ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

ANOMALIJA - Izabrane priče fantastike, knjiga 2


Izdavač: Društvo ljubitelja fantastike Lazar Komarčić; Beograd, 2015


Naslovnica: Aleksa Gajić


SADRŽAJ:

,,Der Tunnel", Oto Oltvanji, ilustrovao David Širkoski

,,Vreme/novac", Miloš Petrik, ilustrovao Toša Tošić

,,Gde duhovi dolaze", Predrag Tomić, ilustrovali Bojan Jurišić, Goce Balković i Saša Arsenić

,,Dve karte za brod do Njujorka", Aleksandra Đuričić, ilustrovao Marko Šerer

,,Na rtu", Aleksandra Đuričić, ilustrovali Goce Balković i Saša Arsenić

,,Tamo gde živi sunce", Željko Obrenović, ilustrovao Siniša Banović

,,Mesec malog marabua", Radovan Pavlović, ilustrovao Toša Tošić

,,Hromi pastir", Mihajlo Vitezović, ilustrovao Saša Arsenić

,,Poslednje putovanje Čubra Čojkovića", Dragić Cvjetinović, ilustrovao Saša Arsenić

,,Sa one strane reke, gradovi", Stevan Šarčević, ilustrovali Goce Balković i Saša Arsenić

,,Novo Jabukovo", Đerđ Marečko, ilustrovao Bojan Glišić

,,Andro-mnemonik", Mateja Vidaković, ilustrovao Saša Ćatić

,,Jedan susret i dve priče", Filip Rogović, ilustrovao Zvonimir Grabić

,,Noć tišine", Sanja Pavošević Alisa, ilustrovala Ana Milojković

,,Pastir", Ivica Milarić, ilustrovao Ivan Šainović

,,Pre i posle smrti", Darko Tuševljaković, ilustrovala Ivana Lazić

,,Largo al factotum", [Radoslav Slavnić], ilustrovao Vid Todović


Anomaliju 2 možete kupiti na Beokonu koji je u toku, u Domu Omladine, a sutra, u nedelju 15. novembra od 17:30 održaće se i promocija u okviru pomenutog Beokona. Cena: 600 dinara

Porudžbine možete meni u PM, 600 din + ptt, plaćanje pouzećem.
Ima i Anomalije #1, ista cena.

Kao i sa prethodnom knjgom, biće džaba e-book u pdf, epub i mobi formatu, što ne treba da vas spreči da nam pošaljete neku paricu

Bez imalo ambicije da se nadmećem sa gospodinom Krljićem u davanju nestručnih prikaza (jasno je da u tom okršaju ja moram biti pobednica, tj. nestručnija), prijavljujem da sam pročitala ovu ''Anomaliju'' i delim, evo, sa vama utiske o pričama na način koji i nije baš sagitaški – ističem samo ono što smatram najboljim. Ostalo će se, verujem, kasti samo.

Najemotivnije su priče Aleksandre Đuričić: ''Dve karte za brod do Njujorka'' i ''Na rtu''. Nisu slučajno obe dobile mnogo bodova, mada priznajem da me pomalo čudi to što su ubačene u ovakvu zbirku. Zbunjujuće za prostodušnog čitaoca kao što sam ja. Da me ne razumete pogrešno, priče su sjajno napisane i komotno mogu u bilo koju zbirku domaće proze. U tome i jeste vic. Neko stroži će reći da tu nema prave fantastike, već da je sve emotivnost i alegorija – daleko bilo da takvo šta pri čitanju smeta, mada na prvi, jednako kao i na peti pogled, ove priče odudaraju od ostatka ''Anomalije 2''
I još da dodam da mi se ''Na rtu'' više dopala. Ostavlja jači utisak i na prilično originalan način (bar za mene) tretira temu ljubavi koja nema budućnost.

Među najbolje napisane bi mogle '' Der Tunnel'' i ''Largo al factotum'', mada ću za njih radije reći da su priče sa najbolje građenom atmosferom.
Za čitaoce koji se drže reda (nisam ta), dobro je što prva otvara, a druga zatvara ''Anomaliju''.
Pri tome, dodajem da mi je  ''Largo al factotum'' zaokruženija i potpunije ispričana priča. U ''Der Tunnelu'' je zbrzan kraj i  ima više nedorečenosti, koje su meni, pošto sam se baš uživela u borbu sa lukavim malim čudovištem, zasmetale i pokvarile opšti utisak. Otov izmaštani svet za nijansu je manje ubedljiv (nedorađen?) od ''sveta posle velikog sjeba'', koji nam je predstavio Radoslav. Možda zato što se prihvatio složenijeg zadatka.
Sad, Meho je zapazio da je jedna priča bezrazložno smeštena u angloameričko, dok je druga uspešno postavljena u uslovno rečeno domaće okruženje. Meni su obe anacionalne i nimalo lokalnog karaktera.

Najpažljivije osmišljena je priča ''Vreme/Novac''. Lepo se vidi šta je autor hteo i upravo u tome je i uspeo. Zvuči kao sitna pohvala, ali nije, pošto mnoge priče pate od izvesne neujednačenosti ili haotičnosti u pripovedanju. Verujem da postoje i neki stučni nazivi za to, teoretičari književnosti će ih sigurno znati, a ja ću se držati jednostavne formulacije: ''čovek je prvo smislio, pa onda napisao.''
Sad, priznajem da je meni ovo pomalo suva priča, priča koja me nije ni na koji način dotakla, ali to je subjektivna zamerka. Objektivno, likovi su bledi. Svi zajedno ne bi jednom vampiru bili ručak, za razliku od živih i upečatljivih likova iz dve ranije pomenute priče. Posebne čestitke za crvenokosu ženu iz priče ''Der Tunnel''!
Među ''smišljenim'' su mi još i ''Novo Jabukovo'' i ''Hromi pastir'', mada ''Jabukovo'' zaista zaslužuje bolji kraj, pogotovo zato što tako mnogo obećava na početku, dok mi je ''Hromi pastir'' ujednačeniji i sasvim solidan, iako je priča već varirana na bezbroj načina. Sreća te ima lokalni šarm.
Ovde može i ''Jedan susret i dve priče''. Jednostavna zamisao, ne naročito nova, ali je izvedba odlična.

Najinteresantniju ideju ima ''Pastir'', a uz to je i fino napisan i solidno skrojen. Zasmetalo mi je  moralisanje na kraju, sasvim je izlišno.  I ne ide u vampirski karakter.
Više cenim posredno datu društvenu kritiku, koje je već bilo u ovoj priči – recimo kroz ono kako su naučnici i svetski moćnici postupali prema glavnom junaku.
Naučnici: ''Verovatno bi sve to probali na meni, samo da se nisu bojali da će nešto od toga zaista uspeti, a da će time sve je divne tajne koje leže u meni takođe nestati.''
Reč je o raznim vidovima uništenja.
Gospodari sveta: ''Bilo je to pitanje koje se nameće svakoj grupi dece koja dođe  u posed zajedničke igračke: kod koga će stajati?''
Korisno je čuti kakvo je čovečanstvo u oku svog prirodnog i neprirodnog neprijatelja.

Najblistaviji početak imaju priče: ''Gde duhovi dolaze'' i ''Poslednje putovanje Čubra Čojkovića''. Obe prosto uvlače čitaoca u svoj svet i baš mi je krivo bilo kako su ih pisci posle pokvarili; za razliku od ''Pre i posle smrti'', koju zamalo da ostavim posle prve stranice i tako propustim neobuzdan razvoj i maštovit završetak priče.
Dosta privlačan je i uvod u ''Tamo gde živi sunce'', ali ova, kao i prethodno pomenute priče, više obećava no što isporučuje.

Najsnažniju poruku ima priča ''Andro-Mnemonik''. Robotski napisana, kako veli jedan poznati psihopata. Ja velim da upravo takva i treba da bude. Za ono što slutim da pokušava da nam poruči, svaka reč je savršeno odabrana. Ostavlja snažan utisak praznine i boli na mestu gde beše duša, upravo kako i priliči svetu uništene prirode, kom nema životinja niti dovoljno vode, a patnja za izgubljenim bliskim ljudima se blaži pomoću njihovih savršenih kopija – androida.