ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Svoje nenadmasno zabavne impresije ovog dogadjaja sam postovao ovde dole, ali ih ne kopiram ovde gore zato sto su malo u kontekstu, i malo bi ovde van njega/njih zvucale nekoherentno. Cak i vise nego obicno.
Ipak, tvrdim da se mozda mogu pokazati zabavnim i nekome zanimljivim, te vas urgiram da ih posetite ovde dole, a komentare postujete ovde (ako treba i pejstirajte odande i sta sve vec ne, sky is the limit)


http://www.7kontinent.org/viewtopic.php?t=444

Spider ima taj problem sto ne prepoznaje autenticne vrednosti americkog zanrovskog filma vec kupuje spoljne manifestacije intelekta tamosnjih autora. A intelekt tamosnjih autora je u senci formula koje su postavili ISTINSKI veliki autori.

Odavno, naime, ne gledam dodelu `oskara` iako sam ranije bio freak za to te cak imam sve dodele od 1993. do 1999. na VHS-u. To vise ne radim da se ne bih uznemiravao cinjenicom koliko se ti ljudi u Holivudu danas razlikuju od mene i koliko se nas dozivljaj lepog, cestitog i inteligentnog razlikuje.

Zatim, ezoterija americkog zanrovskog filma je upravo u eksploataciji i nepravdi. Da, Halle Berry je prosla Silverov CASTING COUCH (ne mislim da je nedarovita) i to je istinski cool! Da, Holivud su zaista izgradili producenti koji su menjali, skracivali i gusili filmove. Problem je u tome sto su ovi danasnji dosli iz vanfilmskog miljea pa ne znaju da to rade kako valja. Inace producentska uzda je potrebna dobrom filmu.

U-2 mi je omrazena grupa ali sta ima lose u naslovu pesme `Hands That Built America` ili kako vec ide naslov. To je super naslov. Ja volim Ameriku. Ne ovakvu kakva je sada. Ali je volim. I volim filmove poput THEY WERE EXPENDABLE a ne volim one kao DONNIE DARKO. To je moj licni stav, medjutim nemogucnost da spoznas ezoteriju Amerike i kvalitete totalitarnih rezima, odnosno apsolutnih monarhija, te sprecava da ukapiras metafiziku zanra i njegovu meta-pragmaticnost...

Moze li neko obajsnjenje zbog cega ti se ne svidja film DONNIE DARKO?

Nazalost ne mogu ti dati ozbiljno argumentovan razlog. Gledao sam ga na ovim formatima koji su nama dostupni, pa u tom smislu mogu da polemisem na nivou utiska koji mi imamo ovde ali ne da polemisem i sa samim filmom.

Verovatno razumes sta hocu da ti kazem.

Medjutim, na tom nekom sakatom nivou tumacenja, mislim da je DONNIE DARKO zanimljivo napisan film koji ispod formalnog ekshibicionizma i satiricnog miljea ne nudi jasan sadrzaj. Mislim da je Kelly talentovan autor koji je svoju ljubav prema pripovedanju odnosno poigravanju sa pripovedanjem doveo do nivoa perverzije. To volim. Medjutim, kad se vec srecemo sa elementima satire, voleo bih da se odmaknemo od opstih mesta dekonstrukcije Amerikane i dodjemo do nekog socnog zakljucka. A to vec nisam dobio u ovom filmu.

Ne mislim da jedan film iskljucuje drugi medjutim verujem da se zanrovska disciplina (a ovo je zanrovski sajt, u to nema sumnje) mora odrzavati kroz  stalno tumacenje klasicnih vrednosti i predznaka weltanshaunga i zeitgeista koji ih je iznedrio. A DONNIE DARKO u prilicnoj meri odstupa od te vrste paradigmi. I mislim da bi ljubitelji zanra to morali da prepoznaju...

Mislim da sam te razumeo i donekle se slazem sa tvrdnjom da na nivou satire film povremeno ne funkcioniše najbolje... ovde smo na nivou individualnog doživljaja filma, pa je teško polemisati...
Onaj drugi deo objašnjenja vezan za odstupanje od paradigmi je znatno diskutabilniji... Zašto misliš da je odstupanje njih problem? Pa zar nije upravo pomak od paradigme ono što izdvaja istinske velikane filmske umetnosti... Meni je upravo privukao ovom filmu taj pomak od ustaljenih paradigmi SF-a i horrora sa kojima nas zasipa američka produkcija poslednjih godina. Ne kažem da je on izveden na savršen način, ali meni je prijao...

       
Spajderu, koji si ti genije! Koji tekstovi, dusu si dao za novinara, i to onog zaduzenog za skandalozne tekstove koje, popravilu, svi vole da citaju.

Ja, medjutim, uopste nisam gledala dodelu Oskara. Bilo mi kasno (posle ponoci SPAVAM) ai nije mi palo na pamet da zbog te farse sutra budem neispavana. Dodela Oskara uvek mi je izgledala nekako dvolicno i neukusno. Sve te kao "dame" u veoma skupim toaletama, namestene kao lutke, tako da ne smeju da se previse smeju ili pomeraju da ne bi stogod pokvarile na sebi, i isti takvi muskarci. Neko "neocekivano" dobije oskara, a onda izvadi papiric i cita pripremljen govor. Sve je u stilu "glamura" a licno mislim da vise pravog glamura ima u kucici moje bake na selu. Ti ljudi nikako da shvate da skupo=/=glamur.
Da sam na mestu tih pozvanih glumica, osecala bih se krajnje glupo da napirlitana i sredjena preko svake mere sedim i cekam da dobijem nagradu za neki izvikani film, dok moja rodjena zemlja baca bombe na neciju decu i jos vrsi direktni prenos sa ratista. Sramota! Ti snimci toliko lice na one nase iz 1999 da se najezim. Naravno da ne mrzim Amerikance, niti ijedan narod, kad smo kod toga, ali mislim da ih iskoriscavaju kao paravan, podrsku i opravdanje neceg sto je u stvari zlocin nad humanoscu i da oni to dopustaju.
Mozda bih pogledala dodelu da nije prenos bio tak kasno ali sumnjam da bih pratila ceo prenos, mozda tek interesantnije fragmente, ali svejedno, ne zanima me.
Radije bih dala oskara filmovima poput "Secerne vodice", "Lepa sela lepo gore" ili "Kako je propao Rokenrol" nego bilo kojem od nominovanih. Sto se tice Alan Moore-a nemam komentara, jer, na zalost, njegove filmove nisam  imala prilike da gledam, a nemam dovoljno informacija da sudim o njegovom nastupu. Jedino sto postujem hrabrosti, a za takav potez, ako sam dobro shvatila trebalo je imati muda.
Inace sam htela da ovo okacim i na 7 kontinent ali izgleda da ne moze sa ovim profilom odavde. Ili sam zaboravila password kao i obicno.

Sedmi kontinent je potpuna druga diskusiona grupa i moras tamo posebno da se registrujes.

Vrlo rado ali imaj na umu da mi se film nije dopao i da ne cenim Ellisa.

Doslo je do neke greske kad sam upisivao (nesto sam oznacavao, mudrovao i pritiskao pogresnu dugmad) post te prethodnu poruku nemojte citati jer nije kompletna. Dakle, vrlo rado podrzavam filmove koji se poigravaju paradigmama. S druge strane, nemam neki opsesivan odnos prema zanrovskoj ortodoksiji.

Recimo, pomenti David R. Ellis koga hvalim na topicu o FINAL DESTINATION 2. Ne volim ja Ellisov pristup sto je zanrovski konzistentan. Nije. To nije tipicna horor rezija. To je vise akciona rezija. Medjutim, to je pre svega ZANROVSKI film (ne u smislu zanrovskog opredeljeja vec u kontekstu naziva `zanr` kojim se eufemise savremeni horor). Dakle, to je prevashodno hm, horor, ili neki MPAA derivat istog. DONNIE DARKO pak nije zanrovski film, on je vise neka alegoricna, gotovo ekspresionisticka, drama, mozda cak i tragedija. A na tom nivou vec nije dovoljno sadrzajan.

Inace, ja mislim da odredjena doza iracionalnosti cini uspesan film. I tu nemam veliku dilemu. A odredjena doza iracionalnosti je upravo ono sto odstupa od okostalih zanrovskih matrica. Medjutim, istovremeno mora postojati neki minimum konvencije kako bi neka stvar pripadala odredjenom miljeu i kako bi film bio ono kako ga autor predstavlja. U tom smislu zanr zahteva disciplinu...

1. jel sam lepo pitao u kafani za oskara za animirani film? jesam. i NIKO da mi kaze da je Miyazaki pobedio.
2. takodjer zanimljivo: najgore u 2002 http://us.imdb.com/RTO/2003/ResultsWorst
recimo da smo bili u pravu

...dobro si se izvukao

QuoteDONNIE DARKO pak nije zanrovski film, on je vise neka alegoricna, gotovo ekspresionisticka, drama, mozda cak i tragedija.

Moram da priznam da sam ga ja gledao, pre svega, kao SF film, a tek posle kao sve to ostalo... horor, drama, etc.

Quote from: "Mica Milovanovic"
Moram da priznam da sam ga ja gledao, pre svega, kao SF film, a tek posle kao sve to ostalo... horor, drama, etc.

ja i dalje ne razumem zbog cega ljudi s ovog foruma smatraju donnie darko za sf film. cisto sto im se jako dopada film pa bi da mu daju takvu zanrovsku odrednicu ili sta?

cripple, imas moje najdublje stovanje sto si imo muda da kazes ovde ljudima da je car ipak go. o vecini fantasticnih elemenata ne mozemo dati konacan sud koliko su zaista validni, a koliko deo donnieve bolesti. ono sto preostane fantasticno je koliko je naprimer i femme fatale fantastican, i tamo imamo to vizionarsko prozivljavanje alternativne stvarnosti...

QuoteDakle, vrlo rado podrzavam filmove koji se poigravaju paradigmama. S druge strane, nemam neki opsesivan odnos prema zanrovskoj ortodoksiji.

Ali bi mi trebalo da imamo zato sto je ovo zanrovski sajt na koji zalaze zanrovci?

Bese li i ti mrzis Terija Gilijama?

QuoteInace, ja mislim da odredjena doza iracionalnosti cini uspesan film. I tu nemam veliku dilemu. A odredjena doza iracionalnosti je upravo ono sto odstupa od okostalih zanrovskih matrica. Medjutim, istovremeno mora postojati neki minimum konvencije kako bi neka stvar pripadala odredjenom miljeu i kako bi film bio ono kako ga autor predstavlja. U tom smislu zanr zahteva disciplinu...

Your point? Kellyjeva transcendencija paradigme "time travel movie"-a ti je nedovoljno zanrovski definisana? Nedovoljno fokusirana na jedan zanr? What the fuck?

Terry Gilliam je dobar i drag reditelj!

drag?

?

Pobogu, Sandmane, ako ovo nije SF, sta onda jeste?
Povratak u buducnost je verovatno vestern...
a Vremeplov socijalna drama...

mico, iskreno nemam pojma sta jeste. nijednim paradoskom vremenskog putovanja ne mozemo da objasnimo frankovu intervenciju i spasavanje od avionskog motora kad je to fakticki upravo ono sto frank on zeli, da se to nije desilo on ne ni bio mrtav. ceo film je ustvari jedna zatvorena petlja objasnjenja koja uranja sama u sebe i ultimativno je kontradiktorna.

najbolje sto mogu reci o donnie darku jeste da je to za mene jedan vrlo uznemirujuci film koji vam jednostavno ne dozvoljava da ga objasnite sasvim. da bi ga priznao da je sf, bez obzira na neke sf motive, morao bi ga i objasniti kao takav a to mi nikako ne uspeva sasvim, sto je verovatno bas ono sto je kelly i zeleo...

Size ne odredjuje uvek zanr.

Cak i ne mora. To nije pravilo.

a sta onda odredjuje? uopste ne pokusavam nametnuti odgovor, jer ga ni sam ne znam, samo me zanima po kom kriterujumu...

Nacin obrade teme, pristup. Mislim, moze i size da odredi, ali ne uvek.

ma ok, jasno mi je ovako uopsteno samo ne i za konkretan primer, donnie darko. obrada teme, pristup.. a sta je uopste tema, izvini? zar i to opet nece zavisi samo od nase individualne interpretacije filma, tj. sizea?

evo, dacu i kokretan primer, posto vidim da vi izbegavate i sve izokola pricate.
postoji u donniju jedan detalj koji me vrlo podseca na jedan drugi omiljeni mi film, videodrom. prakticno potpuno ista scena gde halucinogena introspekcija (u donnieju ona koplja, u videodromu otvaranje stomaka) vode prema destrukciji (i donnie i max renn u klimaksu svoje introspekcije pronalaze pistolj!).

smemo li zbog toga donnie darko krstiti naprimer halucinogenom fanazmagorijom, imamo li prava davati takvu odrednicu samo na osnovu naseg vidjenja obrade teme?

koliko priche oko jednog filma
nikad DD nisam gledala kao SF film.
to mi je vishe doshlo kao zachin nego kao bilo shta drugo.
jeste da je film kontradiktoran, bash zbog tog; da Frenk njega nije ni startovao ovaj bi poginuo; frenk bi preziveo i shto onda cela pricha da se desi da bi se D vratio kroz vreme i uradio onako kako treba.

mozda se to sve stvarno desilo, kako je Jor rekao, da bi ljude oplemenilo i da bi se na podsvesnom nivou svi toga secali, iako se, sa svim vracanjem unazad, nishta od toga nije ni desilo

DONNIE DARKO nije SF, to je klasicni film o umobolnima, RAIN MAN with a twist...

ah
evo ga i ovaj...pametniji od Pape

Quote from: "crippled_avenger"DONNIE DARKO nije SF, to je klasicni film o umobolnima, RAIN MAN with a twist...

Quote from: "crippled_avenger"Medjutim, kad se vec srecemo sa elementima satire, voleo bih da se odmaknemo od opstih mesta dekonstrukcije Amerikane i dodjemo do nekog socnog zakljucka. A to vec nisam dobio u ovom filmu.

Ne mislim da jedan film iskljucuje drugi medjutim verujem da se zanrovska disciplina (a ovo je zanrovski sajt, u to nema sumnje) mora odrzavati kroz stalno tumacenje klasicnih vrednosti i predznaka weltanshaunga i zeitgeista koji ih je iznedrio. A DONNIE DARKO u prilicnoj meri odstupa od te vrste paradigmi. I mislim da bi ljubitelji zanra to morali da prepoznaju...

Da li ljubav prema zanru podrazumeva zatvaranje u geto? Ja jesam ljubitelj zanra ali zaista ne shvatam zasto bi se moralo ici utvrdjenim stazama (mora se samo u WC i da se umre). Zasto bi moralo doci do stalnog tumacenja koje pominjes. Cemu "zanrovska disciplina"? I cemu to uopste sluzi?

Ne vidim zasto se u filmu ne bi prosto UZIVALO, a oko njega manje intelektualisalo. Ja sam u DD uzivao, i ne vidim da je ista od toga sto si mu zamerio - zamerka. I zasto, ali ZASTO bi smo morali da dobijemo servirani ili makar nagovesteni zakljucak? Misterija je ono sto privlaci, i svako od nas je - kako je to Unicorn lepo primetio - imao sopstveni zakljucak i sopstvenu viziju. Onoliki topic o DD pokazuje u kojoj meri je ljudima razgaljena masta ovim filmom. Ne secam se kada se to poslednji put dogodilo - ne samo na ZS.

Neko "opsta mesta dekonstrukcije Amerikane" koje pominje Crippled Avenger, i OPSTA MESTA u globalu prikazuje na obican nacin, i to je onda za mene sivilo prosecnosti. Ali kada "opste" prikazujes iz neobicnog ili neocekivanog ugla, dobijes sasvim drugaciji rezultat. Jednostavno neko sa tim "opstim mestima" ume - kao sto DOBAR PRIPOVEDAC od hiljadu puta ispricane price napravi istinski ugodjaj. Zar je potrebno ista vise?
Koj ce nam moj "stalno tumacenje klasicnih vrednosti i predznaka weltanshaunga i zeitgeista koji ih je iznedrio" za uzivanje u dobrom filmu.

Mogao bi ti tu recenicu sa "weltanshaungom" i "zeitgeistom" malo i da pojasnis. Nemam pri sebi Vujakliju, a nesto me i mrzi da se smaram.

SANDMAN: smemo li zbog toga donnie darko krstiti naprimer halucinogenom fanazmagorijom, imamo li prava davati takvu odrednicu samo na osnovu naseg vidjenja obrade teme?

Sve je u percepciji Sande. A mozemo reci i da je i jedno i drugo. Mislim da moja tvrdnja da je to SF ne iskljucuje tvoju da je to halucinogena fantazmagorija. Ali ni tvoja ne iskljucuje moju. Podjednako su legitimne i -tacne. Ponavljam - sve zavisi od percepcije.

Granicni filmovi, koji zanrovske cistunce stavljaju na muke, uvek su mi bili najdrazi. Alien, Invasion of the Body Snatcers, Donnie Darko, Omega Man...

Donnie Darko je jedan baksuzan film, dok sam ga gledao pre mesec dana neko mi je provalio u kucu. Nemam nekakvo posebno misljenje o njemu samo mislim da je bleda kopija Twin Piksa pomesana sa Povratkom u Buducnost. Drugim recima, Donnie Darko je jedan crnjak film.

Sto se tice zanrova, smatram da je americko filmsko ludilo unistilo sve zanrove i da sad imamo jednu neraspoznatljivu papazjaniju. Ne shvatite me pogresno, ja nemam nista protiv crossovera i mesanja zanrova ali ako se zanrovi vec mesaju to treba uraditi kao jedno delikatesno francusko jelo a ne kao Big Mac u McDonalds-u.

Autori 80-ih godina su pravili prokleto dobre filmove (koji su se dobro isplatili) , a sadasnji autori bez obzira na to da li su nesto zaradili ili nisu prave lose filmove.

Primera radi, jedno "ISIJAVANJE" je 1600 puta bolje od Donnie Darka

jore,
stvari su malo komplikovanije od proste zanrovske neodredjenosti u ovom slucaju, tipa alien gde postoje elementi dva zanra. nije fora sto ja verujem da je film halucinoge fantazmagorija, cist sf o vremenskom putovanju ili film o mentalnom bolesniku tipa rainman, fora je sto sam ja u izvesnom trenutku razmatrao sve ove stvari. ultimativno, cripple je mozda najvise u pravu jer donnie darko jeste na jednom krajnje dubinskom nivou slika mentalne bolesti i shizofrenije. pri tome zaista ne mislim na size vec upravo na ovu mentalnu strukturu filma koja nam nikad ne dozvoljava da se konacno opredelimo za bilo koju interpretaciju ili stav. duboko verujem da je kelly bolesnik od sizofrenije (pri tome ne kazem ovo pezorativno, most of "majors" su bili ili sizofrenicari ili manijakalni depresivci ) ili je imao neposredan uvid u bolest preko nekoga iz porodice (slucaj Loftkrafta koji je ustvari pisao o demonima svog oca)...

da li mozemo u tumacenju nekog filma iskociti iz te potrebe da se stvari predstave flat, tj. jednodimenzijonalno ako sam umetnik nije imao takvu potrebu niti ume da se iskaze na takav nacin. eto, g.mico ja naprimer posaljem sutra vama na konkurs svoju pricu, gde vam unapred kazem da se stvari nece moci zadovoljavajuce objasniti samo na jedan nacin i, mada cu dati na stotine objasnjenja za odredenje dogadjaje, paralele i dati unutrasnje odjeke odredjenih dogadjaja u likovima koji se uopste ne poznaju, vec vise nisu u istoj vremenskoj ravni. i vi cete mi reci da je to cisti sf, udeliti mi mozda koji utesni poencic? ili se otisnuti onim uznemirujcim ravnima moje price, koja su prava i jedina sustina moje price?

Da ne bude vise zabune.
Evo sta licno Richard Kelly kaze o svom filmu:


The Village Voice
Week of October 24 - 30, 2001

Richard Kelly's Totally '80s

Over the Killing Moon

by Dennis Lim

Mournful time-travel fantasy and heady nostalgia trip, Donnie Darko may be the first movie to fully simulate the carnivalesque horror of growing up in the 1980s—a decade it represents as an unsolvable Rubik's cube of Reaganite spectacle, Spielbergian might, free-enterprise bulimia, nuclear-winter paranoia, New Age narcissism, and New Romantic poses. Writer-director Richard Kelly, a 26-year-old first-timer, etches this landscape with the morbid precision and rueful humor of a battle-scarred veteran. "I've been mocked many times for waxing nostalgic about the late '80s," says Kelly. "I have very fond memories but I recognize how screwed up things were. We've seen stories of suburban dysfunction before—the idea was to do it this time as science fiction, and setting it in 1988, with the presidential election looming, I thought would evoke the grand finale of the dysfunction of the '80s."

The film's brooding eponymous protagonist (whom Kelly has described as Holden Caulfield as resurrected by Philip K. Dick) was given a superhero-worthy moniker because "I wanted to communicate the idea that this is a fantasy, a fable, right up front. But it's an intense one—a comic-book archetype of a kid who loses it." Kelly, who grew up in an affluent Virginia suburb much like the one depicted in Donnie Darko, says the film is "in no way purely autobiographical—I had a very normal, quiet upbringing," but adds: "I think it's important to explore why a privileged young kid can come to feel that the world should be torn apart."

Donnie Darko takes place in the month leading up to the Bush-Dukakis contest, a time Kelly remembers vividly. "I was in eighth grade and the student body voted in a mock election. It was a really conservative community, 90 percent Republican." He hastens to add that he doesn't define his politics "as being one way or the other," and when pressed, confesses: "I'm really embarrassed to say, I didn't vote in the mock election and I have yet to vote in a real election."

If '80s politics hover vaguely and uneasily over Donnie Darko, the era's popular culture is proudly foregrounded. Kelly recites the holy trinity that crystallized his love for movies: "E.T., Back to the Future, Aliens. Spielberg, Zemeckis, Cameron: They were the ones who made me want to sneak out of the house and into R-rated films. I remember going to see Platoon not even being aware of what the Vietnam War was." Kelly discovered world cinema later, while attending USC film school, but he was an auteurist from an early age. "I remember seeing the video for 'Janie's Got a Gun,' calling up MTV and asking who directed it, and finding out that it was David Fincher. And I was like, that guy's gonna be huge."

One of the only '80s period pieces to resist a comedy-of-embarrassment soundtrack, Donnie Darko seems to have been scored to a dusty, cherished mix tape. The movie opens with the melancholic swoon of Echo and the Bunnymen's "The Killing Moon" and closes with a misty cover of Tears for Fears' "Mad World" (and its aptly grandiose, positively Freudian refrain, "The dreams in which I'm dying are the best I've ever had"). "I actually cut out some of the kitschier songs," says Kelly (who, for better or worse, found room for Duran Duran's "Notorious"). "We wanted to pay respect to the music of the '80s and treat it lovingly."

Kelly says the major influence on Donnie Darko was a similarly despairing time-travel odyssey, 12 Monkeys, Terry Gilliam's stricken extrapolation of Chris Marker's cine-poem La Jetée. "I love both films, but 12 Monkeys floored me—the sense of fate and inevitability, the relativity of time and memory." A book called The Philosophy of Time Travel surfaces in Donnie Darko, and Kelly has actually written about 10 chapters' worth "explaining the entire movie" and posted them on the film's official (and conspicuously hard-to-navigate) Web site.

This self-described "total sci-fi geek" even uses metaphysics to clarify Donnie's condition, diagnosed in the film as borderline schizophrenia. "There's a break in the space-time continuum, and a kid was exposed to cosmic forces that are clearly going to screw with his head. I don't look at this as a pure representation of mental illness." Which doesn't make the film's depiction of teen sorrow any less bleak or serious. "We weren't going to back down from presenting the pain that I know to be true for a lot of people," says Kelly, who stresses he's not necessarily speaking from firsthand experience ("never in therapy, never on medication"). "And that's when a lot of that overprescription started—people being diagnosed with disorders when there was probably nothing there, just confusion."

Donnie Darko reserves most of its contempt for quick-fix New Age babble, and its insidious flipsides of self-love and self-blame; its nominal villain is an unctuous motivational speaker, whose biggest fan is Donnie's gym teacher. "The only truly autobiographical part is the fight Donnie has with his teacher, when she's talking about the fear and love lifeline," says Kelly. "That actually happened, but I never mouthed off the way Donnie did. I guess you can always rewrite history. Not that I'm saying that's how anyone should talk to their teachers." Kelly's reading of the film, in fact, is anything but nihilist. "It's a cautionary tale of what can happen when you rebel against the system—do it responsibly or you will pay the price."

Iskopah autorsku viziju.
Dakle?

P.S. Sandmane, tacno je da je Doni prestao da uzima lekove - i to iz protesta. A nakon sto ga je sestra potkazala da je to ucinio, ponovo je poceo da uzima pilule a POTOM dolazi do pojave zeca i upada avionskog motora. Nisam primetio da si zapazio ovaj mali detalj koji citavu pricu stavlja van Donijeve glave.

Quotemico ja naprimer posaljem sutra vama na konkurs svoju pricu, gde vam unapred kazem da se stvari nece moci zadovoljavajuce objasniti samo na jedan nacin i, mada cu dati na stotine objasnjenja za odredenje dogadjaje, paralele i dati unutrasnje odjeke odredjenih dogadjaja u likovima koji se uopste ne poznaju, vec vise nisu u istoj vremenskoj ravni. i vi cete mi reci da je to cisti sf, udeliti mi mozda koji utesni poencic? ili se otisnuti onim uznemirujcim ravnima moje price, koja su prava i jedina sustina moje price?

Sandmane, o tome uopste nije rec u ovoj raspravi...

Pitanje je bilo da li je DONNIE DARKO SF. Jeste.

A, uostalom, valjda si cuo Bobanovu definiciju kako treba da izgleda prica kojoj Mica daje glasove: "Treba da imas tri lika koja idu negde, nije bas jasno gde i zasto i usput da se nesto desava, ali da bas i nije jasno sta..."

Ajd cisto da i ja kazem jednu malu o ovome oko price:

Quotemico ja naprimer posaljem sutra vama na konkurs svoju pricu, gde vam unapred kazem da se stvari nece moci zadovoljavajuce objasniti samo na jedan nacin i, mada cu dati na stotine objasnjenja za odredenje dogadjaje, paralele i dati unutrasnje odjeke odredjenih dogadjaja u likovima koji se uopste ne poznaju, vec vise nisu u istoj vremenskoj ravni. i vi cete mi reci da je to cisti sf, udeliti mi mozda koji utesni poencic? ili se otisnuti onim uznemirujcim ravnima moje price, koja su prava i jedina sustina moje price?

To kako ce ljudi protumaciti mozda tvoju potpuno straightforward pricu uopste nije tvoj problem. Ono sto si ti mislio kroz nju da kazes i "o cemu se zapravo radi" je potpuno irelevantno, narocito ako treba da predstavlja fusnotu samoj prici. Dakle, ako Mica procita tvoju pricu i kaze da je cist SF, a ti se sa tim ne slazes apsolutno nista ne dokazuje. Kada napises pricu, ona odlazi od tebe i dobija a life of its own. Samim tim, kako ce je bilo ko protumaciti cak iako ti ides okolo i vristis svima u lice O CEMU JE ZAPRAVO je potpuno na izboru citaoca i njegovog receptivnog aparata u koji ulazi hiljadu parametara: nacitanost, inteligencija, i pre svega afinitet.

Ono u sta mozes da se pouzdas, to je da ce jedan Mica (ili ja), u skladu sa svojim receptivnim mogucnostima (koje su, might I say, ogromne) pricu pazljivo procitati. Ako su tu skrivena znacenja, neko ce ih mozda provaliti, mozda nece. Ako je veci procenat ovih drugih, mozda nije lose da se zapitas koliko duboko si sakrio ta skrivena znacenja, odnosno koliko si ostavio prostora za razlicita tumacenja. Naravno, ako eventualno ne verujes u sud ljudi koji ce to citati, zasto bi poslao pricu in the first place?

Takodje, to sto si ti ubedjen da je nesto sto si video i/ili osetio jedina i prava istina i da nema druge je opet samo tvoja stvar. Koliko je pojedinac u stanju da ostavi drugim ljudima prostora za razlicito tumacenje/citanje je stvar pojedinchevog funkcionisanja u drustvu.

Takodje, moja dva centa o "autobiografskom". Mislim da je svako pravljenje psiholoskog profila pisca na osnovu kog se "povezuju tacke" u njegovoj prozi (ili poeziji, ili bilo kakvom non-fiction radu, PA CAK i autobiografije) jedna uzasno bahata simplifikacija koji niti sluzi "tumachu" na cast, niti je imalo pravedna prema piscu. Koliko je odredjen pisac svestan onoga sto je ubacio u tekst, kao, i pre svega, SVOJIH NAMERA I STA JE ZAPRAVO HTEO SVOJIM RADOM DA URADI I O CEMU DA PROGOVORI, uopste ne mora biti jasno determinisano, niti je pisac nesto previse i pozvan da o tome progovara (ako smo ozbiljni). Njegovo delo zivi potpuno samostalno od njega, dakle, od trenutka kad je napisano i objavljeno prestaje da bude pod njegovom kontrolom, i samim tim, sva citanja su potpuno dozvoljena. Kako je na vise radionica u Lazi receno, tad pisac "skida gace".
Sto se mene licno tice, apsolutno bih mrzeo da mi se neko tamo nalazi u necemu sto bih napisao, ili da me na osnovu toga sto sam napisao secira na jednom takvom prizemnom nivou. Ono sto bi mi bilo divno jeste da neko nadje u mom radu stvari za koje uopste nisam bio svestan (i nije mi bila svesna namera) da sam ih ugradio u tekst.
Pisanje je uzasno kompleksna stvar koju intelekt i svest mogu samo do odredjene mere (ili misle da mogu) da kontrolisu i usmeravaju, dok je sam um "beskrajni i fluidni niz asocijacija" (Klajv Barker, intervju sa Daglasom Vinterom ovde preveden u Gospodarima Tame).
Nesvesno, instinkt i intuicija, ... i ko zna sta jos tu igra glavnu ulogu, dok su izgradjeni afiniteti i intelekt samo orudje i/ili gradja.
Jedan izvrstan horror pisac, Thomas Tessier, jednom rekao:
"I don't plan. I don't analyze. I just write". Mnogi pisci pisu gotovo iskljucivo uz pomoc narkotika. To ne znaci da njihova dela nisu intelektualno potkovana i savrseno struktuirana.


I poslednja stvar: nikad ne veruj piscima.

zaboravio si da dodas "jedan od tri lika je riba, oni se drogiraju i sexaju usput"...

Molim vas, ovo je pristojan forum...

Sto znaci da je trebalo da kazes da oni "usput konzumiraju opojne supstance i stupaju u koitus"...

ma jok
trebalo je da kazes da oni "usput konzumiraju opojne supstance i kopuliraju"

Ovo što je Spajder napisao je sasvim na mestu, a na onom nesrećnom forumu o metafori puno smo drobili o značenjima koja se prosto "uvuku" u kontekst bez namere autora. Nemam tome šta da dodam. Osmokraki je obuhvatio sve.

Napisano se da primeniti i na Ričarda Kelija, ali DD ostavlja prostora za različita tumačenja - pa i za Kelijevo - NE isključujući pri tom ostala. To, pak, ne znači da ta ostala tumačenja (uključujući Sandmanovo i Avengerovo)  mogu isključiti autorovo, moje, Semovo, Spajderovo, Dunino ili Unicornovo.

Zanimljivost vezana za R. Kellyja je to sto navodi Spielberga, Zemeckisa i Camerona kao obelezje osamdesetih. Iz teksta mi ipak nije najjasnije kakav je odnos prema tim autorima, da li su oni pop-element, ili ih on zaista ceni?

Pritom, kako vec rekoh, ne mislim da je DD lisen zanimljivosti i zanima me da vidim Kellyjev skript za Tony Scotta, samo ne vidim razlog da se oko njega balavi-to je ipak jedan od filmova koji vuce gledaoca za nos a zapravo je obligatory retard flick...

Nešto ne ljubim generalizacije tipa "vuče gledaoca za nos". Možda za nos vuče TEBE. Mene nije vukao. Pre će biti da me je NAvukao.

"obligatory retard flick..."

pljunti je lako. dede ti to malo obrazloži.

Nisam gledala Oskara, ali sam cula da je bio nominovan (pojma nemam u kojoj kategoriji) Jet Lijev-Hero, juce sam ga pogledala i bas mi se dopao, fotografija, efekti i famozne borbe i boje... i ogromne kolicine lisca, pa vjetar koji ga nosi..eto, poezija.

well taurse,
iskreno da priznam dosta sam razocaran Kellyjevom autorskom vizijom, previse cinema naive. then again, sto sad rece spajder, a sto opet nekog citira gaiman a ja svojevremeno koristih kao quotation u prvim danima ove diskusije – writers are liers my dear, didn't u know it?

detalj koji pominjes smo vec razglabali ako se secas. psihoze su trajni poremecaji funkcija mozga koji se i danas prakticno lece prakticno srednjevekovno – ti lekovi, zvani neuroleptici blokiraju funkcije problematicnog dela mozga. to pomaze bolesnicima da prevazidju bolest ali u svakodnevnom zivotu ti najcesce izuzetno inteligentni i mastoviti ljudi svedeni su na misaoni aparat prosecnog glasaca srpske radikalne stranke ili jaceg navijaca partizana. sto znaci da kod pacijenta uvek postoji jak otpor uzimanje takvih lekova, posebno kad se osete delimicno izlecenim. prakticno, nikad nema izlecenja, nikad nema sasvim normanog stanja vec uvek izmedju psihicke amputacije i bolesti. no je prestao sa terapijom vec je na neki nacin ovo drugo.
drugim recima, to sto je donnie prekinuo terapiju meni govori da je doslo do pogorsanja stanja. to sto se ono nastavilo i pored navodnog vracanja na terapiju govori mi da on ili je tu terapiju posle par dana ponovo prestao da uzima (sto uopste nije nelogicno prepostaviti, s obzirom da niko od ukucana u to vreme njegovu bolest zaista ne uzima za ozbiljno, niti uopste zna o cemu se tu radi) ili ta terapija postala nedovoljna posle suvise dugog neuzimanja i pogorsanja stanja. zapravo, svako pogorsanje stanja takvih bolesnika zahteva novo odredjivanje terapije u strogo kontrolisanim bolnickim uslovima.


mico, nisam cuo za to al pamtim onu drugu Bobanovu legendarnu definiciju, koja je vazila za vas dok ste jos pisali: nikad ne pozivaj Micu Milovanovica na zurke..


Spajderu, mada si pokusao vrlo temeljno da pokrepis svoje teze, ipak ne mogu bas sve da ih progutam. cak mi se ne cini da dajes svoj cvrst unutrasnji stav i misljenje, vec si uze ovaj moj prilicno bezazlen komentar mici kao priliku da malo "brusis pero". secas se mozda kad si zamerio Pojz za tumacenje esharpe Mine Murray kao vesele? govorio kako nema veselosti kod Moorea i sl? To te je prilicno isprovociralo tada, nemoj sad poricati. ipak je jedan od najklasicnijih pristupa knjizevnoj analizi preko autorovog lika i dela. bez obzira sto taurus jor u svojoj filantropiji zeli verovati da su sva misljenja ravnopravna zaista nije tako. ne mislim da je dubina mojih razmisljanja o telokradicama i prineti onima koja sam cuo u ona dva-tri sata predavanja. naravno da postoji velika razlika izmedju povrsnih utisaka, ma kako oni jaki bili i cinjenicno utemeljene analize, bez namere da uvredim Tessiera. naravno da jedno umetnicko delo moze transcendentirati sve nas, ali nisu ni sve transcendencije podjednako bitne i vazne, inace bi svako bio profi kriticar. mozda autorovo misljenje nije najbitnije ali jedino je njegova transcedencija kroz delo nesporna, od svih ljudi koji su delo procitali. ne postoji zaista jedna istina ali postoji puno neistine i potraga za istinom, licnom istinom spajderu....

sto se tice autobiografskih "two piece", ne razumem sto te to toliko pogadja. pa jasno je valjda da onaj ko uzme da pise i objavljuje stavlja svoje najintimnije svima na uvid. naravno da nista nije jasno determinisano ali neki psiholoski paterni ipak postoje. ono sto i najvise utice na mene da prestanem nacisto da citam nekog pisca (kao sto sam prestao barkera, i kako cu sada verovatno gejmana) jeste momenat kad mi se ucini da ih previse "vidim"...

za savete za pisanje, hvala ti. tesko je opustiti se kad imas najvise par sati za pisanje svakog dana, a za narkotike jos nemam te pare, jedva da padne koje pivo. za sada, ja mogu pisati na jedan jedini nacin, a to je da sve maksimalno koncipiram, razradim (bilo kroz pisani size, bilo u glavi), pa tek kad mi se sve kockice do kraja sklope mogu da se apsolutno opustim u svojoj viziji i pisem lezerno kao pod narkotikom obuhvatajuci stvari koje mi u mojim racionalizicijama nisu ni prosle kroz glavu...

Ma secam se i nje... Vazila je i pre nego sto sam pisao [pokusavao da pisem]... Za svakoga Boban ima po koju lepu rec... Za nekoga i vise lepih reci...

Quotedetalj koji pominjes smo vec razglabali ako se secas. psihoze su trajni poremecaji funkcija mozga koji se i danas prakticno lece prakticno srednjevekovno – ti lekovi, zvani neuroleptici blokiraju funkcije problematicnog dela mozga. to pomaze bolesnicima da prevazidju bolest ali u svakodnevnom zivotu ti najcesce izuzetno inteligentni i mastoviti ljudi svedeni su na misaoni aparat prosecnog glasaca srpske radikalne stranke ili jaceg navijaca partizana. sto znaci da kod pacijenta uvek postoji jak otpor uzimanje takvih lekova, posebno kad se osete delimicno izlecenim. prakticno, nikad nema izlecenja, nikad nema sasvim normanog stanja vec uvek izmedju psihicke amputacije i bolesti. no je prestao sa terapijom vec je na neki nacin ovo drugo.
drugim recima, to sto je donnie prekinuo terapiju meni govori da je doslo do pogorsanja stanja. to sto se ono nastavilo i pored navodnog vracanja na terapiju govori mi da on ili je tu terapiju posle par dana ponovo prestao da uzima (sto uopste nije nelogicno prepostaviti, s obzirom da niko od ukucana u to vreme njegovu bolest zaista ne uzima za ozbiljno, niti uopste zna o cemu se tu radi) ili ta terapija postala nedovoljna posle suvise dugog neuzimanja i pogorsanja stanja. zapravo, svako pogorsanje stanja takvih bolesnika zahteva novo odredjivanje terapije u strogo kontrolisanim bolnickim uslovima.

Naravno, ovo je sve tacno. Od relevantnosti je za film ako, i samo ako tumacis Donija kao psihickog bolesnika.

Samo cu dodati jos nesto za pisce. Pisci vrlo cesto umeju da svoje pisanje jako distanciraju od sebe. Ono i dalje moze delovati jako intimno, ali ne mora ni jednim svojim redom predstavljati autora. To je jedno uzasno infantilno romanticarsko poimanje Umetnosti koje je kod vecine neprosvecenih ljudi ostalo da se Umetnik uvek preliva u svoje delo, "iskazuje", "izrazava", itd. To me podseca na one idiotske knjizevne veceri gde je David Albahari morao svima po sto puta da napominje kako pisanje iz prvog lica ne znaci da je "ja" u njegovom romanu David  Albahari, ili knjizevne veceri gde smoreni i pijani Basara mora da objasnjava kako "Svetislav Basara koji se pominje u romanu" nije Svetislav Basara, pisac.

Ali, jebiga. Tako ce ostati vo vjek i vjekova, zato sto se stvaralackim procesom bave ljudi koji prosto isti ne mogu da analiziraju, ili zato sto se njime direktno ne bave, ili zato sto se njime bave suvise. Neresiva aporija.

zadires u jedno vrlo kompleksno pitanje. Svetislav Basara u romanu mozda nije Svetislav Basara, pisac ali obojica predstavljaju deo jednog sireg, veceg Basare. Nasa drustvena pojava uslovljena je velikim brojem faktora i u najsirem smislu predstavlja samo nas mehanizam drustvene interakcije, stvari koje predajemo i stvari koje uzimamo od drugih. Pisanje je mnogo intimniji nivo, gde licnost slobodnija i van ogranicenja drustvenih normi. ni to opet ne znaci da svako razmisljanje u delu prestavlja stav, glas pisca. postoje mehanizmi kao empatija, kada se pisac pokusava da se suzivljava sa emocijama koje mu u principu nisu svojstvene. nekad je jedini nacin da se neka drustvena pojava iskritikuje ulazak u likove koji su nosioci takvog zla. opet, ne bih rekao da i to nije deo pisca, a ne bih ni tvrdio da je to sam pisac, pa cak i samo jedan aspekt. kad iznes tvrdnju poput "pisci vrlo cesto umeju da svoje pisanje jako distanciraju od sebe" to mi deluje neistinito iako mislim da kapiram sta pokusavas da kazes. nema pisanja u distanciranju od sebe, bar ne kvalitetnog pisanja. na neki nacin pisanje kao takvo jeste uvek deo pisca, onaj najitimniji, samo sto je cesto vrlo tesko razluciti na kom se nivou i na koji nacin pisac dao tom pisanju.
ja licno uopste ne stepim od takvih analiza. s jedne strane jako bih voleo da ljudi mogu da mi udju u glavu i razumeju sta sam tacno u kom trenutku zeleo da kazem. ali nazalost to je sasvim nemoguce, mnogo cesce ljudi ce sve pogresno razmeti i pokusati da daju neki konacan sud o tebi samo na osnovu te, cesto vrlo marginalne stvari. ni to me uopste ne zabrinjava, lako cu napisati sa istim zadovoljstvom i stepenom unosenja nesto u sasvim drugacijim notama i zbuniti ih naskroz... zaista verujem da je lak sud problem samo onog ko ga daje...

Ova vasa lepa rasprava me podseca na stihove Shauna Rydera:

Jesus was a black man.
No, Jesus was a Batman.
No, that was Bruce Wayne...  

ShaWn...

Sandmane,
Nasa zelja da nas drugi razumeju, kako u umetnosti, tako i u obicnoj komunikaciji, cesto je uzaludna...
Svaka informacija toliko je snazno filtrirana kroz licno iskustvo, znanje, inteligenciju, da se neminovno izvitoperi...
Po meni, sto se neko vise trudi da prenese "poruku" (ono sto zelis da kazes), to ima manje izgleda da bude pravilno shvacen...