ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Evo predloga za organizatore konkursa.

Kad istekne dan predaje tekstova ostaje nam još oko dve nedelje dok ne saznamo rezultate. E u toku te dve nedelje da se unapre ispiše spisak svih radova bez autora ili autora bez imena radova, što je bolja varijanta i da pravimo kladionicu ko ce proci bolje od kog, ko osvojiti koliko bodova i koje mesto itd.

- Zašto i mi ovamo ne bi osetili malo miris Ghoulove americke plate?

Ti si pošto-poto rešio da napraviš komediju od konkursa, a?

hihi... bash simpatichno

Quote from: "Boban"Ti si pošto-poto rešio da napraviš komediju od konkursa, a?

Šta od konkursa?
Od života!

 Mora se ispraviti nepravda ucinjena kad su dragocene stranice Aristotelove poetike koje hvale komediju izgubljene i tako komedija u ocima potomaka ostala manje vredna u odnosu na tragediju (kao i na realizam) a tako je teško napisati nešto zaista zabavno i smešno. Znam neke koji se godinama trude al'  

Ja se na konkursu za pricu kladim na redosled: OTAKU, BOBAN, GHOUL.

Šta je dobitak na toj opkladi?   Onaj ko pogodi redosled, recimo, može da izabere omiljenog učesnika(cu) i da ga(je) odvede u neki dark corner ili dry basement? Eto ostvarivanja neposredne veze između pisca i čitaoca!!!
Dalje, moralo bi i da se zna ko sve učestvuje i kako po bukijima stoje izgledi pojedinih učesnika(ca)... Kao konji na trkama.

"Mora se ispraviti nepravda ucinjena kad su dragocene stranice Aristotelove poetike koje hvale komediju izgubljene i tako komedija u ocima potomaka  ostala manje vredna u odnosu na tragediju    (kao i na realizam)     ..."

Sta pricas ovo?

komedija - tragedija - realizam

Da li si svestan znacenja ovih pojmova i njihovih odnosa?

Pazi, cinjenica je da su stari Grci više cenili tragediju od komedije, narocito su isticali PROCIŠNJENJE DUŠE KROZ PATNJU. (paatos)

A ubedjen sam da je tako i danas.

Komedija se manje ceni od tragedije ali pošto klasicna tragedija danas ne postoji, onda se komedija manje od ceni od realisticnog spisateljstva.
(To ne važi samo za drame vec i za prozu)

Kad je u pitanju odnos REALISTA KNJIŽEVNOST protiv AVANGARDE (koju bi definisali kao rušenje postojecih obrazaca i pravila) onda ceš više naci onih koji cene REALIZAM dok ce retko ko razum,eti avangardu.

Elem, da se vratim na kladionicu.

Prvo i durog mesto kod prica osvajaju žene po mojoj prognozi. Prvo mesto ici ce  gospodji B, drugo Otaku. Sledice ih Boban a dobro ce proci i Ghoul, ne baš kao Boban ali ok.

fila, baby, simpaticna mi je tvoja dobrocudnost i naivnost, pa cu ti krajnje dobronamerno savetovati da ni u ludilu ne pomisljas da ulozis ikakvu svoju imovinu u kladjenje na kandidate koje si naveo.

izgubices, i to katastrofalno.

Pazim... ali necu te ubedjivati koliko to sto pricas nema veze sa zivotom. Vidim da si postavio definicije tragedije, patosa, komedije, realizma, avangarde... ali ne ide to tako care.

Quotecinjenica je da su stari Grci više cenili tragediju od komedije, narocito su isticali PROCIŠNJENJE DUŠE KROZ PATNJU. (paatos)

Nije cinjenica da su Grci vise cenili tragediju od komedije. Na pr. u "Zabama" Aristofan se neverovatno lucidno sprda sa estetskim nacelima Eshilovih i Euripidovih tragedija. Tu je komediograf nikad gore nasprdao dvojicu tragickih mudonja i to savrseno pije vodu. A Aristotel samo na jednom mestu u Poetici govori detaljnije o komediji .. i tada nikako ne vrednuje celu vrstu, vec samo ukazuje na razlike u mimezi, predmetu mimeze, stil, istorijsko poreklo itd. Komedije su se poput tragedija izvodile na Dionisijama i nikada niko nije umanjio Aristofanovu vrednost u odnosu na nekog od tragicara.
Pomesao si pojmove "pathematon katarsis" i "pathos" i, naravno, slobodno protumacio patos. Patos je dramatursko sredstvo - a "prociscenje duse" se vrsi kroz dozivljavanje afekata sazaljenja i straha, samim tim se vrsi i njihovo prociscenje iz same gledaoceve psihe....  bla, bla, bla pstoji bezbroj tumacenja same katarze. Ako hoces da steknes blagog pojma o ovome - za pocetak procitaj Poetiku, pa onda procitaj Poetiku sa komentarima Zdeslava Dukata. Onda ce ti neke stvari biti malo jasnije. Nemas potrebe da se vise opterecujes.  

QuoteKomedija se manje ceni od tragedije ali pošto klasicna tragedija danas ne postoji, onda se komedija manje od ceni od realisticnog spisateljstva.
(To ne važi samo za drame vec i za prozu)

QuoteKad je u pitanju odnos REALISTA KNJIŽEVNOST protiv AVANGARDE (koju bi definisali kao rušenje postojecih obrazaca i pravila) onda ceš više naci onih koji cene REALIZAM dok ce retko ko razum,eti avangardu.

Otkud' tebi sve ovo?

fila, nesto sam fila-ntropski nastrojen danas, evo ti jos 1 savet:

NEMO' D' UČIŠ PIJANICU KAKO SE POVRAĆA!

Quote from: "ghoul"fila, baby, simpaticna mi je tvoja dobrocudnost i naivnost, pa cu ti krajnje dobronamerno savetovati da ni u ludilu ne pomisljas da ulozis ikakvu svoju imovinu u kladjenje na kandidate koje si naveo.

izgubices, i to katastrofalno.

Ma, bacene pare, i ja kazem. :wink:I, da,  ja se ne ljutim na ghoula sto govori i u moje ime, ali ne znam hoce li mu Boban biti ovako naklonjen.  

Nyarlathotep, aj ne moj me držati za rec.
Pokušavao sam samo da uprostim stvar,da sažmem.

POETIKU ne samo da sam citao vec je i polagao
(Nisam se vracao na nju par godina i u medjuvremenu imao vojno ispiranje mozga ali se glavnine dobro secam)

Aristofanova Lizistrata, Ptice, Mir komedije su kojim sam oduševljen ali je ARISTOFAN jedan velikan u odnosu na trojicu tragichara - (Eshil Sofokle, Euripid) koji se skoro uvek u svakom podsecanju na antiku spominju prvi. I gledacu da pronadjem literaturu u kojoj sam zaista pronašao stavku o komediji kao manje vrednoj.  (Gledište je preživelo i do Šekspirovog doba)
Al' da se ne ubedjujem.

Kad smo vec poceli graota bi bila da prestanemo...
Zato...
...nema ubedjivanja - naravno... u pitanju su najprostije stvari. Znam ja mnogo njih sto su je polagali (Poetiku), a to zaista nista ne znaci. Samo, pitam se gde si je polagao? Kod koga? Kako i zbog cega? S obzirom da si je polagao, dve stvari bi bile neoprostive: da si je polagao na katedri za opstu knjizevost i teoriju knjizevnosti na Filoloskom faksu, ili da si je polagao dramaturgiji na FDU. Ostale akcije «polaganja Poetike» ne uzimam za ozbiljno.
Mene je samo zaprepastilo takvo frljanje sa silnim pojmovima poput realizma, komedije, tragedije, avangarde... mislim, ne treba neka silna skola da se o tome opusteno prica, ali kad se nesto bas TVRDI onda to mora biti krajnje na mestu i istinito argumentovano.  Ne daj Sothothe da neko ko je klasicno obrazovan ovo procita.

Inace, neumesno je porediti tragicku trijadu sa Aristofanom - znas, ona stara "babe + zabe".

QuoteGledište je preživelo i do Šekspirovog doba

Samo, od Euripida (ili 'ajde Aristotela) do Sekspira nije stvaralo pet iole bitnih tragicara, a teoreticara jos manje. Sta, od pisaca... Seneka , Vebster     , Marlou   ... teoreticari: Horacije , Kvintilijan  (ako se moze uzeti za teoreticara knjizevnosti, a ne  puke retorike) i nesretni Pseudo Longin (ni po cemu bitan) .  Kvantitativno najvise toga u dramaturgiji (bilo u teoriji ili cisto u tragickom stvaralastvu) se pojavljuje tek posle Sekspira, ako ne racunamo grcku tragicku trijadu, staru i novu aticku komediju, malo sacuvane aleksandrijske skole i na momente stvarno sjajnu rimsku palijatu (i ajde ono malo fragmentarne bede vrlo nepopularne i nerazvijene rimske tragedije). Mozda govoris o dubinama estetskih nacela na kojima je pocivala komedija del arte, il' mozda po koja visokoumna dvorska maskerata? Ne znam sta je to bitno moglo da se sacuva do Sekspirovog doba (tj. elizabetanskog, kasnije od 1603. jakubinskog perioda eng. istorije) kada tek kasnije dolazi do franc. klasicizma, samim tim do jos jednog teorijskog polu-iseravanja Nikoloa Boaloa (pukog podrazavanja Horacija...). Hocu reci - sta je to postojalo u teoriji dramaturgije od sredine prvog veka nase ere do pomenutog kraja sesnaestog veka kada se Sekspir zahuktao? Koje glediste, kada od Horacija do Boaloa  (Kornejeve teoretske skicice ne racunam) nikakvo bitno teorijsko stanoviste nije bilo ni postavljano? Vakum. Ni u Labudovo vreme se nije mnogo teoretisalo o dramskom pesnistvu – tada su ljudi (obican narod, ili vlastela – nebitno) prosto uzivali u onome na bini... Ili su me one silne knjige i oni ljudi slagali?  Opet miss...
Kazem, znam dvocifren broj onih koji su polagali Poetiku - ali, kao sto rekoh, to ama bas nista ne mora da znaci. Isto tako poznajem i ljude koji je nikada nisu pipnuli, a imaju mnogo zdraviji (i strucniji) odnos prema knjizevnosti od mnogih "polagaca Poetike". Primer za njih su ti upravo neki ljudi sa ovog foruma. Na svu srecu vecina tih poetiko-polagaca se nikada nece baviti knjizevnoscu.  
Nista licno i pozdrav, o slobodni erudit

Quote from: "Nyarlathotep"
: da si je polagao na katedri za opstu knjizevost i teoriju knjizevnosti na Filoloskom faksu, ili da si je polagao dramaturgiji na FDU. Ostale akcije «polaganja Poetike» ne uzimam za ozbiljno.

polozen ispit na fdu ti je slaba garancija. nego, zar se Poetika najozbiljnije ne proucava na filozofskom, ne znam

Poetika i nije preterano bitna filozofima (mozda klasicnim filolozima?) samo zbog cinjenice da se u njoj iznose neki od osnova knjizevne teorije i estetike, sto ih preterano  i ne zanima. Filozofima to nikako nije zanimljiva materija - Poetika predstavlja prikupljena, prilicno nesredjena, Aristotelova predavanja koja najvise govore o tragickom pesnistvu, a nesto manje o epu, ditirambu, komediji i o podrzavanju u umetnosti uopste. To je  delo bukvalno o tome kako treba pisati tragedije - znaci, normativna je, ne deskriptivna i odnosi se samo na knjizevnost (dramaturgiju, umetnost). U njoj nema nekih sirih filozofskih razmatranja bilo kakve vrste.
Na opstoj knjizevnosti Poetika se proucava u vise navrata (u vise predmeta na razlicitim godinama) i to sa vise razlicitih aspekata: kao veliko delo rane knjizevne teorije, kao tadasnja istorija dramskog pesnistva, kao tadasnja kritika Sofokla, kao delo u kom se iznose izvesna estetska nacela i koje u kontekstu sveopste estetske misli o knjizevnosti ima vrlo veliki znacaj.

Nekako mi je bilo logicno  da se na FDU Aristotelu ozbiljno pristupa.

Pa?
U cemu je problem?
Ne sporim ništa od onog što si napisao, samo dodajem da sam (van Poetike) slušao od predavaca da se komedija u doba Antike slabije cenila od tragedije.

- Nije toliko bitno gde se poetika polaže.
  Bitno je kad.
  Polagao sam je 1999. i veoma dobro je spremao secam se.
  Sad je 2004.
  Nakon tog ispita nikad se nisam vracao na nju (sem u razgovorima) i znanje mi se gubilo i gubilo. (U medjuprostoru išao i u vojsku gde mi je mozak ispran, doživljavao traume zbog bliske rodjake koja se borila za život a zna se da u trenutcima velikih šokova i patnji mozak zna da blokira) i nisam imao kad da se vratim na Poetiku, a ZABORAV cini neverovano mnogo.

Elem, kod dramaturgije nakon antike ne postoje jednostavne podele. Samo u poslednjih 100 godina rodjeni su pravci kao što su avangarda, ekspresionizam, epsko pozorište, filozofska drama (Sartr), simbolisticka i poetska drama i ritualni teatar.
Ja kad kažem REALIZIAM u stvari mislim na ZOLIZAM, na Emila Zolu i njegovu Terezu Raken. (Ono šta je u životu to je i na sceni, smrt - strast - suze, svet bez romanticarskog ulepšavanja) itd.

Zolin sam poštovalac  ali i apsolutni protivnik jer se zalagao samo za dramaturgiju koja je bliska njegovom nacinu pisanja.
Kad kažem REALISTICNO znaci mislim na njega a kad kažem AVANGARDNO nešto nalik na Joneska.

Moraš se složiti sa mnom da avangarda ima manje pristalica i obožavatelja. Za shvatanje nje potrebna je publika elasticnog nacina moždanog funkcionisanja.

Quote from: "FiL DeviL"
Nije toliko bitno gde se poetika polaže.

Bitno je, veruj mi. Razlicito joj se prilaza, razlicito detaljno se obradjuje - ali, cemu ovo? Postaje besmisleno...

Quote from: "FiL DeviL"
(U medjuprostoru išao i u vojsku gde mi je mozak ispran, doživljavao traume zbog bliske rodjake koja se borila za život a zna se da u trenutcima velikih šokova i patnji mozak zna da blokira) i nisam imao kad da se vratim na Poetiku, a ZABORAV cini neverovano mnogo.

Dobio si opravdanje.

Uzivaj...

To je  delo bukvalno o tome kako treba pisati tragedije - znaci, normativna je, ne deskriptivna
Normativna?... nece biti da Aristotel govori kako treba proizvesti katarzu, vec na osnovu neceg postojaceg govori o delovanju tog neceg. Uostalom, i Kornelije kaze da je deskriptivna!  

Blago meni i Korneliju  

Ko da Aristotel u Poetici govori samo o katarzi - spominuje je samo jedanput, a ti je uzimas kao glavni argument za pobijanje moje ocigledne izjave.

Inace, donekle je deskriptivan pristup koji Aristotel ima u Poetici (Aristotel sistematski nabraja delove i svojstva tragedije), ali sustina njene prirode je normativno determinisanje samih estetskih kvaliteta postojecih (i idealnih) tragedija, zatim NORMATIVNO odredjivanje obaveznih formalnih delova.
On govori o postojecim tragedijama, ali takdje on govori koje su tragedije uspele i neuspele.

Cim postoji kriticki sud koji neko knjizevno-estetsko-teoretsko pravilo ustanovljuje ispravnim i uzima ga za nacelo ili opstu normu (a Aristotel to u Poetici radi), a neko drugo smatra i vrednuje kao nepravilno, manje vredno ili nevazece, taj sud je cisto NORMATIVNE prirode i spada pod normativnu poetiku.

Deskriptivna poetika se bavi cistim opisivanjem dela, a ne davanjem nekih opstih zakona forme i sadrzine, ili estetskih principa.
Aristotel na deskriptivan nacin, odredjuje opstevazece norme idealne tragedije. On  ne govori samo o tome kakve su postojece tragedije, vec i koje se od njih mogu uzeti za prave uzore, koje tragedije imaju sve potrebne delove (koji su ti delovi, i kojim se redosledom u tragediji nizu) + mnogo toga jos - znaci propisuje pravila.
Koju ti je ocenu cika Kvas dao?

Quote from: "Nyarlathotep"Blago meni i Korneliju  

Ko da Aristotel u Poetici govori samo o katarzi - spominuje je samo jedanput, a ti je uzimas kao glavni argument za pobijanje moje ocigledne izjave.

Inace, donekle je deskriptivan pristup koji Aristotel ima u Poetici (Aristotel sistematski nabraja delove i svojstva tragedije), ali sustina njene prirode je normativno determinisanje samih estetskih kvaliteta postojecih (i idealnih) tragedija, zatim NORMATIVNO odredjivanje obaveznih formalnih delova.
On govori o postojecim tragedijama, ali takdje on govori koje su tragedije uspele i neuspele.

Cim postoji kriticki sud koji neko knjizevno-estetsko-teoretsko pravilo ustanovljuje ispravnim i uzima ga za nacelo ili opstu normu (a Aristotel to u Poetici radi), a neko drugo smatra i vrednuje kao nepravilno, manje vredno ili nevazece, taj sud je cisto NORMATIVNE prirode i spada pod normativnu poetiku.

Deskriptivna poetika se bavi cistim opisivanjem dela, a ne davanjem nekih opstih zakona forme i sadrzine, ili estetskih principa.
Aristotel na deskriptivan nacin, odredjuje opstevazece norme idealne tragedije. On  ne govori samo o tome kakve su postojece tragedije, vec i koje se od njih mogu uzeti za prave uzore, koje tragedije imaju sve potrebne delove (koji su ti delovi, i kojim se redosledom u tragediji nizu) + mnogo toga jos - znaci propisuje pravila.
Koju ti je ocenu cika Kvas dao?

polako, polako...
Ne znam ni sama zasto sam zvucala tako sigurno kada sam govorila o deskriptivnosti Aristotelove poetike...    
Mada, kada sam predlozila za seminarski temu o odnosu Aristotelove deskriptivne i Horacijeve normativne poetike,
asistent je rekao " Interesantno. To moze biti jako zanimljiva tema."
Mada sam ubrzo shvatila da to i nije nesto preterano interesantno.. Predlozivsi mu nesto kao- anticki teoreticari o inspiraciji, dobih odgovor "Ovo prvo vam je bilo inspirativnije"....
Inace, ja sam tek prva godina, tako da Kvas nije ni mogao da me oceni...
A zaista me interesuje- kako izgleda taj ispit iz OPSTE? Koliko si ga ti spremao/la? Kako ocenjuju? Kako si ti ocenjen/a? Neki extra savet?!
Pozdrav

"polako, polako..." nije frka koleginice, samo argumentujem  
Ma, kad sam ja spremao Opstu I, u nekih pet rokova ispit su drzali prvo Vladeta Jankovic, pa Rasa Mirkovic, pa Loma i Kvas. Svako od njih je furao asvoj spisak literature, pitanja, pristup.... ja sam bio osudjen na osam meseci asketizma, i fanaticno radio, tada bolno, a sada sam presrecan zbog toga (da mi je toliko snage za Opstu 3 i estetiku)... na kraju sam dobio prokletu 9 - jer sam vise insistirao  na mitolosko-etnoloskim i pozitivisticko-lingvistickim tumacenjima "Pesme nad pesmama", nego na ucitanoj verskoj simbolici nametnutog konteksta. No, prica o ovom ispitu moze ici u beskraj...

Moj seminarski rad na prvoj godini je glasio "Podzemni svet u Epu o Gilgamesu, Odiseji i Eneidi". Logicno za one koji me poznaju.

sto se tice profana i asistenata sa faksa - nikada nisam imao neka heavy losa iskustva. Svi su oni manje-vise OK, a neki su extremno kul i pametni ljudi.

pozd.

Hvala puno na informacijama.
Ja sam krenula sa tom asketskom idejom, pa sam se  nekako opustila, mada cu morati da se  vratim toj prvobitnoj ideji...
a sto se tice opste 3, rekose nam da je najobimniiija; a ni ta ideja polaganja estetike posle 3 godine mi nije bas najjasnija... no, srecno u svakom slucaju...
pozdrav