ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Hvala Meho i slazem se sa napisanim.

Za ovu konsenzualnu realnost, pa mislim eto ako se meni ucini da vidim ruzicastog slona u sobi pitacu prisutne dal vide isto i ako niko osim mene ne vidi slona njega realno nema, sem u mojoj glavi. Neko vidi duhove a ostali ne, necu reci da je osoba luda vec hipersenzitivna ili u krajnjem slucaju bujne maste pod uticajem lokacije, osvetljenja, neke price ili filma kojeg je pogledala itd itd. Ali, duhovi nisu stvarni, valjda se sa tim svi slazemo iako neki od nas misle da jesu tj veruju u suprotno.

Ali ružičasti slon je primer iz vica, a poremećaji percepcije su obično mnogo suptilniji i podmukliji - šta me ovaj gleda,da li sam ga već video, čekaj, išli smo u školu zajedno, ne, nismo, čekaj, prati me, prati me od jutros, a i mota se oko moje žene, šta ako ima pištolj, a u školi je nosio nož, a šta ako moje dete nije moje nego njegovo, moja žena je sve to s njim isplanirala, ubiće me, moram da bežim, ubiće me!


itd.

I tu dolaze lekovi koji stavljaju stvari u manje paranoicnu perspektivu. Ja mogu da zamislim kako oni donose olaksanje. I zato mi je tesko da razumem zasto odbijaju te lekove, s pocetka razgovora. Kad su gojaznost ili fizicke tegobe ipak mala cena za nekakav mir i stabilnost.

ne samo gojaznost nego i suženje mozga, dijabetes i razne druge bolesti i neželjena dejstva

Quote from: Dybuk on 21-01-2016, 19:27:09
I tu dolaze lekovi koji stavljaju stvari u manje paranoicnu perspektivu. Ja mogu da zamislim kako oni donose olaksanje. I zato mi je tesko da razumem zasto odbijaju te lekove, s pocetka razgovora. Kad su gojaznost ili fizicke tegobe ipak mala cena za nekakav mir i stabilnost.

Ti, bojim se, izuzetno pojednostavljeno ovo posmatraš.

Evo jedan primer: da li znaš koji je najveći rizik kod ljudi obolelih od tuberkuloze da im se bolest završi smrtnim ishodom? Terapija je izuzetno jeftina i jednostavna i posle približno trećine propisanog vremena uzimanja terapije nestaju svi simptomi i osoba se oseća zdravo, dakle, niko nigde nikada ne bi trebalo da umre od tuberkuloze.

Ljudi umru jer posle trećine propisanog vremena uzimanja terapije vide da više nemaju simptome i da se osećaju dobro i prosto prestanu da uzimaju terapiju iako ih ona ništa ne košta i njihova investicija se bukvalno svodi na to da jednom dnevno popiju pilule. Ovo je toliko izražen problem u tretmanu tuberkuloze da se trenutno važeći tretman tuberkuloze zove DOTS: directly observed treatment, short-course, što podrazumeva da pacijent dobije lekove za nekoliko nedelja unapred da ih pije kod kuće (jer kod lekara ne bi dolazio svaog dana, niko ne bi mogao da ga natera) a onda svakog dana u isto vreme do nega dođe volonter koji zapisuje da li je ovaj na njegove oči uzeo terapiju. Koja ga ništa ne košta i treba da mu spase život.

Oboleli od tuberkuloze pritom uglavnom nisu osobe sa poremećajima percepcije konsenzualne realnosti.

Dakle, imaš dijagnozu psihoze, uzimaš terapiju. Posle određenog vremena vidiš da ti je dobro, ali da ti je od pilula loše, imaš gorušicu, gojiš se, ajde možda danas mogu da preskočim, jebiga, neće da padne nebo zbog toga. Ajde onda opet za nedelju dana. Uh, ajde sad vikendom neću da uzimam, da odmorim malo. A jesam danas uzeo? Valjda jesam. A i koj kurac te tablete, od njih mi se samo muti pred očima i lekar mi se smeje kad mi daje recept itd. itd. itd.

Borba sa psihozom je teška i nikada se ne završava, te bolesti se ne leče, samo se bolje ili lošije kontrolišu, a često ispada da što je bolje kontrolišeš sve neozbiljnije shvataš tu borbu.

Pojednostavila jesam da se ne bih raspisivala jer sam vec na temu napisala puno, ali to pojednostavljivanje samo znaci vise objasnjenja i dalje postovanje. Jasno mi je kako stvari stoje, onoliko koliko moze da mi bude jasno iz perspektive nekoga ko nije pogodjen.

Ja se IZUZETNO izvinjavam što ovde gnjavim i objašnjavam u sitna crevca, ali to je za dobrobit onih koji će ovo čitti godinama od danas. Ono što danas radimo odjekuje u vječnosti itd.

odlična knjiga na ovu temu

Tomas Sas, "Mentalna bolest kao mit"Danas je Sas najoštriji u kritici saveza koji je, po njegovom mišljenju, u zapadnom svetu, bez obzira na političko određenje, psihijatrija napravila s državom, jer se pretvorila u eugenički prst koji sistem može da pokaže nepodobnima, ili ju je bar, zbog diskursa moći koji je uz nju vezan, prilično lako iskoristiti za to. Ovaj oblik uređenja Sas je nazvao terapijska država. U njoj dolazi do politizacije medicine i medikalizacije politike, umesto policajca i zatvora poredak koristi lekare i bolnice, čak se i primena sile opravdava kao vid terapije. Psihijatar kao zakonodavac, a ne kao naučnik, kaže Sas. Možda zvuči skandalozno paranoično, ali onda je Sas paranoik s dokazima
Ima li zloupotrebe psihijatrije? Da je bilo, pokazali su 60-ih i 70-ih godina 20. veka teoretičari i psihijatri, koje je istorija nazvala antipsihijatrima. Među njima su bili Ronald Leing, Franko Bazalja, Tomas Sas i Mišel Fuko, koji su svojevremeno tvrdili i činili skandalozne stvari. Dokazivali su da psihijatrija nije u domenu nauke već politike, ukinuli su elektrošokove, zalagali se za lična prava pacijenata smatrajući da ovi jesu ličnosti, oslobađali pacijente iz samica i iz lanaca i ludačkih košulja i zapošljavali ih. Ipak, ostali su antipsihijatri, iako je većina onoga zašta su se zalagali kasnije postalo deo zvanične psihijatrije.
Među njima jedini je još živ Sas i on nije prestao da bude "anti". Kod nas je nedavno objavljena Mentalna bolest kao mit (Clio, 2008), koja sadrži Sasove tekstove objavljene u njegovim knjigama ili po časopisima, od 60-ih do početka ovog veka, i predstavlja odličan pregled ne samo Sasovog rada već i nekih osnovnih ideja antipsihijatrije. Predgovor za srpsko izdanje napisao je sam autor, inače psihijatar sa četrdestogodišnjom praksom, velikim brojem nagrada iz ove oblasti, velikim brojem objavljenih radova, profesor na njujorškom univerzitetu.
Svojevremeno je skandalizovao psihijatrijsku javnost argumentujući da ne postoji mentalna bolest, da je to jezička konstrukcija koja služi kao kabina za presvlačenje suštine. Mit o mentalnoj bolesti uporedio je s mitom o vešticama, psihijatriju s religijom. Sas psihijatriju ne smatra naukom u onom smislu u kom je to medicina. Drugim rečima, pošto duša i jetra nisu isto, ne mogu se ni lečiti na isti način, ako dušu uopšte možemo lečiti. Zato treba biti oprezan s uzimanjem bilo kakvih lekova "koji služe za rešavanje životnih problema", što zapravo jeste predmet psihijatrije, kako je Sas tvrdio još 1960, dok bolestima mozga treba da se bavi neurologija.

Kod Sasa ćete pročitati i tekst tako skandaloznog naslova kao što je Protiv prevencije suicida. Šta je u tome skandalozno? Sasov neuobičajen odnos prema činu o kojem se radije (su)ćuti? Ideja da čovek ima pravo da sam sebi oduzme život? Ideja da mi, drugi, (društvo) ipak ne znamo bolje od njega samog šta mu je činiti (antipaternalizam)? Ili je skandalozna sumnja u to da se ovaj čin može izbeći nekakvim lečenjem ili prevencijom? Jer da je to tačno, da se može "izlečiti", najpre bi trebalo dokazati da je samoubistvo posledica neke bolesti ili, što bi bilo još neobičnije, bolest po sebi. Sas je protiv svake prevencije koja podrazumeva prisilu i zalaže se za slobodu odlučivanja pojedinca, koji ne bi trebalo da prepusti psihijatru ili državi ili bilo kome drugom, recimo life coachu, da o suštinskim pitanjima njegovog života odlučuje umesto njega. Jedna od najvećih sloboda je pravo na sopstveni život, ali to podrazumeva i najveći stepen odgovornosti prema svom životu i prema životu drugih. Odgovornost.
Psihijatrija i kršenje ljudskih prava, to je podnaslov Sasove knjige, u kojoj, pored navedenog, govori i o drugim problemima vezanim za ljudsko ponašanje, o raspodeli moći u odnosu između psihijatra i pacijenta, o određivanju toga šta je predmet psihijatrija, prisili u psihijatriji, etici. Istraživanja u vezi sa somatskim uzrocima poremećaja u ponašanju možda donekle i opovrgavaju Sasa, međutim malo mu se šta ima zameriti u teorijsko-sociološkom pristupu. Po njemu, zloupotrebama psihijatrije čini se i nije sasvim prošlo vreme.
Izgleda mi da nikad nije bilo više psihijatara i nikad više onih s poremećajem u ponašanju, zapravo nikad više poremećaja u ponašanju. Mi kao da se rađamo sve luđi i sve nesrećniji ili sve više uspevamo da učinimo jedne druge ludima i nesrećnima. Svet sve okrutniji, a psihijatrija valjda treba da nas učini otpornim, prilagodljivim, uklopljivim u taj svet. Ili treba da nas isključi iz njega? Uostalom, sumnjiv mi je svako ko tvrdi da je lakše promeniti sebe nego svet (možda sam i ja paranoik s dokazima). Jedan američki režiser je nedavno izjavio kako mu nije lako da smimi filmove po Dostojevskom, jer mnogi likovi tamo, u romanima Fjodora Mihajloviča, "imaju psihološke probleme zbog kojih bi danas bili hospitalizovani", a Fuko je svoju knjigu Istorija ludila u doba klasicizma, koja se završava zaključkom da psihijatrija nije plod naučnog dostignuća već pre "moralne taktike", započeo citatom upravo iz Piščevog dnevika Dostojevskog: "Ne dokazuje se sebi sopstveni zdrav razum tako što se sused zatvara u ludnicu." Nikad to nije išlo, da se duša bukagijama i receptima vadi iz životnog peska, ali da se sused zatvara, toga je bilo. Zato je od svega najskandalozniji Bazaljin moto: "Sloboda leči!"
Misli svojom glavom, budi siguran/na da ćeš se zajebati sto puta i uživaj u tome.

@Meho

Ja koristim priliku da se izvinim za svoju gnjavazu posebno D. jer sam itekako doprinela skretanju teme.

A Mehu moram da priznam nesto sto sam primetila, nekako kad razgovaramo ispada da se ne razumemo najbolje, sto je verovatno moja krivica jer su tvoji postovi IZUZETNO edukativni, jasni, sveobuhvatni itd.

Ma moji postovi su neretko konfuzni, pa ako stignem da ih editujem, stignem ako ne - jebiga 

Quote from: Meho Krljic on 21-01-2016, 12:05:19
Pa, da, ali meni je po definiciji manje prihvatljivo kada ti se humor zasniva na tome da ismevaš (makar i ne maliciozno, kao u ovom slučaju) ljude koji nisu unapred svesni da stupaju u odnos u kome mogu biti ismejani i koji su možda intelektualno ili emotivno neprilagođeni takvom odnosu.

jel ovo tema o Sagiti ili tamo nekom nebitnom Kenu?

Sagita je mikrokosmos koji sažima čitavo naše društvo i odnose u njemu 

Moram reci da me naslov teme stalno vuce na Ken leeee, tulibudibu....

Quote from: Dybuk on 21-01-2016, 21:55:14
Moram reci da me naslov teme stalno vuce na Ken leeee, tulibudibu....

Isto i mene

Nego, mnogo pre nego što je bio Ken M, postojao je Bloodninja. Već sam ga pominjao na forumu, ali davno, pa je red da se i nove generacije prisete jednog od prvih slavnih internet trolova. Čije su eskapade zapravo bile prilično smešne i mogu se sažeto opisati kao satirizacija stereotipa o gikovima kroz subvertiranje cybersex klišea D'n'D klišeima.

http://bash.org/?104383

! No longer available

A neke naprosto osude na zatvorsku kaznu jer njihova odbrana "ali mi smo se samo zezali" nije dovoljno jaka u odnosu na "ali ljudima ste naneli stvaran stres". Naravno, verovatno ovo suđenje ne bi imalo ovakav kraj da nije u pitanju jutjub kanal koji je od ovog svega napravio biznis...


Jail sentence for YouTube pranksters

Quote
Four members of the controversial Trollstation YouTube channel have been jailed in connection with fake robberies and kidnappings.
The group were involved in a fake robbery at London's National Portrait Gallery and a fake kidnapping at Tate Britain in July 2015.
The channel, with 718,000 subscribers, has built a reputation for filming staged pranks around the city.
A fifth member was imprisoned in March following a bomb hoax.
"The hoaxes may have seemed harmless to them, but they caused genuine distress to a number of members of the public, who should be able to go about their daily business without being put in fear in this way.
"We hope these convictions send a strong message that unlawful activities such as these will not be tolerated in London," said Robert Short, of the Crown Prosecution Service.


Daniel Jarvis, 27, Helder Gomes, 23, Endrit Ferizolli, 20, and Ebenezer Mensah, 29 were sentenced on Monday at the City of London Magistrate's Court.
All four pleaded guilty to two counts of using threatening, abusive, or insulting words or behaviour with intent to cause fear of, or provoke unlawful violence for their involvement in the two hoaxes.
For the charge at the National Portrait Gallery, Mr Jarvis was sentenced to 20 weeks, Mr Mensah and Mr Gomes to 18 weeks each, and Mr Ferizolli to 16 weeks. All four were also sentenced to eight weeks for the fake kidnapping at Tate Britain, to run concurrently.


Trollstation member Danh Van Le was sentenced to 12 weeks imprisonment in March for his involvement in the fake robbery, and also to 24 weeks for a separate bomb hoax.
"Our aim was never to get away with breaking the law," a member of the group known as Light told the BBC at the time.
Light said the group hoped to continue but would "re-evaluate" their approach.
"We are a big influence and we try to use that positively," he said of the channel's large following.

Naravno, kako juče neko na tviteru reče, najsmešniji deo svega ovoga je što će morati drugim osuđenicima da objašnjavaju zbog čega su u zatvoru.