ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2016&mm=01&dd=14&nav_category=16&nav_id=1085021

Ovo je tek poslednja vest na koju sam naleteo. Od početka godine ne prođe dan da ne čitam o nekom klanju ( uglavnom posledica besa i ludila poput onog ubistva medicinske sestre, a ne toliko kriminala ). Ranijih godina se ne sećam da je bilo toliko ubistava i samoubistava. Da li se varam ili i vi i mate takav utisak? Šta se to događa? Ne mogu verovati da je kriva  "trenutna ekonomska situacija" jer je ovde i ranije bilo loše...ili se možda nešto akumuliralo u ljudima pa se svaki dan rokaju? Ako na to sve dodamo i smrt u saobraćajkama ovaj narod stvarno ubrzano ide ka svom nestanku.

http://knowledgenuts.com/2013/08/12/the-devils-number-is-not-666/

besmislenost ljudske egzistencije
ko se na odgovarajući način ne izbori sa tim...imaće gadnih problema

Poznato je da su praznici problematicni u ovom smislu. Mozda nema vise (samo)ubistava nego obicno, ali se danas vise pise o tome. Pretpostavljam.

Uvek je to tako oko praznika.

Dešava se mentalna nehigijena.

Quote from: Kunac on 14-01-2016, 16:11:49
Uvek je to tako oko praznika.

U tekstu piše svedočenje da nikada nisu imali toliko samoubistava u tako kratkom roku.

ima nešto u vazduhu.

Ameri (opet) nešto bacili...

Izgleda da objašnjenje da je reč o početku godine i praznicima nije baš tačno: http://www.blic.rs/vesti/hronika/zlocin-u-novom-pazaru-ubio-suprugu-pa-pucao-sebi-u-glavu/073enlv

bivši dečko policajac ubio devojku, muž ubio ženu...ovo su već svakodnevne vesti.

i kod nas policajci ubijaju cure tojest ljubavnice

valjda misici i sirovina pali

Nekako se mnogo često dešava nasilje nad ženama sa smrtnim ishodom ( a koliko li ga tek ima bez smrtnog ishoda za koje nismo čuli ) za ovako malu zemlju...

Quote from: Truman on 09-03-2016, 20:53:30
Nekako se mnogo često dešava nasilje nad ženama sa smrtnim ishodom ( a koliko li ga tek ima bez smrtnog ishoda za koje nismo čuli ) za ovako malu zemlju...

Bingo.

Quote from: Dybuk on 09-03-2016, 20:54:09

Quote from: Truman on 09-03-2016, 20:53:30
Nekako se mnogo često dešava nasilje nad ženama sa smrtnim ishodom ( a koliko li ga tek ima bez smrtnog ishoda za koje nismo čuli ) za ovako malu zemlju...

Bingo.

Srpski mediji i Femicid

QuoteSlučaj ubistva J.Š.

Zašto je žena uvek kriva? Zašto mediji skoro uvek za nasilje nad ženama traže razloge u ljubomori, alkoholu, višim silama? Ako pogledate ovakve vesti saznaćete sve, samo ne to da je jedini krivac ubica.

Izveštavanje medija o muškom nasilju prema ženama i njegovom najbrutalnijem obliku – ubistvu, iz godine u godinu postaje sve tabloidnije, a sve manje istraživačko. Umesto poštovanja žrtve često dobijaju osudu, etikete, ponižavanja. Članci se manje bave istorijom nasilja, a više zadiranjem u intimu žene, u potrazi za kompromitujućim informacijama. Ovakvi tekstovi podstiču održavanje predrasude o tome da su žene krive za nasilje koje su preživele i da je muško nasilje prema ženama opravdano.

U prilog tome govori izveštavanje pojedinih dnevnih novina[1] o ubistvu Jelene Šindrić u Požarevcu 9. marta 2016. godine, počinjenom od strane njenog bivšeg partnera Dejana Stojiljkovića.[2] Ubistvo su pratili novinski naslovi: Nije mogao da prežali raskid,[3] Strast povlači oroz,[4] Nisam mogao da je gledam sa drugim.[5] Analiza ovog ubistva se pretvorila u fatalnu ljubavnu priču koja nije mogla imati drugačiji kraj. Kao glavni razlog nasilja navedena je ljubomora, a odgovornost ubice pomerena je u drugi plan.

Decenije iskustva ženskih organizacija u radu sa ženama koje su preživele muško nasilje pokazuju da nasilje u partnerskim odnosima između ostalog karakteriše izražena ljubomora. Nasilniku je ljubomora opravdanje da kontroliše gde žena ide, s kim se druži, koliko se dugo negde zadržala i slično. Iskustvo pokazuje i da je nasilje svesno izabrano ponašanje i predstavlja zloupotrebu društvene moći. Ukoliko mu se ne dopada ponašanje žene, nasilnik će fizički nasrnuti na nju, dok to ne čini ukoliko mu se ne dopada ponašanje šefa na poslu, jer je svestan da šef ima više moći i da može da ga otpusti sa posla. Prema izjavama komšija/nica i poznanika/ca iz novinskih tekstova, nasilnici su najčešće opisani kao dobre komšije i mirni ljudi. Sve ovo ukazuje da nasilnici prave izbore, to jest da mogu, onda kada to žele, da kontrolišu sopstveno ponašanje.

Dalja analiza novinskih članaka o ovom ubistvu pokazala je da su mediji skrojili sliku o žrtvi kao lošoj majci, preljubnici, izdajnici i na taj način podržali predrasudu da je ona "zaslužila/provocirala" nasilje. Gotovo svi članci navode da je ostavila ubicu i našla drugog partnera, spekuliše se da je bila trudna sa aktuelnim partnerom, da je "navela" Dejana da ostavi ženu i dete (Kurir, podnaslov: Upropastila mu brak), da je ostavila bivšeg partnera i dete, da je godinama bila u "svađi" sa svojim roditeljima. Najdrastičniji primer je članak u kome se citira Dejanova majka koja kaže da je "ne bi čudilo ni da je Jelena istovremeno bila u vezi sa Brankom i Dejanom".[6] Iz ovih informacija (koje su irelevantne za izveštavanje o ubistvu ove žene) i naslova Jelena me izdala, zato sam je ubio,[7] čitaoci dobijaju indirektnu poruku da je nasilje nad ovom ženom bilo "opravdano".

S druge strane, nasilnik je predstavljen kao "tih, povučen i primeran",[8] neko ko "nikada nije ispoljavao agresivnost",[9] "vredan i odgovoran", "jedan od najboljih saobraćajnih policajaca".[10] U jednom od članaka nasilnik se prikazuje kao "zaštitnik" koji je Jelenu "spasao" od nasilja njenog prvog supruga. Predstavljanjem nasilnika kao finog i primerenog čoveka, ubistvo se svodi na incident, a ne na vrhunac Dejanovog kontinuiranog nasilja nad Jelenom. Ubistva žena u porodično-partnerskom kontekstu su uvek epilog dugotrajnog nasilja muškaraca nad ženama. Dejan je Jelenu proganjao i pretio joj danima pre nego što ju je ubio, o čemu svedoče izjave njenog partnera. Proganjanje se često ne doživljava kao opasno i preteće ponašanje, već kao izliv ljubavi, ali neželjeni izlivi ljubavi koji se ponavljaju u dužem vremenskom periodu više nisu ljubav, nego nasilje. Zamislite da vas neko prati i zove telefonom. U ovom, ali i u mnogim ranijim slučajevima koje smo analizirale, proganjanje se završilo ubistvom i posledica je eskalacije (kontinuiranog) nasilja.

Novinski naslov iz Blica, Zla kob jedne porodice: policajac ubio bivšu devojku, uvodi i temu sujeverja u našu percepciju zločina nad ženama. Ovakav naslov bi više odgovarao časopisu Treće oko nego dnevnim novinama koje imaju cilj da brzo, istinito i u skladu sa ključnim činjenicama informišu javnost. U članku koji prati pomenuti naslov, ali i u drugim člancima, navodi se rodbinska veza između ubijene Jelene Šindrić i nestalog dečaka Đorđa Andrejića (za čije je ubistvo bila osumnjičena njegova majka – Jelenina tetka, koja je potom oslobođena sumnje usled nedostatka dokaza). Teško je razumeti zašto je napravljena ova veza, ali uvođenje "loše karme" u kontekst ubistva je još jedan način da se krivica i odgovornost za ubistvo pripiše "višoj sili", a ne ubici.

Na ovaj način novinski članci pojačavaju utisak da:

– ubica nije mogao da kontroliše sopstveno ponašanje,

– da treba da imamo empatiju za ubicu, a antipatiju za žrtvu i

– da je ubistvo posledica delovanja "više sile" ili "loše karme" žrtvine porodice.

Krajnji ishod je da se relativizuje i zamagljuje odgovornost nasilnika, krivica se prebacuje na žrtvu i umanjuje se doživljaj stvarnih posledica nasilja. Imajući u vidu da novinsko izveštavanje ima ogroman uticaj na formiranje javnog stava i time dalekosežne posledice na živote žena, mediji bi trebalo da pojačaju istraživačko i društveno odgovorno izveštavanje o nasilju u porodici i partnerskim vezama, kao i o svim drugim formama muškog nasilja nad ženama. Mreža Žene protiv nasilja stoji na raspolaganju novinarima/kama za konsultacije u vezi sa ovom temom, za obuku i svaku drugu vrstu pomoći i podrške u razumevanju fenomena muškog nasilja prema ženama.

Šta reći nego - sve je tačno što piše u tekstu.

Da su samo srpski mediji, pa to bi bilo da se zapeva.

Evo samo primer od jutros, dok sam kačio vest o smrti Amber Rayne, shvatio sam da Independent - novinu sa čijeg sajta prenosim vest - na tviteru napadaju jer su vest u tvitu naslovili ovako:"Porn star who accused James Deen of rape found dead at age of 31". Dakle, čovek koga je optužila za silovanje je predstavljen punim imenom i prezimenom ali njeno ime se ne pominje ni kad je umrla. Na samom sajtu je naslov vesti promenjen u  "Amber Rayne: Adult film actor who accused porn star James Deen of rape dies aged 31", ali na tviteru, falabogu, i dalje stoji to bez njenog imena.

Mislim da je to malo drugačiji slučaj...

Nije identičan, ali je deo iste kulturne matrice. Žena je umrla u snu. James Deen je nju, navodno, udario pesnicom jedanput i zatim nastavio da izvodi snošaj grubo i bez njene saglasnosti. A onda u naslovu on je "James Deen" a Amber Rayne je samo "porn star".

Ovog puta masovno ubistvo podstaknuto ljubomorom...Bojim se da protiv ovakvih slučajeva nema leka...

Dešava se. Verovatno je različito od slučaja do slučaja. Neka moja teorija je da u ovakvom društvu, gde većina ljudi nema sreće ni uspeha ni poslovno ni društveno, gde je porodica i ljubav još i jedina oaza gde se može ostvariti i steći neka sreća-kad i to padne u vodu, potopi se i poslednja nada, onda se dešava ovo, i sve što se potiskivalo, agresija i očaj izbiju.
A opet, ovo se dešava i u mnogo razvijenijim društvima sa boljim standardom.

Jedinu slicnost sa svetom (konkretno, Amerikom na koju se ljudi cesto pozivaju u ovim situacijama) vidim u tome sto je postalo "normalno" da na zivotne probleme i licne demone reaguju tako sto uzmu oruzje i krenu da ubijaju ljude oko sebe, najlakse im je pripucati na nevine.

ali motivi su razliciti, nasa prica podrazumeva da je u glavama ubica prvi korak da ubiju zenu kad im pukne film, eventualno odnesu jos neku zrtvu u procesu...po meni za ovo zaista nema leka i nema izgovora. izvoli pa se nosi sa situacijom i problemom u glavi tako sto drugi nece platiti zivotom zbog tvoje slabosti i nesposobnosti da iskontrolises impulse. evo, i u Knjazevcu covek ubio suprugu posle svadje. strasno.

Negde moraju da se ispucaju frustracije. Šta da se radi kad je najlakše to uraditi kalibrom 7.62?
Pobiti govna i gotova stvar.

Quote from: Stipan on 02-07-2016, 14:45:38
Negde moraju da se ispucaju frustracije. Šta da se radi kad je najlakše to uraditi kalibrom 7.62?
Pobiti govna i gotova stvar.

u redu, ali nek' krenu od sebe.

Quote from: Dybuk on 02-07-2016, 15:24:54

Quote from: Stipan on 02-07-2016, 14:45:38
Negde moraju da se ispucaju frustracije. Šta da se radi kad je najlakše to uraditi kalibrom 7.62?
Pobiti govna i gotova stvar.

u redu, ali nek' krenu od sebe.

Svake godine nas je 30 000 manje i možda i treba da nas nema, zauzimamo bezveze prostor nekim zdravijim narodima   

ih, šta bi ja radio sa kalašnjikovim pobio bi ceo komšiluk, sigurno bih se dobro osećao posle toga, već vidim scenu, sedim za stolom a policajci mi nude cigaru i kafu i pitaju što si pobio tolike ljude dečko

Očito kalašnjikov nije za svačije ruke...

Quote from: klem on 02-07-2016, 21:32:49
ih, šta bi ja radio sa kalašnjikovim pobio bi ceo komšiluk, sigurno bih se dobro osećao posle toga, već vidim scenu, sedim za stolom a policajci mi nude cigaru i kafu i pitaju što si pobio tolike ljude dečko

Ti nisi za život. Ni disanje.

Quote from: Stipan on 02-07-2016, 21:34:04
Očito kalašnjikov nije za svačije ruke...

Pa, da, ovo je ključna misao. Ne možeš sistemski spreiš da nekom pukne film i poželi da pobije kafanu - to ni jedno društvo ne može da spreči - ali možeš da sprečiš da automatsko oružje bude lako nabavljivo uprkos zakonskoj zabrani.

Jebeni VVAR se ovde nikad nije ni završio: PTSP, F-dijagnoze, narkoze, alkoholizmi, skromno nasilje u krugu porodice, besnilo, patologija, nekrologija, nekrofilija, jednom rečju Lud'lo...al' nikako ono iz Tuzle. Jabukovac, Novi Banovci, Velika Ivanča, Žitište, pa bre sama imena tih sela dovoljno govore da se radi o nekakvim paganskim okultnim pizdarijama, to bre sve sekta i vlaška magija, šejtanizam, ritualna ubistva još onomad kad je onaj Bazdmeg Kroulijevac početkom 90-ih pobio svoje drugove vojnike u Leskovačkoj kasarni, a mesecima šetao tetovažu sa datumom masakra, al' jbga kad ga niko nije shvatio ozbiljno. A da ne pričamo o Pohorskoj, o Vobu iz Inđije, o Miliću-Miliću Satanisti što zaklo kevu, o vađenju organa, o mesaru iz Surčina, ma bre nema kraja toj listi. Shvatite: VVE ARE AT VVAR!

http://www.blic.rs/vesti/hronika/krvava-srbija-sve-zrtve-5-najvecih-masakara-u-poslednjih-15-godina/gxtgys7

Quote from: Dybuk on 02-07-2016, 13:35:41
Jedinu slicnost sa svetom (konkretno, Amerikom na koju se ljudi cesto pozivaju u ovim situacijama) vidim u tome sto je postalo "normalno" da na zivotne probleme i licne demone reaguju tako sto uzmu oruzje i krenu da ubijaju ljude oko sebe, najlakse im je pripucati na nevine.

ali motivi su razliciti, nasa prica podrazumeva da je u glavama ubica prvi korak da ubiju zenu kad im pukne film, eventualno odnesu jos neku zrtvu u procesu...po meni za ovo zaista nema leka i nema izgovora. izvoli pa se nosi sa situacijom i problemom u glavi tako sto drugi nece platiti zivotom zbog tvoje slabosti i nesposobnosti da iskontrolises impulse. evo, i u Knjazevcu covek ubio suprugu posle svadje. strasno.

Quote from: Anomander Rejk on 02-07-2016, 12:52:20
Dešava se. Verovatno je različito od slučaja do slučaja. Neka moja teorija je da u ovakvom društvu, gde većina ljudi nema sreće ni uspeha ni poslovno ni društveno, gde je porodica i ljubav još i jedina oaza gde se može ostvariti i steći neka sreća-kad i to padne u vodu, potopi se i poslednja nada, onda se dešava ovo, i sve što se potiskivalo, agresija i očaj izbiju.
A opet, ovo se dešava i u mnogo razvijenijim društvima sa boljim standardom.

Potpuno se slažem sa rečenim, ali da se poredimo sa razvijenim društvima sa boljim standardom ne mogu da prihvatim, a evo i zašto.
Juga beše, uprkos drugačijim mišljenjima, lepo mesto za život. Na stranu Goli otok, UDBA, komunjare i progoni, to ne drži vodu. Jedino pravilo je bilo - ne laj protiv države i poretka, ali bukvalno jedino. Snalažljivost je tu bio ključni faktor uspeha, pa i visoko obrazovanje koje je svako mogao da stekne, ali nije bilo uslov za dobar život, a ako ga poredimo sa ovim sada, mogu da kažem i odličan život.
Sve zemlje u okruženju su onomad bile gde smo mi sada, po bedi i siromaštvu.

Naš narod je naučio da ima. Da lagodno stekne, što radom, što snalaženjem, ali nikako silom, izrabljivanjem i otimanjem. Onda se desilo šta se desilo i sve se prevrnulo naopačke. Vrednosti su postale besmislene i ostale su takve. Posledica toga je beznađe začinjeno ratnim traumama, srozavanjem morala raznim parovima, farmama i velikom braćom. Kriminalom, pljačkama državnih firmi, obezvređivanjem svega i svačega.
Uzori su postali splavovi, besna kola, starlete i kriminalni život.
Takav preokret za samo jednu generaciju ni jedna zemlja nije imala, a one u okruženju bivše Juge su ga imale, ali obrnuto, nabolje.
Zato se ne slažem sa poslednjom rečenicom.
I naravno da beznađe izbacuje te užasne nagone. "Jedan je život, svi ga žive a ja ne mogu, šta sam bogu zgrešio" je misao koja se vrti u glavama naroda. Većina tu misao odlično prikriva, ali prikrivanje nije i odstranjivanje. Nemogućnost pomirenja sa situacijom samo pojačava eho te misli. Godine prolaze a ništa se ne menja nabolje. I krivca ne mogu da nađu u sebi, jer zaista, one spomenute vrednosti (rad, snalaženje, spremnost suočavanja sa izazovima i nedaćama) više ničemu ne služe, pa se krivac traži u neposrednoj okolini, prvo se prikaže kao crv sumnje, tipa - šta mi bi da oženim ovu idiotkinju - idiota, nizašta je, dođe sa posla nadrndan, spava, ždere i kuka umesto da se bori. Krediti, deca, konstantna besparica i žudnja za nekadašnjim životom. A čime to da se bori kada su vrednosti koje poseduje nepraktične i obesmislene?

Alkoholizam, droga, raskalašenost i umno pomračenje jedva dočekaju takvu žrtvu. Oružje u rukama postaje glavni ventil za oslobađanje od svega, od kažnjavanje "krivaca" do prekidanja beznađa. Overe tu ravnodušnost kada se javi kritična masa, u vidu nekog događaja, na primer i sav kompresovani bes koji se slagao godinama eksplodira u trenu i verovatno takvom liku daju trenutak ekstaze i oslobađanja. Ne pravdam takve, ali razumem njihove motive. Da dignu ruku samo na sebe, bilo bi dobro. Od dva zla, manje.

Takav scenosled se u drugim zemljama nije mogao desiti, tamo ljudi imaju de fakto izbor, finansijski su mnogo, mnogo stabilniji, vrednosti su i dalje na snazi. Psihološki, kao nacija, takođe stabilniji, nisu imali "dabogda imao pa nemao", a nisu imali ni užase rata koji odjekuju po tintarama.

Tamo masovne ubice nikada nisu bili zdravi u glavu i normalni ljudi, tamo se taj ološ tako rađa i čeka svoj momenat, ili biva opsednut nekim imaginarnim demonima kroz fanatizam, sektu ili patološku ljubomoru koja ih zaslepljuje da ne vide svoje vrednosti i izbore koje imaju. 

Dobra analiza Džek. Dodao bih samo da toga ne bi bilo da narod od '89 ili '90 nije birao nacionalizam i Slobodana Miloševića. Važi slično i za Hrvate i Bošnjake. Da smo bili tolerantni sad bismo pričali drugu priču.

Evo ga još jedna Srbenda: http://www.kurir.rs/crna-hronika/horor-kod-knjazevca-zaklao-zenu-sine-moram-da-te-ostavim-bez-majke-clanak-2335939

Eh, da smo bili... Ali, taj nacionalizam je lančana reakcija koja je započeta davno pre nas, to je neko prokletstvo koje smo nasledili. I dalje je prisutno, ali mi ga, kao nacija, ne možemo zaustaviti, za to je potrebna volja svih karika u lancu; demoni nacionalizma igraju globalno kolo, ne haju za granične linije. Pružiti drugi obraz za šamar možeš samo jednom, nemaš toliko obraza koliko bi neko da šamara; naposletku, nije ni bitno ko udara taj šamar, i tako se to nastavlja i nastavlja. 

Quote from: Dybuk on 02-07-2016, 13:35:41izvoli pa se nosi sa situacijom i problemom u glavi tako sto drugi nece platiti zivotom zbog tvoje slabosti i nesposobnosti da iskontrolises impulse.

Lepo to zvuči na papiru i intenetu ali to ne biva u realnom životu. Taj koji će da pukne mož mesecima to da mu ponavljaš opet će da pukne, i to je nezaustavljiv proces, ne može se kontrolisati, majka priroda je tako uredila i tu nema boga.

Бијесна кола, старлете, криминал и сплавови су почели у сфрј. И серијске убице, да придодамо.

Možda i jesu, ali vrednosti nisu bile obesmislene.
Koje serijske ubice, bilo ih je desetak za 40, 50 godina, sada ih imaš toliko na godišnjem nivou. A i njihovi motivi nisu bili povezani sa beznađem.

Крајње време.
Речено је:
Чувајте се неверници нашминканих лица, јер долази вам бес страшни што пред собом све руши, крв малих и великих ће тећи по смрдљивим улицима, док ви будете дрхтали од страха, кад чујете буку око својих глава, тад знајте да долази стваралац Права, Јава и Нава.
Ово је тек почетак.

џек, овај није серијски убица већ масовни, или нешто треће, сељачки масакр. Серијски су Банди, Трбосек итд...

Колико масовних је било у сфрј тешко да ћемо икад сазнати

Иначе, не капирам то да нису биле вриједности обесмишљене, кад дође неки комесар, и ако хоћеш да отвори фабрику у твом граду даш му фенси собу у хотелу, печено јагње и најбољу цуру у граду, и сљедеће године добијеш фабрику

Нема шта, социјалистичке вриједности

Evo, sad citam da je porodica ubijene prijavljivala nasilnika centru za socijalni rad - uzalud, naravno nisu reagovali. Ni policija ne reaguje dok nije kasno. Opet je drzava zakazala kad treba zastititi zrtve nasilja.

Dzek, ovaj narod se odavno oducio od dobrog zivota, kad se radi o ovakvim tragedijama tezak zivot i materijalni momentat uopste nisu vazni, vazno je da se neleceni psihicki problemi guraju pod tepih dok ne eskaliraju, a onda strada zena, ili clanovi najblize porodice.
Za sta uopste sluze policija, centri za soc rad i ostali??? Ispada da bi se dosta ovakvih tragedija sprecilo samo kad bi institucije radile svoj posao.

ed. vreme je da prestanemo da se oslanjamo na te mitske vrednosti, samo ostre kazne i funkcionalna drzava uteruju "vrednosti" u glave ljudima.

Колико полиција ради споро и неефикасно говори и овај експеримент који је извео мој пријатељ, а у чему сам и ја учествовао.
Наиме, једног лета сам отишао у госте пријатељу, на његово породично имање у једном селу поред Прокупља.
Лик је иначе старији, сад већ у пензији, бивши дебеовац, кадар за који после петооктобраског пуча више није било места, пола године проводи у Београду, пола године породично у завичају.
И тако, дошо ја код њега и његових у посету, попили по неку домаћу, опустили се и почнемо причу о мурији, и он каже сад ћеш да видиш која су то говна....
Узме лик окрене станицу у Прокупљу, представи се именом, презименом, каже име села одакле зове, све уредно, и пријави им да је приметио да му се неко мота и шуња по имању...Дежурни пандур му каже. будите без бриге, патрола стиже за 15ак минута...
Прође пола сата, ништа, пријатељ их позва поново, као дајте хитно је, ови што су се мотали по имању су све ближе мојој кући, закључао сам се, не знам шта ћу, бојим се, патрола не долази, а ови се приближавају...Ма ништа се не брините, стићи ће патрола, будите без бриге - уследио је пандурски одговор...И опет прође пола сата, никаква мурија не дође да провери ко се то тобож шуња по имању и дворишту мог пријатеља..
Сад иде финале...позове он по трећи пут станицу у Прокупљу и каже им: полиција није дошла, а провалници су стигли  до трема од куће, ја сам изашао напоље са пушком и побио сву тројицу, ево их леже испред куће мртви...
Е тад дежурни кер ништа није одговорио, а за мање од 5 минута је изнад села летео полицијски хеликоптер и стигла је жандармерија...

Masovni, serijski, seljački, kakve razlike tu ima? Uzimaju živote, nebitna je motivacija tih idiota; svoj kont u vezi toga sam izneo.
A to za komesara, jebiga, ništa se nije promenilo, Lepa Brena za tri osobe i dalje se naručuje. Sistem omogućava. Zloupotreba službenog položaja je ovde omiljeni sport, bio i ostao ali nisam mislio na te vrednosti, nego na rad i na obrazovanje. Nekada se to cenilo, poštovalo i plaćalo, sada se to gleda sa nipodaštavanjem jer je postalo besmisleno; i raditi i obrazovati se kada od toga nema ništa, a na zelenijoj livadi, kriminalnoj, se nude starletice, BMW-ovi, laki keš i još lakši život. Uslovi da bi tamo prešao nisu rad ni školovanje, nego CZ99 za pasom i da su ti osigurači za moral i čojstvo u glavi izvrnuti i daleko negde baćeni.   

Quote from: Dybuk on 03-07-2016, 13:56:17
Evo, sad citam da je porodica ubijene prijavljivala nasilnika centru za socijalni rad - uzalud, naravno nisu reagovali. Ni policija ne reaguje dok nije kasno. Opet je drzava zakazala kad treba zastititi zrtve nasilja.

Dzek, ovaj narod se odavno oducio od dobrog zivota, kad se radi o ovakvim tragedijama tezak zivot i materijalni momentat uopste nisu vazni, vazno je da se neleceni psihicki problemi guraju pod tepih dok ne eskaliraju, a onda strada zena, ili clanovi najblize porodice.
Za sta uopste sluze policija, centri za soc rad i ostali??? Ispada da bi se dosta ovakvih tragedija sprecilo samo kad bi institucije radile svoj posao.



ed. vreme je da prestanemo da se oslanjamo na te mitske vrednosti, samo ostre kazne i funkcionalna drzava uteruju "vrednosti" u glave ljudima.

Odučio jeste, ali nije zaboravio, naročito kada mu se dešava ispred nosa svakim danom.

Policija je tu da konstatuje smrt i to je sve, nema preventivnog delovanja.

samo strah od drzave i kazni uz pomenutu prevenciju moze da popravi stanje, a kako kad drzave nema kad ti je potrebna? evo, da su reagovali na prijave, pa nasilnika priveli, odradili procenu mentalnog statusa, naredili obavezno lecenje i udaljavanje iz porodice i od bivse supruge ili pritvor ako se pokaze da nije lud nego obesan itd...nema sta, to samo na filmu mozemo da gledamo.

drzava je obesmislila vrednosti, pa svako radi sta mu se prohte, a nasilje u porodici sa smrtnim ishodom je omiljena zabava poremecenih i asocijalnih pojedinaca.
jos oko vrednosti: mislim da su se ljudi u Titovo vreme vise plasili drzave nego sto su eto bili pitomi, a i jeste se bolje zivelo, kazu. a i svet se promenio, mnogo. a ovde se i dalje oslanja na staru dinamiku, koga briga sta se desava izmedju cetiri zida, dok nasilnik ne izadje i pripuca.
nego, ovde nije nevazan mentalitet, ima sirotinje svuda ali odnos prema zenama, starim roditeljima koji su prva zrtva nasilnika je stvar mentaliteta, udariti i kinjiti slabije, jer znas da ce neki tamo drzavni cata reci, ma resite to medju sobom, popio covek, hehe, lej of rakija sinko, dovidjenja prijatno.

Тако је.

Оштре казне, али не дуготрајне затворске казне, то се ником не исплати, јер зашто хранити олош за џабе годинама, да би тај олош (кога су у затвору тзв. преваспитне социјалне службе научиле само да друка а нису га преваспитали да постане бољи човек) по изласку опет направио истоветно повратничко кривично дело, и тако опет у круг...

Значи, за убиства - смртна казна.
Право на живот не може да захтева онај који је живот одузео.
Наравно, нису сва убиства исто мотивисана, постоји самоодбрана, афект, страст, предумишљај итд, то се да лако решити и установити.

За силовање смртна казна такође.

Треба вратити делове Душановог законика, о сакаћењу, тако да за крађу имамо сечу руке, за прељубу крњење носа.

Бичевања редовно, и то као прва казна и опомена.

Изгледа сурово, али делује.

Ко воли СФ нека прочита у Свемирксим војницима монолог господина Дибуа, где се може видети како се са системом јавних телесних казни друштво чисти од насиља и злочина.

Тучеш кући жену?
Е па на трг са таквим фрајером, па да га жене јавно туку.
Након те срамоте неће се сетити да подигне руку на жену.

Иза свега свакако да стоји удар на породицу.
Разбијеш породицу, разбио си основу на којој почива здраво друштво.

Dybuk, pa što tebi to smeta, zar ti nisi utekla odavle?

Kakve ovo sranje ovde ima veze s tobom u Evropi?

Quote from: Son of Man on 03-07-2016, 12:28:54
i to je nezaustavljiv proces, ne može se kontrolisati, majka priroda je tako uredila i tu nema boga.

"Pucanje" nije proces.

Sine, kakva su to pitanja?

не капирам, људи се не тамане у развијеним државама па је српска говнава република крива за масакр? Мени је та логика сасвим страна, наиме, старлете, криминал и убице смо и добили са запада

Иначе, докле ће још да влада тај мит да се у сфрј боље живјело? С платом из 1980. године данас би живјели можда и лошије

Ја нпр нисам ишао аутопутем братства и јединства у то вријеме, али ко јесте може да потврди да то и није био аутопут попут данашњег већ бетонски блокови

Неки путеви били макадам по Србији... ја не знам, овај народ пати од амнезије... неко овдје једе попару и пуру? Струја, вода?

Јел уопште знате од чега су се кућни подови правили до прије 30-40 година, чиме се кречила кућа?