji, koji su priču takođe iščitali i mogli o njoj da polemišu. Bilo je i ljudi koji su došli iz čiste radoznalosti, što mi je posebno drago. Među njima sam, recimo, otkrio čoveka koji je čuo za radionicu, želi da šalje priče na nju, a došao je da vidi kako sve to izgleda. Dao sam sve od sebe da ga ohrabrim da sledeći put učestvuje.

Bio sam, sa zanatske strane, vrlo prijatno iznenađen pričom koja je pristigla - iako nije bila žanrovska - a rečeno mi je da je autor već učestvovao u Lazinoj radionici. Nadam se da će učestvovati opet, a možda i poslati svoje radove na konkurs Emitora. Eto primera da smo nekome pomogli, i da taj neko ima poverenja u ono što radimo.

Neretko se dešava da na radionicu ne dođe nijedna priča. U tom slučaju moderatorima nema druge nego da se pokupe i odu u kafanu. Pozivam stoga sve one koji žele da nauče nešto o pisanju, ili da unaprede postojeća znanja, da šalju svoje radove i smanje naše alkoholisanje po birtijama - koje će, doduše, da usledi i ovako i onako.
   

Do sledećeg ponedeljka.

Malo sam gnjavio, ali bolje ikad nego nikad.

U prošli ponedeljak imali smo najposećeniju tribinu u poslednja dva meseca.

MAGIC, Sandman i moja malenkost pričali su 45 minuta o Frenku Mileru, naročito o odnosu stripa "Grad Greha" (Sin City) i istoimenog filma Roberta Rodrigeza - pod iskusnom moderatorskom palicom kolege Lurda (na momente sam imao utisak da učestvujem u radio emisiji, što bi Lurd apsolutno trebalo da shvati kao kompliment).

Publika je aktivno učestvovala u raspravi. Ne znam da li mi je bilo draže to, ili činjenica da je u njoj bilo mnogo novih lica.

Tribine o stripovima su definitivno pun pogodak i nastojaćemo da svakog meseca imamo po jednu.

Gosti su bili članovi Udruženja za produkciju i promociju stripa, popularnog UPSA!

Sa tribine je izostao veliki broj stalnih članova, pa čak i nekih koji su već odavno inventar sale i kluba uopšte. No, uprkos opstrukcijama praznika i pasjeg vremena, brojni ljudi su u DOB-u mogli da čuju samo deo biografije značajnog strip autora, ali nekoliko razmišljanja o ekranizacijama stripa i svime što uz to ide.

Uglavnom, čini mi se da sam ja bio jedini tamo koji ne razume poentu 1:1 ekranizacija, dok su pravi stripofili oduševljeni što je to tako. Publika jeste učestvovala, ali bih voleo da je toga ipak bilo više. MAGIC zaista lepo radi, vidi se da se redovno navija i mehanizam za priču je ispravan.

Što se tiče stripa u Lazi, ideja za mesečne tribine odavno postoji (zakk & moi), ali je problem u tome što članovi kluba ili nisu dostupni za tribine ili nemaju znanja za iste. Zato je pozvan UPPS u pomoć i čeka se njihov odgovor, to jest da se i oni sami organizuju, jer žele da sve bude na visini zadatka.

Ne bih sada o ideji serije tribina, ali uglavnom poanta je da se gura strip, iskoristi talas Belog puta i povratka ovog medija u žižu i tako bar malo da pokušamo da mu se iskupimo za godine tavorenja u Srbijici.

Evo malo i atmosfere sa tribine  




s leva na desno: send, ja, taurus jor(joca)



send, ja, joca, lurd (pavle)



joca, pavle


a za ostalo se bumo dogovorili

Daj malo atmosfere i iz publike.
Eto, meni je krivo sto nisam bio tu da pomognem i kazem i ja koju. Idem da se bedacim u nekom tajnom venecijanskom dvoristu...
Salim se, super je da ima novih faca, a UPS bi sa svim znanjem svojih clanova definitivno trebao da bude osovina za bar deset predavanja.
Takodje, ako vec pricamo o stripovima koji se trenutno izdaju, sami izdavaci su neophodan sastojak svake tribine, pa makar i sa par izdanja koja bi se tu nasla po promotivnim cenama.

Nešto si mi često po Italiji kad nisi na televiziji. Moraćemo to da ispitamo...

Opet kasnim, a svaki dan se nakanjujem.

Nisam prisustvovao Saletovom predavanju jer sam se nakon posla neplanirano uspavao - mrtav umoran. Uspeo sam makar da svratim do kafane, i tamo sam cuo da je tribini o Straubovoj "Prici o duhovima" prisustvovalo desetak ljudi.

Molim posetioce tribine da napisu ovde koji redak o tribini i onome sto se na njoj pricalo jer je "Prica o duhovima" veoma znacajan roman. Posebno bitna cinjenica je ta da je o romanu govorio prevodilac Aleksandar Markovic, koji je na objavljivanje tog prevoda cekao nekoliko godina.

Сале је био темељит и квалитетан као и увек, и штета је што није било више људи. Разговарало се лепо и опуштено, али мислим да је једна величина као што је Страуб заслужио више мишљења и богатјиу дискусију.

Мислим, није да је ова била сиромашна, али је то углавном био разговор истомишљника. Сале је направио леп преглед Страубове каријере уз кратке процене свих романа, а мало смо дуже остали на причи о "Блу роуз" (а?) трилогији.

Само, кажем штета је што није било више људи, јер су овако разговарала само тројица (сале и двојица из публике), док су остали гледали и седели право. Личило је више на дискусију за столом у кафани уместо на трибину, али шта је ту је.

Једва чекам следећег Страуба, а сад сам се подсетио да би требало чешће упошљавати Салета да води трибине.

Vlada Lazović, predsednik naš, imao je vrlo nadahnutu besedu o romanu Stivena Kinga "Bjuik 8". Namerno kažem besedu, jerbo je izlaganje bilo milina slušati. Ko hoće da uči kako se drže hipnotički zanimljiva predavanja - nek' uči od Vlade. Potpisao sam se.

Jedna od definitivno najboljih tribina u ovoj godini bila je više nego pristojno posećena, a publika nije bila ravnodušna. Nekoliko posetilaca, među kojima i Jack Chambers, aktivno su učestvovali u diskusiji nakon Vladinog izlaganja.

Premda je u romanu našao nedostatke, predavač ga je generalno preporučio za čitanje, a ja ga molim da bar ukratko iznese svoje viđenje i ovde, na forumu.

Pozivam učesnike diskusije na tribini da se takođe oglase.

Quote from: "taurus-jor"Pozivam učesnike diskusije na tribini da se takođe oglase.

Ja nisam diskutovao, ali jesam prisustvovao. Roman nisam čitao, ali na osnovu onog što je izrečeno stekao sam utisak da je King pokušao da nam opiše šta bi se desilo kad bi grupa učmalih policajaca i wannabe radoznalaca odlučila da zataška otkriće milenijuma i na sebe preuzme ulogu istraživača i zaštitnika nečega što je u startu očigledno van njihove lige. Ne treba mi King da shvatim da neće na dobro da izađe...

Zaslužili su sve što ih je snašlo.

Pa ne bih rekao da je u pitanju bas otkrice Milenijuma...

Ideja da se ovde daje na uvid  - šta mi radimo na sastancima, za one koji nisu u mogućnosti da prisustvuju - ideja je odlična.
Jedino, još ne mogu da prelomim - da li je za prikaze predavanja mesto OVDE, ili na sajtu društva LAZAR KOMARČIĆ.
Ali, možda to i nije važno.
Elem, ako ima neko koga zanima suština moje priče o BJUIKU, evo najvećeg dela izlaganja, bez zaključka, i bez diskusije prisutnih:

           "Nisam očekivao da će se pojaviti Kingov roman koji će me naterati da pažljivo odmeravam argumente ZA i PROTIV. Najčešće, uživao sam čitajući njegove  knjige i ne bih ih ispuštao do kraja (Tu je i onih nekoliko koje sam sklopio nezadovoljan, sa osećanjem da sam  prevaren – ali čak i Stiven King mora da plati  kiriju i struju,  pa da zato ponekad  napiše  nešto što mu ne služi na čast.)  Međutim, u oba slučaja, utisci su bili jasni: dopada – ne dopada. Radi – ne radi.
           Sa BJUIKOM 8 nije tako jednostavno.
          O samom autoru nećemo ovom prilikom: svi znaju sve. Bilo je realno očekivati da posle izleta u nefantastičnu književnost (DOLORES KLEJBORN i još par romana), posle saobraćajne nesreće koja je definitivno promenila nešto u Kingovoj slici sveta, posle završetka MRAČNE KULE koji je deo fanova ostavio razočaranim (da li je priča dosadila piscu?!) –  da Stiven King okrene list i kaže: A sada nešto sasvim drukčije!
            Ako je verovati pogovoru, BJUIK 8  (završen 2002.) nastao je na prilično neobičnim premisama: u proleće 1999., posle duge vožnje, King je zaustavio kola ispred benzinske pumpe na nekom sporednom putu. Dok mu je pumpadžija sipao gorivo King je prošetao malo, zavirio iza kućice, osmotrio strmu padinu i prljavi potok  na dnu, i pomislio: Šta bi bilo da padnem  dole? Neverovatno, i  ovo je bilo dovoljno – za dva meseca imao je prvu, nepotpunu skicu. A onda se mu desila nesreća...
         King kaže u pogovoru:"Napisao sam u knjizi O UMETNOSTI  PISANJA da je prva skica nečega vezana samo za priču; ako ima nekog značenja, ono će doći kasnije i samo se izdignuti iz priče. Pretpostavljam da je ova priča postala neka vrsta meditacije o zagonetnoj suštini životnih događaja, ukazujući i na to koliko je nemoguće naći razumna značenja u njima".
           Evo nas, dakle, u suštini stvari. Nije mi poznato da je King ranije pokušavao da piše... meditacije.
           Malo iznenađenje za čitaoca u konstrukciji  romana: ovde se najveći deo radnje već desio – u prošlosti. Priču pripoveda grupa ljudi koji sede, prisećaju se i dopunjuju jedan drugog – usput, ti ljudi su policajci, većina dobro zakoračila u drugu polovinu života, a svoju tajnu otkrivaju mladiću (tek nešto starijem od dečaka), sinu njihovog tragično preminulog druga... Po zakonima koji nigde nisu zapisani ali ih osećate – ili ne osećate – u srcu, dečak ima pravo da zna. Sve  podseća pomalo na bdenje pored mrtvaca... mada su i na taj način  ispričane neke izuzetne priče.
           U pogovoru King napominje i da je prvu verziju rukopisa dao na čitanje poznaniku – policajcu, koji je uspeo da se "... na određenim mestima ne smeje preko granica pristojnosti", i koji mu je zatim vratio gomilu primedbi i ispravki koje se tiču policijskog posla: King sličnu stvar preporučuje svim piscima. Zato Sandej Tajms piše u prikazu ovog romana: "Odličan uvid u policijsku proceduru i nauku... roman obogaćen duplim zapletom koji prikazuje starenje, menjanje i nestajanje ljudi tokom dve decenije... Impresivna obrada narativnog glasa, kao i obrada strukture i likova."
           Zaista, roman je izuzetno čitljiv a jezik lep i uglavnom primeren likovima (iako se deo toga verovatno izgubio u prevodu). Sve scene vidite  u sinemaskopu i tehnikoloru, kao u najboljim Kingovim delima, a likovi – bilo da su to glavni narator, narednik Sendi, ili tek epizodista - policajka Širli - imaju ono kingovsko nešto lično zbog čega ih prihvatate, verujete im.
           Da li je to dovoljno da budemo srećni?
           Zamislite  ovaj zaplet: Grupa policajaca u varošici u Pensilvaniji obavlja svoj posao onoliko dobro koliko se to očekuje od njih, održavajući svakodnevnu entropiju u prihvatljivim granicama (ovo nije slučajno, policajci su upravo čuvari reda; da nema njih stvari bi se tako lako otrgle kontroli, a ispod kamenja bi na svetlost ispuzala gamad, koje inače ni nos ne sme da pomoli...), kad jednoga dana neko im ostavi automobil na  benzinskoj pumpi. Dobro, sretali su se oni sa mnogo složenijim problemima, ali – taj što je ostavio kola, nestao je, a kola – oldtajmer BJUIK 8 – nemoguće je pokrenuti... Da bi vrlo brzo shvatili da TO samo liči na bjuik, ali da je  TO nešto sasvim drugo: nije čak ni automobil! A šta je tačno – e, tu su se policajci našli u velikom čudu.
            Tek, pronađeni predmet toliko će delovati na njih, da jednoglasno zaključuju da BJUIK treba da zadrže, kao sopstveno blago, sakriven u pomoćnoj garaži iza policijske stanice. Sam BJUIK, ispostaviće se, vrlo je opasan artefakt – promeniće im živote, svima, a nekima će životi biti ugroženi – jer BJUIK je ni manje ni više, portal za putovanje između dimenzija. I to, izgleda, zaboravljeni portal, koji se uključuje potpuno neočekivano, po sasvim nerazumljivim pravilima, i pošto je portal, radi ono zbog čega je napravljen: prebaciće nešto odande – ovamo. Ili, nešto odavde – tamo.
             Ukratko, njihov nalaz potencijalno je vrlo opasan.
             Ujedno, ovde stižemo do valjda najveće zamerke romanu. Iako su junacu odrasli ljudi i policajci, reaguju sa mnogo mašte, i previše otvorenog uma prema natprirodnom. Suviše lako prihvatiće mogućnost da zadrže za sebe nešto što je definitivno vanzemaljski artefakt, pri čemu mislimo na Zemlju koju poznajemo. Njihovo opravdanje – tako je opasan, kod nas će  biti bezbedan, mi ćemo ga najbolje čuvati, jer ako ga daš naučnicima stvar će otići do đavola – to opravdanje ne stoji baš čvrsto prema pravilima službe, prema moralu i prema zdravom razumu. Ali u protivnom – ne bi bilo priče, sigurno ne sa policajcima u glavnoj ulozi.
           (Uzgred, oni koji su završili MRAČNU KULU, kažu da je BJUIK portal upravo prema svetu revolveraša Rolanda i Kule... ali u BJUIKU 8 nema naznaka za to).
             Većina će ubrzo odustati, ali najuporniji policajci trudiće se do kraja romana da shvate šta je BJUIK, i otkuda on u našem svetu. Neće uspeti. Evo nečeg novog kod Stivena Kinga: nema odgovora baš na sva pitanja. BJUIK je neobjašnjiva pretnja – i moraćemo da ga prihvatimo kao takvog. Ne znamo ko ga je spustio ispred pomenute benzinske pumpe, nema ni šanse da saznamo – ali on je tu, i nije manje opasan zbog toga što ga ne razumemo.
              Sada osim rutinskih poslova policajci brinu o zlokobnom artefaktu, tačnije brinu da ne napravi više štete – ali kako reče King, sranja se dešavaju, voleli mi to ili ne. Nije baš neki nauk, ali pomirite se s time da se sranja dešavaju. A život teče dalje pored policijske stanice, u tom životu ljudi stradaju, neki prođu sa ožiljcima a neki stradaju fatalno, neki će poginuti od zalutalog metka u oružanoj pljkački a neki u apsurdnoj automobilskoj nesreći, izdaće vas prijatelj ili će vas izdati voljeno dete, neki ljudi će živeti bez imalo savesti a neki će zbog viška savesti pucati sebi u glavu... Pokušajte da razumete zašto u životu stvari idu kako idu. Zašto ima toliko lošeg, kao da životom upravlja slepa slučajnost.
              Onda pokušajte da razumete otkuda je BJUIK stigao i zašto radi to što radi. BJUIK kao metafora za slepo, bezimeno zlo koje povremeno izroni i uništi nam život. Nema odgovora zašto se to desilo. Jednostavno, dešava se. Kao što i BJUIK može sutra  da vam padne u dvorište.
               Apsurdno je i jedno i drugo. Postoje mnoga ZAŠTO bez odgovora.
               I tako omiljena izreka jednog od junaka romana: "Radoznalost je ubila mačku, ali ju je satisfakcija vratila u život", dobija par upitnika na kraju. Da li je ona dovoljna da nam bude malo lakše – i da li uopšte postoji ta satisfakcija? Šta određuje sadržaj naših života?
               Zašto vas, ni krivog ni dužnog, u šetnji udari automobil i obogalji za ceo život, kao autora romana? Zašto BJUIK 8 padne baš vama pred kuću?
               Ima li skrivenog smisla u šemi svih događaja oko nas? Autor misli da nikakvog smisla, po svoj prilici, nema.
               Zato jedan od glavnih likova, narednik Sendi Dirborn, razmišlja kako naše živote određuju lanci sitnih, banalnih i naizgled nepovezanih događaja: njegov kolega ne bi poginuo da je prišao kamionu s druge strane ili da je zakasnio dva minuta, ne bi ga oborio pijani vozač da se baš tog trenutka nije saginjao po novu limenku piva u kolima, a ni on ne bi bio pijan da su neke druge stvari u njegovom životu išle tog dana malo drukčije... Niz sitnih događaja poveže se u lanac, koji se ne kida. Na kraju lanca, za svaki slučaj, nalazi se i omča.
             Ili – možda je nasledni faktor ono što određuje šta ćemo uraditi sa svojim životom, raznišlja narednik Dirborn dok gleda sina pokojnog kolege koji toliko liči na oca. Da li smo robovi  gena, da li sve piše u našem nasleđu?  Prilično jadan život ovde, nešto bolja životna priča tamo, potpuna katastrofa onde...
               Sitnice, slučaj, lanci... ne možemo mnogo uticati na njih.
               Posebno, deca. Razočaraće nas dok trepneš, bez obzira koliko se mi trudili oko njih. Ili, možda nas neće razočarati, ali neće nas ni razumeti. Jer, mladost  misli da na sva pitanja postoji odgovor, i želi ga odmah. "Bio je mlad i ta činjenica je delimično objašnjavala njegovo ponašanje. Bio je suočen s nečim što je, blago rečeno, bilo vanzemaljsko, i to je bilo dodatno objašnjenje... Međutim, bilo je tu još nečega što nije bilo baš lepo: neko sebično, tvrdoglavo potcenjivanje. I mislio je da ima pravo na to. Mi često razmazimo ljude koji pate i tuguju, zar ne? A onda se oni naviknu na takav tretman."
              Šta ostaje? Prijatelj. Dobro, ipak deca... I da radiš svoj posao najbolje što možeš, ne razmišljajući o tome. Jer nema odgovora na sva pitanja.
             Ovo je prilično depresivna slika. Ne bi me čudilo da autor roman  kroz neko vreme poželi da se poigra lovačkom puškom s pogrešnog kraja, kao što je to učinio njegov veliki kolega Hemingvej."

PAŽNJA!
Ideja je da ovaj topik PARALELNO postoji na Lazaru Komarčiću i Znaku Sagite. Još uvek, po navici, prvo postujem ovde, a tokom dana ću na LK preneti izveštaje koje tamo još nisam postavio. Želeo sam to uradim prošlog vikenda, ali je forum LK bio nedostupan.

Ja cu moje misljenje na temu - verovatno razradjenije u odnosu na ono sto sam rekao na tribini, izneti za koji dan.

Okej, sutra bi trebalo da bude vanredno zanimljivo. Miloš obrađuje prethodnu filmsku godinu, te pozivam članstvo i sve zainteresovane da dođu u Dom omladine u što većem broju - kako bismo imali diskusiju a ne samo tribinu.

prethodnu?

Ovu. Na isteku.

Bemliga, biti cu tada na poslu. Mada... ova godina mi nesto i nije ostavila neki utisak s filmovima... sve meganajave i trejleri i razocaranja...

Još jedna izuzetna tribina, koja se po kvalitetu može meriti sa prošlonedeljnom, Vladinom.

Miloš Cvetković, član Kluba i kritičar sajta "Popboks", priredio nam je bogat a nadasve zanimljiv pregled žanrovske filmske produkcije u 2005. godini. I to je učinio na svoj dobro poznati način - opušteno, nepretenciozno, neostrašćeno.

Miloš će ovde izložiti glavne crte svoga izlaganja, pa nećete biti uskraćeni za misao, ali atmosferu - kojoj su doprinosili Radmilo "Back From The U.S.A" Anđelković i Aca Nedeljković - niko neće moći da vam dočara u potpunosti.

Pre nego što reč prepustim Milošu, kazaću samo da je na tribini postignuta tužna saglasnost da je Spilbergov Rat svetova najbolji SF film 2005. godine. Toliko o njenom kvalitetu.

Izvinjavam se Milošu što ovaj uvodni post nisam napisao juče kako sam mu obećao. Razlog je bizarno jednostavan - zaspao sam.

Bilo je extra! Fanovi za fanove, kind of thing. Plus, dobili smo detaljni izvestaj o mini seriji The Triangle...

SF:

WAR OF THE WORLDS
STAR WARS EPISODE III – REVENGE OF THE SITH
THE HITCHHICKER'S GUIDE TO GALAXY
THE ISLAND
AEON FLUX
SERENITY
PRIMER
THE JACKET

nisam jos uvek pogledao PRIMER, SERENITY i AEON FLUX, ali od ovoga sto jesam, i uz sve (a ima ih) zamerke, najbolji je WAR OF THE WORLDS. generalno SF slabo stoji danas i odavno se nije pojavio visokobudzetni, vizuelno impresivni SF film koji bi bar malo pomerio granice zanra. jos od 1999.

strip adaptacije:

BATMAN BEGINS
ELEKTRA
FANTASTIC FOUR
MAN-THING
SKY HIGH
(SIN CITY)

ako malo (vise) razvucemo granice zanra i kazemo da je SIN CITY nesto kao fantasy-noar (znam da zvuci glupavo, ali kad se malo bolje razmisli...) to je ubedljivo najbolja adaptacija stripa i generalno odlican film. sto se tice ovih ostalih prilicno je kilavo.

horor:

THE DESCENT
THE DEVIL'S REJECTS
THE UNKNOWN*
HAUTE TENSION*
MINDHUNTERS*
THE GRUDGE*
BLADE 3*
THE CAVE
SAW*
SAW 2
LAND OF THE DEAD
WOLF CREEK
VENOM
CRY_WOLF
DEAD BIRDS
CREEP
DOMINION – PREQUEL TO THE EXORCIST
THE EXORCISM OF EMILY ROSE
CONSTANTINE
DOOM
THE FOG
ALONE IN THE DARK
BOOGEYMAN
THE RING 2
MAN WITH THE SCREAMING BRAIN
ROTTWEILER
CURSED
HIDE AND SEEK
DARK WATER
HOUSE OF WAX
LIGHTNING BUG
THE AMITYVILLE HORROR
THE SKELETON KEY
WHITE NOISE
+dtv nastavci:
THE CROW 4 – WICKED PRAYER
URBAN LEGENDS 3 – BLOODY MARY
DRACULA 3 – LEGACY
HELLRAISER 7 – DEADER
HELLRAISER 8 – HELLWORLD
VAMPIRES 3 – THE TURNING
THE PROPHECY 4 – UPRISING

* su iznaceni filmovi iz 2004. koji su tu posto su igrali u nasim bioskopima ove godine. inace, 2005. je, ako sam dobro izbrojao, cak 17 horor filmova bilo prikazano kod nas u bioskopima. ko bi rekao... a najbolji film od svih ovih je, po meni, THE DESCENT; doduse, treba da pogledam jos neke filmove sa spiska, a kao najbitniji i dalje figurira WOLF CREEK.

fantastika/fantasy:

CHARLIE AND THE CHOCOLATE FACTORY
THE BROTHERS GRIMM
NOCHNOY DOZOR*
HARRY POTTER 4
KING KONG
NARNIA

i na kraju, zaboravio sam na samom predavanju da pomenem MASTERS OF HORROR serijal. ocekujte jedno iscrpno predavanje iduce godine na ovu temu, a u medjuvremenu, za one koje ne znaju (ako takvih uopste ima) filmovi i njihovi reditelji su:

"JENNIFER" (DARIO ARGENTO)
"CIGARETTE BURNS" (JOHN CARPENTER)
"PICK ME UP" (LARRY COHEN)
"INCIDENT ON AND OFF MOUNTAIN ROAD" (DON COSCARELLI)
"HOMECOMING" (JOE DANTE)
"CHOCOLATE" (MICK GARRIS)
"DREAMS IN THE WITCH HOUSE" (STUART GORDON)
"DANCE OF THE DEAD" (TOBE HOOPER)
"DEER WOMAN" (JOHN LANDIS)
"FAIR HAIRED CHILD" (WILLIAM MALONE)
"SICK GIRL" (LUCKY MCKEE)
"HAECKEL'S TALE" (JOHN MCNAUGHTON)
"IMPRINT" (TAKASHI MIIKE)


2006. ce mozda biti godina kada ce SF uzvratiti udarac, od 3 filma se puno ocekuje, a nadam se da ce bar jedan od njih opravdati ocekivanja. to su: A SCANNER DARKLY, V FOR VENDETTA i THE FOUNTAIN.

dopuna: izostavio sam azijske filmove, sto zbog vremena, sto zbog cinjenice da nisam pogledao sve najbitnije, ali zato koga ova tema zanima neka procita tekst (by Ghoul) posvecen tome u ZS 16 (kad izadje).

Милошево предавање у понедељак 12. децембра 2005. било је одлично.

А на крају је потврдио да је

War of the Worlds

(са Том Крузом)  био најбољи СФ године!

Quote from: "Aleksandar_B_Ned"Милошево предавање у понедељак 12. децембра 2005. било је одлично.

А на крају је потврдио да је

War of the Worlds

(са Том Крузом)  био најбољи СФ године!

Miloshe, nadam se da je ovo bila shala?

A ovo je li bila šala ili ne?
Nisam mogao da dođem na kraju jer me bolela rana ipak...

Miloshe! "Venom" jesi li ga odgledao? otkud to da se vec pojavio?

Quote from: "WARLOCK"Miloshe! "Venom" jesi li ga odgledao? otkud to da se vec pojavio?

Nisam. Ne znam da li se pojavio, bar ga ja nisam nigde video, a stavio sam ga na spisak cisto da pomenem sve bitnije horore iz 2005. (mada sigurno sam ponesto i zaboravio).

Predavanje o rimejcima/nastavcima je bilo vrlo dobro. Licno, vise mi se svidela prica o rimejcima posto mi je sama tema zanimljivija (i aktuelnija). Steta samo sto nije bilo vise ljudi, ali kad je slava...

Quote from: "Jake Chambers"

Quote from: "Aleksandar_B_Ned"Милошево предавање у понедељак 12. децембра 2005. било је одлично.

А на крају је потврдио да је

War of the Worlds

(са Том Крузом)  био најбољи СФ године!

Miloshe, nadam se da je ovo bila shala?

A ovo je li bila šala ili ne?
Nisam mogao da dođem na kraju jer me bolela rana ipak...

Ma, film je najbolji u toj i takvoj konkurenciji.

WAR OF THE WORLDS
STAR WARS EPISODE III – REVENGE OF THE SITH
THE HITCHHICKER'S GUIDE TO GALAXY
THE ISLAND
AEON FLUX
SERENITY
PRIMER
THE JACKET

I sta je to ovde bolje? K'o sto rekoh, AEON FLUX, SERENITY i PRIMER nisam jos uvek pogledao, a THE JACKET je takva (losa) papazjanija da ne znam da li da to uopste racunam kao SF. Nije WAR OF THE WORLDS nesto posebno dobar film, mada, po meni, nije ni toliko los (trojcica), nego su ostali jos slabiji.

E, to sam i mislio. Mada je meni autostoperski vodič daleko bolji ispao od Rata svetova.

Želim da se zahvalim svima koji su juče, uprkos svecu, došli i odslušali predavanje.  Grupa je bila mala ali odabrana!

Btw, oduševuila me je činjenica da je predavanju prisustvovala i jedna dama od 50-ak godina. Eto, krug ljubitelja fantastike se širi...

Ja nisam mogao doci... ipak sam potpuno naduo a da li me boli ne znam jer se non stop drogiram analginom... moze mali pregled predavanja ovde?

Sveti Nikola nam je malo razvukao publiku, ali se ipak pojavilo desetak ljudi, što je solidno, s obzirom na slavožderačke okolnosti. I u sali su - ako se izuzmu Šmrklja, Miloš i Plissken - ponovo bila neka nova ili relativno nova lica. Dakle, nemam razloga da se žalim, jedino bih mogao malo bolje da se upoznam sa crkvenim kalendarom - iz krajnje pragmatičnih razloga.

Dr Kunc i ja govorili smo o rimejcima i nastavcima. Tema zanimljiva, i liči na džak Deda Mraza - toliko toga stane u njega. Valjda je zato tribina trajala neuobičajeno dugo - oko sat i trideset minuta, sve sa pitanjima i komentarima iz publike.

U uvodu sam izneo zbog čega mislim da rimejci i nastavci imaju slične determinante, i zbog čega smo ih Dr Kunc i ja obradili o istom trošku, umesto da im posvetimo odvojena predavanja. Potom je Kunc govorio o rimejcima, a ja sam pričao o nastavcima. Izneli smo definicije ovih pojava, njihov istorijat, vrste i značaj. Govorili smo o njima uopšteno, bez obzira na žanrove horora, naučne fantastike i fentezija, iako je su ti žanrovi, na sreću ili na žalost, ponajviše zahvaćeni rimejkovanjem i nastavljanjem.

Ne bih sad dužio, jer ću moje viđenje nastavaka izneti, u vidu teksta, na paralelnom topiku. Večeras ili sutra, a odavde ću da stavim link. Pozivam Dr Kunca da to isto učini sa rimejcima - makar dao samo definicije i podele (sa primerima).

Quote from: "Jor quoting Mиллорад, gospodar Fizike""Čovek ne treba da ćuti već da
izađe na javnu pozornicu,
i ako ništa ne kaže,
pustite ga da vrišti".

E moj profesore, evo ja VriiIIIIIIIIIIiiiiiiIIiiIiIiiiiiiiiIIIIIIIIIiiiiiiIIiIIIIiiiIiiIiIIIIIIIIIIIIIIštim.

A na pozornicu nisam ni izašao.  

Na prethodnoj radionici sam se susreo sa solidnom pričom, koja je omašila žanr. Na ovoj mi je zapelo žanrovsko ostvarenje koje je, što je mnogo gore, promašilo - priču, kako je sinoć lucidno ukazao Radmilo. Kafkijanski motivi su okej, ali trapava, i reklo bi se nemarna izrada, potopili su pripovest koja je tečno i jasno ispripovedana, koja je, uprkos manjkavostima, krenula vrlo interesantno, razbacivala se usput interesantnim motivima, i na kraju uspela da gotovo nijedan od tih motiva ne iskoristi! Ako zamislimo pisca kao revolveraša, ovaj je ispalio stotinak pripovedačkih metaka različitih kalibara, sa različitim dejstvom, pri čemu se ispromašivao ili je, naprosto, koristio ćorke. Koje je mete gađao - ne želim da pretpostavljam, a u priči ih video nisam. Nije na moderatoru ili na bilo kom čitaocu da to pretpostavlja.

Radionici su prisustvovala tri moderatora - uz mene su bili SaleM, kao i Radmilo, koji tokom zimsko-prolećne sezone boravi u Beogradu. Tako je radionica radila u punoj snazi, pruživši tri različita mišljenja o pomenutoj priči, koja su se, koliko mogu da primetim, poklapala i dopunjavala.

Moj savet autoru, za kojeg su mi rekli da radionici nije prisustvovao: više puta pročitaj ono što si napisao, razmišljaj u kontekstu dela i njegovog univerzuma, to jest postavljaju sebi pitanja: "U okviru univerzuma koji sam stvorio, kako će se ponašati moji junaci? Do kakvih će posledica dovesti njihovi postupci, tako da oni, u kontekstu prikazane situacije, okruženja, društva, itd, budu uverljivi i realistični". U pričama-knjigama-filmovima-stripovima sa fantastičnim motivima bitno je izazvati suspenziju neverice. Ovde je to zakazalo u dobroj meri, uključujući dijaloge.

Radmilo je rekao da u priči, na premalo strana ima previše likova. Iako se ne slažem s njegovom tvrdnjom da priča ove dužine može da istrpi najviše dva lika (može, sa spretnijim pristupom, na primer uz korišćenje tipova čije se osobine lako raspoznaju) činjenica je da ovde od pet upotrebljenih "karaktera" gotovo nijedan ne funkcioše. Stvar bi, čini mi se, najbolje funkcionisala sa dva lika koja su u njoj najistaknutija - uz popriličnu doradu, u pravcu njihove uverljivosti.

Nastaviću kasnije, jer bi trebalo da prozborim koju o drugoj priči sa radionice.

Druga priča došla nam je iz Niša, od autorke koja je sa njom učestvovala na konkursu Emitora i nije prošla. Svojevremeno je bila sprečena da dođe u Klub, na tribinu o ostvarenjima sa tog konkursa, pa je želela da mišljenje o svojoj priči čuje u okviru radionice.

Autorka za sebe kaže da je početnica. Iako se slažem da njena priča u ovom obliku nije za objavljivanje, smatram da je ponudila kvalitet, koji garantuje bolje radove. Pripovest o psu koji na groblju, ispod drveta, tuguje za preminulim gazdom ima finu ideju; lirsko pripovedanje je uspelo - ako se izuzmu neke tipične početničke greške - a natprirodni element je uveden elegantno i nenametljivo, što je za mene bilo najprijatnije iznenađenje. Generalno, ovo je mnogo kvalitetnija priča od prethodne sa ove radionice, a može postati uspela uz malo stilskog poliranja, promišljanje logike jednog momenta i svrsishodniji kraj.

Svi moderatori su složni u ovoj oceni, a jedino ću se ograditi od Radmilovog mišljenja da drvo, ispod kojeg se radnja odvija, treba pominjati od samog početka, kako bi stvari postale jasnije. Smatram da bi natprirodni momenat u tom slučaju postao suviše očigledan, a i držim se gesla da je manje uvek više.

Jore, u postovima ne pominješ niti imena autora niti imena priča. Kako će jadni znati da (o) njima govoriš? okej, ovaj sirotan sa kerom ispod drveta možda i provali da je onjemu reč. Mislim, ker tuguje, pa još ispod drveta, pa još i lirski... garant nećeš lako naći dve tako individualne priče...  

Hm, tačno. Eb' ga, Libe, pravilo radion'ce je da imena nećemo pominjat' (doduše, mogao sam da kažem koju više o sadržaju prve priče "Moje levo kopito" - one zbog koje sam vrisnuo pretpremijerno ), a sa druge strane autor i autorka uredno posećuju ovaj sajt.

Bila sam juche na prvom sastanku chija je tema bila sumiranje utisaka sa Beokona i bilo mi je zaista odlichno. Atmosfera je bash opushtena. Doshli su i Tide-ovci i KONEF-ovci i stvarno smo se svi trudili da dajemo shto konstruktivnije kritike za u buduce. Mada mi je zao shto je u jednom trenutku razgovor skrenuo totalno u offtopic (o onim filmovima), tako da je ubrzo nakon toga sastanak i bio zavrshen. Mislim da je imalo josh dosta da se kaze. Znam da sam ja imala gomilu ideja, ali nema veze... sledeci put. U svakom sluchaju, jedva chekam diskusiju o srpskom filmu i knjizevnu radionicu  

Izveštaj će uskoro.

Kad smo kod radionice - ljudi, šaljite radove, da imamo o čemu da pričamo!

Quote from: "taurus-jor"
Kad smo kod radionice - ljudi, šaljite radove, da imamo o čemu da pričamo!

Radovi su poslati. Pitaj zakka.

Quote from: "Armagedda"Radovi su poslati. Pitaj zakka.

štaviše, odavno su prosleđeni Saletu. saću ga smorim da pošalje na listu.

Quote from: "zakk"saću ga smorim da pošalje na listu.

ljudi... svašta će biti  

Stvarno će svašta biti.
Čak tri komada!

Nego, da rezimiram prethodna tri sastanka, da ova rubrika ne bi izgubila kontinuitet.

Januarska književna radionica bila je jedna od najinteresantnijih i najneobičnijih u svojoj istoriji, a svakako je bila najposećenija, čemu su doprineli članovi društava Photon Tide i Konef. Nije bilo pristiglih priča, a onda se kao grom iz vedra neba pojavila jedna - u mobilnom telefonu Mixitrona M. Storma. Čovek napisao oko dve šlajfne, dao mi spravu, pa sam neočekivano imao vežbu iz čitanja naglas. Srećom, Mix je dobro napisao stvar, i treba joj samo malo peglanja. Kasnije, Sam Lowry je predlođio da jedana od posetilaca radionice, pisac i slikar Uroš Petrović, sedne za govornicu i ispriča publici kako je postao pisac, kako je uspeo da objavi svoje radove i kako se uopšte probio. Uroš je pristao, i dobili smo fascinantnu a nadasve poučnu ispovest, po kojoj će se ovo izdanje radionice najviše i pamtiti. Iz njegovog izlaganja, koje smo netremice slušali, izdvajam tvrdnju da je knjigu lakše i jeftinije objaviti u Srbiji nego u razvijenim zemljama kao što su SAD i Velika Britanija. Sa druge strane, Uroš je priznao da je za njegov inventivni pristup (samo)izdavaštvu - makar za prvi korak - potrebno imati bar hiljadu evra. Pa, narode, počnite da štedite.      

Perspektive srpskog filma fantastike. Prezadovoljan sam odzivom na tribinu - puna sala - i činjenicom da smo imali dva gosta-režisera, čija su ostvarenja prikazana na Beokonu. To su Srđan Stojanović (Galaxy Hype Monitor, Oh ne, Lift) i Vanja Čanković (Gej Kiler), i veoma su bili raspoloženi da nam opišu sve muke i radosti stvaranja filmova u kućnoj, ali i profesionalnoj radinosti. Šta ih povezuje? Činjenica da su filmove počeli da snimaju izuzetno mladi - pre 16-te godine života - i to na profesionalnoj opremi, da gaje ljubav prema svrsishodnoj a opet inventivnoj režiji, da svoje priče pričaju jasno, sigurno i bez prenemaganja i da, uopšte, iz malog na kvalitetan način vade mnogo. I jedan i drugi su bez formalnog obrazovanja - Vanja pokušava da upiše FDU i za to vreme neumorno snima; 10-ak godina stariji Srđan nije pohađao FDU, što ga nije sprečilo da filmove pravi u studijima Avala filma (Lift), i da u zanatu nadmaši mnoge svoje afirmisane kolege, naročito u montaži i radu sa glumcima. Iza sebe ima veliki broj kratkometražnoh ostvarenja, kao i jedan dugometražni film (Progresivna paranoja) - u nekoliko verzija, a radi, kako je rekao, na dugometražnoj spejs-operi. Na ovoj tribini, osim razgovora sa autorima, govorio sam o filmskom programu BEOKON-a i pojedinačnim filmovima, i najavio delimičnu reprizu tog programa na smotri srpskog filma strave i užasa u Domu omladine koja će trajati od 11. do 13. marta. Takođe sam ukazao na mogućnost mini-srpske turneje tog programa (Zrenjanin je već dogovoren), a Pavle je govorio o vrlo izvesnoj mogućnosti da Dom omladine, u suorganizaciji sa nama, napravi filmsku radionicu, oko koje bi se autori fantastike i horora okupili. Ima li srpski film fantastike perspektivu? Ima i te kako, ako se autori budu držali zajedno, radi proboja jedne nove scene za koju držim da nije samo budućnost filma fantastike u Srbiji, već i budućnost filma u Srbiji uopšte.

Konan se vraća belim putem. Ovo je, u suštini, bio rimejk predavanja koje smo Marko Vojnović i ja održali na istom mestu pre tri godine pred četiri-pet puta manjom publikom, a bez ovako dobrog povoda kao što je "beloputaško", premijerno izdanje prvih osam svezaka "Konana Varvarina" u jednom tomu. Ukratko: moja priča, koja se kasnije pretvorila u bogatu diskusiju sa publikom (i unutar publike) kretala se na liniji: počeci Konana u stripu i navodno ublažavanje njegovog lika u tom mediju - originalne priče Roberta E. Hauarda u Uvrnutim pričama - odnos Konana kao lika i ličnosti njegovog tvorca - univerzum Hiborijanskog sveta - redakture i pastiši L. Sprejga De Kampa, sa pratećim kontroverzama - strip scenariji Roja Tomasa - Milijusov film i njegova navodna vernost Hauardovom duhu - hiperprodukcija tokom osamdesetih i pad interesovanja publike u devedesetim - Konan u svim medijima na prostoru bivše SFRJ - revitalizacija Konana u novom milenijumu. Naročito veliki doprinos diskusiji dali su Radmilo Anđelković i Dušan Žica.

Quote from: "taurus-jor"Uroš Petrović, sedne za govornicu i ispriča publici kako je postao pisac, kako je uspeo da objavi svoje radove i kako se uopšte probio. Uroš je pristao, i dobili smo fascinantnu a nadasve poučnu ispovest, po kojoj će se ovo izdanje radionice najviše i pamtiti

Postoji li šansa da se ta poučna ispovest reprodukuje u ZS,  Emitoru, etc. ili da se, na koncu, postuje ovde da ne bi bila izgubljena?

Mmmmm... videćemo šta Lavlje Srce kaže.

Veceras nisam bio na radionici, ali su tu bili Sale i Radmilo. Posto njih nema na ZS, molim ostale koji su prisustvovali da napisu kako je bilo.