ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Neomedjeni, oprosti!

Imamo teme za strategije, i za pucačine, red je da imamo i za ovaj žanr. Postoje topici koji se bave role-play igrama, ali samo onima sa papirom i kockicama, na kojima se nije pisalo bar deceniju.

Elem... jedan korisnik sa Qt3-ojčinog foruma je na svom nalogu na Flikru stavio skenove reklama iz starih kompjutersko-igračkih časopisa za igre ovog žanra.

Uživajte!

Evo, da potpomognemo topik    Juče smo pomenuli Stardew Valley, skromnu JRPG-oliku igru na Steamu koju je napravio jedan čovek a bavi se uzgajanjem bilja, ne sasvim različito od Harvest Moon/ Animal Crossing predložaka. Dakle, RPG bez borbe, što bi reko drug Neomeđeni (ili bar onaj drug Neomeđeni pre ovog sad koji gunđa da Heroji Ne Obrađuju Zemlju, Oni Je Đubre Krvlju Dušmana). PC publika je odlepila za Stardew Valley do te mere da je možda ovo ovogodišnji Undertale 

Stardew Valley, As Told By Steam Reviews

Naravno, uzgajanje živine i žitarica je jedna od primalnih ljudskih fantazija. Uopšte ne razumem kako to neomedjenom nije jasno!  :-X

Nego, ozbiljno, mislim da je borba - u smislu bitke, sukoba, obračuna - jedan od najdinamičnijih elemenata (ako ne i najdinamičniji) bilo kog iskustva i ne bih je olako preskakao samo da bih bio drugačiji. To je jedna od opasnih boljki našeg doba. Žalio sam se da se sve svodi na borbu - nije da nisam - jer želim više raznovrsnosti u mehanici i načinu igranja, pogotovo u ovom žanru o kome pričamo, ali ni suprotna krajnost me ne oduševljava...

Quote from: ridiculus on 02-03-2016, 00:52:51
Elem... jedan korisnik sa Qt3-ojčinog foruma je na svom nalogu na Flikru stavio skenove reklama iz starih kompjutersko-igračkih časopisa za igre ovog žanra.

Uživajte!

Uuuu, ovo je predivno, hvala!!!

Quote from: Meho Krljic on 02-03-2016, 06:54:26
Dakle, RPG bez borbe, što bi reko drug Neomeđeni (ili bar onaj drug Neomeđeni pre ovog sad koji gunđa da Heroji Ne Obrađuju Zemlju, Oni Je Đubre Krvlju Dušmana).

Stardew Valley, As Told By Steam Reviews

Čovek ne može da napravi aluziju na Kobetov članak koji je linkovao pola sata ranije, a da ne bude proglašen za dindušmanina poljoprivrede i stočarstva!!!! 

Nego, nema mnogo vesti danas, a neću da prljam ovu svetu temu linkovima ka novom intervjuu developera Victora Vrana, pa ću skromno doprineti snimkom podkasta u kome osnivači Whalenough Studios pričaju o ekspanziji za Serpent of the Staglands i njihovom novom sjabepank projektu, igri Copper Dream.


http://youtu.be/GKFEqJUr1mQ

Da, nema vesti danas... osim svega onoga što sam ja postovao dok si ti spavao  Ali dobro, uvažavam da to nisu bile striktno RPG vesti, pa onda ko da ih i nema.

E, onda, u "striktno RPG vestima (TM)", a zapravo taktičkim JRPG vestima, da linkujem epizodu Axe of the Blood God koja u mnogo detalja govori o Fire Emblem Fates:


http://www.usgamer.net/articles/usgamers-rpg-podcast-explore-fire-emblem-fates-and-project-x-zone-2


... i o Project X Zone 2 


Ovo linkujem iz čiste frustracije. Fire Emblem je jedan od najvažnijih japanskih taktičkih RPG serijala, zapravo prva ozbiljna japanska taktička RPG senzacija, dve godine starija od Shining Force, pet godina starija od Tactics Ogre i sedam godina starija od Final Fantasy  Tactics. Dvadesetšest godina kasnije, Fire Emblem i dalje uspešno ide napred. Prethodna igra, Awakening je postigla zanimljiv uspeh time što se prodala u potpuno neočekivanim količinama i dobila lavinu kritičarskih pohvala, najverovatnije zahvaljujući tome što je, dok surovi taktički gejmplej nije umekšan, dopustila i "običnim" ljudima da se u njoj poigraju pružajući opcije za isključivanje (uobičajenog) permadeath setinga i snimanje pozicje gde god poželite. Naravno, mali krug ultrahardkor Fire Emblem igrača je škrgutao zubima da su ove koncesije napravljene za filthy casusals mase upropastile igru, pa je Nintendo odgovorio time što je Fire Emblem Fates napravio...

...kao dve igre u jednoj. Koje i odvojeno plaćate. Kako to funkcioniše?

Ovako: Fire Emblem Fates kupite kao normalna osoba, na kartridžu (ili ako ste milenijal, kupite daunloud) i igrate prvih par sati, dok ne stignete do prvog ogromnog račvanja u narativu. Na toj tački birate da li ćete igrati Fire emblem Fates: Birthright ili Fire Emblem Fates: Conquest. U zavisnosti od izbora igrate kao jedna ili druga strana u konfliktu (a protiv... er... druge druge strane) i praktično odrađujete polovinu postojećeg narativa. Birthright je zamišljena kao lakša od dve igre, sa ciljevima u borbama koji su najčešće "ubij sve neprijatelje", mnogo većim opcijama za grajnd koje vam dopuštaju da ekipu levelujete da bude spremna na zajebana iskušenja pred kraj igre, i nešto većim akcentom na romansi/ socijalizaciji u igri. Conquest je "pravo", tj. oldskul Fire Emblem iskustvo, sa otežanim uslovima na bojištu, mnogo manjim opcijama za grajnd itd. Naravno, opet obe varijante mogu da se igraju uz permadeath, ili ne itd. Kad poželite da odigrate i drugu stranu priče otključavate je za 20 dolara i dobijate kao DLC (koji je verovatno samo ključ, naravno). Malko džimrijski ali opet, vele ljudi da su u pitanju zbilja dve u punom smislu te reči kompletne Fire Emblem igre među kojima su preklapanja miniskulna.

Čemu onda moja frustracija? Pa, zato što evropski datum za igru nije još ni najavljen. Sa Awakening smo čekali ako se dobro sećam, punih osam meseci da dobijemo evropsku verziju. Ovde ne znam koliko ćemo čekati.

Podkast je vrlo informativan i zanimljiv i mada sam sve ovo mogo i na temu o taktičkim igrama, osećam da je Fire Emblem, sa vrlo dubokim sistemima levelapovanja likova, hibridnim klasama i (ne više) jedinstvenim idejama o potomstvu koje imaju neki od likova igra koja dovoljno preteže na RPG stranu jednadžbe da bi bila na ovom topiku.

U podkastu se priča i o Project X Zone 2 ali kako ni prva igra nije bila zapravo dobra igra (piso sam o njoj svojevremeno na svom blogu) a druga deluje kao isto to samo sa više likova, onda ostaje da je ona interesantna samo zbog ekstremnog fan servicea.

Nisam ja kriv što zlo ne spava. 


Zapravo, ovo što si nam ljubazno naširoko prepričao je genijalna fora. Sada samo ostaje da se zavalimo u fotelju i čekamo izveštaje koliko je ljudi kupilo Birthright, a koliko Conquest,  te da ih shodno tome podelimo na prljave kežualce i oldskulaše.

Kao neko ko je mnogo bliže kežual dezignaciji, treba da kažem i da je Awakening, prethodna igra u serijalu, a koju optužuju da se mnogo umekšala i kežualizirala, zapravo i dalje bila sadistički teška na momente i da uopšte ne shvatam kako iko to igra sa uključenim permadeathom i bez snimanja pozicija tokom borbe. Ja i ovo i XCOM igram tako da osiguram da mi likovi ne ginu  - što je u osnovi "pogrešan" način da se igra - pa i tako sastavim po 50-60 sati po partiji. Sa permadeathom i restartovanjem svake borbe od početka mislim da bi mi trebalo po 500-600 sati da pređem bilo koju od ovih igara. A tu vrstu luksuza nemam.

Uzgred, meni će zapravo biti zanimljivo da vidim koliko će uspešno Nintendo da marketira ovaj potez kojim tek za 80 dolara dobijaš "punu" igru ali koja je onda praktično "dve" igre. Da ne pominjem da su iz američke verzije igre izbačene miniigre u kojima koristiš tač skrin da maziš likove u igri - valjda jer Nintendo of America misli da je prevlačenje stylusa po ekranu dok se anime lik cereka od sreće isuviše intimno iskustvo za severnoameričke igrače - ali i cela ona zavrzlama oko lezbijskog lika koga napiješ/ izdrogiraš da od muškarca misli da je žensko pa imaju snošaj pa posle shvati da nije bitno šta je među nogama nego kakvo je srce u junaka itd. Fates je igra koja rizikuje na više od jednog fronta, reklo bi se. 

Quote from: Meho Krljic on 02-03-2016, 09:40:47
Da ne pominjem da su iz američke verzije igre izbačene miniigre u kojima koristiš tač skrin da maziš likove u igri - valjda jer Nintendo of America misli da je prevlačenje stylusa po ekranu dok se anime lik cereka od sreće isuviše intimno iskustvo za severnoameričke igrače - ali i cela ona zavrzlama oko lezbijskog lika koga napiješ/ izdrogiraš da od muškarca misli da je žensko pa imaju snošaj pa posle shvati da nije bitno šta je među nogama nego kakvo je srce u junaka itd. Fates je igra koja rizikuje na više od jednog fronta, reklo bi se. 

Napredni su ti Japanci. Skoro ko Srbija. 

To je bio uistinu neobičan momenat. Fire Emblem decenijama kao jednu od definišućih karakteristika gejmpleja ima tu bliskost među likovima koja se može negovati i pojačavati jer im to daje i prednosti u borbi kada dve bliske osobe ratuju jedna uz drugu, pa je onda i sklapanje brakova i začinjanje dece došlo kao prirodna ekstrapolacija ove mehanike. Fire Emblem Fates je prva igra u kojoj je inače poprilično konzervativna kompanija omogućila romanse među likovima istog pola, ali su onda imali tu neobičnu epizodu sa drogiranjem lezbijskog lika itd. S druge strane, ta kontroverza je bila prevashodno na američkoj strani Pacifika, u Japanu se niko zbog toga nije potreso. Ovaj tekst ima hladnokrvan pregled celog incidenta:


http://nichegamer.com/2015/07/the-story-behind-fire-emblem-fates-completely-falsified-gay-conversion/

Ja još čekam da vidim u igrama nesrećnu ljubav od strane gej lika prema liku koji je strejt...

Pa, to je zato što još nisi stigao da odigraš Personu 4

Mada je zapravo tamo situacija malo komplikovanija od ove proste formule. I uključuje razne oblike transrodnosti. Pominjao sam već mnogo puta da igra sadrži antropomorfnog plišanog medveda koji se transformiše u prelepog dečaka koji onda pobeđuje na drag queen takmičenju 


S druge strane, ja skoro svaku igru gde imam opciju igram kao žena a onda žudim za ženama koje ne žude za mnom tako da... ja to tvoje često iskusim 

http://larian.com/jobs/


Kako neko reče, sličice su verovatno za Gent, Kvebek, Dablin i Sankt Peterburg.

Quote from: Meho Krljic on 02-03-2016, 09:12:52
... i mada sam sve ovo mogo i na temu o taktičkim igrama, osećam da je Fire Emblem, sa vrlo dubokim sistemima levelapovanja likova, hibridnim klasama i (ne više) jedinstvenim idejama o potomstvu koje imaju neki od likova igra koja dovoljno preteže na RPG stranu jednadžbe da bi bila na ovom topiku.

Složio bih se. Strategija teži apstraktnosti i posmatranju ljudi poput resursa, dok je RPG konkretan i ličan. Naravno, u praksi stvari nisu tako proste i postoje sve moguće vrste preplitanja tih (i drugih) žanrova, ali mislim da je generalno senzibilitet Fire Emblem-a više na ovoj drugoj strani.

Nego, Mass Effect Andromeda sad neće pre prvog kvartala iduće godine, tek da se zna.

Zašto imam osećaj da Bioware nema pojma šta radi sa tom igrom i da bismo mogli da prisustvujemo epskom zajebu? 


ja jutros imam da ponudim intervju s prvim perom igre kojoj smo se svi odavde primereno divili pre oko godinu dana. Odnosno s Natanom Longom (zvaćemo ga tako dok ne promeni pol) od Wastelanda Drugog.


http://youtu.be/mhlpViztcvw

Pa, sad, epski zajeb je uvek moguć kada Electronic Arts producira išta, ali BioWare su konzistentno kroz Mass Effect serijal pravili sve bolje igre (ponoviću da odium koji je nastupio zbog Mass Efect 3 završnice ne treba da zakloni činjenicu da je Mass Effect 3 u celini izuzetno dobra igra koja je mnoge elemente Mass Effect 2 mehanike značajno unapredila) a i Dragon Age Inquisition bi trebalo da je kruna serijala (saznaću to kad ga jednom odigram). Dakle, po mom osećaju, Andromeda će da bude odlična igra, ali pošto je ovo prva igra koju BW radi za nove konzole normalno je da sebi daju dovoljno vremena da sve urade kako valja. na kraju krajeva, dok to izađe, konzole će biti u svojoj četvrtoj godini, nije red da igra ima nekakve početničke greške. Čak i first party igre poput Uncharted 4 svoj izlazak odlažu da bi osigurale stoprocentnu upeglanost pa je sasvim legitimno da slično bude i sa velikom i važnom third party igrom. 

Eh, ispalo je da ovih dana stalno pominjemo Stardew Valley al kad je igra narprečac osvojila mnogaja srca:

Stardew Valley's Creator Has Won The Hearts Of PC Gamers

Dok drug Meho istražuje svoju novopronađenu ljubav ka poljskim radovima, mi ćemo se baviti nečim zanimljvijim. Baldurs Gate: Siege of Dragonspear je dobio datum izlaska. 31. mart, drugovi!!!


A dobi i cene. 


Collector's Edition, u koju sam se odmah zaljubio (znam o čemu ću pisati Deda Mrazu ove godine) koštaće 130 dolara.


Digital Deluxe je znatno pristupačniji. Možete ga imati za 40 dolara.


Ipak, siguran sam da će naša srca ipak osvojiti Standard Edition igre. Ili bar njegova cena od 20 dolara.


Više informacija, pre svega o novim kompanjonima i lokacijama, možete naći ovde:


http://www.siegeofdragonspear.com/


http://blog.beamdog.com/2016/03/announcing-preorders-for-dragonspear.html

Quote from: neomedjeni on 04-03-2016, 08:54:18
Dok drug Meho istražuje svoju novopronađenu ljubav ka poljskim radovima, mi ćemo se baviti nečim zanimljvijim.

Podržavam! Nego, o čemu se ovde radi? Reizdanje? Remasterizovano? Neka ekspanzija? Izvinjavam se ako je bilo reči o tome... zato sam i otvorio novu temu. Lako je nešto preskočiti kada se sve piše na jednoj. A još lakše ne čitati.

Da, Beamdog, mali tim (hm, sad više nije ni toliko mali, dobili su dosta značajnih i zvučnih pajačanja u poslednje vreme) koji se bavio EE izdanjima Baldurs Gate i Icewind Dale serijala, dobio je pravo da u formi ekspanzije uradi interquel Baldurs Gatea, odnosno igru koja je hronološki smeštena između dva Baldurs Gate nastavka i trebalo bi da poveže završnicu prve i početak druge igre.


Evo o čemu će se tu raditi:




Though Sarevok is dead and his plan for war averted, peace eludes the citizens of Baldur's Gate. A crusade marches from the north, seizing supplies, forcing locals into military service, and disrupting trade along the Sword Coast. A charismatic warrior known as the Shining Lady leads this army, her background shrouded in mystery. Can the rumors be true—is she, like you, the child of a god?


The closer you get to the Shining Lady, the more you realize your father, the dead Lord of Murder still casts a long shadow upon your path. Baldur's Gate has put its faith in you, but you must determine whose interests you truly serve before you face the Shining Lady among the ruins of Dragonspear Castle...


Baldur's Gate: Siege of Dragonspear adds a new chapter to the Bhaalspawn saga. The events occurring between Baldur's Gate and Baldur's Gate II are at last revealed in this 25-hour expansion pack for Baldur's Gate: Enhanced Edition.

Apropo moje novopronađene ljubavi prema ratarstvu, valja reći da je ona sasvim varljiva. Ta ja nisam ozbiljno igrao ni Animal Crossing ili Harvest Moon, serijale koje Stardew Valley nimalo prikriveno imitira u svom pohodu na PC publiku. Te igre jesu veoma umirujuće i pretvore se u višemesečnu i višegodišnju adikciju, a ja to sebi nikada nisam smeo da dopustim.  Nego mislim da je jako lepo da je Stardew Valley tako uspešna u prvih nedelju dana svog ful metal postojanja na Steamu - odlična prodaja, veoma lepe reakcije publike, horsko kritičarsko predenje, a sve je to napravio samo jedan čovek koji pritom jako ljubazno i spremno izlazi u susret igračima na društvenim mrežama i trudi se oko zakrpa i popravki. Takav jedan lep success story vredi da se priča tokom barem nekoliko dana.


Što se tiče Beamdoga, kako već rekoh, ljudi su tokom poslednjih par godina časno doprineli obnavljanju Infinity-Engine-Style RPGova (time što su igre koje jesu objavili bile pojačane edicije stvarnih infinity engine igara) i ovu ekspanziju ja doživljavam kao diplomski ispit pre nego što im WOTC daju dozvolu da rade Baldur's Gate 3, krunski dokaz povratka ovog stila igara na solidno velika vrata u dvoranu velikana 

Završeno je veoma uzbudljivo glasanje za RPG godine na Codexu. Domaći predstavnik, Underrail, osvetlao je obraz majčice Srbije i pobedio za dlaku ispred Age of Decadence i Witcher 3: Wild Hunt. U izboru je, kao što ćete videti, učestvovalo više od 700 ljubitelja RPG-a. Eh, šta bi bilo potrebno da privučemo više od 100 ljubitelja bilo kog žanra kompjuterskih igara da učestvuju aktivno u radu na forumu...


Slutim da će Meha i Ridiculusa (ovog drugog posebno) interesovati rezultati u žantu taktičkih RPG-ova, pošto su se na listi našli neki od njihovih favorita.



Recently we held a vote on the RPG Codex Game Of The Year. In the end, 742 of you voted with only 6 disqualified (H-K, ---, Blaine, duke nukem, Mech and vean - who all randomly voted for every single game¹).


From a list of over 100 games split into 3 categories, the Top #3 are as follows (the scores are the final bayesian average for each game):


REMASTER:
Divinity: Original Sin - Enhanced Editon 3,81
Swords and Sorcery - Underworld - Definitive Edition 3,51
Wasteland 2: Director's Cut 3,50


TACTICOOL:
Invisible, Inc. 3,74
Conquest of Elysium 4 3,65
Chaos Reborn 3,54


GOTY:
Underrail 4,20
Age of Decadence 4,18
The Witcher 3: Wild Hunt 4,00


http://www.rpgcodex.net/forums/index.php?threads/codex-goty-2016-results.107369/

 

Fina lista. Svi pobednici iz "taktičke kategorije" su i moji favoriti (uz Renowned Explorers). 

Zaista je divno videti da Underrail dobija takvu podršku zajednice.    Što se taktičkih tiče, takođe je interesantno videti da je Julian Golop morao da se zadovolji trećim mestom, ali opet, to je sasmo svedočanstvo koliko je njegov rad uticao na naredne generacije developera..

Daj, prebaci nam svoj rivju Undertalea i ovde, šteta da ga nema na temi posvećenoj prevashodno RPG-ovima. A i tako su veće šanse da neko naleti na tekst, pročita ga i zainteresuje se za igru.

Ne može se poreći da nije zanimljiva novost da neko radi na četvrtom nastavku čuvene Eye of the Beholder serije, ali kada čujemo/pročitamo da taj neko zapravo nema legalna prava da napravi tu igru, pa, stvari postaju još zanimljivije.


http://www.gamebanshee.com/news/116886-eye-of-the-beholder-iv-fan-project-coming-to-indiegogo.html

Quote from: neomedjeni on 06-03-2016, 13:04:20
Daj, prebaci nam svoj rivju Undertalea i ovde, šteta da ga nema na temi posvećenoj prevashodno RPG-ovima. A i tako su veće šanse da neko naleti na tekst, pročita ga i zainteresuje se za igru.

Jesu, ali ja sam lenj a i smatram da je sasvim legitimno da to neko drugi uradi ako smatra da time čini uslugu zajednici

Kad breg neće Muhamedu...


Sa svega pola godine zakašnjenja završio sam Undertale, malenu nezavisnu RPG igru koja se polovinom Septembra bez mnogo pretenzija pojavila na Steamu, da bi dva meseca kasnije bila ne samo igra o kojoj svi pričaju već bona fide fenomen ne samo u okviru 2015. godine, a danas, šest meseci niz vremensku liniju pričamo o istorijskom značaju igre koju je u osnovi smislio, napisao i programirao jedan jedini čovek. A koja je ne samo dobila pažnje i pohvala MNOGO više od mastodontskih korporacijskih naslova poput Assassin's Creed Syndicate ili Call of Duty Black Ops 3 sa kojima je delila godinu, već još uvek slovi za kulturni artefakt koji ljudi neumorno ispituju sa svih strana kako bi otkrili još neki od slojeva njegovih - ispostavlja se - sve dubljih tajni, ali, možda važnije, za igru koja uspeva u igračima da izazove intenzivnu empatiju i emocije kojima obično nije mesto u igračkom naslovu ovog tipa.

Doduše, sve što kažu o Undertaleu je istina pa sve ovo ne treba previše da čudi. Toby Fox, autor igre (igri su, pored njega, doprineli i mnogi drugi ljudi i žene, dizajnom likova prevashodno, ali priča, programiranje, mehanika i muzika su delo njegovih ruku) je u svoj debitantski naslov ulio srce i dušu, to je više nego očigledno i biće interesantno pratiti dalju karijeru ovog dvadesetpetogodišnjaka koji je do sada uglavnom pravio muziku i visio po Earthbound forumima     

No, kako ja to uvek kažem, mladi ljudi su pametni i Fox je napravio igru koja je izrazito pametna - u tome kako komunicira sa igračem i pokazuje da prepoznaje igračeve inpute na više nivoa nego što je samo utilitarni - ali koja istovremeno uspeva da izbegne upadanje u zamku nadmene pretencioznosti i divljenja sopstvenoj pameti. Undertale je u smislu gejmplej mehanike i tempa igranja naglašeno smerna, sa neverovatno dobro odmerenim odnosom narativa, zagonetki, borbe i neinteraktivnog sadržaja i bez vidne žudnje da igraču predoči svu svoju pametnost. Ovo je na površini jedan jednostavan debitantski, u RPG Makeru napravljen naslov koji ne krije svoju ljubav prema Nintendovom Earthbound ali ide mnogo dalje u dekonstrukciji (a onda i rekonstrukciji) JRPG tropa nego što bi uradio nasumično izabrani Earthbound-tribute proizvod. 

Drugim rečima, Undertale je pametna igra koja uvek iza scene radi nešto što igrač ne očekuje i uživa da ga drži u stalnom stanju iznenađenog divljenja, ali na sceni ona se ponaša izuzetno pristojno i priča jednu potpuno iskrenu i po tonu nepretencioznu priču. Priča je primereno fantazijska - zaplet se tiče sukoba sveta ljudi i čudovišta - i prati JRPG predloške s poštovanjem ali kada od njih odstupa to nije puko nametljivo rušenje četvrtog zida i namigivanje igraču već jedna suptilnija i u krajnoj liniji ambicioznija analiza igračevih motivacija, načina građenja odnosa prema (vrituelnim) likovima i donošenja odluka u skladu sa sopstvenim unutarnjim verovanjima. 

Undertale mnogi opisuju kao "RPG u kome ne morate nikoga da ubijete" (iako to nije isto što i "RPG bez borbe" - Undertale je, na kraju krajeva igra čiji je centralni element zapleta upravo sukob a težište gejmpleja i narativa na tome kako igrač odlučuje da sukob razreši) i mada je ovo tačno, igra ima impresivno suptilan način da igrača na ovo podseća. Sveti gral kompjuterskog RPG-a, "moralni sistem" u igri koji pamti odluke igrača i na osnovu njih uređuje kasnije konsekvence i grananja narativa ovde, istina je, postoji, ali je toliko duboko utkan u dušu igre da skoro ne bi bilo preterano reći da je etička dilema između ubijanja i pacifističkog rešavanja situacija stvarno Undertale a da je sve ostalo samo alegorijski način da se ova diskusija vodi tokom nekoliko sati igranja. Ovo je do te mere bitan element igre da je u krajnjoj liniji nemoguće ispitati sve konsekvence čak i samo jednog etičkog stava tokom jednog prolaska kroz igru. Opet, ovde Undertale perfektno zna da uskladi formu sa suštinom pa za jedan prelazak kroz igru, čak i kada ste potpuno smotani kao ja, ne treba više od 6-7 sati. Ovde pričamo o prvom prolasku koji je skoro za svakog igrača "neutralan", dakle, ne ekstremno pacifistički niti ekstremno nasilan. Pacifistički i Genocidan prelazak mogu da potraju kraće ili duže ali je bezbedno reći da se sa recimo 4 ili 5 prelazaka igra može veoma temeljito ispitati i da se u njoj mogu iskusiti ekstremi posledica koje ovaj ili onaj etički stav izaziva. 

No, ovde treba imati na umu da prelazak igre iznova ne podrazumeva samo da ćete projuriti kroz sada već poznate zagonetke (prekidači, klizajući blokovi... ni jedna zagonetka nije bila dovoljno teška da mene natera da potražim odgovor onlajn, što znači da su lake, udobne i logične) i znati kako se koji neprijatelj pobeđuje. Igra pamti SVE što je igrač radio pa su odjeci odluka iz prethodnih prelazaka igre prisutni i u novima i ovo može da vas zaustavi mnogo efikasnije nego težak neprijatelj. 

Prosto rečeno: Undertale je jako dobar u kreiranju empatijskih reakcija, Foxovo pisanje je efikasno i britko a likovi su mu zabavne karikature prema kojima je skoro neizbežno da se vrlo brzo razvije naklonost. Čak i kada su u pitanju potpuno nemi neprijatelji koje susrećete samo u random borbama. U tom smislu je i borbeni sistem koji omogućava da se protivnici pobede bez ubijanja - pregovorima, gestovima, osmesima, flertovanjem, podsmevanjem i drugim često smešnim potezima - izuzetno inspirisan. Fox se ovde očigledno oslanjao na postojeće JRPG modele i to manje na Earthbound a više na Atlusove igre u kojima postoje opcije za pregovore sa demonima (da ne pominjemo da je ovo izvanredno elaboriran odgovor na čuveno pitanje iz Edgeovog prikaza originalnog Dooma - What if you could talk to the monsters?), ali u Undertale je spektar mogućih činova zapanjujuće širok i igraču koji insistira na čistom pacifističkom prelasku (u kome se ne sme ubiti ni jedan protivnik, uključujući one u slučajnim borbama i koji radikalno menja narativ i poslednjeg bossa) zapravo svaku borbu pretvara u neku vrstu malog vižual novel set pisa u kome morate testirati svoje činove i odgovore neprijatelja da biste videli kako dalje. 

No, kad već pričam o borbenom sistemu, njegova lepota je i u njegovoj raznovrsnosti. Pacifistički prelazak igre može da uključuje i sasvim strejt borbu sve dok se ona ne završava ubijanjem. No, ubijanje povećava nivo igrača i daje mu više moći za buduće borbe pa je ova ruta adiktivna. Naravno, u Genocidnom prelasku igrač relativno brzo postaje overlevelled i u stanju je da i bossove ubije jednim potezom ali ovo takođe radikalno menja narativ igre i odnos likova prema igraču a poslednji boss je, kažu potpuni pakao (ja se ne usuđujem na ovaj prelazak jer vele da on bespovratno menja svaki sledeći prelazak igre... kako rekosmo ona pamti SVE). 

To na stranu, Foxova genijalnost u dizajniranju borbenog sistema se vidi i u ubacivanju realtime elemenata u borbu a koji su zasnovani na klasičnim tvič sposobnostima brzog reagovanja, prepoznavanja obrazaca i koordinacije oka i ruke. Mnoge od borbi u Undertale imaju elemente Bullet Hell šutera pa ovo na kraju i poslednjih par bosfajtova čini gotovo neizdrživo spektakularnim. Što je bitno imati na umu: iako je Undertale jedan protomilenijalski proizvod sa svojim temama pacifizma, etike unutar zajednice, sa svojim multiplim slojevima nostalgije (kako unutar same igre gde se tema deteta izgubljenog u svetu čudovišta vrsno istražuje kroz nekoliko nivoa simbolike, tako i na meta nivou referiranja na Earthbound, JRPG i "stare" igre generalno), sa svojim nevinim stavom, nedužnim životinjama koje susrećete u igri, jednostavnim a efektnim imitiranjem 8-bit stila grafike i evokativnom muzikom, sa svojim potpuno agnostičkim pristupom rodu (glavni junak može biti bilo kog pola, igra ima naglašeno predpubertetski odnos prema rodnim razlikama koji se očitava u nedužnim erotskim podzapletima koji ignorišu polne razlike), ona je istovremeno "prava" igra u onom smislu u kome to od igara očekuju konzervativniji igrači. Dakle, ovo nije ni walking simulator, ni notgame, već jednostavan, linearni RPG sa zanimljivim borbenim sistemom, dobrim zagonetkama i nekoliko bosfajtova koji će se, garantujem, pamtiti i prepričavati decenijama. 

A pritom je i jako smešna. Ne znam je li Fox igrao klasične LucasArts avanture - možda je premlad za njih - ali su neki od dijaloga na tragu Grossman/ Gilbert/ Schafer škole, sa vrcavim likovima čiji humor skoro uvek krije i duboku melanholiju. Tu je zatim nekoliko setpisova i bosfajtova koji dobijaju neočekivana razrešenja, pa brojne metapošalice koje uključuju korišćenje mobilnog telefona ili interneta (tj, underneta) unutar same igre, a sve to opet, kao i borbe i generalni seting na izvrstan način doprinosi humanizaciji likova i stalnom podsećanju igrača na to da njegove akcije u igri imaju posledice, stvarne, trajne i neizbrisive. 

Pre nego što sam igrao Undertale pitao sam se koje li je trikove mali RPG napravljen od strane jednog čoveka u programu koji koriste stotine amatera na Steamu da naprave svoje JRPG surogate primenio da bi postao ovakav fenomen. Mislim, igra je za manje od šest meseci pored ludačke prodaje, zauzimanja čelnih pozicija na godišnjim listama, inspirisanja užasnih količina fan-arta (uključujući i zametak 3D rimejka, kao i "nastavak" kreiran u rvačkoj igri WWE 2k14), proizvela i dva tribjut albuma (metal i džez) i užasne količine teorija o "pravom" kraju igre i tajnama zakopanim u kodu, sa sve likovima koji se u igri nikada ne pojavljuju ali postoje ubedljive teze zašto su bitni za radnju, a koje, teorije, i dalje kidaju tumblr i gamefaqs. Ispostavilo se da su trikovi uglavnom svi oni koje i inače umetnička(ish) remek dela u istoriji čovečanstva mogu sebi da pripišu: izvanredno talentovanog autora koji je onda ulio zastrašujuću količinu vremena i krvavog rada (prepunog samoodricanja, jelte) u produkt koji na mnogo načina komunicira sa nekim od njegovih najdubljih uverenja i sumnji, a koji je prezentiran čista srca i bez pretenzija publici, u pravom trenutku da se uhvati zeitgeist. Foxov najveći trik nije ni jedna od ovih stvari: 1. prepoznavanje da sve više neigrača igra igre jer ih zanimaju emocije i priče ili 2. Vernost "primalnim"igračkim modelima RPG-a, šutera ili avanture već upravo to da je i jednu i drugu stvar možda svesno a možda čisto intuitivno uklopio u igru koja je njemu lično, očigledno, važna do te mere da je može smatrati delom sebe koji je dugo rastao a onda se osamostalio i kome on želi srećan život ali se ne ponaša opsesivno zaštitnički prema njemu.

Drugim rečima, Undertale jeste proizvod izvanrednog talenta, velikog rada, te intelekta ali bez velikog morala, i prstohvata sreće, ne bi bio to što jeste. Tako da... baš lepo da postoji     

Drug Neomeđeni, kralj trol 

Quote from: Meho Krljic on 06-03-2016, 12:11:31
Zaista je divno videti da Underrail dobija takvu podršku zajednice.    Što se taktičkih tiče, takođe je interesantno videti da je Julian Golop morao da se zadovolji trećim mestom, ali opet, to je sasmo svedočanstvo koliko je njegov rad uticao na naredne generacije developera..

Neću ovde da potežem priču o taktičkim igrama, ali samo da kažem da mislim da je Golop odradio odličan posao. U ovakvom okruženju nije sramota biti ni treći. To je sve stvar ličnih naklonosti i/ili raspoloženja. Invisible Inc. je nejelegantnija i najinventivnija igra; CoE je najdublja; Chaos Reborn je taktički najčistija. Smatram da je meta-igra pomalo nepotrebna, kao i čitava RPG-komponenta, ali šta je tu je... Taj RPG deo nagradjuje uloženo vreme u gradjenje lika, dok taktički deo bi trebalo da nagradjuje nešto drugo - inteligenciju, poznavanje sistema, iskustvo (igrača, ne lika)... Ima tu i dosta sreće, ali ta nepredvidivost daje posebnu draž.

A direktnije u vezi teme:

Pre nekih mesec dana sam instalirao demo za Bloodlust Shadowhunter, nezavisni (=niskobudžetni, uglavnom) akcioni RPG radjen u Unreal endžinu, u kome su sve klase vampirske.

Na žalost, nisam mogao da ga pokrenem (zbog starosti mašine).

Ako je suditi po utiscima onih koji su igrali igru, imao si sreće što nisi uspeo da pokreneš demo. 


Nego, kad već pomenusmo krvopije, da dostavim na temu intervijue sa Vampirom. Ili bar njegovim tvorcima.


http://www.vice.com/en_uk/read/exploring-vampyr-the-new-game-from-life-is-strange-developers-dontnod-6668


http://www.gamewatcher.com/interviews/vampyr-interview/12491


I da zavirimo malo kako izgleda igranje često pominjane ekspanzije Baldurs Gejta.


http://www.gamebanshee.com/news/116901-baldurs-gate-siege-of-dragonspear-gameplay-footage-3.html

Nije što ja hoću da stalno pominjem Stardew Valley, realno, ja to nikad neću ni zaigrati, ali JESTE zanimljivo pričati o fenomenu. Igra je pre oko nedelju dana došla niotkuda, osvojila mnogaja srca, iako nema "prave" hardcore elemente RPG igara kako ih mladi muškarci shvataju (nema borbe, ubijanja i spasavanja vagina iz malicioznih ruku), prodala više od 250 hiljada kopija, a sada dobri ljudi s viškom para kupuju kopije igre za neznance na internetu koji bi igru inače torentovali. Pa zar to nije magično i vredno pominjanja? Ima i ovo.

Ma ti si ko Đorđe Balašević, to je već sasvim jasno. Samo što je on Panonski mornar, a ti si Beogradski ratar. 

Nego, Majkrosoft je izgleda zaozbiljno odlučio da se vrati PC igranju. Ne znam kako inače drugačije tumačiti odluku da zatvore Lionhead Studios i prekinu rad na Fable Legends. Nije da je bilo ko od ovde prisutnih ili odsutnih išta očekivao od Legendi ili da Lionhead nije zaslužio svoju sudbinu, budući da su nedavno, umesto da odigraju pametno i daju nam konačno PC port drugog Fejblsa odlučili da tržištu ponude još jednu jepipnu verziju keca. No, ipak, nakon ovih vesti osećam da me podilaze žmarci kad da nam se nešto zlo privlači...

http://news.xbox.com/2016/03/07/microsoft-studios-changes-uk-denmark/

A sada nešto o projektima i ljudima koji su i dalje živi. Imamo novi, ne naročito sadržajan apdejt za Torment, ali pošto je to, bar za mene, najiščekivanija igra godine, vrredi to spomenuti:


https://www.kickstarter.com/projects/inxile/torment-tides-of-numenera/posts/1511197


Rebeka Hejneman (ili kako se već čovek zove) je u novom intervjuu pričala o svemu i svačemu, pa i o stanju u industriji igara ovih dana.


http://www.nodontdie.com/rebecca-heineman/


Cobet nas je častio novim tekstom u svojoj staroj kolumni.


https://www.rockpapershotgun.com/2016/03/07/the-rpg-scrollbars-just-go-along-with-it-okay/


A evo i malo istorije D&D igara za neupućene.


http://www.gamebanshee.com/news/116908-the-history-of-dungeons-dragons-video-games.html

Bolje ratar nego ratnik, uvek sam govorio.

Nego, druže Neomeđeni, ajde što javljate vesti koje su već jutros javljene - to o nadolazećem zatvaranju Lajonheda od strane Majkrosofta - ali kako iz toga zaključujete "Majkrosoft je izgleda zaozbiljno odlučio da se vrati PC igranju" je za mene potpuna misterija. Vesti koje slušamo poslednjih dana su da je Fil Spenser - koji vodi Xbox deo Majkrosofta - objašnjavao kako će se u buduće Majkrosoftov konzolni biznis više napajati na idejama modularnosti personalnih kompjutera, to jest da će konzole umesto da se bacaju u đubre svakih pet-šest godina i kupuju nove da ih zamene, nadograđivati i apgrejdovati, kao PC. Svi koji su ovu vest komentarisali, uključujući mene, složili su se da je ovo užasna ideja, do te mere unisono da je čak i Spenser par dana kasnije rekao da nije on to tako mislio. Ima sve dokumentovano na topiku "novosti".

Ono što jeste prava vest poslednjih nedelja i reklo bi se trenutna strateška orijentacija Majkrosofta, je unificiranje - koliko je moguće - Xbox i Windows gejming iskustava u smislu da se, recimo, uz kupovinu Xbox One igre automatski dobija i Windows 10 verzija iste igre (kako smo već videli, ovo je slučaj sa Remedyjevom Quantum Break), da su achievementi deljeni na obe platforme, da, teoretski imaš unificiran multiplejer između platformi... itd. a što je sve naravno samo pokušaj (ili bar želja) da se kapitalizuje Majkrosoftova Azure infrastuktura cloud servera koji, po njihovoj zamisli, ne treba da budu samo glupo klaud skladište nego i klaud kompjuting, dakle, izmeštanje nekih kalkulacija sa procesora mašine na kojoj se igrate u oblak, gde će moćniji procesori time da se bave (najnovijia, konzolna, dodao bih, igra iz Crackdown serijala je za sada jedini ubedljiviji primer kako bi ovo moglo da izgleda). A što bi sve u nekoj dugoročnijoj perspektivi dovelo do toga da konzola ili PC na kojoj se igraš budu samo glupi veb klijent preko koga pristupaš klaud sistemu na kome se igra odvija dok ti dobijaš njen video - nešto slično OnLive ili Gaikai/ Playstation NOW inicijativama.

Do tog trenutka će proći još izvesno vreme, ali ono što Majkrosoft sa svojim Windows 10 gejming idejama želi sada je da obezbedi promenu "standardnog" PC ponašanja. Dakle, da igre budu vezane za jednu platformu: Windows 10 (ništa kurac Linux ali ni stariji Windows sistemi) i za jednog distributera: Microsoft a putem Windows 10 Appstorea koji je kao neka satanska verzija Steama (već je naglašavano koliko je najnoviji Microsoftov igrački klijent loš i da je umesto da bude alternativa Steamu samo u pitanju grozna ekstrapolacija već u startu groznog i pokojnog Games for Windows Live). Da sve bude kontrolisano od strane Microsofta, DRMovano do očnih jabučica i always online koliko god je moguće.

Nisam siguran šta mislite kad kažete "Majkrosoft je izgleda zaozbiljno odlučio da se vrati PC igranju" ali verujem da je ovo navedeno gore antiteza onoga kako vi ili ja vidimo "PC igranje".

Quote from: Meho Krljic on 08-03-2016, 07:11:28
Nije što ja hoću da stalno pominjem Stardew Valley, realno, ja to nikad neću ni zaigrati, ali JESTE zanimljivo pričati o fenomenu. Igra je pre oko nedelju dana došla niotkuda, osvojila mnogaja srca, iako nema "prave" hardcore elemente RPG igara kako ih mladi muškarci shvataju (nema borbe, ubijanja i spasavanja vagina iz malicioznih ruku), prodala više od 250 hiljada kopija, a sada dobri ljudi s viškom para kupuju kopije igre za neznance na internetu koji bi igru inače torentovali. Pa zar to nije magično i vredno pominjanja?

Pa, vredno pominjanja jeste, jer je fenomen koji ima veze sa video-igrama, ali i kulturom uopšte, a da je magično... e, tu ćemo se razići.  Lep je gest, nije da nije, ali ne može da me zainteresuje za igru jedan jota.

My 0.2 iotas of wisdom:

Mislim, masovna popularnost i kvalitet nikad u istoriji nisu imali veze jedno sa drugim, nigde, ni u jednoj zemlji, ni u jednoj oblasti, ni u jednoj umetnosti. To ti je kao da izbaciš krv i nasilje iz drame, i ostaviš konflikt bez pravih posledica, i pola sveta, umorno od svega, žudeći za idilom i ljupkim slikama, uzdigne to na pijedestal. I, kao, napredak! Ali malo sutra. Nije poenta napraviti igru bez ubijanja - to može svako, pitanje je da li želi i da li ima potrebe (a očigledno ima). Poenta je ubaciti - ali kroz mehaniku igre - onu Kjerkegorovu misao: putniče, ako uđeš, kajaćeš se, ako ne uđeš, opet ćeš se kajati. Iliti: ako ga ubijem, nije dobro, ako ga ne ubijem, opet nije dobro. E, to bi bio PRAVI napredak u vezi prikazivanja morala u igrama. A ovo ti je samo igra odraslih ljudi sa Kenom i Barbikom. Ili, još gore, samo sa Kenom, bez Barbike. Na farmi.

Prvo sam bacio pogled na temu o RPG-ovima, ubacio vesti koje su mi izgledale zanimljivo, a posle se prebacio na ostale topike. Praštaj, ako u tvom širokom neverničkom srcu ima mesta za praštanje ovolikih grehova. 


A u onoj rečenici o Majkrosoftu sam pokušao da budem očigledno sarkastičan, ali mi to isto tako očigledno nije pošlo za rukom. Zbog čega sam još uplakaniji. 

Ma, druže Neomeđeni, na našim suzama iznići će seme bolje sutrašnjice. Plačimo da naši potomci ne bi morali. 

(Spojlr alrt: jasno je bilo da nabacujete nekakvu sarkastičnu loptu ali sam je ja onda iskoristio za provajdovanje bitnih informacija, jedino što topik nije baš sasvim prilagođen tome...)


Ovo što drug Ridikulus kaže je mudrio. Naravno, ja nisam igrao Stardew Valley niti postoje velike šanse da se to desi, pa ne mogu da diskutujem o samoj igri, te se onda zadovoljavam samo frivolnim dojavljivanjem vesti o fenomenu koji je (meni) zanimljiv.

Ja bih samo da kažem da jedva čekam da zaigram Stardew Valley.
Jeste, njena popularnost me malo žulja, ali niko nije savršen.

Evo još jednog šlagvorta da se drug Neomeđeni naglas zapita kako li je BioWareu pod čizmom Electronic Artsa:



BioWare senior editor Cameron Harris is leaving the video game industry

Treba izvući što je više moguće nevinih kreativnih duša iz te mračne jame industrijskog bezumlja.

Ova je za svaki slučaj potpuno napustila gejming industriju. Pobegla u brda i takoto. 

Što je sigurno, sigurno je.


Nemam nameru, razume se, da na ovoj temi posvećujem previše dragocenog prostora tako minirnoj pojavi kao što su h&s igre, ali ova poplava pohvala upućena na adresu Grim Dawna me primorava da se ovlaš dotaknem te teme.


Dakle, ovi iza linka tvrde da igra valja.


http://www.gamebanshee.com/news/116910-grim-dawn-reviews.html

Quote from: neomedjeni on 09-03-2016, 08:35:37



Nemam nameru, razume se, da na ovoj temi posvećujem previše dragocenog prostora tako minirnoj pojavi kao što su h&s igre

"Minornoj", u smislu da je Diablo 3 veća igra od cele Dragon Age trilogije?

Kako to još od malih nogu s čvrstim ubeđenjem uporno ponavljam svim ženama:"Nije stvar u veličnini, uopšte." 

Da i ne pričamo o veličini onda, Diablo 3, mislim, ženu može efikasnije da zadovolji nego Dragon Age time što mu je broj smislenih radnji po jedinici vremena značajno viši. Ali hajde, to je samo moj utisak o tim igrama, naravno, možda sam ja taj tip žene. No teško je minornost pripisati žanru koji ima u sebi takvog behemota ko što je Blizzardova igra...

Ne bih znao za Diabla 3, ali sam prilično siguran da u Diablu 2 postoji samo 4 ili 5 smislenih radnji koje, ponekad u različitom redosledu, igrač konstantno ponavlja kroz igru. 


Čak i Dragon Age 2 u poređenju s istim, blista.

Fascinantno je koliko (se pravite da) ne razumete privlačnost kratkog i efikasnog fidbek lupa u H&S igrama.