ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

o bre trto, ne govorim da je O Fortuna loša, nego da ne ide uz Apokalipsu


a Bruce Smeaton je napravio upravo vagnerovski skor za Piknik


eo, sad gledam da ona dobra melodija s početka je u stvari rumunska narodna pjesma, i realno je trebalo da se nađe neki istočnoevropski kompozitor da prati samu stijenu, ili da se ubace aboridžanski elementi


ovaj to nije učinio no je turio muziku iz katakombi






toliko od mene, nemam više šta dodati sem da čekam Trumana da presudi!

Quote from: Pizzobatto on 04-09-2015, 14:43:43
eo, sad gledam da ona dobra melodija s početka je u stvari rumunska narodna pjesma, i realno je trebalo da se nađe neki istočnoevropski kompozitor da prati samu stijenu

sto ne latinoamericki?
stenu prati brujanje, sto je efikasnije od bilo kog konvencionalnog skora. to je i ono lincovsko o cemu sam vec govorio

latinoamericki, jer cile je mnogo blizi aboridzinima nego susedna rumunija npr

FILMOVI braćo, FILMOVI, a ne zvona i praporci.

Dobar je Vangelis, dobar je i Žar. Dobri su i Vagner i Mocart. I Poledouris i Oldfild. Jedino za Britni ne znam.

Problem je što su Vangelis i Žan-Mišel toliko eksperimentisali sa zvukom, pa danas mnogi sintovi za koje su davali milione dolara i takmičili se ko će više, gotovo da su smešni. I umaraju kad se duže slušaju. Jedini kvalitet im je bio što su u trenutku pojavljivanja zvučali futuristički. Dobar deo toga bi danas zvučao bolje bez tih efekata. Ovaj problem se čak više odnosi na Žara. Sličan "problem" imao je i Herbi Henkok, recimo, u jednoj fazi karijere. Takvo je bilo vreme. Tako će i naša percepcija budućnosti, pa i njenih zvukova, biti pomalo smešna za 10-15 godina.

Ali, s druge strane strane, kada se posluša skor za Blejd Ranera, Antartiku... ili kad se probere među onim silnim Oksiženima, teško je ne pronaći nešto za svoj groš.

I da, moguće je istovremeno imati simpatije za Morisa i Žan-Mišela Žara. Meni je doduše prvi bitno draži.

PS. Kako to da elktronska muzika apriori ne valja? Pa znači da odbacimo Hendriksa, Beka, Meklaflina, BB Kinga i Čaka Berija, jer su svirali gitaru na struju?!

Quote from: Dzimi Gitara on 04-09-2015, 15:14:51
PS. Kako to da elktronska muzika apriori ne valja? Pa znači da odbacimo Hendriksa, Beka, Meklaflina, BB Kinga i Čaka Berija, jer su svirali gitaru na struju?!

to je elektricna
a ono da apriori ne valja i ja cu' juce prvi put

Quote from: Pizzobatto on 04-09-2015, 14:43:43
ovaj to nije učinio no je turio muziku iz katakombi

kad bolje razmislim, pa zar narastajucu pretnju (stene) ne moze dobro da proprati neka muzika iz katakombi

niko nije to ni rekao, štaviše, u početku se nije ni spominjala elektronika kao takva

prije svega, elektronika je još uvijek u povoju, možda čovjek ovlada njom kao što je ovladao klavirom ili električnom gitarom, ali za sada to baš i nije slučaj

da ne pričamo da je elektronika totalno logička, kompjuterska stvar, a umjetnost prilično intuitivna, i pomiriti to biće vrlo jebeno

zar nije Vangelis najbolji primjer za to...


--------


trta, ono je muzika za neki gotički zamak a ne stijenu usred divljine, ne ide brate, katakombe su ljudska tvorevina

Quote from: Pizzobatto on 04-09-2015, 15:43:48
da ne pričamo da je elektronika totalno logička, kompjuterska stvar, a umjetnost prilično intuitivna

te je sasvim svejedno da li se neko izrazava na pesku, sintisajzeru, listu ili trubi od maslacka

Quote from: Pizzobatto on 04-09-2015, 14:43:43
ovaj to nije učinio no je turio muziku iz katakombi

Quote from: Pizzobatto on 04-09-2015, 15:43:48
ono je muzika za neki gotički zamak

i, najednom na povrsini

pa ako cemo tako, da li muzika prati ljudskom rukom sagradjen objekat ili prirodni, a sve to pomocu ljudskom rukom sagradjenog instrumenta...

Ne znam kako da vam kažem, ali elektronska muzika počela je znatno pre Vangelisa i to u... hm... mnogo eksperimentalnijem/neslušljivijem vidu, mislim čujte malo Štokhauzena (mora da je prava umetnost a ne komercijala jer mi uši krvare): https://www.youtube.com/watch?v=Y1Psx24n3rM

I uopšte te vaše ideje o saundtrecima i šta može uz šta na filmu padaju u vodu pred primerima iz prakse :/ evo Eduard Artemjev je za Stalkera komponovao 95% elektronski saundtrek koji je toliko savršeno uklopljen da ga ljudi malne ne registruju prilikom gledanja i čuju samo onu Odu radosti na kraju.

mislim da nisi baš shvatila ono o čemu se pisalo, ili si prosto preletila pogledom, jer niko nije rekao da elektronska muzika ne može biti dobar saundtrek

btw, ne znam baš šta je Artemjev komponovao, pošto wiki tvrdi da je stara indijska pjesma u pitanju, samo elektronski obrađena, a ne komponovana, i da taj famozni procenat od 95% ne važi bar u dva smisla, da to nije Artemjevo djelo nego obrada antičke melodije, i da ništa nije kompletno elektronsko već je riječ o kombinaciji instrumenata

i Poleduris koristi elektronske elemente, i bilo bi fino uporediti upravo Vangelisova zastranjenja sa tim da elektronika može biti od pomoći

ja sam pričao prije svega o Vangelisu i Smeatonu, ali ako se već navalilo ka toj generalizaciji nije kao da generalni sud o elektronici nije objektivno negativan. Proljeće, laste i Artemjeva ne zaboravimo.

Aman, Jevtro, pusti ljude da se svađaju! 

No, zato nisam ni govorio o elektronskoj muzici po sebi, već samo o jednoj njenoj grani koja koristi sintisajzere da bi napravila melodiju. I Vangelis i Žar su o melodiji, jer kada nisu, kada pokušavaju da eksperimentišu sa teksturama i disharmonijom, jednostavno su trivijalni i lako zaboravljivi za današnje pojmove.

A što se tiče elektronike u filmskoj muzici uopšte, ako se dobro sećam, mislim da je Herman prvi upotrebio teremin (elektronski instrument) u filmu ... Dan kad je Zemlja stala? Ne proverava mi se, ali skoro da sam siguran. No, drugo je Herman. On nije upotrebljavao muziku samo radi patosa, već je ova i deo dešavanja u filmu (primer: muzika može nešto da kaže o nekom liku ili događaju šta se ne vidi direktno na ekranu). Kasnije imamo u THX-u baroknu muziku u elektronskom vidu, što ima nekog smisla kada se razmisli o temi filma, iako ja generalno preferiram kada se elektronika koristi za nešto što obični instrumenti ne mogu da proizvedu (u normalnoj upotrebi), što se u praksi često upotrebljava kada se opisuje poniranje u podsvest.

Trenutno nemam vremena ni da idem kroz kolekciju saundtrekova i gledam šta je elektronika a šta ne, ali znam da je bilo tu odličnih skorova (Soderbergov Solaris, Pi od Aronofskog, Refnov Drive...). Tako da nije problem u elektronici per se, bar ne sa moje strane.

A što se tiče Štokhauzena i kasnijih generacija kompozitora, smatram da postoji razlika između klasične i akademske muzike, univerzalnih vrednosti i individualnih izdrkavanja, umetnosti i nauke u službi umetnosti ("music is math" je naziv jedne kompozicije benda Boards of Canada) i sl. Ali to je već problem druge vrste.

Upravo sam poslusao i (ne) preporucujem:

Mnjah meni je svaki skor koji nije napadan i koji lepo prati filmske slike i kadrove dobar. A sto se tice saundtreka, e to je druga prica. Recimo, Dorsi su mi bili bas cheesy u Apokalipsi i uopste pojedini filmovi iz tog perioda koriste neku katastrofa hipi muziku (ne govorim o Dorsima ovde), maltene imam osecaj da gledam mjuzikl. To ne-dobro. Harold i Mod su najsveziji primer.

Evo, baš kod Isterivača đavola sam se oduševio koliko se Fridkin kontroliše i pušta čitave scene da se odvijaju bez ikakve muzičke podloge. Treba i to znati.

Quote from: Pizzobatto on 04-09-2015, 19:05:59
mislim da nisi baš shvatila ono o čemu se pisalo, ili si prosto preletila pogledom, jer niko nije rekao da elektronska muzika ne može biti dobar saundtrek

Može biti, meni se od nekih diskusija ovdašnjih lako zamuti u glavi...

@ridiculus: dobar post a dobar i savet :/

@Ridiculus

Tako je, muzika ne treba bas uvek da bude karakter za sebe i da 'gusi' film osim kad tip filma to dozvoljava, recimo najsveziji primeri Only Lovers Left Alive, Horns, ili A Girl Walks Home Alone at Night itd. Nazalost znalo se preterati u koriscenju muzike u proslosti (kao sto sam gore pomenula) mislim da su danasnji autori uglavnom svesni toga.
Meni je najbolji skor onaj koga skoro i da ne primecujem (s obzirom na to da nemam neki odnos prema instr.muzici). E naravno, lepe filmske teme se itekako pamte...

''Dorsi su mi bili bas cheesy u Apokalipsi''

štaaaaapuaovzauvktzuovzubpubopi??"??#?#?#

bacite je lafovima!

Hehehe well hello, izvinjavam se maestro, samo nastavite.

Linkin u odsustvu Linkina 

Ko je Linkin u odsustvu Linkina?

Vijetnam okupan napalmom uz The End je genijalna stvar

pogledao sam ponovo rock, dosta se toga promenilo, a malo se toga nije promenilo
kada govorimo o tome sta se zapravo desilo tim devojkama, u filmu se nudi nekoliko mogucnosti - nesreca, silovanje, ubistvo, paganska ritualistika propracena nestankom, geomagnetna svojstva tla sa uzrocnom promenom ponasanja, i nlo. a od svega toga nlo kao najverovatnije
u prilog paganskog u filmu figurira 'vrag koji na rock-u ceka hiljadama godina', i raskalasno ponasanje devojaka na steni, koje je moglo biti prouzrokovana koliko paganskim, toliko i delovanjem sunca, ili onog istog magnetizma. podsetimo da takvog, raskalasnog ponasanja, samo pojacanog, imamo i u wicker-u. pagansko je i lezanje devojaka neposredno pred nestanak, one naprave kvadrat, ali ih ima cetiri, pa je to najverovatnije zbog toga. najdvosmislenija sentenca iz tog perioda filma, da sve ima svoj pocetak i kraj, i da za sve postoji vreme i mesto, na kraju ispadne da nije uopste dvosmislena. recimo i to da u njoj nema niceg paganskog, i da se najverovatnije mislilo o evoluciji. na pagansko ukaze jos jedna recenica ' pogledajte, ne dole, gore, u nebo', s tim sto ona meni vise ukazuje na ufo
nlo pak ima jace adute, crveni oblak koji se pojavljuje upravo u vreme nestanka, zaustavljanje satova (moglo bi to biti i uticaj onog magnetizma, ali i, sto je malo verovatno, zaboravljanja da se naviju), svetlo koje se te noci pojavljuje na milju od stene, cuveno 'pogledajte, ne dole, gore, u nebo', i cuvenije 'znamo gde su otisle'. jasno je da to 'znamo gde su otisle' vise implicira nlo od, neba, recimo. najbitnije, implicira da su jos uvek zive
skor ne funkcionise kada se devojke sa piknika penju na stenu, ali zacudo, taj isti skor funkcionise kada momak iz sirotista, u potrazi za gazdom, pronadje istog u agoniji. napominjem da je i meni nejasno kako sad pa to

Quote from: trt-mrt on 05-09-2015, 11:27:02
nlo pak ima jace adute

a možda, ipak...

http://ljudska_splacina.rs/2009/07/picnic-at-hanging-rock-1975.html

PICNIC je, u suštini, film o juxtapoziciji civilizacije i prirode                   jeste, ali samo u slucaju matematicarke

o (ne)kongruentnosti damskih rukavica u australijskoj divljini              nisam ni znao da je to drugi naziv za komplementarno, ako je ta kongruentnost uopste komplementarnost 

o kontrastu tvrdih, milenijumskih stena i nežnih, odjučerašnjih dama               a na trenutak, kad skinu carape, ucinilo mi se da je rec ipak o sjedinjavanje

kada se ovi disparatni elementi sudare na 'visećoj steni' – mekši popušta                 pa to je i pisalo u novinama

iako je film otvoren za tumačenja, gomila sitnih detalja ipak naglašava ljudski faktor: društveni odnosi, socio-istorijska slika australije tog doba (na prelomu 19. u 20. vek), a naročito viktorijanska sexualna represija izvezena i implantirana u jedan ambijent koji joj je potpuno stran                  a veza sa nestankom?

suncem opaljena pustara australije umesto magluštinama i kišom pokrivene engleske.                sta?!

naglašavanjem sexualnih motiva (a naročito u dužoj verziji koju sam ovog puta pogledao) sugeriše se da su te nestale cure zapravo pobegle iz jednog opresivnog društva u pomalo jezivu, ali ipak otvoreniju prirodu u kojoj mogu da golišave trčkaraju bez cenzure.                    zar se ovo ne kosi sa 'o kontrastu tvrdih, milenijumskih stena i nežnih, odjučerašnjih dama'

mistične sile pradrevne australije samo su očigledna metafora                  a sta sa istinom?

zbog toga, iako film nije explicitan u svojim značenjima i dopušta i druga čitanja (kao manje verovatna), PICNIC je pre svega film o ženskoj liberaciji koja je                 koja je kulminirala njihovim hipnotiziranim  i ne bas srecnim odlaskom u pukotinu

Quote from: Ghoul on 05-09-2015, 12:57:34
a možda, ipak...
http://ljudska_splacina.rs/2009/07/picnic-at-hanging-rock-1975.html

najbolje, ili najgore je sto sve to moze da se cita i tako

ono o lincu je dobro

uzgred, i meni je ta paganska opcija najmanje verovatna. to je bata naveo kao 'paganskim vizijama moći prirode'. koliko znam, paganska vizija moci prirode bi ukljucivala recimo udar munje, al bas nestajanje

Trzecia Czesc Nocy (1971)

prava je retkost naici na nesto prozeto potpuno pogresnim, i to sa ovakvim stepenom osecaja za nepogresivost u primeni pogresnog, da je odati priznanje tome ono sto najmanje mozete uciniti.
desava se da je pogresno na snazi neko vreme, ali da ga onda zameni nesto ispravnije. moze se pogresno vratiti, ali smo bar na trenutak predahnuli. retkost je da pogresno kumulira samo pogresnije u nezadrzivim naletima greske. pogresno do te mere da je jedino ispravno eksperimentalno hranjenje larvi
cameo berceka u glavnoj ulozi i gitarski rif nepogresivo istovetan onom iz once upon a time in the west
remek delo pogresnog. must see!!!

  Noice.

E sad jos samo da pogledas Diabel, period piece, kostimi i to!

edit, inace ja smatram The Third Part...hororom.

Quote from: trt-mrt on 07-09-2015, 14:34:58
Trzecia Czesc Nocy (1971)

evo to isto, al malo suvislije sročeno:




http://ljudska_splacina.rs/2009/05/third-part-of-night.html

Nadam se da ce ga uskoro izdati Mondo Vision u BR verziji, vec dugo vremena stoji pre-production. Izgleda da je La note bleue prioritet trenutno.

Pogledao sam skoro Boris Godounov u restored izdanju, izmedju ostalog - vizuelno fascinantan film.

preporucujem ti i boris tadic

Quote from: Ghoul on 07-09-2015, 14:43:51

Quote from: trt-mrt on 07-09-2015, 14:34:58
Trzecia Czesc Nocy (1971)

evo to isto, al malo suvislije sročeno:

http://ljudska_splacina.rs/2009/05/third-part-of-night.html

radi se o filmu koji savršeno genijalno hvata objective correlative ratnog užasa i besmisla ratnog stanja – ali ne na banalno dokumentarno beležnički način (tipičan za, recimo, srpski film), već na indirektan            a sva ona direktna ubistva su dakle indirektan nacin?

i kod zulawskog je RAT samo metafora ljudskog stanja               rat nije nikakva metafora, postoji rat i onda neko ljudsko stanje u njemu

genijalno, kako i prilični, zulawski shvata da se užas ne može adekvatno preneti beležničkim stilom (vidi: savremeni hrvatski, bosanski, srpski... 'film') – i zato užas i apsurd i iracionalnost i ogavnost rata on prenosi služeći se svojim osobenim stilom frenetičnog sturm und dranga i opsesivne ikonografije frenetičnih ljudskih figura koje su stalno u bekstvu                   da, samo sto je to malo previse u bekstvu

kroz nepregledne hodnike, uske prolaze, vrata i prozore, stepeništa, lavirinte, kraj oljuštenih zapuštenih zlokobnih moderno-gotskih zgrada                  eto vidis koliko previse

ovo je ikonografija nemira, sumnje                sumnjam

TO JE TO! TO JE UŽAS!             pa to i ja reko'

Quote from: Dybuk on 07-09-2015, 14:40:57
Noice.

E sad jos samo da pogledas Diabel, period piece, kostimi i to!

edit, inace ja smatram The Third Part...hororom.

gledao sam diabel, ovaj isto ponovio jer ga se uopste nisam secao

ne znam, meni je kraj giallo

Mrt ne dokazujes nista osim svoga sljepila.

a dokaz?

Quote from: Dybuk on 07-09-2015, 14:40:57
edit, inace ja smatram The Third Part...hororom.

nemam pojma, ne mogu na ovo da gledam kao na horor. drama https://en.wikipedia.org/wiki/The_Third_Part_of_the_Night

ma ne mogu na ovo da gledam uopste

drama/horror/war kaze Imdb. Njihovi tagovi nisu uvek dobri ali s ovim se slazem.
Kazem zato sto je ovo moglo slobodno da ide i na sta sam lepo od horora gledao...ma, nema veze

Quote from: Dybuk on 07-09-2015, 15:53:47
Kazem zato sto je ovo moglo slobodno da ide i na sta sam lepo od horora gledao

sta sam LEPO od horora gledao?!

LEPO!?

Pa da...hej, ono tvoje je bila kritika filma?   Izvin'te nisam razumela. Meni je film odlican.

Quote from: Dybuk on 07-09-2015, 15:58:19
Meni je film odlican.

ima još nade za tebe...

Moram da donekle revidiram svoj stav o Sedmom sinu (Seventh Son), filmu koji je režirao Sergej Bodrov i koji je odstojao nekoliko godina posle snimanja dok nije pušten u javnost.

Daleko je ovo od odličnog filma, ali je isto toliko daleko od jako lošeg, kako sam ga ja prethodno opisao. No, i sam sam rekao da sam "prespavao" dobar deo filma, što ponovno gledanje dokazuje da nije trebalo da pripišem samom filmu, već trenutnom raspoloženju.

Glavne tačke korekcije:
1. ovaj film je vizuelno prelep. Fotografija je najlepša koju sam video u ovakvoj vrsti filma još od Snežane... valjda? (Hobit? Ma kakav Hobit!) Efekti su fenomenalno uklopljeni (transformacija u međeda, recimo), a dizajn odaje osećaj drugog mesta.
2. Džef Bridžiz je, u stvari, vrlo dobar, i na tragu onoga što je radio u True Grit: ciničan i povremeno komičan lik, koji govori vrlo nerazumljivo, ali u stvari je vrlo kompetentan u tome što radi.

Dakako, priča (iako je rađena po romanu) je vrlo stereotipna, i glavni likovi (dvoje mladih) su zaboravljivi, tako da bi ukupna ocena - koju obično izbegavam da dajem - bila u rangu 6/10.

P.S. Ali, Antje Traue... uh, Bože, Antje Traue! 

Pa da lep je to i veoma gledljiv filmic.

Quote from: Ghoul on 07-09-2015, 14:43:51
evo to isto, al malo suvislije sročeno:
http://ljudska_splacina.rs/2009/05/third-part-of-night.html

'ovo je film kakav može da napravi samo neko ponikao u katoličkoj sredini – što je mene, dok sam ga gledao, navelo da ustvrdim da je katoličko podrijetlo maltene neophodno za veliku umetnost ove vrste, zbog specifičnog angsta koji katolicizam proizvodi u svojim podanicima, a koji pravoslavci i puritanci nemaju + zbog genetske, arhetipske ikonografičnosti i ljubavi prema slici inherentne katolicizmu'

''i ljubavi prema slici inherentne katolicizmu''

mozda je stvar samo u skoli, ali je fakat da vizuelno lepi filmovi dolaze iz tog dela sveta (ili su dolazili)

Slobodno preskočiti - Pleme (Плем'я), Izvan/sebe (Self/less) i Zemlju stranaca (Strangerland), a naročito prvi i treći.

nači niđe krštenoga filma ove godine...

Quote from: NGboo on 08-09-2015, 21:49:46
Slobodno preskočiti - Pleme (Плем'я), Izvan/sebe (Self/less) i Zemlju stranaca (Strangerland), a naročito prvi i treći.

Pretpostavljam da je Self/less, ako ništa drugo, barem lep za oko, pošto je u pitanju Tarsem?

Quote from: ridiculus on 08-09-2015, 22:39:37Pretpostavljam da je Self/less, ako ništa drugo, barem lep za oko, pošto je u pitanju Tarsem?

Recimo da ima svetlih trenutaka, ali čak je i po vizuelizaciji slabiji od prethodnih Tarsemovih filmova.

Steta za Pleme, ali mi je istovremeno malo i laknulo.

Quote from: ridiculus on 08-09-2015, 22:39:37

Quote from: NGboo on 08-09-2015, 21:49:46
Slobodno preskočiti - Pleme (Плем'я), Izvan/sebe (Self/less) i Zemlju stranaca (Strangerland), a naročito prvi i treći.

Pretpostavljam da je Self/less, ako ništa drugo, barem lep za oko, pošto je u pitanju Tarsem?

šuplje na sve strane, žao mi što sam utrošio skoro dva sata života.