ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

BEOKON izveštaj

Osvrnuću se u kraćim crtama na ovo zbitije iz svog vrlo privatnog i subjektivnog ugla.

PETAK,
-Otvaranje.
Simpatično-amaterski, kratko, nepotrebno u Velikoj Sali, mnogo primerenije manjem prostoru; to što je taj prostor relikt ranijeg, pompeznijeg plana, ne zvuči mi kao dovoljno dobar razlog da se plaća za VS samo zbogo ovoga, t.j. samo da bi se prešlo 2 sprata dalje na mesto koje se ovde otvara i najavljuje.

-Bobova izložba.
Naravno, niko ne očekuje da uobraženi umetnik-genije prozbori koju, neki su začuđeni što se uopšte pojavio na 10-ak minuta; to što ga znamo kakav je ne opravdava stvarno činjenicu da nije s podijuma udostojio niti jedne reči publiku koja je došla zbog njega, a kamoli nekog razgovora. We are so not worthy!
    Zato nas je udostojio isprintanih svojih ilustracija, malo čudno odabranih, ali u suštini dobrih. Originali se valjda čuvaju u specijalnim kapsulama koje se ostavljaju za večnost i buduća pokoljenja.

-Lakobrijina izložba.
Sve suprotno od Bobove – mladi i down-to-earth umjetnik je sa nama, priča, zeza se, smeje, donosi i prstima publike slobodno ostavlja svoje kreacije iz brojnih kratkih i dugometražnih filmova, tu je i mumija – improvizovana, umetnik nije zadovoljan, ali je verovatno jedini takav, jer ovaj stvor savršeno funkcioniše dok se kreće među posetiocima i daje draž svemu, kao i osoba sa sekirom u čelu, i debeli mesar (aka Mixitron) koji nosi Mikijeve veštačke iznutrice i nudi ih na gozbu experimentima naklonjenim posetiocima.
    Boban navratio načas da uslika situaciju, upoznajem puk. Štrokajma – dobrog drugara s kojim na žalost u gužvi ne stigoh detaljnije da prozborim (IZVINI!) – a Skrobonja dolazi kasnije, priča mi o nekim svojim mouth-watering planovima i uvaljuje mi neke USA crtane TV serije, veći deo ostatka večeri sa Acom Radivojevićem 'analiziram' recentnu žanrovsku produkciju... Ta žvaka se nastavlja i kasnije, kod Bekvalca, gde gledamo neke kratke domaće filmiće sa revije, i prisećamo se filmova iz detinjstva koje još nismo iskopali do danas.


SUBOTA
-ABN predavanje o svojim predavanjima.
Na žalost, iako sam u gostima i na tuđem kompjuteru, morao sam da završim jedan rivju koji kod kuće nisam stigao, i zato ne stižem na ovo. Kao i svaki ABN-ov nastup, i ovaj je sigurno bio pravi freak-show, pa molim one koji su ga istrpeli da ostave ovde bar neke bisere.

Pre Okruglog stola upoznajem Iliju Bakića, koga veoma cenim i kao pisca i kao čoveka – po prvi put uživo, u prijatnom i nenametljivo zabavnom ćaskanju o grotesknoj kulturno-političkoj situaciji u Vršcu i još kojekakvim apsurdima zemlje Srbije. Potom počinje i

-Okrugli sto (koji uopšte nije okrugao, više liči na raskrečeno ćirilično П ), o stanju u današnjoj srpskoj (i svetskoj?) fantastici. Imam utisak da je većina nazočnih ovo u bar desetak puta već razglabala, i niko ne deluje previše inspirisan za široku žvaku. Suzdržavam se da komentarišem neke neutemeljen i proizvoljne izjave o hororu i razlozima njegove popularnosti koje iznose svadljivi Radmilo i neobavešteni ABN; Skrobonja jedini iznosi produbljeniju analizu svetske situacije, ABN uglavnom lupeta ili rasplinjava komentarima koji nemaju veze ni sa čim ('Kako da pišemo fantastiku kad ne znamo da li će za 400 godina uopšte biti Srba!') na šta ga Bakić pronicljivo i spot-on poklapa rečima da ni Ameri ne znaju hoće li ih biti za 400 godina, pa se sve rasturiše pišući fantastiku – o sebi, sada. Boban pokušava da ABN-a podseti da SF nije isto što i futurologija, ali ovaj tvrdoglavo ponavlja svoje refrene. Boban uspeva i da u svom kratkom nastupu uvredi Radmila rekavši da ovaj piše ''dosadnu prozu'', čime ga ućutkuje za ostatak dana, a potom se mr R. više nije ni pojavio na Beokonu. Cela žvaka počinje pred 'publikom' od jedva tuceta okupljenih (mnogi od njih su zapravo predstavnici gostujućih Sf udruženja), a završava, oko dva i po sata kasnije, pred 3-4 najizdržljivija, od kojih jedan smarački zapinje da dozna gde su danas svi ti čitaocima SF-a kojima je Boban nekada prodavao knjige...

Zbog Okruglog stola i potonjeg druženja sa Bakićem i Urošem Petrovićem (koga takođe ovde prvi put srećem), a potom i sa Bevcom i Skrobonjom, ne stižem da odem na filmski program, zbog čega veoma patim, i uteha mi jedino u tome što čujem da je sala bila vrlo hladna (valjda silne pare koje je DO uzeo od 'Laze...' ne uključuju grejanje). Čekamo da se to dole okonča pa da počne:

-Moje predavanje o HPL-u (koje zahteva laptop za video bim), i dok čekamo ja činim kobnu grešku: podležem iskušenju da –nakon više od jedne godine pauze- inhaliram malo herbalnih dimova e ne bih li se još više doveo u stanje inspirisane raskenjanosti, ali avaj! Učinak je suprotan, moždani procesi mi se usporavaju, i kada predavanje počne – iz glave, bez papira – to mestimično dovodi do gubljenja toka misli, blage nekoherencije, a u par navrata i do potpunih black-outa u kojima usred rečenice ne znam šta sam započeo da pričam. Nekako hvatam tok, i nastavljam – možda se meni čini da je to trajalo duže nego što jeste, u svakom slučaju publika je mirna, tiha, strpljiva, ne čujem ni meškoljenje ni zvižduke; the show goes on. Naravno, usta mi se nehumano suše, čaša kisele vode je samo neznatan privremeni 'lek' protiv dehidracije, pa mi je možda i zbog toga glas –kako kasnije čujem- bio tiši nego što je trebalo. Ipak, verovao sam da mikrofon na 10 cm od mog nosa može da uhvati svaki moj udah, a kamoli šapat; nadam se samo da je dark-ambijent muzika koju sam pažljivo odabrao (pretežno Ordo Rosarius Equilibrio i Lustmord) bila dovoljno čujna u backgroundu. Žica mi pripomaže puštajući slajdove, i na platnu iza nas idu fotke HPL-a, zatim ogromna kolekcija ilustracija inspirisanih njegovim delima, i najzad moje privatne fotke iz Providensa 2004., na kojima pokazujem originalne njegove rukopise, i klanjam se njegovom grobu. Na kraju pokazujem privju ilustracija koje je Nikola Vitković uradio za NEKRONOMIKON, i odgovaram na pitanja iz publike.
  Što se tiče publike: zabezeknut sam njihovim brojem, mislim da ih je bilo najmanje 50 (sve stolice su bile zauzete i mnogi su sedeli na skelama sa strane) i što je još čudnije, nisam primetio da je iko napustio predavanje: junački su izdržali moja omamljena trabunjanja, i čak bili raspoloženi za priču posle toga. Od 7-8 pitanja (par njih postavlja konstruktivni, ali odocneli Jor, pitajući o stvarima koje sam već izlagao u početku) izdvajam nekog lika – a na mojim predavanjima frikovi su obavezni, čak neizbežni- koji me je pitao 'Zašto čovek teži savršenstvu?' Par sekundi sam pokušavao da skontam da li me ovaj zajebava, provocira, da li to ima ikakve veze sa mojim opijenim predavanjem, i na kraju shvatih da nema, te tako i kazah.
   Sve u svemu, trajalo je oko sat i po, što jeste fascinantno –all things considered – ali ne i u svetlu činjenice da sam ja planirao da traje 2 sata, i da budem dovoljno trezven da isporučim fenomenalno-nezaboravno, a ne samo pristojno, OK, solidno predavanje.
   Posle ovoga suviše sam umoran za bilo šta i odlazim kod Bekija na još malo slatke piraterije...


NEDELJA

-Pravoslavno bogoslovlje i SF
Ovo zvuči kao idealna tema za bogohulnu sprdnju, ali suviše je rano (ko će da ustaje da stigne na to u 12.00 ?), i ja tiho patim što nisam čuo bisere koje mi kasnije prepričavaju. Naravno, ovo je vrsta teme na kojoj ABN-ovi talenti najviše blistaju, pa jedva čekam da čujem konkretnije o ovome.

-Kasnim i na prekratko (20 minuta) 'predavanje' G. Bojića o razlozima posustajanja SF-a; ne otkrivam ni da li, ni zašto SF posustaje (hm, to nije moja impresija, ali dobro), ali saznajem da se on već par decenija unazad ne bavi SF-om, pa mi je njegova pozvanost da o ičemu sudi malo problematična. To se desilo pred 5-6 osoba koje zatičem u stanju razilaženja. Potom se zezam sa Žicom koji sprema svoje predavanje, i čitam Mixitronovu odu mom romanu, koju je prethodno uredništvo Emitora odbacilo (valjda kao nepodobnu), a ova čamila u njegovom kompu, neosvetljena očima radosnih čitalaca sve do sada...

-Demonski stihovi
Zlokobna reč 'poezija' u naslovu predavanja prestravila je i najhrabrije horordžije, a nekmoli Trekere i Frpovce i Trt-ovce, te se na Žicinom predavanju pojavilo tek 6-7 osoba. Velika šteta, i najveći greh celog Beokona, odnosno najveća glupost/pogrešna procena posetilaca, jer bilo je izvanredno: Žica je to lepo spremio, možda čak i preambiciozno u svetlu dodeljenog mu mesta i termina, i počeo još od starih Grka, a dok je došao do novijih autora – hej, već na Pou su mu oteli laptop (potreban za puštanje filmova u velikoj sali) pa više nismo mogli da slušamo audio fajlove čitanja horor stihova. Ja sam mu malo smetao a malo pripomagao pitanjima, pa se žvaka na kraju pretvorila u dijalog između nas dvojice (budući da ostatak posjetiteljstva nije iskazivao preteranu živost). Predložio sam mu da ovo malo uozbilji i uobliči, pa da ponudi negde za objavljivanje, jer ovo je čak i u svetskih okvirima nedovoljno istraženo područje, a kamoli kod nas. U svakom slučaju, bilo je zabavno slušati njegove akademske fraze iskazane trade-mark mangupskim, blago-neozbiljnim tonom.

Zbog Žice žrtvujem početak II dela filmskog programa (ah, ionako sam bar pola toga već gledao, a ostatak ću dobiti na diskovima; ali žalim što nisam bio u prilici da ih vidim s publikom, ugođaj je ipak neponovljiv!), a zbog Dr Zoće žrtvujem ostatak.

Kako se bliži 18.00 h, a u Sali je tek par slučajnih prolaznika, pročuje se glas da Zoća možda neće ni izaći na binu jer je zgrožen tolikim neodazivom. Dok se čeka navala, on sedi u prikrajku a poneki obožavaoc i čauš mu prilazi na odavanje počasti. Malo vremena se utuca gledanjem 15-ak minuta epizode TV serijice rađene po njegovim pričicama (moram da priznam da sam očekivao nešto negledljivo; ova, o čoveku koji sakuplja autograme onih koji će upravo da umru na bizaran način, zapravo nije loša; čak je gledljiva, mada ništa posebno, ni po sadržaju ni po formi). Onda, oko 18.20, sa nekih 15-ak osoba u publici, Varvarin i Nyarlathotep uzimaju zoću pod svoje, i propituju ga narednih sat i po. Zoća je Zoća, vintage, ali barem ne deluje više nadrkano nego obično, i daje solidne odgovore na pitanja o svom uspehu i kako ga ponoviti/preslikati. Naravno, Zoća ne zarađuje pozitivne poene time što okupljenoj mlađariji preporučuje čitanje U. Eka, Kazuo Išigura i Žozea Saramaga, a od klasika Tomasa Mana, Tolstoja i Dostojevskog, niti time što Gospodara prstenova proglašava bezveznom detinjarijom, i kao PRAVO fantastično putovanje preporučuje ono u Ekovom BAUDOLINU. Obećava da će pomoći svakom onom piscu koji a) ima nešto kvalitetno napisano i b) vrhunski prevedeno na engleski. Naglašava koliko je skupo i teško obezbediti tačku b) čak i ako ste rođeni sa talentom za onu pod a) i daje neke umereno-velikodušne savete za proboj i kako ga (ne) izvoditi u belome svetu. Žica mu sa liste čita moje pitanje o tome da li još uvek stoji na ranijem bezveznom stanovištu da horor nije žanr, ali ovaj se jeftino vadi. kao, ta bi priča trajala do zore, nema potrebe da tu idiotariju obrazlaže, o žanru se radi na II godini opšte književnosti, tu je sve jasno, nema dileme, horor nije žanr, amin. pošto nisam bio raspoložen za raspravu sa očito nezgodnim čovekom, nisam hteo da mu ukazujem na citat iz TEORIJE KNJIŽEVNOSTI Vorena i Veleka gde se upravo na primeru gotskog (horor) romana dokazuje šta jedan prozni pripovedni žanr treba da ima, i kaže da gotik zadovoljava sve zahteve jednog žanra. Niti sam hteo da ga zasipam drugim mogućim citatima i tezama – njih mu čuvam za esej koji odavno spremam, kojim ću da spalim, pod zemlju zakopam i popišam se na te njegove teze iz esejčića (8 strana!) O ŽANRU. Umesto toga, postavio sam 2 kulturna, neprovokativna pitanja na koja me zanimalo šta ima da kaže... Tako je Zoća ispričao svoje, sa stavom u stilu ''Drago mi je što me svi napadaju na Bobanovom forumu, jer bih se zabrinuo da nije tako! To je znak da sam u pravu!'' (Ako je verovati Bobanu, Zoća se još ranije raspitivao ''Ko je taj Ghoul što onoliko kenja na tvom forumu?''...)
    A evo i odgovora za njega: Ghoul, to je onaj što je u subotu uveče privukao bar 60 osoba na svoje predavanje, doktore-pred-tucetom.

Odmah za tim počela je da se okuplja masa u neshvatljivom broju: bilo je vreme za

-Kviz.
Pitanja su okačena na forumu, možete da vidite šta je to.
Moje opservacije:
-Preteška su, i u startu iz kvalifikacija isključuju bilo koga sem vrlo uskog (i stalno istog) broja finalista;
-Velika je nesrazmera, odnosno nepravda prema pitanjima iz oblasti horora, kao i pitanja iz FILMA kojih je bilo vrlo malo! Previše književnosti, previše nedavno-prevedene književnosti...
-Propozicije i način bodovanja nejasni su: bolje bi bilo da je test podeljen u delove, da se zna koje pitanje nosi 1 a koje 2 boda.
- Tokom igre u finalu trebalo je nakon svake igre davati broj poena učesnika;
- Neko je na Lazinom forumu kazao da nije u redu da se u kvizu takmiče ljudi iz organizacije svega toga, što formalno gledano verovatno ima smisla (ali bi mi primena toga u startu ukinula najozbiljnije-najzabavnije protivnike!)
-Najzad, umesto da se žuri sa pregledavanjem – tokom čega su meni ladno zakinuli 4 boda – trebalo je obezbediti neku zabavu za masu (npr. da Lurd peva) dok neko ko bolje od njega sabira do 25 gleda testove.
-Na kraju, kviz je takav da PREVIŠE zavisi od slučaja (vađenja iz šešira), pa je jedva bolji od lutrije; pravedniji, u kome bi svi odgovarali na sve, možda ne bi bio tako zabavan, ne znam, ali trebalo bi malkice porazmisliti o koncepciji igara. Završna, sa pogađanjem citata, stvarno je nezanimljiva i teška.

Uprkos svemu ovome, uspeo sam ne samo da osvojim (barem) II mesto i 2 nebitne knjige, nego i da se usput fino zabavim. Zahvaljujem svojim fanovima koji su mi pružali podršku povicima ''Ghoul nema pojma!'' i ''Ghoul ne zna!'' i još jednom čestitam i Joru i Pavlu na žestokoj i junačkoj borbi; nijanse su odlučivale na kraju.

Posle kviza uzalud sam očekivao najavljenu dodelu nagrade LJUBA DAMNJANOVIĆ – to se nije desilo, iz neshvatljivih razloga. Valjda nisu ljudi glasali (niko nije ništa čitao?). Ili tako nešto.


Zaključak:
Bilo je fino, mnogo bolje od mojih skeptično-cinički-crnih strahova (zbog žurbe, slabih priprema, malenog tima, okasnele reklame itd. itd.), ali daleko od idealnog. Nadam se da su organizatori naučili koju lekciju iz ovoga – pre svega vezano za prostor u kome se ovo odvija, i nj. maximalna upotreba (uz minimalno plaćanje, ako može), pa da idući put (if any) bude još bolji.

Lično, nisam najsrećniji time što su PREDAVANJA tretirana kao najnebitniji deo programa, što nisu isticana u najavama i napisima koje sam ja video, jer nisu ni u onom komunikeu za štampu koji su sastavili sami 'Lazići' – ispalo je da su bila tu reda radi, ali nigde se nisu detaljnije naglašavali ni teme ni predavači (među kojima su bili: 1 dr, 1 mr i 1 would-be mr); ispade da su ona dečica što se igraju onim farbanim figuricama bitnija od ljudi koji pokušavaju da ozbiljno priđu ovim našim žanrovima, da ih proučavaju i nešto pametno prozbore o njima – pred 5-6 slučajno zalutalih osoba. Predavači su bili SKRAJNUTE DIVE ovog Beokona, i ovakav tretman nisu zaslužili jer su se neke od najzabavnijih i najvrednijih stvari čule baš na predavanjima i Okruglom stolu, za koji ni na sve moje insistiranje organizatori nisu uspeli da priušte jedan bedni diktafon...

Najzad, plakat je slab, ružan, banalan: umesto nečega što bi svako poželeo da odnese kući i okači na zid dobili smo čistu zelenu površinu sa nekakvim geometrijskim oblikom (navodno, stilizovani svemirski brod?) i banalnim, običnim, neupadljivim natpisom...
Promo Emitor vrvi od grešaka, uključujući i stilske (Lazin precednik baš voli ništa-neznačeću frazu 'Bez njega ne bi bilo isto' pa je ponavlja više puta – na stranu što ne zna ko mu je, od viđenijih, član kluba!), i njime odiše užurbanost u kojoj je i nastao. Nije jasno zašto je ovo moralo da se radi nabrzinu, nedelju dana pred Beokon, kad textovi nisu vremenski vezani i mogli su lagano da nastanu, i provere se, mesecima unazad. U sve to je misteriozno zalutao text 'Kako predstaviti knjigu' – šta će ovo u promo broju, nejasno je.

Sve u svemu, utisci su pozitivni, ali namerno neću da hvalim organizatore da se ne uobraze i ne zaspu na lovorikama zbog same činjenice da su uspeli da se ne obrukaju.

Idući put, hoću da na Beokonu vidim i Ota, i JB-a i Spajdera i Darka, i R. Ratka, i DRF-a, i Lidiju, i Saleta Markovića, i Macana, i Žigu, i Dalijebora... i najmanje jednog amera koji nije beogradski zet! Ko zna, možda čak i još nekog od (retkih) Nišlija, koji su se stvarno obrukali svojim nedolaskom.

da sve na beokonu nije bilo mazno i sjajno, pokazuje i ovaj obračun: ghoul vs the mummy (usnimio: najintelignetniji srbin)!

dobra fotka!  

Ko je pobedio u fajtu?


P.S. Kao jednom od organizatora bilo mi je teško da prisustvujem svim događajima od početka do kraja. Zato sam i odocneo na Lavkraftijanu (doduše, bio sam prisutan kada je Ghoul, omamljen mirisom crnih sveća, pogubio reči). Još manje me je bilo kod Zorana Živkovića, iako sam mu baš ja postavio neka od pitanja na koja je odgovarao. Srećom, neke dobre duše su sve to snimile, pa ću predavanju, valjda, uspeti da prisustvujem retroaktivno.

Inače, čestitam finalistima na junačkoj i neizvesnoj borbi. Bilo je vrlo napeto.

Evo malo slikica:

Ko je baja što sedi pored Gulije?
(I hrani li iko ovu nesreću Jora??   )

desno od Ghoula je Nyarlatothep aka Nya aka Dušan Žica
a JoR je izgleda spao na sopstvenu kujnu

Dakle, ima ovde tona materijala za čitanje a na osnovu utisaka očevidaca, reklo bi se da je Beokon bio veoma, veoma uspešan. I svi oni mali zajebi koji su promakli organizatorima samo prave celu impresiju dražesnijom. Uostalom, to je oduvek bio zaštitni znak Konova; to i improvizacija.

E sad, dok su organizatorima utisci još sveži, možda bi trebalo pretresti kakve konstruktivne mogućnosti. Recimo, bolja organizacija po pitanju sakupljanja love ne bi bila na odmet, zar ne? a i promotivni material, da se ne ostavlja za stani-pani zadnji tren. I da se malo više zloupotrebe predavači. Ali lova prevashodno – trebalo bi izgleda malo animirati celu tu vašu financijsku strukturu.

Quote from: "libeat"
E sad, dok su organizatorima utisci još sveži, možda bi trebalo pretresti kakve konstruktivne mogućnosti.

Libeat, znaš li šta su organizatori radili u retkim trenucima kad nije trebalo crnčiti oko ovog ili onog? Razmišljali su šta će i kako će za sledeći 'kon.

LM, odavno smo mi tamo gde si ti upravo stigla

Rizikujući da me pogrešno razumeš    i krivo protumačiš,    ja ću ovde ipak da pustim jeziku na volju primedbom kako gljivicama što su izrasle u prošloj kišnoj sezoni redovito promakne da govorim o financiranju uopšte, ne samo budućeg kona.  

Recimo, svi oni hvale vredni poduhvati, zamišljeni pre tvoje ere i neslavno zadavljeni besparicom su bili povod i razlog istom ovom komentaru.

Ponavljam ga samo zato što se nadam da će ovi konkretno organizatori biti voljniji da  iskoriste rezidju (beokonskog im) elana.  

(A znam da publika voljna, itekako.)

Quote from: "libeat"
Ponavljam ga samo zato što se nadam da će ovi konkretno organizatori biti voljniji da  iskoriste rezidju (beokonskog im) elana.  

Što's toga tiče, radimo na šećernom prelivu kojim ćemo se zalivati neposredno pre nego što odemo da rukama i nogama u'vatimo potencijalne sponzore za novčanik ili gr'oce, čisto da budemo slađi

E pa, zbog mene ne moraš da akaš nikakav preliv, kamoli šećerni; meni dosta ako me se ne tera da na pivskim čepovima klečim, e ne bi li vas privolela da mi uzmete pare.  

Quote from: "libeat"Ko je baja što sedi pored Gulije?

To li je, dakle, tvoj tip mužjaka? Me jealous!

Tsk.
Moje interesovanje nije karnalnog nego čisto estetskog karaktera; mlađana generacija je izgleda našla za shodno da se plasira isključivo u džepnim izdanjima, tako da svaki vanserijski primerak sa lakoćom zapne za oko.

Thanks Libe.

Quote from: "libeat"Tsk.
Moje interesovanje nije karnalnog nego čisto estetskog karaktera; mlađana generacija je izgleda našla za shodno da se plasira isključivo u džepnim izdanjima, tako da svaki vanserijski primerak sa lakoćom zapne za oko.

I posle kažu da su muškarci seksisti i da gledaju na žene kao meso/primerke...

Hvala, Ghoule, za lepe reci o mom izlaganju o horor poeziji (tj. o hororu u poeziji),iako si mi i ranije rekao svoje utiske. Sto se tice posecenosti predavanja mislim da je 7-8 posetilaca prilicno realan broj ljudi koje bi to eventualno interesovalo. Mislim, ajde hao 'horor' to i pali neke, ali i 'poezija' - to je vec previse.   Salu na stranu, iskreno mislim da ljudi koje stvarno interesuje razvitak horora kroz istoriju knjizevnosti ne mogu zaobici poeziju i njen udeo u kreiranju horor ikonografije i ustaljenih arhetipova koji kasnije ucvrstise zanr. OK je meni sve bilo, zamo stvarno bedak sto je Gojko morao da mi otme lap za filmove. Tako nisam pustio audio fajlove: HPL - Fungi from Yuggoth, CAS - Hashish Eater, or the Apocalipse of Evil, Thomas Ligotti & Current 93 - Unholy City, EA Poe - The Raven (Christopher Wallken). Nema veze, mozda neki drugi put.  

Razgovor za dr. ZZ je bio prosecno OK. Nista epohalno, novo, niti preterano zanimljivo. Neka pitanja je napisao gosn. Predsednik, neka smo smutili Jor i ja u kafani, neka sam ja izbljuvao kod kuce. Ono Ghoulovo pitanj o hororu sam inace planirao da postavim - ali dzaba. Na njega nismo dobili odgovor. Kao, treba da se mnogo objasnjava, treba tabla za teoriju skupova. Nemam pojma - Velek i Voren zaista jesu bukvar knjizevne teorije, knjiga koja se na 2. godini opste knjizevnosti mora znati kao osnoni pojmovnik-vodic kroz studije nauke o knjizevnosti. I istina je sve sto je Ghoul rekao o da u poglavlju o knjizevnim zanrovima pise o gotskom romanu (hororu) - koji je pos vim merilima odavno ustanvljan knjizevni zanr. Na stranu ovo - postoji na stotine knjiga napisanih o zanru horora, a ja sam ih procitao bar 15-tak. Mislim da je jedini problem kod ZZa to sto zestko neazuran  u vezi knjizevne teorije. Uvek se pozivao na V. Propa i C Todorova (koji bez obzira na svoj znacaj) su odavno prevazidjenji i pregazeni teoreticari. Ne mislim da je Zoran nesto maliciozan ili da mrzi horor ili ljubitelje horora. Ne zmislim nista lose o njemu - porpuno fer smo saradjivali u Polarisu, i covek je generalno OK sto se mene tice. Isto tako, veoma sam ja svestan (a i mnogi ostali, verujem) da su Dostojevski, Saramago, Tolstoj i Man bolji pisci od Mievila i Vandermera... i kapiram Zorana kad ih je popljuvao, samo, kad se gostuje na sf/f/h konvenciji ta prica moze izazvati negativne reakcije kod gostujucih fanova.

.... na sljaci sam....
....alarm.....
nastavak sledi kasnije.....

Zorana je uvek mrzelo da se raspravlja sa fanovima, pretpostavljam zato što ih instinktivno generalizuje kao nedovoljno obrazovane entuzijaste. U globalu, dozvolimo da nije sasvim u krivu – takva debata se često svede na prepucavanja u kojima je učesnicima bitnije da što impresivnije kontriraju sagovorniku nego da istinski budu u pravu.

Elem, čak da je zž i zagriz'o taj beokonski mamac, ne verujem da bi bilo mnogo vajde, obzirom na posećenost. Možda bi bilo bolje tu i takvu debatu izvesti u nekoj vrsti otvorene prepiske. Sad je već svima jasno da zž čita forum, pa, eto prilike Gulu i ostalim revolucionarnim hororistima da mu relativno direktno upute koncizna pitanja.

bejbi, mora da se šališ: već sam obznanio svoje namere glede Zoće:
''Niti sam hteo da ga zasipam drugim mogućim citatima i tezama – njih mu čuvam za esej koji odavno spremam, kojim ću da spalim, pod zemlju zakopam i popišam se na te njegove teze iz esejčića (8 strana!) O ŽANRU. ''

to će biti na mnogo upadljivijem i bitnijem mestu od ovog foruma.

Ja sam mislio da je to smaranje sa hororom kao žanrom završeno; postojao je svojevremeno duel u LK-u, Otoa i ZŽa upravo oko ovog pitanja, pred punom salom i kamerama, ostao je kompletan video zapis od 102 minuta, pa bi možda bilo dobro da se to podeli fanovima i da prestanu da smaraju čoveka oko stvari gde se on izjasnio na prilično definitivan i zaokružen način. Oto, koji se za taj duel pripremao 15 dana, je negde na pola splasnuo od rasprave i predao se, pa kako se može očekivati da ikada iko prođe bolje?
Koji je smisao neprestanog ponavljanja istog pitanja istom čoveku, sem smaranja i dosađivanja?

A ova rečenice, Ghoule, je nešto najmizernije što si ikada napisao: "Ghoul, to je onaj što je u subotu uveče privukao bar 60 osoba na svoje predavanje, doktore-pred-tucetom."
Šta su uopšte brojke; tvog romana se prodalo maksimum 150 primeraka, a verovatno i mnogo manje, uz svu halabuku koju si digao na forumu i okolo, verujem da imaš svega dvadesetak-trideset čitalaca koje lično ne poznaješ. Čega je to znak? Budi realan, sagledaj svoje stvarne mogućnosti u ovom svetu i radi ono što umeš. Ne podsmevaj se stvarima koje ne razumeš, jer ti se može desiti da te eho tog smeha poseti u času kada ne budeš sposoban da ga razaznaš.

Ja sam pokušao da revnosno odlušam razgovor sa Živkovićem i postavljam konstruktivna pitanja, ali sam ipak odustao,

Jer:

a) Živkovićev govor bio je jako dosadan,

b) Živković je neverovatno prepotentan,

i

c) Živković se užasno loše čuo.

E, sad dosada+prepotencija prosto mame na prozivanje i raspravu, ali sam bio u dilemi da li da čoveku nepotrebno i ničim izazvano pravim reklamu i dajem mu važnost. No, svaka moja dilema je nestala zbog lošeg zvuka i napora koji bi sve to izazivalo, pa sam, kao i uvek u životu, poslušao svoje srce i postupio prirodno i spontano, te izašao iz sale i otišao da zajebavam Melkora, Šmrklju i Imenjaka.

Quote from: "Ghoul"
''Niti sam hteo da ga zasipam drugim mogućim citatima i tezama – njih mu čuvam za esej koji odavno spremam, kojim ću da spalim, pod zemlju zakopam i popišam se na te njegove teze iz esejčića (8 strana!) O ŽANRU. ''

Kao što već rekoh: najbitnije je impresionirati publiku visprenim kontriranjem oponentu. Zoki naprosto nije takva vrst čoveka.

A smejuljim se, sasvim omnipotentno, na izjavu:

Quoteto će biti na mnogo upadljivijem i bitnijem mestu od ovog foruma

Rekla bih da je na tvom beokonskom predavanju bilo 60 ljudi upravo zbog ovog foruma. Također, slutim da je zž doktor-pred-tucetom uglavnom zato što nije vokalan na ovom forumu.

Jebote, al' ste me ispreskakali!!  

To smaranje *nije* završeno, jer Oto nije čovek koji može Zoći da zapuši usta: Oto je fan –odlično potkovan, načitan itd. – ali ipak fan, koga teorija književnosti ne zanima (legitimno!), i koga Zoća možda može da ućutka splačinom poput ''To je pitanje odavno raščišćeno, na III godini Opšte književnosti!''
Zoći ne treba iznositi 'argumente' kakve mu je Oto davao – kao, ''Ej, uđi u svaku USA knjižaru i videćeš police posvećene hororu'', jer to je povod da mu ovaj – sasvim opravdano- kaže da to jedino pokazuje da je horor nekakav MARKETINŠKI fenomen, i biće u pravu.
Biće, naime, dok ga neko ne počne da lupa u glavu teorijom i istorijom književnosti – što ipak nije Otov fah – i argumentima zasnovanim na njima ne pokaže da horor ima i istoriju i sve elemente potrebne za jedan prozni pripovedni žanr.
Stoga, ta 102 minuta snimljenog naklapanja verovatno treba prodavati pod naslovom GLUVI TELEFONI – da li je horor žanr ili nije može se ozbiljno i definitivno dokazati samo univerzalnim akademskim jezikom, a ne 'zdravorazumskim' pričama u kojima se mešaju babe i žabe.

Otovi argumenti tada bili su, da upotrebim omiljeni Živkovićev izraz, valjani - govorio je da horor ima sve što žanr treba da ima, govorio je o tome šta ga izdvaja itd.

Samo je problem u tome što je Živković sve to ignorisao, ali svakome je bilo jasno ko je tu "pobedio". Ljudi koje teorija književnosti zanima i koji se njome bave govorili su da ih je Živković svojom argumentacijom tada ubedio da horor JESTE žanr, ali da SF nije.

Ako je Oto i "odustao", to je samo zato što je sa ljudima kao što su Živković, Boban i ABN nemoguće polemisati - ne slušaju i ne poštuju sagovornika, nisu u stanju da dovedu svoje stavove u pitanje, ne razumeju argumentaciju, gledaju samo u sebe.

Ghoule, ne bi trebalo da se primaš na sve jeftinije Bobanove provokacije, ali stvaarno. Mislim, nije tako bilo, plain and simple.

Quote from: "Boban"Oto, koji se za taj duel pripremao 15 dana, je negde na pola splasnuo od rasprave i predao se, pa kako se može očekivati da ikada iko prođe bolje?

Oto je svakako nas najveci poznavalac horor industrije - ali se u razgovoru sa Zoranom zeznuo (btw, nisam stekao utisak da se pripremao 15 dana). Zoran manevrise knjizevnim terminima i poziva se na velike teorijske uzore (doduse zestoko zastarele) - Oto je samo donekle argumentovano pricao (deo o horor ikonografiji), ali je napravio gresku kada poceo da se poziva na Locus-ove statistike. Locus je mainstream komercijalni casopis za fantastiku i potpuno nerelevantan izvor.

Inace, mislim da si donekle u pravu, Bobane. Ne treba Zorana cimati ni za kakave price o hororu. Ocigledno je da ga to smara i ne interesuje. Ne treba maltretirati coveka, kad i sam kaze da ga nikakva teorija vise ne zanima. A i samo polemisanje sa njim je besciljno i moze se protumaciti kao namerno napadanje na njega, jer onaj esejcic od osam strana (valjda ima jos clanova foruma koji su ga procitali) nije nikakva knjizevna studija o zanru, vec sazeto iznosenje njegovih misljenja. Mislim, da ga cak ni ne treba opovrgavati, niti se na njega osvrtati. Taj esejcic je apsolutno nebitan da bi se oko njega dizala tenzija. Mislim da Zorana teba zaobici sa ovom pricom, da se ne bi siliri losi vajbovi i pravile nekakve prepreke. Zoran je uvek bio spreman za saradnju, za konstruktivan razgovor, i hoce da izadje u susret klubu. To teba ceniti i odrzavati saradnju - naravno.  

ma ne primam se ja na bobanovu priču, ni u ludilu: svoj utisak o tom 'duelu' stekao sam pre svega na osnovu toga kako mi ga je spajd pre par dana opisao + na osnovu toga što znam koje izvore Oto koristi i koji mu je frejm ov majnd: što reko Žica – Lokus, Elen Detlou, Year's Best antologije itd. NISU relevantni izvori za nešto što bi da ima ozbiljno TEORIJSKO utemeljenje.

ja nisam za svađu sa zoćom – nisam čak ni za raspravu, jer da jesam, iskoristio bih priliku – a iz razloga koje je lurd već naveo: ukratko, nema poente, to je nedokazano koliko i abn.

ali esej ću da napišem (zapravo, to su mi prva 2 poglavlja iz magistarskog) i da se neke stvari više ne potežu i ne priča napamet...

Quote from: "Ghoul"ali esej ću da napišem (zapravo, to su mi prva 2 poglavlja iz magistarskog) i da se neke stvari više ne potežu i ne priča napamet...

Taj fazon, brate.

Tsk.
Da ne bude kako pričam napamet: ja sam to pročitala.
i slažem se sa svakim slovcem.
i super što će od toga da ispadne esej.
i super što će taj esej pročitati onoliko ljudi koliko je čitalo i Zoćin esej.

Samo mi smešno što niko ovde ne kapira da se debate vode zbog čitalačke/slušalačke kolaterale a ne zbog cenjenih i titulama potkovanih oponenata. Koliko vidim, Lurdovo i Bobanovo mišljenje se itekako razlikuju, iako su obojica prisustvovali istom duelu i slušali iste argumente.

Mislim da poenta nije u tome ko će koga pomesti, popišati i/ili pod zemlju zakopati - poenta je čiji će ergumenti bolje da prođu kod nas/kolaterale.

ali opet, mene niko ne shvata.
niko.
ni-ko!
odo' da cepam vene.

Nemoj, ja sam shvatio!!

Quote from: "libeat"
ali opet, mene niko ne shvata.
niko.
ni-ko!
odo' da cepam vene.

Ja te stvarno skoro nikada ne shvatam, ali sad te shvatam. Potpuno. I podržavam.

I bio sam tvoj fan kad su te svi mrzeli.

Ali sad si postala liberaci gay i svi te vole.

Quote from: "Lurd"

Quote from: "libeat"
ali opet, mene niko ne shvata.
niko.
ni-ko!
odo' da cepam vene.

Ja te stvarno skoro nikada ne shvatam, ali sad te shvatam. Potpuno. I podržavam.

I bio sam tvoj fan kad su te svi mrzeli.

Ali sad si postala liberaci gay i svi te vole.

Interesantno.

Da li to znači da više nisi moj fan?

PS. Zatičem se danas kako volim samo one koji su bili moji fanovi onda kada su me svi mrzeli.

Quote from: "libeat"

Da li to znači da više nisi moj fan?

NE!

Ne znači to to, paranojo! Uvek ću biti tvoj fan. A nisu mi dali da te ubacim i u ovaj kviz...

Двојица цењених учесника овде помињу мене као неког коме не вреди доказивати и ко мисли да је увек у праву, није у стању да доведе своје омиљене ставове у питање итд. Наравно, има људи на које се тај опис оправдано односи.

Наиме, има људи који, кад нешто уврте у главу, не пристају ни на какву даљу дискусију, али, такви људи нису особито паметни, и свакако нису никакви научни радници, јер ставови који се заснивају на тврдоглавости и сујети, дезинформацији, или старачкој џангризавости итд, уместо на доказима и провери, нису научни.

Сва наука је заснована на провери, сумњи, доказима, преиспитивању, критици, па опет захтевима да се нешто провери и докаже и преиспита итд. Ако тога нема, нема ни науке.

Опет, ако има доказа и ако неки став, рецимо о жанру, јесте проверен и истинит, онда је дужност сваког научног радника да тај став веома упорно брани, а не да попусти чим се то некоме свиди. Јер, неком ће неки опречан став да се свиди, а јавиће се и неко трећи са опет сасвим друкчијим уверењима итд, па, зар свакоме попустити и рећи "Да, Ви сте у праву...  а и Ви други, а и Ви трећи сте исто тако у праву... иако сви супротно говорите".

Само је питање, како да разликујемо ко је упоран у својим ставовима јер има доказа и аргумената, а ко је упоран из оних других, јадних и очајних разлога, разлога који су заправо списак карактерних слабости.

У сваком случају, најгоре је, као што Лурд и каже, кад неко не поштује саговорника.

Али, молим да ми неко одговори, three questions:

(1)  Тај цитат Велека и Ворена, је ли то овај:



Хммм... готицисти? Добровече, и језззопоноћ, готицисти...

(2)  Тај есеј Зорана Живковића (есеј са којим се ја не слажем; моја основна уверења о жанру хорора су сасвим супротна Зорановим, мада он није сасвим без аргумената, наиме истина је да елементи хорора постоје и много где изван жанра хорора – ја то тако и кажем студентима), је ли то из ове књиге, на стр. 71-77:




дакле, да ли се на тај есеј мисли?


и,

(3)  Кад и где је била та полемика Олтвањија и Живковића о жанру? И како сад ја да сазнам шта су рекли? (А и не бавим се хорором . . .  па ипак . . .  морам, по дужности, због свог посла, барем неки минимум минимума да знам о том жанру.)

Cenjeni kolega ABN:

1) da, misli se upravo na taj citat, koji na srpskom inače glasi ovako:

''Gotski roman je još bolji primer, jer počinje u 18. veku Otrantskim zamkom i traje sve do naših dana. To je žanr prema svim merilima na koja se čovek može pozvati kada je reč o prozno-pripovednom žanru: u njemu nailazimo ne samo na omeđen i stalan predmet ili tematiku nego i na zalihu sredstava (opisno-pomoćnih i pripovednih: na primer, razrušeni zamkovi, rimokatolički prizori užasa, tajanstveni portreti, tajni prolazi koji se otvaraju pritiskivanjem na pokretnu pločicu u zidu, otmice, zatočenje, potere kroz samotne šume); u njemu, štaviše, nailazimo na Kunstwollen, na estetičku nameru da se čitaocu pruži posebna vrsta prijatnog užasa i uzbuđenja.''
(Rene Velek i Ostin Voren, Teorija književnosti, Nolit, Beograd, 1974, str. 280.)

U toj deonici ovi autori iznose i druge veoma mudre i pronicljive stvari u vezi sa određivanjem odlika žanra, pa je baš zanimljivo da su one nekako promakle vašem kolegi, Dr Zoći, jer ja upravo na njima –uz još neka druga određenja- zasnivam horor kao ŽANR.


2) Da, esejčić o kome sam govorio nalazi se u toj pink knjižici čiju ste koricu skenirali.

3) Vaš stari prijatelj Boban poseduje video+audio zapis tog duela, pa ga zamolite da vam to ustupi/presnimi...

Zoran jeste u pravu kad kaze da horor postoji i van horor zanra. Postojao je oduvek, postojao je i pre ucvrscivanja zanra i nakon toga. I ja se slazem sa tim (upravo sam o takvim stvarima govorio na predavanju, kada sam pricao o uoblicavanju zanra iz duha knjizevnog nasledja; o horor u poeziji van zanra (od antike do nadrealizma) i o poeziji unutar zanrovskih okvira (tj. striktno horor pesnika)) - ko iole poznaje istoriju knjizevnosti to lako moze uvideti.

Samo, to apsolutno nikako sa sobom ne povlaci da horor zbog toga nije zanr. Naprotiv, upravo takve manifestacije uzasa u knjizevnosti su se kasnije u gotskom romanu uoblicile u zanr umetnicke proze (stvorivsi takav Kunstwollen, tj. to sto od gotskog romana postaje differentia specifica horor zanra).

Quote from: "Nyarlathotep"Zoran jeste u pravu kad kaze da horor postoji i van horor zanra. Postojao je oduvek, postojao je i pre ucvrscivanja zanra i nakon toga.

nije u pravu, a nisi ni ti.
horor je veoma precizno ISTORIJSKI određen fenomen, i bezveze je tako govoriti o 'elementima' horora kao što si ti na predavanju govorio o 'hororu' u starogrčkoj poeziji.
to je isto kao onaj smarač iz publike, tokom Okruglog stola, koji je zapeo da je naša narodna poezija puna 'horora', npr. kad marko kraljević odseče ruke nekoj devojci itsl.
kakve su to jebene nebuloze?!
pa ne možeš tako da vadiš stvari iz kontexta, i svuda lepiš etiketu žanra.

da li je MULHOLLAND DRIVE western zato što u njemu ima onaj baja u kaubojskom odelu?
da li je WESTWORLD western zato što koristi ikonografiju westerna – za sasvim drugačiji kunstwollen?

Sam termin "horor" jeste prvenstveno vezan za sam horor zanr, ali isto tako postoje odredjene tendencije u knjizevnosti oduvek i one determinisu jedu stranu ljudske psihe. To je oduvek postojalo, samo se vremenom uoblicilo u umetnicki zanr, i to ne mozes opovrgnuti. Tako nekako ja kapiram stvari. Inorisanje postojanja ovakvih knjizevnih predstava je sumanuto. Mozda ja to pogresno imenujem terminom "horor", koji se uglavnom vezuje bas za sam zanr, i to tebi onda smeta?

Ustvari, u velikom broju slucajeva mene je vise interesovao prodor ovakvih horor motiva (natprirodne strave, patosa) kroz istoriju citave svetske knjizevnosti, nego sigurno 80% zanrovskih horor dela.
Ne mozes oporeknuti elemente horora u "Noci uoci Invanjdana" V. Gogolja, "Mekbetu" V. Sekspira, Danteovom "Paklu"...

Jednostavno... gde god postoji svesna autorska estetska namera da se pomocu pripovedackih sredstava koje zazivaju stravu (strah od natprirodnog, ili nekog dugog zla) probudi isto osecanje straha ili strave kod citaoca (gledaoca) postoji ono sto se naziva hororom u sirem smislu reci. Horor kao refleskija ljudskih strahovanja u knjizevnosti postoji otkad i sam covek. Horor kao zanr je nesto drugo - oformljen sistem postupaka i svetonazora.
To je neko moje vidjenje stvari. Da, nisam toiko pricao o starogrckoj poeziji (ona nema elemente horora), vec o grckom tragickom pesnistvu.

He.. nego smuti ti vise taj magistarski, pa sve objasni i meni i drugima... ovako, kako i sam znas, sve uzaludno prepucavanje preko foruma...  

QuoteABN wrote:
(3) Кад и где је била та полемика Олтвањија и Живковића о жанру? И како сад ја да сазнам шта су рекли? (А и не бавим се хорором . . . па ипак . . . морам, по дужности, због свог посла, барем неки минимум минимума да знам о том жанру.)

Ako je to bila ona tribina u klubu, sa Bobanom kao moderatorom razgovora, mislim da ste Vi BILI TAMO i ucestvovali nekim svojim navodima (ako me secanje dobro sluzi). To je bilo pre 4-5 godina, kako rekoh "u klubu", tj. nekog ponedeljka na redovnim sastancima u Domu Omladine pod nazivom "Horor kao zanr – da ili ne?", i da, Zoran Zivkovic je pricao neku svoju pricu i nije me ubedio da horror nije zanr onako kako je Oto to postavio. Secam se da je stalno pravio  neka kao duhovita poredjenja izmedju baleta i krusaka, sto je na kraju ispalo smesno jer je dogadjaju prisustvovala novinarka Blica koja se stvarno bavi baletom (a o hororu i SF-u pojma nema, naravno). Boban je, naravno, morao nesto zestoko da je spusti. I tako to...
Mislim da je to bilo tada. Ispravite me ako sam se zajebao.

Bogohulnice, nisi se zajebao.

Inace, cenjeni ABN, vi ste doista bili tamo, dobro se secam, i komentarisali ste da horor jeste knjizevni zanr - izmedju ostalog citiravsi enciklopediju Britaniku. Mozda vam je sada poznato?

Значи на то се мислило! Та дискусија била је у "Лази" 2. децембра 2002. Ото је говорио о теорији жанра, истицао је да већ и мала деца знају шта да од хорор жанра очекују. Поменуо је – веоме убедљиво – да је жанр вестерна практично нестао. Зоран Живковић је говорио шта је, по његовом уверерњу, жанр, тврдећи да је хорор једна атмосфера, атмосфера дела. Бобан: а шта је онда вестерн? З. Ж: вестерн је једна подврста унутар реалистичког блока. АБН је рекао да нико овде не дискутује да ли хорор "треба" да постоји, јер, било би то бесмислено: он већ постоји. Било би узалудно, рекао је АБН, "да усамљени научник на високој стени оспорава право пролаза милионској хорди гледалаца, која зна, без икакве сумње, да хорор жанр постоји. Међутим, ако је СФ камера за снимање других, научно могућих светова, онда је хорор екран за плашење и катарзу ужаса код гледалаца. Само, сваки жанр може јефтиним и плагијаторским комерцијализмом бити девалвиран као портрети славних глумица који су толико пута преснимавани и пиратисани да на крају, сведени на нeки мали формат и најбедније репродуковани, изгледају тако јадно да се и не разликује која је која". Ото: постоји хорор у ширем и у ужем (жанр) смислу, али сваки хорор је сусрет ликова са неком малеволентном силом у њиховом свету, а она је често натприродна. Кинг у Dance Macabre  дели зло на вољно-свесно зло и предодређено несвесно зло. З. Ж: узмимо као прилер мелодраму. Многе мелодраме су чист реализам, али је мелодрама слатка, пријатна, без непријатности. АБН: часопис "Локус" јасно види три жанра.
З. Ж: "Локус" је рефлекс ултра-комерцијализације америчке издавачке индустрије која све мора да стави у неку фиоку. То су трговци папиром, они хоће, и знају, фиоку "хорор". Ото: уклета кућа, поседнуто дете, вуду магија (Shining, Rosemary's Baby, Exorcist) јесу САДРЖИНСКЕ одреднице хорора. Бобан: сам Зоран је у својој Енциклопедији и у Савременицима често користио појам хорор као опозит СФ-а. Један слушалац: да ли је данас трагедија жанр? З. Ж: не. Новинарка "Блица", која је завршила балетску школу: Зоране, ако је то у Америци тако лоше, зашто објављујете тамо. Завршно, реторско питање, Бобан: да ли неко од вечерашње двојице дискутаната (Ото, З. Ж) одлази одавде са иоле измењеним ставовима?  

- - то је дакле била та дискусија! пре 37 месеци. А ја сам помислио да је била нека друга, новија, негде на радију или телевизији, пре месец-два. Пардон!

И, хвала blasphemer-у на подсећању.

ovo je iz niških narodnih novina, ali mislim da je glavni izvor - BETA:

ДА ЛИ ЈЕ СРПСКА НАУЧНА ФАНТАСТИКА У КРИЗИ?
КЊИЖЕВНИ ЕСТАБЛИШМЕНТ ИГНОРИШЕ ОВАЈ ЖАНР
ДА ЛИ ЈЕ СРПСКА НАУЧНА ФАНТАСТИКА У КРИЗИ?
КЊИЖЕВНИ ЕСТАБЛИШМЕНТ ИГНОРИШЕ ОВАЈ ЖАНР
Српска научна фантастика (СФ) је у кризи, са малим тиражима услед недостатка подршке издавачких кућа и игнорисања од стране књижевног естаблишмента, оцењено је на округлом столу Конвенције љубитеља фантастике "Беокон-око звезде".
Говорећи на скупу о стању књижевности СФ-а у Србији, професор курса СФ-а на енглеском језику на Универзитету у Крагујевцу Александар Недељковић пренео је речи критичара и члана жирија НИН-ове награде Александра Јеркова да домаћи романи тог жанра не улазе у конкуренцију, јер нису довољно квалитетни и релевантни.
У расправи коју је та изјава покренула, писац СФ романа Илија Бакић је одбацио став Јеркова, наводећи да књижевни критичари потпуно игноришу СФ као мање вредан жанр, зато што је за њих једино релевантан роман који се бави националном тематиком.
"Појединци на одговорним местима не желе да знају да постоји српски СФ. Они које траже релевантан СФ роман посипају се пепелом. Напишите добар СФ роман, можда га објаве. Напишите лош роман са националним предзнаком и биће сигурно објављен", оценио је Бакић.

ИЗДАВАЧИ НЕ ВОЛЕ ФАНТАСТИКУ
Асистент на катедри за енглески језик Нишког универзитета Дејан Огњановић је рекао да је проблем што до критичара често уопште не стижу домаћи СФ романи, пошто се издавачке куће не старају да се дела њихових писаца појаве у књижарама или пред оцењивачима.
"Малтене познајем сваког од својих читалаца, јер нишка 'Просвета' није урадила ништа на промоцији мог романа осим што га је ставила у излог своје књижаре у Нишу", рекао је Огњановић.
Према његовим речима, Б92 је редак пример издавача који је потпуно стао иза свог аутора Ота Олтвањија, чији је роман "Црне ципеле" успео да се прода у тиражу од око 1.000 примерака.
Писац Радмило Анђелковић је изразио сумњу у веродостојност таквог тиража, наводећи да из искуства зна да се последњих година романи српских аутора продају у тиражу од 200 до 250 примерака по наслову.
"Одговорно тврдим да су домаћи аутори СФ, фантастике и хорора осуђени на такав тираж, на основу којег ће им издавач платити око 400 евра по роману. Морали би да понове осам пута један роман годишење да би могли живети од тога", упозорио је Анђелковић.
Писац и издавач Бобан Кнежевић је истакао да ситуација није тако црна и да је за треће издање свог романа "Црвени цвет" добио хонорар од издавача "Народне књиге" у висини 600 продатих примерака.
Кнежевић је рекао да је највећи проблем што СФ књижевност у Србији после узлета осамдесетих година, није успела да се наметне као поштован жанр, и да се после 15 кризних година мора поново наћи стратегија да српски Сф роман нађе своје место у домаћим књижарама.

Sunac vam ljubim!  
Čim dešifrujem ovu silnu kiriliku, imaću latiničnu reč-dve da vam uputim...

a evo i potpune verzije (u kojoj dominira ABN, od koga se treba uciti kako se nametati medijima, a i uopste)

E, libe, ako ovo dešifruješ, onda možeš da konkurišeš za Acinog dopisnog studenta. Naravno molba mora na ćirilici...

Ostadoh ja neobrazovana...  
(al' pazi aorist, a? a? Rođeni pisac. Ro-đe-ni! )

Pitanja za Ghoula:
(gledaću da budem što preciznija pa ću ih postavljam u ratama )

Interesuje me distinkcija između elemenata horora i horora. Na primer, slažem se po pitanju primera kojeg si naveo – imbecilno bi bilo klasifikovati neko delo kao horor isključivo na temelju nekolicine elemenata kao što su odsecanje ruke/glave, skrnavljenje leša ili depikcija nasilja u ubisvima i slično. Smatram da je delo horor samo ako su ti elementi u funkciji proširenja polja realnosti, u smislu odmaka od strukture realnih zakona. Bilo da je reč o jezi, stravi ili visceralnom užasu, smatram da oni predstavljaju samo elemente horora i kao takvi nisu sami po sebi dovoljni za klasifikaciju celokupnog dela.

Mislim da upravu tu dolazi do najvećih zabluda, čak i među samim hororistima – ponekad se filmovi klasifikuju kao horor čisto na temelju par kapljica prosute krvi, pa makar ista bila u menstrualna. U tom smislu (i jedino u tom smislu) neki zž-ovi stavovi mi izgledaju opravdani, makar samo utoliko što ih on izvlači iz trenutačne situacije. Mislim da teoretičar mora da priđe definiciji sa stanovištva klasifikacije a u ovom slučaju tu ima sasvim dovoljno haosa da zž bude i u pravu. To nije krivica teoretičara, to je naprosto rezultat dosadašnje proizvoljnosti pri klasifikaciji. A o tome bih ja da sa tobom zborim.

No, pre toga – reci mi ako se ne slažeš sa nečim što ovde navodim.

Dobićeš VRLO opširan odgovor na mejl – tačnije, redigovanu, novu, u mnogome unapređenu verziju početka mog rada (u odnosu na onu koju si čitala).
Ona još preciznije nego ranija verzija odgovara baš na tvoja pitanja.

Mogu da uradim nešto jednostavniju, popularniju i manje akademsku verziju, t.j. esej za, npr, ZNAK SAGITE (ako ga bude) –kojom prilikom ću, usput, da pokažem zašto Zoćina teorija nema blage veze ni sa čim- ali stvarno ne mogu u par rečenica ovde na forumu da to dumb downujem.

Ako bih baš morao – suština je u ESTETIČKOJ NAMERI, koja je po meni ključni činilac žanra, a ne motivi, kako Zoća insistira.

Zahvaljujem.

Mada, egzibicionista kakav već jesam, ja sam se nadala debati ovde, na forumu, makar da se živalj (tojest ja ) obrazuje. Onako, znaš, da se ponude destilisani zaključci pa da se pretresu sa nekoliko strana.

Mislim, nemoj pogrešno da me shvatiš, gotivim ja da esej objaviš u Znaku; ali imajući u vidu kako Znak izlazi, umreću od starosti pre no što to pročitam.    

No dobro.