ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Unapred se izvinjavam na svom neznanju, ali ne razumem što je ova priča toliko bitna. Ajde da je napisana 40.-ih godina prošlog veka pa da kažemo "interesantno" (mada, čak ni tada "fenomenalno"), ali ovako nije mi baš jasno. Meso koje misli, okej, to smo kao mi, greška jel'te prirode; poslednja rečenica ("nije lako biti sam u svemiru" ili slično) isto je u redu, ali ne razumem svu tu frku.

A da mi je žao što nema više te trafike, žao mi je...

Мића је у праву, то је већ објављено у ПЗАБ број 2064,
и то 19. јула 1991, под насловом "Здраво, овде месо које
пева..." (тако, са три тачке) а уредник је био
др Зоран Живковић. Превод је био други, друкчији,
разликује се већ од прве реченице. Преводилац је сада
барем потписан иницијалима В. С, а тада је било
по принципу "нема имена на метку", наиме
није био потписан уопште.

mac: прича је важна управо зато
што није номинирана 1940-тих него 1990-тих, а припада
том типу прича, тој врсти прича, за коју многи млади људи
данас мисле да је застарела и превазиђена.


Није застарела. Није превазиђена.



У причи, ми нисмо грешка него једна етапа у еволуцији
природе, етапа која је . . .  ех, па, на њиховој планети
застарела и превазиђена. Штавише већ и непојамна, њима,
овим роботима који истражују свемир.

Велика је вероватноћа да ће тако некако и бити, и то за само
стотинак хиљада, можда милион година од данас. А шта је
милион година, то и није неко време, па, 65 пута толико је
прошло од нестанка диносауруса. А они су владали светом око
сто педесет милиона година.

О, туго! Ми нећемо толико дуго!

Quote from: "Aleksandar_B_Ned"У причи, ми нисмо грешка него једна етапа у еволуцији природе, етапа која је . . .  ех, па, на њиховој планети застарела и превазиђена. Штавише већ и непојамна, њима, овим роботима који истражују свемир.

Prihvatam tvrdnju da će se vremenom ljudska rasa premetnuti u nešto što sad ne možemo ni da zamislimo, ali ono malo znanja iz "ksenobiologije" što sam pokupio mi govori da u svemiru ima mnogo više mislećeg mesa nego mislećeg bilo čega drugog. Naravno i meso na bazi silicijuma je isto meso. Zapravo, ti roboti istraživači treba da budu iznenađeni upravo kad nalete na oblik inteligencije koji nije meso koje misli. Bar ja tako mislim Možemo stvari da postavimo i ovako: koliko civilizacija (meso koje misli) dolazi na jednu supercivilizaciju (sve ostalo što misli)? Po meni taj broj je mnogo veći od jedan.

To je ono što je manje-više prihvaćeno opšte stanoviše danas, i nema veze sa antropocentrizmom. I kad onda istraživači svemira na dve strane Zabavnika krenu da se iščuđavaju to mi deluje prilično lirski, ali ne i epski (u smislu da lepo izgleda kao misao, ali zapravo nema veze s istinom).

Погледајте ко истражује Марс данас. Ко се котрља
тамо; њих двојица који не могу умрети.

А и на Хаблу (Hubble) нема меса,
осим ако нисмо уградили у телескоп и једног плавичастог клона
Миће Миловановића

ево ОВАКО плавичастог клона инжењера Мићe Миловановића:



да притисне окидач камере кад год са Земље стигне
порука "Пази, ссссСад ! . . ."

Ко снима Јупитер и Сатурн годинама изблиза, ко се спустио на
Титан

ЗАБОГА   ПА   ТА   ПРИЧА   СЕ   ВЕЋ   ДЕШАВА

Čovek je uvek sam kriv za sve što mu se događa.  

Čovek je poslao par elektronskih kola po Sunčevom sistemu, u redu. Ali i dalje je pokretač civilizacije Čovek, a ne njegova mašina. Čak i kad budemo napravili misleće mašine, i kad nestanemo, i kad nas one zaborave i krenu da istražuju svemir, opet će u svemiru naići na više mislećeg mesa nego na misleća pozitronska kola.

Naravno, sve je moguće, ali kao što znamo da vodonik čini 99% svemira, i kao što vidimo da mnoge zvezde imaju planete, tako je logično i da je svaki život nastao evolucijom, i da je na bazi ugljenika (tj. meso).

Moguće je da je Život redak u svemiru. Moguće je da je svaka supercivilizacija prešla sa ugljenika na nešto čudesno. Ali mi je malo verovatno da se svemirski istraživači iščuđavaju mislećim mesom.

Цењени    ,


(1)  Изашао је нови, седамнаести број часописа "Астрономија", са ознаком да је за јануар и фебруар 2006, и са новогодишњом Деда-Мраз-капицом на слову А. На насловној страни је добро позната галаксија Сомбреро, која у астрономским каталозима има две различите регистрације (NGC 4594, M104) а удаљена је 28 милиона светлосних година. То значи да је та слика стара 28 милиона година; срећом, није бурек, јер замислите кад би Вам неко сервирао бурек стар двадесет осам милиона година...   :)  

Али, слика није (као што је уобичајено) у природним бојама, него је сведена на сиву боју, тј. црно-бела је, ваљда из разлога неких естетских порива, и још је нагнута под углом од око 45 степени, отприлике исто као и новогодишња капа на слову А.
Ова корелација нас наводи на помисао да је ликовни уметник промашио хоризонталу и код капе, и код сомбрера отприлике једнако, и вероватно и сам, један секунд након комплетирања ове насловне стране, завршио "у хоризонтали".





Цена је разумних (за овај квалитет) 220 динара, мада, морамо приметити да стари, легендарни, умерено-еротски часопис "Плејбој", који сада у Србији излази на српском језику и то ћирилицом, има још виши технички квалитет а кошта само 170 динара, можда због већег тиража и скупље продаје рекламног простора. ("Плејбој", енгл. Playboy, ћирилицом, то ни многи најупорнији борци за српство нису очекивали. Најзад, најзад и њима да сине барем један зрак сунца, однекуд! Хм, па баш из фото-студија, где се сликају те јако згодне... )

Ако Вам је воља да ипак уштедите тих 220 динара, шаљемо Вам, као прилог, ову штедну касицу-прасицу која је патентирана "код Кир Јање у Врање", а коју смо добили од проф. Јадранке Барзут:



Сазнајемо, из "Астрономије", да 29. марта 2006. треба да буде помрачење Сунца, а у априлу 2006. европска сонда "Венера експрес" треба да стигне до, хм, погодите које планете ...  

(Hint: не до Марса.)

Чланак у коме је, у прошлом броју, др Милан М. Ћирковић предложио укидање агенције НАСА, добио је у овом броју, на стр. 23, прилично опширан и озбиљан, аргументован одговор од једног грађанина, који је потписан као Аца Филиповић из Ниша.

На стр. 24-5 је чланак др Владимира Ајдачића (дакле, то је старији Ајдачић, не треба га мешати са његовим сином, др Дејаном Ајдачићем, који је такође научни радник али из сасвим друге области) на тему, да ли планета Земља може настрадати од црне рупе, да ли је то реална претња. Др Ајдачић несмотрено каже "Најближа црна рупа налази се на растојању од 1.600 светлосних година", што уопште није тачно, јер, на том растојању се налази најближа ПОЗНАТА црна рупа. Из своје поставке др Ајдачић извлачи неосновано оптимистичну тврдњу да уопште нисмо у опасности.

На стр. 26-28 Бранко Симоновић даје преглед како се у античким и средњевековним књигама дискутовало и маштало о могућности постојања других настањених светова у свемиру.
Изузетно обиман (пуних шест страница) је чланак Грујице С. Ивановића о америчким плановима за упућивање људи на Месец до 2018. и на Марс до 2034. године (стр. 44-9). Има словних грешака, једна правописна (становници Земље су Земљани, то би требало великим словом да би се знало да није придев и да нису направљени од земље; стр. 45 средина првог ступца), а осим тога, Ивановић чини велики, заправо и неоправдани уступак специфичностима америчке фонетике тј. америчког изговора енглеских речи, па транскрибује енгл. Constellation као "Канстелејшн". Онда би и амерички Конгрес морао бити "Кангрес". Не говоре сви Американци тако, и не треба тако, него, ипак традиционалније а и ближе латинским изворима речи: Конгрес, Констелејшн.
Препустићемо Вам да се сами сетите где је словна грешка у овим Ивановићевим речима, које су такође око средине првог ступца стр. 45:

ПОЧЕТАК  ЦИТАТА:

Za one sad užim sećanjem...

КРАЈ  ЦИТАТА.

Да ли сте ви човек са ужим, или ипак са ширим сећањем?

Такође је врло интересантно да Ивановић упорно за мисије ка Марсу говори да су "марсијанске" уместо "марсовске". Онда би требало за претпостављене становнике те планете рећи да су "Марсијанци" а то је хрватска варијанта, уместо српског: Марсовци. Вероватно је Ивановић имао лингвистички осећај да је придев "марсовски" на неки начин компромитован, да је постао погрдан, у смислу: "марсовски су они потпуно нереални, лудачки, пали с Марса", итд. Али, Ивановић (ако му је то био мотив) ту греши, тај придев није компромитован, не значи ништа тако погрдно, и не би требало да буде напуштен. Уосталом, у једној великој малој књизи, коју би требало да има и познаје свако ко намерава да се бави писањем, а то је Речник језичких недоумица др Ивана Клајна (прво ћирилично издање, година 2000) изричито се наводи, гле чуда, баш реч Марсовац! И дискутује се, сажето али брилијантно, о разлозима због којих то треба писати великим словом. Уосталом, гле, и у Правопису Матице српске, фототипско издање из 1979. године, прецизира се, на стр. 411, да треба написати, великим словом: Марсовац.

Дакле, треба: Констелејшн, Земљанин, Марсовац, марсовски.

На стр. 49 Ивановић преурањено тврди да у једном кратеру на Месецу  "има доста воденог леда". То је, колико знамо, далеко од доказаног.

Можда најзанимљивија информација у Ивановићевом чланку је о планираним ракетним моторима на кисеоник и – метан! А највећа мана чланка вероватно је у томе што аутор пропушта прилику да солидно искритикује тај амерички галиматијас од скрпљених старих делова, који је на ових шест страница описан. Јер тешко је поверовати да ће они стварно да баце 104 милијарде долара на то, уместо да направе један солидан, потпуно нови систем.

На стр. 56-7 је диван хумористички прилог Александра Зоркића о "мудростима" астрологије, тј. о генијалним видовитим саветима и пророчанствима која гласе "Срчани болесници би могли да имају проблеме", или "За нове кораке у послу потребне су Вам тачне информације", "Не дозволите да Вам новац олако исклизне кроз прсте" итд. Значи ако хоћете да постанете врхунски мајстор астрологије, ето Вам одличног уџбеника. Видовитост Вам је на дохвату руке! "Можда ћете срести једног пријатеља."

У овом броју "Астрономије" налази се, ухефтан, и четврти број фанзина "Нова" (а на корици је опет најављен правописном грешком, пише "СФ-фанзин", као да је то једна реч, полусложеница; треба: СФ фанзин). Прилози су углавном о филмовима и игрицама. Један стубац, први на стр. 3 фанзина,  посвећен је Беокону, али са оним датумима који су првобитно били предвиђени, и саопштени редакцији, наиме, 13-15. јануар 2006; часопис је отишао у штампу пре него што се дефинитивно сазнало да ће Беокон ипак бити седам дана касније, 20-22. јануара. Срећом, дате су тачне е-меил адресе на којима се све о Беокону може проверити.

Вероватно најважнији прилог у овом броју тог, у суштини новосадског, фотон-тајдовског фанзина је интервју старог шампиона СФ сцене, Бобана Кнежевића, на 13. и 14. страници, а најважнији је зато што Кнежевић помиње свој давно напуштени пројекат велике библиографије свих СФ и сродних дела објављених у Србији и Југославији од најдавнијих времена до, рецимо, 1980. или до 1990. године. У сарадњи са Миодрагом Миловановићем, Кнежевић је прикупио огромне количине података, од којих су неки јединствени јер их највероватније више нико, никада, ни на који начин неће моћи да пронађе. Ако би њих двојица икада вратили из заборава овај свој пројекат, и објавили ту библиографију, било би то од капиталног значаја за проучавање и историју тог жанра српске књижевности.

(2)  Због ветра који је прелазио дозвољени лимит од 60 километара на сат, данас са Кејп Канаверала није полетела ракета Атлас-5 која је требало да понесе свемирску сонду "Нови хоризонт" (New Horizon) ка Плутону. Наше (тј. земаљских астронома) незнање о тој планети је већ скандалозно, кад се упореди са познавањем Марса, па ће ово бити прилика – кроз девет година, кад сонда стигне на своју дестинацију, ако стигне, и ако тада буде добро радила – да се коначно види како Плутон стварно изгледа, а како Харон, и колико чега се још врти око њих. То ће бити прво у историји човечанства стварно добро сагледавање Плутона.  
   
Интересантно је да је Плутон једина планета у Сунчевом систему коју су открили Американци. Открио ју је извесни Клајд Томбо (Clyde Tombaugh) године 1930. Он није дочекао ово лансирање, умро је 1997. године, али његова удовица, Патриција Томбо, стара 93 године, налази се данас у Кејп Канавералу и присуствоваће лансирању. Такође је присутна и особа која је прва предложила да се та планета назове тако, Вениша Берни Фер (Venetia Burney Phair), Енглескиња. У оно давно доба, била је то девојчица од 11 година, склона читању књига о римској митологији. Она је рекла свом деди да планета која кружи тако далеко у мраку треба да добије име по римском богу подземног света, а деда је то пренео оксфордском професору по имену Херберт Хол Тарнер (Herbert Hall Turner) и ускоро је то и усвојено.

Чујемо се 2015. године, кад буду пристигле слике са ове сонде!

Па, издржаћете ваљда тих девет година нестрпљења?

О статусу Плутона као планете (или не планете) имате опширан и веома квалитетан чланак др Зорана Кнежевића у најновијем, седамнаестом броју "Астрономије", на стр. 34-7. Морамо рећи да је некад само мали број људи знао да астрономи уствари не знају како да одреде шта је доња граница величине да би неко тело било планета, а данас то знају милиони, и данас је то у центру пажње међународне астрономске заједнице, добрим делом због открића ледне Седне, због Кајперовог појаса, итд.
Једно практично питање, на које ће једног дана бити дат и одговор, гласило би: да ли на Плутону можете да захватате ваздух (или неку другу атмосферу) у течном стању, кофом, или морате да га разбијате пијуком. Ово друго је вероватније.

(3)  Позоришна представа о ванземаљцима у Београду, али, само сатирично-хумористично-кобајаги (па ипак, са СФ елементима) треба да има своју премијеру (мада је већ имала пред-премијеру) у Београду, у Позоришту на Теразијама, сутра, дакле у четвртак 19. јануара 2006, у 20 часова. Комад је написала Гордана Гонцић, режија Југ Радивојевић, музика Иван Илић. У представи, ванземаљац Ип Би и његов колега Чандра Секар, високи емисар принцезе Авонрепус (покушајте да то изговорите уназад) путују ка космичкој Недођији, али грешком слете на Земљу, па... ди-баш-на-Теразије... Чланак о томе, са две слике у боји, имате у данашњем броју "Гласа јавности" на стр. 13.

О овој представи говори се опширно и на десетој страници фанзина "Авон" у средини часописа "Ајимонортса" бр. 17.  

(4)  БЕОКОН ! То је свакако српска СФ вест године, ако се оствари и ако буде успешан. Биће у Дому омладине у Београду, на раскрсници улица Дечанске и Македонске, отприлике "код Коња па мало десно". Организатор је Друштво "Лазар Комарчић". Почиње у петак 20. јануара 2006. у 18 часова, свечаним отварањем, а завршава се у недељу 22. јануара у 23 часа. (Мада није искључено да се прави времепловци састану у двадесет петом часу, а то је онај за који Ви не знате.) Постоји главни програм и, паралелно, филмски програм, па је апсолутно немогуће да видите све и пратите све. Мораћете да бирате, шта да пропустите. Таква је сад мода на тим СФ конвенцијама.

Приступ је слободан, дакле улаз је БЕСПЛАТАН, осим за филмове; а за тај, филмски програм, мора се купити улазница, само једна за оба дана, која кошта 100 динара. Дакле: за само 100 динара, два дана гледања филмова.


Доносимо Вам оба програма. Дакле:

БЕОКОН – ОКО ЗВЕЗДЕ

главни програм:


Петак, 20. јануар 2006.
Велика сала:
18:00 – 20:00 Отварање манифестације. Најава дешавања. Отварање изложбе радова Добросава Боба Живковића.
Погон:
21:00 – Шетајућа изложба мајстора специјалних ефеката и маски Мирослава Лакобрије


Субота, 21. јануар 2006.
11:00 – Мини сајам књига са штандовима издавача. Изложба.
11:00 – Презентација игре "Confrontation"
11:00 – 15:00 Стрип радионица Владе Весовића.
Велика сала:
17:00 – Фестивал српског филма фантастике. Представљање аутора, пројекција филмова, разговор о приказаним делима. Александар Радивојевић и Ненад Беквалац са гостима.
Погон Дома Омладине:
12:00 – 13:30 Предавање. др А. Б. Недељковић: Програм научне фантастике у Крагујевцу – искуства првог семестра.
15:00 – 18:00 Округли сто. Тема дискусије је статус фантастике на овим просторима, пре свега у књижевности и издаваштву, а затим и у осталим областима, са посебним освртом на електронске медије и Интернет.
19:00 – 20:30 Разговор. Гост:  Дејан Огњановић: Путопис из Провиденса. Представљање збирке ХП Лавкрафта, као његовог лика и дела. Мултимедијално предавање.

Недеља, 22. јануар 2006.
11:00 – Штандови издавача. Изложба.
11:00 – ФРП турнир у игри МЕРП.
17:00 – Фестивал српског филма фантастике. Представљање аутора, пројекција филмова, разговор о приказаним делима. Александар Радивојевић и Ненад Беквалац са гостима.
Сала за конференције:
12:00 – 13:00 Михаило Смиљанић: Православно богословље и СФ

14:00 – 15:00 Мр Горан Бојић: Разлози посустајања СФ-а
16:00 – 17:00 Душан Жица: Демонски стихови - хорор у поезији, или поезија у хорору?
Погон Дома Омладине:
12:00 – 13:30 Представљање клуба Лазар Комарчић. Представљање Емитора, гласила клуба. Приказивање филма из Пловдива са Еурокона.
14:00 – 17:00  Представљање гостујућих друштава.
18:00 – 19:30  др Зоран Живковић
20:00 – 23:00 Велики наградни квиз. Водитељ: Павле Кнежевић. Након квиза додела награде Љубомир Дамјановић и осталих награда.
23:00 Затварање.



филмски програм:




КОНВЕНЦИЈА "БЕОКОН: ОКО ЗВЕЗДЕ"
ФЕСТИВАЛ СРПСКОГ ФИЛМА ФАНТАСТИКЕ

Оружје каљено у подземљу, оштрено зубима ентузијазма, ковано упркос неразумевању и беспарици. С поносом вам представљамо будућност српског филма фантастике, а и српског филма уопште. Лица те напете, опасне будућности су Мирослав Лакобрија, Милан Коњевић, Младен Ђорђевић, Срђан Стојановић, Синиша Дугоњић, Марко Миловић, Владимир Милошевић, Мина Ђукић, Милица Митровић, Стеван Филиповић и Вања Чанковић. Кроз њихова дела провешће вас Александар Радивојевић и Ненад Беквалац, аутори култне ТВ емисије "Шок коридор".


СУБОТА, 21. јануар 2006, од 17 часова

Мирослав Лакобрија: ауторска дела и колаборације.

РИБЛОЦК (трејлер за филм)
Мирослав Лакобрија (3 минута)
Из речне прљавштине, на ушћу Саве у Дунав, изашао је киклоп. Кренуо је на Београд.

ЖУР ЖИВИХ МРТВАЦА
Синиша Дугоњић (15 минута)
Прашњави, незвани гост на журци пуној снобова. Ту је и "невидљива", стидљива девојка. Велика је љубав на помолу, а и неке друге ствари...

ÜBER  SOLDAT
Владимир Милошевић (10 минута)
Нацисти су направили савршеног војника. Ево га у садашњости, на мети су му двојица младића.

ОНИ СУ
Ауторска група "Млади кадрови" (6 минута)
Пародија на ТВ серију The X Files и помаму за ванземаљцима коју је она изазвала. Главни јунак покушава да успостави контакт са туђинском расом, што ће довести до неочекиваних последица...

ПАЦИЈЕНТ (трилогија)
Ауторска група "Млади кадрови" (око 17 минута све заједно)
Шта је то ружно и зубато, и јури девојке по парковима?

ТУНЕЛ СМРТИ
Мирослав Лакобрија (7 минута)
Шта је то невидљиво и бесно, и јури људе по подрумима?

Вања Чанковић

ГЕЈ КИЛЕР
(7 минута)
Фашиста се крије у лику обичног човека. Немој бити другачији у његовим очима.

Младен Ђорђевић

ГЛАД
(55 минута)
Један ресторан, и у њему гладни људи. Улоге тумаче: Предраг Ејдус, Петар Краљ, Паолина Манов, Данијел Сич.

НЕДЕЉА, 22. јануар 2006, од 17 часова

Младен Ђорђевић (наставак)

ЖИВИ МРТВАЦИ
(20 минута) ФДУ
НАТО агресија. Српско село. Пројектили са осиромашеним уранијумом. Радијација. Мртви устају из гробова.

Стеван Филиповић

ДУЕЛ
(4 минута)
Извадите вашу светлосну сабљу. Време је за двобој.

Срђан Стојановић и Владимир Милошевић

Galaxy Hype Monitor
(компј. анимација-играни 5 минута)
Медијска анкета на пустињској планети: Побуњеници или Империја?

Срђан Стојановић

ОХ, НЕ!
(15 минута)
Ванземаљац јури тинејџере по једном београдском стану.

ЛИФТ
(око 10 минута)
Човек је ушао у лифт. Врата су се затворила. Нема више излаза.

Марко Миловић

ДАНВИЧКИ УЖАС (трилогија)
1. Dunwithch Horror (10 минута)
2. Dunwitch Horror -- Endgame (4 минута)
3. Dunwitch Horror – The Bloodline (14 минута)
Питоми сеоски предели. Три старамајке бајају уз помоћ древне, окултне књиге. И свашта призову.

Милица Митровић:

ЕНГРАМ
(11 минута) ФДУ
Момак ради на бензинској пумпи. За помоћ му се обраћа девојка којој се у близини покварио аутомобил...

Мина Ђукић:

ДОСИЈЕ: ПАЦОВ
(15 минута) ФДУ
Стара београдска кућа. Постоји ли натприродно? У филму глуми Ева Рас.

Синиша Дугоњић:

СЛАТКИШ
(анимација – 1 минут)
Слаткиш је толико сладак да га треба појести.

Милан Коњевић:

ПАЦОВИ У ЗИДОВИМА
(20 минута) ФДУ
Четири рањена војника леже у болничкој соби. Измучени умови чују чудне звуке... или је то нешто у зидовима? У филму игра Растко Лупуловић, некада велика глумачка нада и бивши члан бенда "Канда, Коџа и Небојша".

ЧЕКАЊЕ
Милан Коњевић (30 минута) ФДУ
Због квара на трафо станици возови су стали. Опасни лудак је на слободи. Младог путника на железничкој станици чека дуга ноћ.


Подаци о ауторима:

МИЛАН КОЊЕВИЋ
Филмски и ТВ редитељ, један од ретких који се током студија искључиво бавио хорор филмовима. Заљубљеник је у стрип, и за њих је писао дијалоге. Представља се филмовима "Чекање" (1996) и "Пацови у зидовима" (1994). У потоњем, који је рађен према мотивима приче Хауарда Филипса Лавкрафта, игра Растко Лупуловић, некада велика глумачка нада и бивши члан бенда "Канда, Коџа и Небојша".

СИНИША ДУГОЊИЋ (Београд, 1975)
Режисер-аматер. Освојио више награда на Фестивалу јефтиног филма у Суботици. Са кратким играним филмом "Жур живих мртваца" (2005) учествовао на међународном фестивалу фантастике "Гроссманн" у Љутомеру (Словенија). Аутор је анимиране минијатуре "Слаткиш".

МИРОСЛАВ ЛАКОБРИЈА (Београд, 1976)
Академски вајар, професионално ради специјалне ефекте на филмовима. Радио на "ТТ Синдрому" Дејана Зечевића; био главни мајстор за маске и специјалне ефекте у "Кројачевој тајни" Милоша Аврамовића. Правио лутке српских политичара за ТВ емисију "Никад извини". Освојио више награда на Фестивалу јефтиног филма у Суботици, као и две главне награде у емисији "Видеоманија" на Трећем каналу. Члан је неформалне групе филмских аутора "Млади кадрови", са којом је снимио кратки СФ филм "Они су", као и култну хорор трилогију "Пацијент". Снимио "Тунел смрти", завршава филм "Риблок" о нападу киклопа на Београд.

МАРКО МИЛОВИЋ (Београд, 1983)
Студент анимације у "Дунав филму". Љубитељ је хорор жанра, нарочито књижевних дела Хауарда Филипса Лавкрафта. Инспирисан његовом приповетком "Данвички ужас", снимио је трилогију кратких филмова "Dunwitch Horror".

СРЂАН СТОЈАНОВИЋ
Режисер-аматер. У 15 години "наоружао" се 16-милиметарском камером и снимио кратки играни филм "Ох, не!" (1987), и

Aleksandre, ako je ta Bisonova priča nešto najbolje što se dogodilo u toj godini u SF svetu, onda uzmite taj SF pod ruku i bacite se u Savu.
To je jedna infantilna tutumavka na nivou dvanaestogodišnjeg deteta bez ijedne jedine rečenice zabave ili iznenađenja.

Данашње:

На сајту код Тајдоваца:


http://www.photontide.org/galerija/details.php?image_id=133&sid=7de0936ecf4ea84760f5d6a669ccd84f


и још слика пре и после те.

Vidi mi se da ja ovu diskusiju kao da vodim pismima koja parobrodom putuju do Kalifornije i natrag, dvaput godissnje. Sori.

libeat (a dijelom i na ono ssto je rekao Nyarl...):

> Recimo, ovako generalno; problem je u reputaciji žanra, a ne u >njegovoj (navodnoj ili stvarnoj) podeljenosti.

i

>E sad, unutar mozaika je to relevantno samo utoliko što govorimo >o žanru koji u globalu pati od predrasuda. Govorimo o žanru koji >primarno pati od nedostatka vaskolikog autoriteta

A ssto ako reputaciji nema spasa? SSto ako je zzanr za reputaciju postalo briga prekasno, kad se slika o njemu stvorila i kad svi znaju zanima li ih ili ne? Mozze li kurva postati posstena?

Mozze.

Ako se uda. I promijeni prezime.

Recimo da je SF (NF, ZF, sci-fi ...) pojam toliko okaljan nedozrelosschu, neliterarnosschu, zatvorenosschu da nema ssanse da se od toga opere. Evo, u jednoj vezano-nevezanoj diskusiji o tome zassto se za nagradu "Jutarnjeg" (ekvivalent, valjda, "Ninove") ne nominiraju zzanrovska djela, jedan je sudac rekao - i u pravu je - da se fantastika ne uzima u obzir ni u svima nam dragim zapadnim kulturama koje revno kopiramo. Stephen King tako nikad neche dobiti Pulitzera. A Margaret Atwood che zadrzzati svoju cijenjenu reputaciju zbog (uglavnom) upornog nijekanja da su neke njezine knjige SF.

SSto je, je li, u imenu? Ako su nam bitne dobre knjige proizassle iz nassega geta, zassto je bitno da ih ljudi prihvate I KAO dobre I KAO SF? Je l' ne bi bilo dosta da ih se prihvati samo kao dobre,  a klasifikacija nek ide u pizdu materinu? U onoj drugoj diskusiji, Nimrod (bez -el) je spomenula kako je "Jutarnji" nagradio Dezzulovicheva "Christkinda" (element vremenskog putovaja da se ubije Hitlera - znam, znam - u intervjuima etvudovski odricao zzanrovsku pripadnost koja jest slabassna). Znacci, mejnstrim mozze progutati sadrzzaj (cakk ga, neupuchen, mozzda nazivati i inventivnim), i samo mu ime smeta.

Onda ... jeb'o ime! Znam da je klincima koji se zakacce na zzanr drazze i laksse i daje im identitet kad ne moraju misliti vech samo redom kupuju sve ssto je zzigosano zzanrovskim biljegom, ali ako smo zbilja za promicanje kvalitete, onda bismo, mozzda, trebali uvidjeti da je ponosito drzzanje imena - krivo. Da se trebamo udati, time izbrisati okaljanu prosslost i krenuti u novi zzivot u kojeg chemo iz staroga prenijeti samo ono ssto valja.

mcn
- izraz "Rvati" sam za Hrvate pocceo koristiti 1991/2 kad su svi bili naglo postali veliki Hrvati pa mi je normalnu imenicu bilo glupo upotrebljavati uslijed preizlizanosti

Interesantno - ruža bi valjda i dalje mirisala, i tako već to...

No dobro, u suštini se slažem, bar po pitanju markentiškog pristupa fenomenu;  tu imenovanje postaje maltene irelevantno, budući da je primarno zloupotrebljivo a tek onda referencijalno.
Svejedno, fakt ostaje da literarne klasifikacije odvajkada postoje i bespredmetno je danas ignorisati i/ili negirati ih. Također je bespredmetno očekivati da proza sa fantastičnom premisom bude tretirana isto kao i realistična fikcija, bar što se ravnopravnosti po pitanju renomea tiče. Rekla bih da u najboljem slučaju imamo prava da se trudimo da ih izjednačimo jedino po pitanju kvaliteta; u suštini je to i glavna primedba koju imam na žanrovsku prozu.

U tom svetlu, ne smatram da je neophodno insistirati na ponositom držanju imena. Naprotiv, rekla bih da tu ima malo šta da se 'ponosito' drži. Primarna boljka žanrovske proze bio je i ostao amaterizam, u najgorem smislu te reči. Ponekad iskreno popizdim kada vidim kakav (ne)literarni nivo imaju trenutno najpopularnija žanrovska dela; a onda, opet, nateram sebe da prokuliram jer shvatam da upravo moja generacija snosi gro krivice za takvo stanje. Mislim, koliko je fer sa moje strane lemati dvadeset-i-kusur-godišnjake što ne vole šampite, kada sam deo generacije koja ih je primarno šopala glot pasuljem?

Ovako u retrospektivi, mislim da žanru nedostaje obrazovanje. U svakom svom aspektu - od autora pa preko izdavača sve do samog čitaoca - žanr je fascinantno neobrazovan, kako po literarnim tako i po aktuelno-trendovskim pitanjima. Dok se to ne izmeni, svaki kurativni zahvat (to u rasponu od menjanja imena pa sve do pokušaja utapanja u mejnstrim) biće prevashodno kozmetički i samo će zakamuflirati problem, ne ga i izlečiti.

Re 'rvata: ja takođe.  

>Svejedno, fakt ostaje da literarne klasifikacije odvajkada postoje i

Odvajkada? Visse od ... sto godina? Zbilja? Mislim, jesu Grci imali muze za dvije vrste poezije, ali ovi moderni zzanrovi nisu bass u kamenu uklesani ...

> Također je bespredmetno očekivati da proza sa fantastičnom >premisom bude tretirana isto kao i realistična fikcija, bar što se >ravnopravnosti po pitanju renomea tiče.

Ali nije bilo tako? Dobro, mozzda Grcima bogovi nisu bili "fantastika", ali ni Rabelais ni Wilde ni Verne ni Wells nisu bass bili pljuvani zato ssto se bave fantasticcnim ili nevjerojatnim. To su sve bile knjige, romani, kako se zovu ... Ta nevjerica u fantastiku dossla je, ccini mi se, kasnije - kada se namnozzila i fantastika i ccitatelji pa visse nije bila rijecc samo o probranim i tolerantnim (djelima i ccitateljima).

>U tom svetlu, ne smatram da je neophodno insistirati na
>ponositom držanju imena. Naprotiv, rekla bih da tu ima malo šta
>da se 'ponosito' drži.

Je l' da? I kako onda od ikoga trazziti da "nas" shvati ozbiljno ili ravnopravno?

> Primarna boljka žanrovske proze bio je i ostao amaterizam, u
>najgorem smislu te reči. Ponekad iskreno popizdim kada vidim
>kakav (ne)literarni nivo imaju trenutno najpopularnija žanrovska
>dela;

A ostatak literature? Nezzanrovski bestselleri? Nisam ja bass turbo sretan s vechinom onoga ssto ccitam. Gotovo pa chu shvatiti one koji ccitaju samo non-fiction i eventualno klasiku, koji na televiziji gledaju samo filmove po stvarnim dogadjajima...

>Ovako u retrospektivi, mislim da žanru nedostaje obrazovanje.

Ili tradicija. A toga nema bez novaca (v. neki moj prethodni post).

mcn

PS Spomenuo ABN gore ovaj novi (chirilichni) Playboy pa me, posve privatno, zanima ide li u njemu i dalje strip "Di(c)k Long". Ako bi netko bio tako dobar da mi odgovori - unaprijed hvala!

koliko sam ja video jok

>koliko sam ja video jok

Hvala,

mcn

Quote from: "Aleksandar_B_Ned"Данашње:

Ova vest iz GLASA vrvi od neistina:
1.   Program nije okupio 'SVE' već samo MNOGE značajne stvaraoce itd. (među kojima su mnogi bitni nedostajali)
2.   Nije se desilo predstavljanje UGAŠENE ZVEZDE.
3.   Nije dodeljena nagrada LJUBA D.

(1)  Гул је у праву, та вест у "Гласу" има своје промашаје. Али, то је била промотивна најава, појавила се на киосцима веома рано ујутро у петак 20. јануара 2006, пре него што је Беокон 4 почео.

Доказ више да новинари не треба никад да дају (о култури, политици...) апсолутне прогнозе, у стилу, биће ово, биће оно, него само: требало би да буде, организатори најављују да ће бити, итд.

Стварно – где је Једна угашена звезда ... па, то је ушло и у наслов Беокона 4 ... изгледа да смо дискретно заобишли ОКО (једне угашене) ЗВЕЗДЕ !


(2)  Овог пута Гул није одреаговао онако како смо могли очекивати, на тврдње о (не)респектабилности фантастике, није поменуо рецимо да је хипер-респектабилни Франц Кафка такође писао фантастику.


(3)  Да ли СФ треба да се (ако је то сугестија из Загреба) "уда и промени презиме"? Неки СФ писци то можда већ и чине, неки не, а дисциплинована колективна акција је немогућа јер су сад таква времена да ако неко покуша да организује неки књижевни покрет, одмах ће одасвуд поврвети опоненти жељни да демонтирају тај покрет.  

О истој, mcn-овој теми:

могао бих цитирати једнога информбировца, који је 1948. на Голом отоку добацио другом информбировцу, свом познанику, који се звао Емилио, само две речи охрабрења, и то на италијанском (који су обојица знали) да не би нико други разумео (али, Титови пандури су имали неког ко им је превео, па су разумели, и тек тад су навалили да их обојицу још више бију):

"Coraggio, Emilio!"

Quote from: "Aleksandar_B_Ned"(2)  Овог пута Гул није одреаговао онако како смо могли очекивати, на тврдње о (не)респектабилности фантастике, није поменуо рецимо да је хипер-респектабилни Франц Кафка такође писао фантастику.

Možda zato što ja Kafku ne doživljavam kao pisca fantastike: odnosno, fantastika je za mene nešto konkretnije i uže područje od svekolike nemimetičke književnosti...

Dakle, ja nisam odatle pa nisam nešto obavezna da sledim vaš običaj da jedam drugom tabate po spisku, sve sa persiranje. Stoga ću praktikovati understatement i ograničiti se na konstataciju kako 'titovi panduri' teško da su trebali prevod za reč koja je u tom delu zemlje dobrano etnički prisvojena.

drABN, bre, šokirana sam ovom maltene detinjastom anegdotalnom naivnošću.  

Цењени     ,

само две-три-четири вести из научне фантастике и сродних
области сада, а о Беокону 4, који је успешно одржан, још
прикупљамо утиске, па ћемо јавити касније.

(1) У најновијем, фебруарском броју београдског часописа
"Пи-си прес" (PC Press) дат је, као прилог, и ЦД са српским
електронским речником, дуго чеканим,
дуго очекиваним. На истом ЦД-у је и што-шта друго, "нови
Неро" и разноразни други програми.

Часопис кошта 290 динара. Запакован је у пластичну фолију,
испод које је, с предње стране, овај диск. Дајемо Вам скен, како
часопис изгледа, али, додали смо жуту стрелицу која показује
на наслов речника на том диску, да бисте на киоску, ако ћете
купити ово, лакше идентификовали шта купујете:





На стр. 135 овог часописа су инструкције. Преносимо их Вама, у
целости, као слику, па ко жели, нека чита:





Аутор речника је Милорад Симић, из Института за српски језик
САНУ (Српске академије наука и уметности), човек који је
такође и аутор српског спел-чекер програма (за аутоматско
проналажење сваке словне грешке у Вашем тексту) који се
зове "РАС" и кошта 200 евра. Тај програм је већ годинама од
огромне, величанствене користи за многе који воле српство и
српски језик. Али није бесплатан. То је и логично: држава није
дала те паре, дакле, ако хоћемо такве програме, они морају
нешто и да коштају.

Овај електронски речник је ЗАСАД бесплатан, али, ипак, да би у
Вашем компјутеру прорадио (кад га инсталирате, што је
једноставно урадити) морате да се обратите аутору и
затражите потребну шифру. Негде унутра, у том електронском
речнику, скривен је генератор шифара, и кад год било ко
инсталира тај речник у било који компјутер, суочиће се и са
захтевом да пошаље један низ од десетак бројева и слова, е-
меилом, по инструкцијама, на потребну адресу. Ускоро
(вероватно за два-три сата, или неколико сати) стигне одговор,
наиме, стигне потребан ДРУГИ низ бројева и слова. То унесете,
и програм проради.

Ако ово не обавите,  НЕМА  НИШТА, никад неће прорадити.

Речник није стигао до слова "ш", него мање, дакле није у
целости довршен, иако се на њему радило већ деценијама. То
вам је стање српске културе.

Шаљемо Вам још три слике. На првој се види како изгледа тај
речник кад се отвори. На другој се види како изгледа потврда
да сте исправно унели шифру добијену од аутора, и да ће сад
хтети да ради. На трећој се види реч "жанр" и отприлике
половина објашњења за њу.

Од огромног значаја за песнике могла би бити функција
претраживања по последњим словима речи, тј. функција
аутоматског проналажења рима. Она је ту! Ради се тако, што
отипкате звездицу (не икс!) и онда, без икакве тачке, та слова
која треба да буду рима. Тако, на пример, затражите



*ипа



и за секунд можете саставити песму о југословенском Титовом
времену и омладинским "слетовима" где је ношена штафета
у част рођендана тог диктатора:



Ђипа
екипа
Броза Јосипа.



То ће наравно функционисати још боље кад речник буде
комплетиран – и модернизован, уношењем хиљада најновијих
речи.


Дакле, слике су:






па онда ова слика:









и најзад ова, трећа слика:








(2)  "Политикин забавник" број 2817, од 3. фебруара 2006,
дакле још неки дан је на киосцима, стр. 72-3, Милош
Вујовић, "Језеро", то је прича о српском сељаку Радоју који је
годинама добровољно радио око једног рибњака, а на крају...  
По утиску А. Б. Недељковића, ова прича је по књижевној
успешности врло скромна.

У истом броју ПЗАБ је и бајка о рибарима: Анатол Ле
Браз, "Рибарева прича", на стр. 67-9.

(3)  Постоји интересантно СФ друштво "Конеф", по свему
судећи углавном интернетско, у коме је један од
најистакнутијих чланова Велибор Манић из Лесковца, веома
важан сарадник и Српског друштва за научну фантастику;
друштво "Конеф" можете погледати рецимо на овим адресама:

http://wiki.tolkien.co.yu/wiki/Kr%C4%8Dma_Poni_koji_se_propinje


http://www.at-at.org/viewtopic.php?t=1823&postdays=0&postorder=asc&start=60


(4)  Појавило се и ново СФ друштво чији назив баш и није лако
написати ћирилицом, а латиницом гласи "SCI&FI"
па хајде да кажемо да је то "Сци-енд-фи". Главни организатор
је Светислав Филиповић Филип (који је такође и значајан
сарадник СДНФ). На Беокону 4 наступили су са својим штандом
и првим бројем свог фанзина, који се зове "Тера СФ алманах" и
има 64 странице А5 формата, латиницом (у сред Србије... после
више од четири деценије латиничне доминације или боље
речено терора над српском научном фантастиком... да ли ће се
икад успоставити равнотежа, 50% према 50%?). Фанзин није у
целости лош, али су многи елементи већ познати онима који су
пре 30 година почињали да се баве научном фантастиком; има
много застарелог, наиме, "Тера" не наставља на оној тачки до
које су "Емитор" и фотон-тајдовска "Нова" (у
часопису "Астрономија", понекад) добацили, него почиње из
неког почетка. Поједине странице као да су из "Галаксије" из
рецимо 1977. године (почела је да излази 1972).

Није тачна тврдња на стр. 12 да ми данас "убијамо милионе" у
ратовима, јер, нигде на свету не води се, и већ годинама се
није водио, НИЈЕДАН рат између две државе у коме би гинули
милиони. Оно против диктатора-лопуже, Садама, није био рат у
том смислу, била је то више полицијска акција против једног
дрипца.

Слог (текст) у фанзину је превише ситан, а маргине превелике;
поднаслов "СФ алманах" није реалан (превише је амбициозан)
а слика Ајнштајна на предњој корици је промашај јер он се није
бавио научном фантастиком а "Тера" није научнопопуларни
часопис, није "Галаксија" а ни "Планета" (на којој је такође
Ајнштајн, иста слика мало другачије обрађена, у броју који је,
ево, већ месецима на киосцима, баш сад). Скен ове предње
корице:





Најјача ствар у првом броју "Тере" је на стр. 36-7, наиме,
кратка СФ прича Џоане Слончевски из 2000. године о бацилима
туберкулозе, која би заслуживала да изађе и у "Политикином
забавнику", ако је то њен комплетан текст и ако је добро
преведен (а рекло би се да јесте; али, нисмо проверавали). Ту
је и одличан, мада раније негде већ објављен текст о 10 закона
лоше научне фантастике, који би такође заслуживао место у
ПЗАБ.

Ванземаљац на задњој корици је добро познати, стандардни
лик, досадан, јер не доноси ништа ново, а у сваком случају
ништа што би био европски допринос фантастици, или
балкански, српски. Само је репродукција нечег давно виђеног.

Ето, то би биле вести за данас.


Поздрав из Српског друштва за научну фантастику – СДНФ.

Цењени    ,

следеће (и многе друге) слике са Беокона, које је снимила
једна фотон-тајдовка, ја мислим Катарина – Кет, имате на:



АБН и Бобан Кнежевић на округлом столу:

http://home.datagonal.com/gallery/details.php?image_id=59&mode=search&sessionid=91f20d8713f16067b33cb9c8d9f5208f




Округли сто, учесници:

http://home.datagonal.com/gallery/details.php?image_id=57&mode=search&sessionid=91f20d8713f16067b33cb9c8d9f5208f



председник клуба "Лазар Комарчић" (Владимир Лазовић –
Валдемар Лејзи) и др Зоран Живковић – дискусија је била у
стилу једне староградске песме која иде не баш овако, али
слично: "Кажи зашто нас остави, срце испуни тугом":

http://home.datagonal.com/gallery/details.php?image_id=114&mode=search&sessionid=91f20d8713f16067b33cb9c8d9f5208f




дипломирани богослов Михаило Смиљанић, аутор изузетно
значајног предавања о теологији и СФ:

http://home.datagonal.com/gallery/details.php?image_id=79&sessionid=91f20d8713f16067b33cb9c8d9f5208f





Јован Ристић и Павле Зелић:

http://home.datagonal.com/gallery/details.php?image_id=80&sessionid=91f20d8713f16067b33cb9c8d9f5208f

Evo, aleksandre, ponovo se pokazalo da ste antinavijacki raspolozeni prema casopisu Znak sagite. Kupili ste broj pre 15 dana i ni reci u vasim vestima o tome, a izvestavate o beskrajnim kolonama za SF nebitnih stvari i svakom pomenu fantastike bilo gde, kao i o mnogim vaznim ali nimalo vezanim za fantastiku stvarima. Evo, npr. ovaj Simicev recnik, pa kao da ste ga vi izdali, toliko ste mu vremena posvetili, a ZS, muk. Šta više reći...

A vaš usmeni komentar da je naslovna strana opet horor, pa ne znam, zaista, evoluirani kenguri u neodređenoj budućnosti koji jure i jedu ljude verovatno deluju strasno, ali su neosporno cist SF. Ili po vašem shvatanju žanra nisu; ako nema leta u svemir, onda nema SF-a.

Не бојкотујем га, биће приказан. Па, ни Беокон још није ни поменут у тим вестима. Полако, одрадиће се то.

Мени је она корица хорор, мада са покушајем аутоироније.

Quote from: "Boban"evoluirani kenguri u neodređenoj budućnosti koji jure i jedu ljude verovatno deluju strasno

Кенгури делују страсно? Па да, кад су пуни страсти.

E, aleksandre, duhoviti ste ko zapaljeni panj...

Možda bi trebalo staviti na glasanje (među čitaocima ZS)
naslovnice:
Kengur Vs kompjuterski generisana...nešto (to je bila ideja ako se ne varam).
Ako kompjuter dobije drugi glas (prvi je sigurno od ABN) ja se dobrovoljno prijavljujem kao zamorčić u eksperimentima neke vanzemaljske rase koje obuhvata i čeprkanje po intimnim delovima.