ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Pa, dobro sad, ne znam baš koliko takva generalizovanja spadaju u prepoznavanje ciljnih grupa čitalaštva, ali fakt je da slabo delim ljude duž tih konkretno linija. Meni su daleko veći problem oni što ništa ne čitaju, apsolutno ništa, čak ni najcrnji žanrovski treš, a ipak prave karijere u domenu, bilo kao izdavači ili, o jade, kao autori.

Quote from: PTY on 06-04-2016, 18:33:27
Meni su daleko veći problem oni što ništa ne čitaju, apsolutno ništa, čak ni najcrnji žanrovski treš

pa, kao što rekoh ranije (pre 8 godina) na ovom istom topiku, ovaj konkretni pisac (a sad i učitelj pisanja) svoju prvu knjigu je napisao a da nije čitao ni svoje najbliže kolege po trešu, ovaj, podžanru... i to mu nije smetalo da postane besceler u okvirima te antiliterarne publike kojoj se obraća.

Ja momka ne poznajem, otud i ne znam da li je i šta čitao. S druge strane, znam neke ljude koji čitaju ekstremno mnogo, pa opet im slaba vajda, tako da ipak rađe gledam konkretne rezultate nego same recke u biblioteci. Ali u svakom slučaju, to što ti govoriš ipak ide više na dušu izdavačima nego autorima, ali, hej: niko ne voli ikojem izdavaču da se zameri, to ponajmanje onom najcrnjem, jer se do takvog najlakše dolazi a svi tu ambiciju gaje... Otud, nikad nisam pročitala niti jedno jedino kritičko slovce upućeno ikojem izdavaču, samo autorima. Recimo, čarobna kniiga je štampala neke zaista sumanuto bljuzgave knjige, ja stvarno nemam pojma ko iza toga stoji, ako iko sem lutrijske mašine, ali nikad, nikad nisam naišla na ijedan kritički komentar duž te linije.


Ali autori, e oni su nam free range game, niko se ne štreca da po autorima pljuje. Sem kad su rodbinski ili kako drugačije povezani, naravno.

Lidija, ja imam treće izdanje prve trilogije. Nikada mi nije palo na pamet da čitam, jer, kao što znaš, ovo nije nešto što bih mogao voleti ni u kom slučaju.
Ali posle tvojih tvrdnji, uzeo sam knjigu u ruke i posle jedne stranice mogu da ti kažem da je ovo elementarno nepismeno na svakom nivou, od pravopisa, preko sklopova rečenica, do pogrešno upotrebljenih reči. Ako ne veruješ, mogu da ti skeniram par stranica i pošaljem. Istina, ovo je prva knjiga, i u trenutku pisanja autor je imao devetnaest godina, tako da ne mogu ništa da tvrdim za kasnije. Ali, dozvoli mi, da imam opravdane sumnje u to da ovaj mladi čovek može držati bilo kakvu školu pisanja.

Quote from: PTY on 06-04-2016, 18:54:09
Recimo, čarobna kniiga je štampala neke zaista sumanuto bljuzgave knjige, ja stvarno nemam pojma ko iza toga stoji, ako iko sem lutrijske mašine, ali nikad, nikad nisam naišla na ijedan kritički komentar duž te linije.

pa, sad, da neko oplete čitavu izdavačaku kuću valjda treba da joj iščita čitav output, ili bar njegov veći deo, a ovi su naštampali svašta.
ja njih, konkretno, nisam kritikovao zbirno, ali jesam na parče njihove autore: tuševljakovićev roman u sitna crveca (ali sam ipak uredno kupio i zbirku koju su mu izdali, samo još da smognem snage i da je pročitam; glasna tišina oko te knjige nije na čast ovdašnjoj 'sceni', if eni); sarajlijin roman takođe u dva nastavka rastavljanja, a bajić mi je toliko savršeno nečitljiv (što sam više puta u javnosti naglasio) da nema tih para koje bi me naterale kroz to da se probijam. ili možda ima? nek krenu neke ponude, pa možda, ali morao bih stvarno SNAŽNO da budem motivisan pa da sednem i čitam te njegove 'nebo je bilo bez ijednog oblačka' frazetine...

Petko je književni ekvivalent Pink starlete. Najpametnije je ignorisati ga. Maybe he'll go away.

Ok, malko mi teže da kvotujem, pa moram ovako:


Ghoule, ja nisam tamo oplela čitavu izdavačku kuću, nego samo neke njene ispodprosečne naslove, tek da primetim kako u takvim situacijama niko ne pljuje izdavača, nego samo autora. Pa, pobogu, ajde da je samizdat u pitanju, razumela bih donekle, ali nije. Ne vidim zašto postoje te 'slepe tačke' u kritičkom ophođenju: autor piše ono i onako kako može i ume, a ako je to stvarno ispod standarda, kako to da onda niko ni da zucne o izdavačkoj krivici u tom poduhvatu? Šta sad, ispovraćamo se po nekom autoru u ranim dvadesetima i rešili smo, kao, problem?


I nemoj molim te sve što ovde kažem da čitaš kao da je na tvoju lično adresu upućeno, kao da ja ne pamtim sve tvoje kritike domaćih romana, a i slažem se sa njima, uglavnom, tako da nisu one sporne. Sporno je što taj pristup zaista smara na duge staze, jer očigledno je nema efekta, a možda čak proizvodi i izvesne kontraefekte, bar u smislu devalvacije same kritike kao sastavnog dela doživljaja čitanja.






Mićo, opet ponavljam, ja sam svesna toga što ti pominješ, ali ja govorim o nečem drugom. I sam si na topiku o drugoj knjizi rekao da si taj stil proze batalio kad si otkrio magazine sa raketlama na naslovnici. Dakle, jednostavno si prerastao taj nivo proze*, što je i za očekivati od čoveka tvojih godina. Ali to nije krivica proze, pobogu, uporedi one ondašnje roto romane koje imaš u biblioteci pa ćeš videti da je to tu negde, i stilski i jezički, mada ne i sadržajno, i tu je možda donekle tvoj glavni problem. I naravno da se ja slažem kako ovaj momak ne može da drži školu pisanja po pitanju same kvalitete proze, ali garant može po pitanju pisanja dvaju trilogija dobrano pre tridesete, i to trilogija koje je objavio respektabilan izdavač i koje je ipak neko na kraju i kupio. A ako ti u tome ne vidiš poduhvat, to ipak ne znači da poduhvata nema, da se razumemo. Dakle, nema potrebe da prenosimo izvesne zahtevne aršine u domen u kom oni nimalo ne funkcionišu, to nikome nije od koristi. Osim ako niste namerili da istim tim aršinima merite i prozu koju vam prijatelji pišu i objavljuju, jer da se ne lažemo, svesna sam ja mnogih knjiga koje su daleko lošije napisane, ali se to bar izignorisalo, kad već nije na promociji otvoreno nahvalilo. Tako da, napravi ti slobodno statistiku, i videćeš da loše prolaze samo one knjige koje su objavljene van fandoma, to na autorskom i izdavačkom planu jednako. na celom ovom podforumu nema ni jedne 'strane' knjige o kojoj se išta dobrog reklo, a ako je to iole tačno, ako je ceo ostatak objavljene populacije ispodprosečan, pa mi onda tu imamo još jedan fenomen, to čisto natprirodne provicijencije. Što se mene tiče, ja priznajem da sve vaše zamerke stoje, ali, ali - čitala sam ja i gore od ovoga, a ne sećam se da ste mi na to skretali pažnju kritikama.


* ili je možda samo reč o rokadi šund estetika 

Quotei videćeš da loše prolaze samo one knjige koje su objavljene van fandoma, to na autorskom i izdavačkom planu jednako. na celom ovom podforumu nema ni jedne 'strane' knjige o kojoj se išta dobrog reklo, a ako je to iole tačno, ako je ceo ostatak objavljene populacije ispodprosečan, pa mi onda tu imamo još jedan fenomen, to čisto natprirodne provicijencije

Pa, ja zaista ne vodim evidenciju šta se pozitivno, a šta negativno ocenjuje, ali što se mene tiče, ovo ti ne stoji uopšte. Ako sam u poslednjih desetak godina išta rekao dobro o domaćoj fantastici, rekao sam to za neka ostvarenja koja nisu iz fandoma: Strah i njegov sluga Mirjane Novaković, Lutajući Bokelj Nikole Malovića, Lisičje ludilo Miomira Petrovića, pa možeš da i Bakićevu Unezverijadu smatraš vanfandomskom, jer je Bakić sve samo ne fandomski pisac, mada je naš drugar...

For my sins (and for the money) ja sam u svojstvu urednika radio na jednom od romana iz njegove druge trilogije. Ne bih ja to poredio sa Salvatoreom. Ne bih poredio ni sa kim, zapravo.

Takođe, ne bih ni pridivao previše značaja pričama o nekakvoj nenormalnoj prodaji ni Petkovićevih romana, pa ni Tešićevih. Koliko sam upućen, prodaja im jeste pristojna - ali ceo PortaLibris na kamaru (i sada Strahor) za sve godine svog postojanja teško da može da priđe prodaji jednog Dexinog romana.

Tragično je što zapravo te knjige svoje kupce nalaze pre svega zahvaljujući odličnom i upornom marketingu - doduše i spontanom nastanku tržišta za slovensku fantastiku, čemu je najpre kumovala Laguna (pa se imbecilno povukla s tog terena) a onda i Čarobna knjiga - koji je izostao u svojevremenom slučaju Bobanove "Fantastične biblioteke", koja je svakako nudila daleko bolje (i raznovrsnije) naslove.

Dakle, publika se opredelila za ono što je imala na tržištu. Da je, recimo, objavljen Lazovićev opus u nekom iole normalnom trenutku, da se iko od etabliranih pisaca upustio u fantazijske vode, scena bi izgledala drugačije.

A besramno laganje publike? Marketing danas sve dopušta. Roman o tajnom Andrićevom životu! Da ne nabrajam dalje. Koliko je moralno na takav način varati publiku i da li cilj baš uvek opravdava svako sredstvo?
Imamo brojne primere da uporno graktanje dovodi do cilja. A ako za neke od najpodavanijih knjiga nisam sreo nijednu jedinu osobu ikad koja se nije izbljuvala na pomen istih... šta nam to govori?

I neprekidno se protura zamena teza; samo se nabraja jebeni sadržaj kao jedini sastojak koji čini knjigu. Svaki zaplet ako se dovoljno dramatično prepriča delovaće veličanstveno. Ko jebe nečitljivost.
Petparački romani koje sam čitao u srednjoj školi ipak su pojam pismenosti i unutrašnje logike u odnosu na ovo.

@Najtflajer: nisam ja mislila da njih dvojicu poredim po tom pitanju, nego naprosto uzimam Salvatorea kao pojedinca koji predstavlja svoj tip, a taj tip jeste na neki nacin sastavni deo zanrovske kulture. Sto se mene tice, meni taj najnizi oblik ni malo ne smeta, posto sam svesna da svaki covek ima neku razvojnu fazu u kojoj mu bas takav zanrovski oblik prija, a ako je nekima ta faza postala permanentna, pa, ni to nije smak sveta, zasigurno ima I gorih stvari. Otud,meni  Salvatore predstavlja tip autora skromnih sposobnosti u koji se obraca nezahtevnoj publici, I ja tu ne vidim ni lazi ni prevare, on to radi zato sto ne ume bolje, a ako nista drugo, bar je svestan svojih limitacija pa su mu I ambicije srazmerne. Taj tip uglavnom barata zanrovskim sablonima a popkultura je ionako 99% sablonska, otud njemu sigurno nece nedostajati publike. I sve dok taj tip operise na tom konkretno nivou,  meni ga je daleko lakse preferisati nad tipom fejkera koji mi svoju otuznu osrednjost pakuje u sminkeraj pseudo-filozofiranja I kvazi-angazmana. I naravno da po logici stvari svako cita ono sto voli, a ako neko voli ovo potonje nek I to cita do iznemoglosti, samo ne vidim sto je nuzno da mu ono prvo bode oci kao nekakva prepreka na hajveju do uberkulturne utopije. Cela nasa generacija petparackih pisaca danas se pominje sa silnom nostalgijom I naklonoscu, sto valjda znaci da I najcrnji sund stekne neku vrednost u antikvarnoj fazi, pa nek se ta mogucnost ostavi I njegovom danasnjem taze doprinosu.


@Mica: da batalimo sada ko je ciji I sa kakvim uticajem na kubni santimetar meduljudskih odnosa, I dalje ponavljam da su zamerke na ovu knjigu univerzalne za amatersko pisanje u zanru a to sto je jedan amater malko vestiji od drugog ne bi trebalo da bude dovoljan reper za razdvajanja o kojima se ovde radi. Ja ne vidim svrhu u sastavljanju lista fantasticarske proze samo da bi se lamentiralo kako je svaka nefandomska knjiga pojedinacno sund I samo sund. Da, jeste, pa sta? kome treba dubina taj nek cita mejnstrim, tu je cenim sve biser do dragulja, a zanr je sund zato sto nema ko da ga napravi ne-sundom. otud, dajte nagradu sami sebi I gotova prica.   

@Libe

Jesi li uopšte čitala Salvatorea?

Takođe, ovaj forum je sve samo ne reprezent srpskog fandoma. U međuvremenu su stasale generacije koje nisu ni čule ni za LK ni za ZS. Internet je postao veliki izjednačivač, kao svojevremeno barut, tako da je publika zaobišla hermetičnost ovih naših virtuelnih i RL sakupljališta i samoorganizovala se organski, po uzoru na fandome u belom svetu. To nas dovodi do tipično LK obrasca ponašanja: Kukanje nad lošim piscima i delima, umesto prepoznavanja određenih tržišta i proizvodnjom konfekcije za ta tržišta, pa bilo da je reč o nacionalnoj fantastici, YA ili nečemu šesnaestom.

Što, jesam li omanula sa njim kao primerom? Jesam čitala par njegovih priča, onako rasuto, ali naravno, ništa od serijala.
Za ostalo što kažeš, u principu se slažem, ovo ovde se dosta svelo na neke pomalo idealizovane vizije žanrova i čitalaštva jednako, a verovatno i nas samih ujedno.

Omanula si utoliko što ga nisi čitala, a služiš se njime kao primerom za nešto. To je i inače moja najveća zamerka pomesnim teoretičarima žanra, koji razmatraju recimo epsku fantastiku ili horor ili bilo šta, a da zapravo nisu pročitali ama baš ništa od naslova kojima se bave.

Utoliko je tvoja rečenica da "Salvatore predstavlja tip autora skromnih sposobnosti koji se obraca nezahtevnoj publici" zapravo veoma uvredljiva, makar prema toj publici, ali i suštinski netačna. Naravno, netačna je jer se posmatra kroz prizmu ex-YU elitističkog pristupa žanrovskim proizvodima. Da navedem samo jedan primer koji potpada pod oba kraja tvoje rečenice - Čajna Mjevil. On je ujedno i "salvatoreovski" tip autora (u jednom segmentu svoje karijere, čak relativno skorašnjem) i "nezahtevna publika", budući strastveni konzument takvih dela. Da ne pominjem poimenice čitav niz drugih autora, od Zelaznija do Martina, koji se komotno uklapaju u tvoju definiciju, a onomad smo njihova dela navodili kao najznačajnije naslove XX veka. Dakle, "najniži oblik" te neke gikovske kulture postoji samo viđen našim očima, jer mi stvarnost vidimo kroz sočiva urednikovanja. U divljini ne postoje viši i niži oblici, već samo tržište oličeno u čitaocima, koji svojim novcem i strašću prema nečemu izdižu neke autore u odnosu na druge. U slučaju Petkovića i drugih srodnih pisaca došlo je upravo do reakcije tržišta. Kako se priroda gnuša vakuuma, nakon povlačenja starog jezgra fantasta iz aktivnog izdavaštva, prazninu su popunili mladoturci manje ili više nadareni. Njihov uspeh se u dobroj meri oslanja na to da nema ničeg drugog što bi zadovoljilo njihove potrebe, a ne na prizemnost čitalaca - jer to su u dobroj meri isti oni čitaoci koji kupuju Asimova ili Simonsa.

A da je Salvatore loš pisac, jeste. Međutim, njegova "lošost" ogleda se u nekim drugim stvarima, a ne u umešnosti sklapanja rečenica, baratanja stilom, ispredanjem potke svojih romana itd. Inače je reč o retko obrazovanom piscu (makar fantastike), koji je diplomirao i na marketingu (ako se dobro sećam) ali je diplomirao i engleski jezik. Naravno, Bredberi je potpuno samouk, pa je opet parsecima ispred Salvatorea, ali opet se valja spomenuti njegovih akademskih dostignuća.

Quote from: PTY on 07-04-2016, 17:33:02
ovo ovde se dosta svelo na neke pomalo idealizovane vizije žanrova i čitalaštva jednako, a verovatno i nas samih ujedno.

a šta ti imaš protiv IDEALA?

zar treba svi da, kao najtflajer, sve gledamo samo kroz prizmu TRŽIŠTA i PROIZVODNJE KONFEKCIJE?

Gule, ti beše doktorirao na američkoj književnosti?

Elem, ideali-neideali, svi pisci koje danas cenimo & volimo prevashodno su iznosili svoja pisanija kao tržišni proizvod, od kojeg su živeli i kupovali hleb, kockali se, pijančili i trošili na kurve, već svako prema svojim sklonostima. Ama baš sve je proizvodna konfekcija na prvom mestu, a tek potom umetničko delo. Evo i to potvrđuješ svojim uredničkim radom. Zašto onako bogata oprema za naslove u ediciji čiji si urednik? Da li tvrdi povez i luksuzna hartija (makar za naše uslove) doprinose valjanosti samog dela? Da li nekako uvećavaju značaj autora u širim književnim i užim žanrovskim okvirima? Ne. Tehničkim detaljima proizvod (književno delo) čini se primamljivijim ciljnoj grupi kojoj je namenjen i čak delimično opravdava cena tog proizvoda, te se dodatno nagalašava ekskluzivitet izdanja, pa samim tim i elitna uloga njegovog kupca. Čist marketing, koji nikakve veze nema s idealima.

Lijepo rečeno, flajeru. Slažem se, mada često čujem od drugih da sam cinično govno

šta, sad ćeš i moj doktorat da dovodiš u pitanje?
zašto?
što sam rekao da ne želim da KNJIŽEVNOST svodim na TRŽIŠTE i KONFEKCIJU?

stvarno ne treba niko, a najmanje ti, da me podseća na komercijalni aspekt - književnosti uopšte, a žanrovske naročito.
da i taj aspekt, pored ostalih, postoji - niko ne spori.
da je primaran i da pre svega kroz njega treba da gledamo - to je sporno.

malo ideala nam ne bi falilo, makar oni bili i nerealni.
neki od nas ovde ipak nisu u ovome samo, pa ni primarno, zbog para.
cinicima u inat!

(uostalom, cinik je samo razočarani idealista)

Može biti, ali mi je bilo interesantno ovo što je flajer napisao jer se dotiče nekih rasprava koje smo imali u kafani, o umjetnosti i komercijalizaciji i štošta još...

Naravno, ne treba posmatrati umjetnost samo kroz  prizmu finansijskog dobitka, ali ona je danas, baš kao i kroz čitavu istoriju, bila glavni pokretač svega, pa čak i umetnosti... Iako, naravno, tržišna vrednost nečega, pogotovo knjige, može potpuno da odudara od umetničke vrednosti (ako tako nešto objektivno i postoji, ali, hajde radi rasprave, da kažemo da da, i da postoje dve ekstremne vrste književna dela - koja su proizvod godina istraživanja, krvarenja, truda i znoja, a ima i dela koja u kojima je pisac ispovraćao nekolicinu stereotipa)...

Na kraju krajeva, što reče jedan moj ortak astronom amater, i Galilej je napravio teleskop da bi ga prodao Mlečanima, a heršel je hteo da muze pare od kralja Džordža...

Ja zaista izgleda da ništa ne razumem. Zar smo ovde samo zbog para? Da li nam je cilj da slepo pratimo svetske trendove i trudimo se da im podilazimo, ne bi li nas narod čitao?


Ako je loše biti elitističan, ako je loše težiti nečemu jedinstvenom, neobičnom, neproverenom, slobodno me pišite tamo, pa ma kako to prepotentno zvučalo.


I nije sve proizvodna konfekcija. Nikada nije ni bilo...

Eh, Mićo, tako je i kod mene u kafani počelo pa smo posle satima vrištali

Ono što sam hteo da kažem, odnosno ono što je Flajer rekao a sa čime se ja načelno slažem, jeste da je finansijski dobitak jedan od glavnih pokretača svega, pa ako i nije većinski vlasnik celokupne motivacije, svakako je vrlo bitan element. U smislu da umetnost i zarada nisu dva suprotstavljena pojma, već mogu a i ne moraju biti komplementarni. Svi se za Leonarda da Vinčija slažu da je bio veliki umetnik, ali retko kome padne na pamet da je on dobio fakture za svoju Sikstinsku kapelu, te da je to njemu, kao vrsnom umetniku, istovremeno bila i tezga... a isto se može reći i za Mona Lizu koju je namalao po narudžbini, čini mi se. Astronomska otkrića - mada su sigurno proistekla iz radoznalosti i potrebe za inovacijom, takođe su, kada se stvari stave u istorijski kontekst, velikom merom motivisana novčanim dobitkom, i tu upada ovo što rekoh za Heršela i Galileja.

I kod nas, mislim, nema pisca u pokušaju ili bednog piskarala koji ne bi rado prihvatio da svoj hobi za pare unovči. Da iskombinuje lepo i korisno. Da li to znači da od hobija treba odustati kada se ispostavi da ne donosi materijalnu dobit? Naravno da ne. I tako treba da bude - da se piše i kada se od toga ni štrokavi cvonjak ne vidi, i da sviraš sa bendom iako će to unakaziti mesečni saldo, i to baš iz ljubavi prema dotičnoj umetnosti, i nekog osećaja spokoja koji donosi (ili šta god već da mladi umjetnik oseća prilikom čina stvaranja). I to je dokaz da NIJE SVE u finansijkom spektru. Ali, taj deo ne može biti zanemarljiv, barem ne u onolikoj meri u kojoj većina ljudi insistira.

Paranoican si, Gule. Zapravo, upravo se pozivam na tvoj doktorat.

Sent from Bigg Maggzzee

E moj Scordisk, šta bi na to tvoje rekli impresionisti? Renoar, Mone, Sezan...

Ma ja ne tvrdim da je finansijski efekat zanemarljiv. Bilo bi licemerno sa moje strane kada bih to tvrdio.
Devedeset treće i četvrte ja sam prevodio za Zorana Živkovića romane koje ne bih nikada prevodio da se ja pitam, zbog toga što su mi ti novci omogućavali da preživim kada sam u Institutu u kome sam radio dobijao 5 maraka mesečno.
Ja samo kažem da sam, i kada sam to radio, bio svestan da to radim za novac, a ne zbog toga što sam verovao da je to dobro, da to tako treba.
I u isto vreme prevodio za Bobana za Alef i Monolit bar dve priče sa onog Ghoulovog spiska 50 najboljih SF priča svih vremena. Zato što duboko verujem da sam time što sam nekome ko ne zna engleski pružio zadovoljstvo da se prvi put sretne sa nezaboravnim Kroulijevim "Snegom" ili predivnom Tiptrijevom "And I Awoke and Found me Here on the Cold Hill's Side" uradio nešto za kulturu ove zemlje. Da sam ostavio iza sebe nešto vredno...
I siguran sam da se Ghoul ne bori da one knjige koje ostavlja iza sebe budu tako savršeno uređene zbog toga da bi se bolje prodale, već što uživa u lepoti, što želi da ono što je njemu lepo, što smatra da je vredno, bude i drugima što lepše.
Da nema tog entuzijazma, da nema te želje, ovaj svet bi bio nepodnošljiv... bar ja to tako vidim...

Quote from: Nightflier on 07-04-2016, 18:13:58
Omanula si utoliko što ga nisi čitala, a služiš se njime kao primerom za nešto. To je i inače moja najveća zamerka pomesnim teoretičarima žanra, koji razmatraju recimo epsku fantastiku ili horor ili bilo šta, a da zapravo nisu pročitali ama baš ništa od naslova kojima se bave.

Utoliko je tvoja rečenica da "Salvatore predstavlja tip autora skromnih sposobnosti koji se obraca nezahtevnoj publici" zapravo veoma uvredljiva, makar prema toj publici, ali i suštinski netačna. Naravno, netačna je jer se posmatra kroz prizmu ex-YU elitističkog pristupa žanrovskim proizvodima. Da navedem samo jedan primer koji potpada pod oba kraja tvoje rečenice - Čajna Mjevil. On je ujedno i "salvatoreovski" tip autora (u jednom segmentu svoje karijere, čak relativno skorašnjem) i "nezahtevna publika", budući strastveni konzument takvih dela.

To što ja nisam čitala njegove serijale nema veze sa činjenicom da je on široko prepoznat kao derivatni autor. Jedan pogled na njegovu bibliografiju reći će ti upravo to a sva kratka proza koju sam ja pročitala je zapravo čist fanfikšn. Ne da mi to smeta, daleko bilo, niti mislim da kažem kako je nepismen samo zato što je bezidejan, a ne mislim ni da tvrdim kako sama neoriginalnost jeste nužno katastrofalna falinka, jer garant treba nekakve ingenioznosti i za višedecenijsko raubovanje šablona, dakle, ne bavim se njegovim delima, nego ga uzimam kao ilustraciju koju će svako prepoznati ( bar sam se tako nadala), jer je reč o poznatom imenu. Ja generalno slabo znam opuse derivatnih autora ali ne vidim kako bi me to sprečilo da istoga prepoznam kad se o njega spotaknem, jer nisam čitala ni 50 nijansi sivila i da li ti stvarno misliš da zbog toga ne mogu da prepoznam autorske domete same Erike? A reći za Čajnu Mijevila da je derivatan autor je u najmanju ruku apsurdno, izvini, ali moram to da kažem. Na stranu što ga ja ne volim, ali ne mogu mu osporiti iz aviona vidljive kvalitete. Isto važi i za Zelaznija, tako da smo se sasvim mimoišli po ovom pitanju, iako sam ja mislila da će Salvatore biti adekvatniji od Erike kao ilustracija.

Quote from: Nightflier on 07-04-2016, 20:01:50
Paranoican si, Gule. Zapravo, upravo se pozivam na tvoj doktorat.

"A paranoid is someone who knows a little of what's going on. "
― William S. Burroughs

a lepo je AKO se pozivaš na njega ali nema potrebe da me podsećaš šta tamo piše: znam dobro šta sam u njemu pisao o ulozi komercijale, i uopšte izdavača, publike, potražnje-ponude...

Quote from: Mica Milovanovic on 07-04-2016, 20:28:02
I siguran sam da se Ghoul ne bori da one knjige koje ostavlja iza sebe budu tako savršeno uređene zbog toga da bi se bolje prodale, već što uživa u lepoti, što želi da ono što je njemu lepo, što smatra da je vredno, bude i drugima što lepše.
Da nema tog entuzijazma, da nema te želje, ovaj svet bi bio nepodnošljiv... bar ja to tako vidim...

eto, bar mića me razume.

Svi se mi trudimo da posao koji radimo uradimo što je bolje moguće, sa idejom da ćemo možda i promeniti nečiji život kvalitetom ili nekvalitetom onoga što radimo. To je jedan aspekt. Drugi aspekt je da od nečega mora da se živi, da se plaća kirija i tome slično. A kada se posmatra žanr, stvar postaje još složenija.

Pogledaj upravo svoj spisak najboljih romana XX veka, pa prouči okolnosti u kojima je većina njih nastajala. Koliko je njih nastalo kao isključivi odraz ideala svojih pisaca, a koliko kao storije koje su svojim autorima donosile pare za život? O tome ja pričam kada kažem da tržište stvara umetnost. Iz te hrpe romana, priča, novela i čega god vremenom se izdvoji ono što nadilazi komercijalne ili čak žanrovske okvire i postaje klasik, umetnost koja istrajava kroz vreme. Ali da bi došlo do nastanka tih klasika, mora neko da ih napiše, pa da ih neko objavi i tako dalje i tako redom. E, to pisanje je uzrokovano prevashodno potražnjom tih koji objavljuju, a ti koji objavljuju ili slušaju šta tržište traži, ili ulažu novac i vreme u stvaranje tržišta kakvo im odgovara. Vidim da se ove moje reči pogrešno prepoznaju kao moj nekakav ideološki stav. One to nisu - već su samo konstatacija činjeničnog stanja i isticanje zaboravljenog postulata da je čak i kultura, a naročito potkultura, podložna tržišnim zakonima. Vrlo je pogrešno misliti da je ono što ja prevodim istovetno onome što ja volim da čitam, recimo. No, svaki svoj prevod radim najbolje što mi moje nejake sposobnosti u datom trenutku dopuštaju. Može biti da je to presek između komercijalnog i umetničkog, pa da se upravo u tom preseku nalazi nešto što će izdržati poslovični test vremena.

Da odgovorim na tvoja pitanje: Nismo ovde samo zbog para došli, ali mnogi smo ostali. Ja živim bezmalo isključivo od prevođenja. Da živim od nečega drugog, možda bih smogao snage da završim milion započetih priča, ali ovako mi je muka od reči. Tu se divim Goranu, koji em živi od prevođenja, em stiže da piše i da stvara. No, to je druga tema.

Glede podilaženja svetskim trendovima - a kada nismo? Kada je to jugoslovensko uredništvo bežalo na suprotnu stranu od onoga što se objavljuje u SAD? Pa u "Monolitima" su listom dobitnici Hugoa. Polaris je upravo forsirao tada dominantni pravac u SF-u. Jedini izuzetak bio je Boban i bila je Laguna kada je počinjala. Svi ostali su igrali na sigurno i pratili svetske trendove, kako se novogovorski kaže. Na trenutačnom tržištu jedino Orfelin igra drugačije, kada je o fantastici reč. Koliko uspešno to već ne znam, ali slutim da mogu da računaju na malu ali relativno vernu publiku.

Loše je biti kvazielitističan. Pod time podrazumevam apriori osuđivanje, potcenjivanje i odbacivanje desetina pisaca, stotina romana i miliona čitalaca - bez pročitanog makar jednog ozbiljnog dela u segmentu koji se napada. Ja mogu da se vrlo složim sa Stivenom Kingom da su "Sumrak" i "50 nijansi" sranje, ali sam pročitao makar prve romane u tim serijalima. Uz podsećanje da značajan deo književne zajednice isto to tvrdi za celokupno Kingovo delo, samo što se on namlatio toliko para da ga svečano zabole. Kao što vidimo, pitanje percepcije.

Što se tiče neobičnog i neproverenog - pa to je upravo ono što Petković (recimo) ovde radi. Njegova vrsta fantazije kod nas je u povoju i nema snažno uporište u pedesetogodišnjoj tradiciji tvrde naučne fantastike. Odvojeno je pitanje kako on to radi i da li bi neko to mogao da radi bolje.

Na kraju, sve je proizvod ako se prodaje za pare. A pare su jednake minutima ili satima života koje je neko uložio u to da ih zaradi. Ako ja moram da neku knjigu platim recimo pola sata ili sat vremena svog života, nego šta nego je proizvod. Baš kao i salama. E, sad - u domenu salama imamo i Karneksove i Matijevićeve, pa svako spram svog ukusa i materijalnih mogućnosti neka kupuje. Tek se tu vraćamo na pitanja ukusa, probirljivosti i zdrave hrane, ili u slučaju knjiga - njihove umetničke, natpotrošačke vrednosti.

Nadam se da sam bio nešto jasniji nego u prethodnim postovima.

Vraćajući se na Petkovića - my lips are sealed jer sam dobio pare, pa bilo to njegovo pisanje dobro ili loše, teško da sam nepristrasan kako kog čovek da okrene. Ali it is safe to say da njegovi romani nisu najbolje što srpska fantastičarska scena može da proizvede. Tu svakako uključujem staru gardu pisaca. Nažalost, u ponudi nema ničega drugog. Da ga ima, kupovalo bi se. Možda i više. Možda bi i ostvarilo veći uticaj. Opet nažalost, naši etablirani pisci uporno pišu u mizanscenu koji zanima mali broj čitalaca. Na to svakako imaju pravo, ali ne vidim čemu onda ljutnja na čitaoce što ne žele da izdvoje novac za nešto što ih nužno ne zanima. Niti vidim zašto je toliko bogohuljenje napisati postapokaliptični SF ili balkansku epsku fantaziju? Zašto je to podilaženje? Pa sve i da jeste, a šta ko ima od nepodilaženja? Ako je već nekome dovoljno da napiše knjigu, priču, pesmu samo za sebe ili za svoje bližnje, čemu onda kuknjava o lošoj prodaji i stanju na sceni? Ne može i jare i pare.

Quote from: Mica Milovanovic on 07-04-2016, 19:15:44
Ja zaista izgleda da ništa ne razumem. Zar smo ovde samo zbog para? Da li nam je cilj da slepo pratimo svetske trendove i trudimo se da im podilazimo, ne bi li nas narod čitao?


Ako je loše biti elitističan, ako je loše težiti nečemu jedinstvenom, neobičnom, neproverenom, slobodno me pišite tamo, pa ma kako to prepotentno zvučalo.


I nije sve proizvodna konfekcija. Nikada nije ni bilo...

Opet mimoilaženje.
Ja ne ulazim u motivacije samog autora, to je njegova lična stvar, niti ga ikad vrednujem po tom pitanju. Meni je apsolutno svejedno da li je neko knjigu napisao zbog para, slave ili ikakvih pamfletističkih težnji, bile one idealističke ili neke druge provicijencije, ja knjigu sudim po njoj samoj, i čitam je dok god se razumemo i imamo šta jedna drugoj da kažemo. Meni je samo bitno da autor sam bude načistu sa sobom, jer ako on to nije, onda će mu i proza biti čardak ni na nebu ni na zemlji: puna silnog prezira prema šundu a nesposobna da se iz njega vine u neke prefinjenije sfere. I to je onda fejkeraj, to je prodaja magle, i to se intuitivno oseti, džaba sav trud na obe strane.


Kiš je rekao da svetski trendovi na diletante utiču koliko i gravitacija na let muve, otud i nema 'slepog praćenja' istih. Sa trendovima se čovek ili razume ili ne, to je sve. Otud i jeste najcrnje kad čovek forsira trend sa kojim se čovek suštinski ne razume, pa bio taj trend žanrovski palp ili neki žešći hajart. Smušenog autora niko ne voli da čita, jer mada on stremi da bude prijemčiv mnogima, na kraju ne bude nikome, čak ni sebi sličnim duvačima u gajde. Ali i to je meni ok, dok god se on sa tom sudbinom miri; problem nastaje kad on krene sa kojekakvom shadenfreude mizantropijom kako je ceo svet poludeo jer rađe čita tuđi šund a ne njegov oeuvre. Dakle, nek svako bira šta god mu srce ište, ali ako hoće da bude čitan, eee, onda nek ima na umu ko bi sve to mogao da ga čita. I zašto. Jer suština vaskolike književnosti je komunikacija, a onaj ko ne ume da komunicira i ne ume da prepozna sa kim može da komunicira, pa, taj nek priča sa samim sobom.

Ovo potpisujem, narocito deo glede komunikacije.

Sent from Bigg Maggzzee

Quote from: PTY on 07-04-2016, 20:49:12

Quote from: Nightflier on 07-04-2016, 18:13:58
Omanula si utoliko što ga nisi čitala, a služiš se njime kao primerom za nešto. To je i inače moja najveća zamerka pomesnim teoretičarima žanra, koji razmatraju recimo epsku fantastiku ili horor ili bilo šta, a da zapravo nisu pročitali ama baš ništa od naslova kojima se bave.

Utoliko je tvoja rečenica da "Salvatore predstavlja tip autora skromnih sposobnosti koji se obraca nezahtevnoj publici" zapravo veoma uvredljiva, makar prema toj publici, ali i suštinski netačna. Naravno, netačna je jer se posmatra kroz prizmu ex-YU elitističkog pristupa žanrovskim proizvodima. Da navedem samo jedan primer koji potpada pod oba kraja tvoje rečenice - Čajna Mjevil. On je ujedno i "salvatoreovski" tip autora (u jednom segmentu svoje karijere, čak relativno skorašnjem) i "nezahtevna publika", budući strastveni konzument takvih dela.

To što ja nisam čitala njegove serijale nema veze sa činjenicom da je on široko prepoznat kao derivatni autor. Jedan pogled na njegovu bibliografiju reći će ti upravo to a sva kratka proza koju sam ja pročitala je zapravo čist fanfikšn. Ne da mi to smeta, daleko bilo, niti mislim da kažem kako je nepismen samo zato što je bezidejan, a ne mislim ni da tvrdim kako sama neoriginalnost jeste nužno katastrofalna falinka, jer garant treba nekakve ingenioznosti i za višedecenijsko raubovanje šablona, dakle, ne bavim se njegovim delima, nego ga uzimam kao ilustraciju koju će svako prepoznati ( bar sam se tako nadala), jer je reč o poznatom imenu. Ja generalno slabo znam opuse derivatnih autora ali ne vidim kako bi me to sprečilo da istoga proznam kad se o njega spotaknem, jer nisam čitala ni 50 nijansi sivila i da li ti stvarno misliš da zbog toga ne mogu da prepoznam autorske domete same Erike? A reći za Čajnu Mijevila da je derivatan autor je u najmanju ruku apsurdno, izvini, ali moram to da kažem. Na stranu što ga ja ne volim, ali ne mogu mu osporiti iz aviona vidljive kvalitete. Isto važi i za Zelaznija, tako da smo se sasvim mimoišli po ovom pitanju, iako sam ja mislila da će Salvatore biti adekvatniji od Erike kao ilustracija.

Nije apsurdno, ako se uklapa u definiciju. A uklapa se utoliko što su i jedan i drugi pisali i objavljivali i hvalili se derivativnim delima. Pri čemu su mi Zelaznijeve priče o Sleeperu veoma drage i važne u životu. Mjevilovo delo mi je u tom pogledu nebitno, a i ni ovako nešto nisam impresioniran njime. Ali naveo sam dva pisca koji su megagigapoznati, a imaju u svojoj biografiji derivativne priče. No, ima ih i drugih - mogao bih da navodim do prekosutra - koji su u mnogo strožim zadatim okvirima od onih u kojima se, istina, kretao Zelazni (imao je bezmalo potpunu slobodu) napisali više nego solidne romane. A na stranu bezbroj romana i serijala koji su opet derivativi, samo što nisu tako brendirani. Istina, toga ima nešto više u fantaziji, ali nije da ih nema i u SF-u.

Dakle, po cenu da se sporečkamo, smatram u najmanju ruku neodgovornim pozivanje na delo bilo kog stvaraoca a da osoba koja se poziva nije upoznata s njim. Obaška ona izjava o "nezahtevnoj publici", budući da je to jedna te ista publika i za ta "zahtevna" dela.

Quote from: Nightflier on 07-04-2016, 21:50:21


Dakle, po cenu da se sporečkamo, smatram u najmanju ruku neodgovornim pozivanje na delo bilo kog stvaraoca a da osoba koja se poziva nije upoznata s njim. Obaška ona izjava o "nezahtevnoj publici", budući da je to jedna te ista publika i za ta "zahtevna" dela.

Pa to je tvoje mišljenje i ti slobodno njega upražnjavaj ali ja stvarno ne mislim da moramo da pročitamo ceo opus autora da bih došli do zaključka kako su mu mogućnosti skromne. Na nekom instinktivnom nivou, meni je za to uvek bilo dovoljno 50 tak strana teksta, sigurno ne više. Naravno, ja ne dižem to na nivo norme, ali da bi me tu mogao da osporiš trebalo bi da najpre dokažeš da sam u krivu. Jel to zapravo govoriš, da sam ovde u krivu po pitanju Salvatorea ili Erike? Ili samo forsiraš point?


A to za tvrdnju o jednoj te istoj publici, pa to zasigurno znam da nije tačno. Moguće da se u nekom delu preklapaju zbog samih žanrovskih afiniteta, ali da su jedna te ista - pa, to apsolutno nisu, jer znam po sebi. GRRM je bio jedan od mojih omiljenih pisaca dok se nije okrenuo serijalima, dakle, ja reagujem na prozu a ne na pisca. Naravno da nema garantija da ću da volim ama baš svaki roman svakog mog omiljenog pisca, ali to se podrazumeva, to jeste stavni deo dugogodišnjeg odnosa, i razočarenje na pojedinačnom romanu definitivno nema neke drastične i dugoročne posledice. Ali postoji tačno momenat u kom naprosto shvatiš da si se sa nekim piscem razišao zauvek, jednostavno prerastete jedno drugog, i otud, stvarno ne mogu da prihvatim tvrdnju da je publika statična kakvom je ti vidiš. Ja se uopšte ne preklapam sa publikom koja čita serijale, naprosto, mene to ne privlači, bez obzira na žanr. Trilogija je maksimum na koji se odlučim, a i to samo ako postoje jaki argumenti u prvoj knjizi, rađe nego u samoj naklonosti za autora. Otud, kako ja mogu biti ista publika kao i ti? Jedino kad ti svrneš među stand alone romane, jer ja sigurno neću nikad svrnuti u tvoje serijale, bez obzira na žanr i bez obzira na pisca. Znači ima tu još dosta finesa, i nije sve to toliko statično da možeš da tvrdiš kako je u pitanju jedinstvena publika.


A ako si mislio na preklapanja po pitanju samog korpusa, znači, na publiku koja čita šund i kvalitetnu prozu jednako, to je druga stvar, ali opet nije toliko pitanje preklapanja same publike koliko pitanje preklapanja raspoloženja. Da, čitam šund, ali određenu i specifičnu vrstu, recimo, nešto blisko onome što volim još iz formativnih godina, i to je svakako više pitanje nostalgije nego afiniteta, tako da se malo koji autor obogatio na tom mom konkretnom guilty pleasure momentu, jer ja u takvim momentima uglavnom posegnem za ondašnjim palpom, ne savremenim, osim ako nije skroz u retro fazonu.

Lakoća objavljivanja je srozala sve kriterijume.
Nije slučajno da su najprodavaniji ovovekovni pisci na planeti počeli u fanfikšnu i uglavnom nisu odmakli od tog spisateljskog nivoa.
Ono za šta se zalaže Najtflajer odvratno je na mnogo nivoa i tipičan je pristup nepismenih i nesposobnih da galamom skrenu pažnju sa bitnih stvari i proguraju klasičnu zamenu teza.
Postoji mnogo kriterijuma a prodavanost je samo jedan. Da li je Laguna bolji izdavač od Fabrike knjige jer prodaje milion puta više knjiga?
Hajde da kriterijum bude koliko je njihovih izdanja predstavljeno u Letopisu matice srpske ili časopisu Književnost.
Zašto je kriterijum histerična gomila polupismenih klinaca?

Pa kad ne možemo da uskočimo u vremensku mašinu i vidimo kako potomci naših potomaka, za neke dve ili tri stotine godina, čitaju knjigu kojoj je prvi tiraž bio 200 primeraka, a autor živeo i umro u uverenju da nije napravio ništa posebno, dok mnoga čuvena i u naše vreme hvaljena dela počivaju pod debelim slojevima prašine.
Bez toga nam ostaje jedino da verujemo ukusu koji smo razvili, stavovima autoriteta ili da pratimo šta se dobro prodaje.
Od navedenih kriterija treći mi je najjadniji jer ni u jednoj radnji neću kupiti nešto zato što se najviše prodaje, mada ima trgovaca koji upravo tako nude svoju robu: znate, ovo nam je najtraženiji model!

Inače, na ovom forumu ima mnogo ljubitelja naučne fantastike, ljudi koji vole da zamišljaju ili predviđaju šta će da nam bude, pa bi se neko mogao pozabaviti i kulturom u budućnosti: šta će voleti ti naši daleki potomci (ako ih bude), čemu će se diviti, šta će od starih vrednosto ostati, a šta će se sasvom odbaciti?

Najtflajer još nije kazao za šta se zalaže. Najtflajer je samo ukazao na to kako stoje stvari. I, leba ti, batali s tim izlizanim retoričkim trikovima. Nisam ti ja Albedo.

S druge strane, primetio bih da je Laguna početkom milenijuma radila ama baš isto ono što si radio ti krajem prethodnog. Štaviše, tvoja izdavačka politika trenutno je istovetna Laguninoj, s tim izuzetkom što si se ograničio na žanrovsku književnost. Ne da nisi imao izlete u kvazikomericiajlu, naravno.

Dakle, šta je kriterijum?

Pitanje je kako za koga i kada, valjda. Ovde bih napomenuo da se u izvesnoj, čak povećoj meri slažem s Libe u postu iznad tvog. U mom slučaju, čitalački ukus mi se menjao - čak dramatično - već u zavisnosti od decenije života u kojoj sam se nalazio. Posmatrano s ove tačke gledišta, rekao bih da je u najvećoj meri oblikovan upravo Znakom Sagite. Simpatična digresija - u srednjoj smo se delili na fanove Polarisa i na fanove ZS. Ja sam bio među retkim Sagitašima i po pravilu Sagitaši su otišli na društvene smerove, a Polarisovci na prirodne.

Dakle, smatram da je kriterijum za objavljivanje na tržištu poput našega promenljiva kategorija, koja zavisi od a) cilja izdavačke kuće i b) ciljne publike kojoj se izdavač obraća. Takođe imamo činilac da li je nešto delo domaćeg pisca ili stranog, pa tu ima varijacija.

Razumem tvoju opterećenost Lagunom, pa i zavist, upravo iz gorepomenutih razloga, ali ja sam veliki protivnik Lagunine trenutačne izdavačke politike glede žanrovske književnosti i ne propuštam prilike da to iznesem pre svega Dejanu lično, pa onda redom. Biću tako neskroman (a i Dejan je to u više navrata priznao) da sam na početku bio dobrim delom kreator njihovog izdavaštva u pogledu fantastike, u smislu da sam iznosio preporuke (pre svega Martin i Robin Hob), ali u ovom trenutku sam veoma daleko od toga, pošto je Dejan listom odbio sve moje (i ne samo moje) predloge za nove naslove. No, kako je on veoma uspešan čovek, sklon sam da verujem da zna šta radi.

Daklem, mani me se s time za šta se ja zalažem ili ne zalažem. Doduše, apsurdno je i razgovarati o knjigama s čovekom koji ne čita knjige, je li.


Nego, sve mi se čini da je ova rasprava prevazišla okvire razgovora o Petkovićevom romanu, ali držim da je korisna i razumna, pa bi možda valjalo izdvojiti je kao zasebnu temu?

ma naravno da su opterećenost i zavist kod mene uzrok svega; kako se toga sam nisam dosetio?

Ali Bobane, pa starije generacije su odrasle na deset puta gorim serijalima... po epizoda svaki mesec, i tako godinama, a u svakoj epizodi unutar pet strana odmah ti bude jasno ko ce sa kime da se bije i ko ce na kraju da zagine. ostalo bi ti samo da saznas kako, a i to je bio najcrnji sablon sa svega dve-tri varijacije. I sve ostalo je bilo jednako lose ako ne i gore: i hiroviti urednici koji su dozvoljavali kljakave prevode, i silna cenzura, i najjeftiniji oblik lakoce objavljivanja, i najagresivniji oblik reklame... nista tu danas nije gore od ondasnjeg stanja, niti je danasnja mlada publika iole histericnija od ondasnje, jer mi smo svejedno sve to redovito kupovali, svaki mesec, sve Erpove i Lunove i Holideje i Tragove, svaki bozji roto roman koji se zatekao na standu.

razlika je jedino u tome sto smo mi imali mogucnosti da eventualno naletimo na Polaris i Kentaur, na Sirius a kasnije i Alef i Monolit, pa su neki od nas imali priliku da zakljuce kako nam vise prija mnostvo raznih svetova i univerzuma, radje nego samo mnosto sablonskih zbivanja u jednom te istom. i tako se prelaz zbio prirodno i bezbolno, bez da je iko ikog nipodastavao i izrugivao. 

otud, danasnjoj publici treba isto to, treba joj raznovrsnost, a ne restrikcije i moralizovanja. a ako te raznovrsnosti danas zaista nema, ne vidim kako je to krivica upravo Lagune: i sam kazes da svako radi ono sto zna, najbolje sto ume, a Laguna to zasiurno radi. i dobro je sto postoji. 

Pri čemu je Boban prvi u istoriji objavio serijal epske fantastike od deset knjiga.

da, Boban generalno ima dubok konflikt misljenja/delanja sa izdavackom polovinom svoje licnosti. 

blago onom ko misli da je Amber epska fantastika...

Quote from: Nightflier on 08-04-2016, 08:03:14
Pri čemu je Boban prvi u istoriji objavio serijal epske fantastike od deset knjiga.

Quote from: PTY on 08-04-2016, 08:06:43
da, Boban generalno ima dubok konflikt misljenja/delanja sa izdavackom polovinom svoje licnosti. 

da i ne pominjem opšte mesto njegove lične i izdavačke shizofrenije: pionirsku ulogu u izdavanju horora (tog 'nazadnog pokreta'!) kod nas...

Quote from: Boban on 08-04-2016, 08:45:43
blago onom ko misli da je Amber epska fantastika...

Na temi o najboljim romanima izrazio si gađenje i nad serijalima u naučnoj fantastici i nešto tipa da si tada izgubio zanimanje za sf (šta već). I šta ćemo sad s tim? A koliko ono beše ima "Knjiga krvi"? A "Amber", istina, nije epska fantastika - ali fantazija svakako jeste. Ponajviše mač i magija, sa elementima onoga što bi se danas zvalo urbanom fantastikom. A ti se koprcaj koliko hoćeš. Kako stvari stoje, ti si objavio čak dva serijala od po deset naslova davno pre bilo koga drugog.

Da znaš istoriju nastajanja Ambera, bilo bi ti lakše.
Zelazni je napisao roman o Amberu koji je zbog veličine podeljen u dve knjige. Kako se to dobro primilo, tražili su mu da napiše nastavak, što je najtužniji trenutak za istoriju naučne fantastike jer umesto da piše romane u stilu "Gospodara svetlosti" i "Stvorenja svetlosti i tame", Zelazni se latio nastavka, što je takođe trebalo da bude jedna velika knjiga podeljena u dva dela, ali je ispalo malo više, pa imamo i petu knjigu od svega stotinjak strana. Sve ono dalje su budalaštine, ali Zelazni i Amber su vrlo pogrešan pristup da se lamentira nad serijalima.

A "Knjige krvi" su slikovnica slučajno, greškom izdavača, proširena u desetotomni serijal? Ma daj.

Quote from: Nightflier on 08-04-2016, 09:04:00
A "Knjige krvi" su slikovnica slučajno, greškom izdavača, proširena u desetotomni serijal? Ma daj.

ovo ti je već albedna demagogija.
knjige krvi nisu serijal u smislu koji se ovde pominje.

Knjige krvi desetotomni serjal... svašta ima da se vidi na ovom Znaku sagite.
Pa meni u životu nije palo na pamet za zbirku 30 različitih i ničim povezanih priča (sem činjenicom ga protagonisti umiru, pa kao mrtvi pričaju kako su umrli) napisanih u godinu i po dana i objavljenih praktično odjednom doživljavam kao bilo kakav "serijal"...

Pardon, sest knjiga - koje inace licno Barker naziva "serijalom zbirki prica". Sta sad, necemo verovati autoru, vec Bobanovom tumacenju?

Gule, valjda nisi toliko naivan da mislis kako se Boban drzi ikakvog smisla? On covek obrce stavove u zavisnosti od toga s kim prica i procene kako ce tu osobu najvise da iznervira. To je sva tajna komunikacije s njim.


Sent from Bigg Maggzzee

dobro, ima tu svakako malo i toga  , ali ne obrce on svoje stavove uvek namerno i sa ciljem da isprovocira, nego to je ta snobovstina koja nas tera da budemo slepacki pristrasni, da smatramo kako je tresh zanra kojeg volimo u svakom pogledu "kvalitetniji" od tresa u zanru koji nam nije bas blizak...
otud ljudi najiskrenije veruju da je 'njihov' tres pismeniji i zabavniji, a ponekad cak nisu ni svesni da je to tres, nego mu ucitaju kojekakvu 'dubinu', informaciju koju on zapravo uopste ne poseduje.
to je dosta rasprostranjeno u ex-yu fandomu, gde sf jos uvek ima veniru zanra malko kvalitetnijeg od ostalih, iako ga malo ko pise ili cita, to bilo u sund verziji ili adervajz.

Amber je trebalo da se sastoji samo od Devet prinčeva i Pušaka Avalona?


Hm, priča o borbi za presto sa Erikom je dovršena, ali toliko toga je ostalo nerazjašnjeno da je teško poverovati da je na kraju Pušaka trebalo da stoji tačka. Jedino ako su pre objavljivanja od Zelaznija tražili da pobriše gomilu objašnjenja koje je posle smestio u naredne knjige.


Ovo ne pitam iz zle namere, već što mi zaista ne štima ovakvo objašnjenje nastanka serijala.

Ma, pusti Bobana. Ili je to sanjao, ili je vremenom poverovao u sopstvenu priču.

Vratite se u godinu 1969. kada je to pisano.
Serijali su tada bili retkost, a izdavači je tek trebalo da otkriju da se to bolje prodaje.
Zelazni u svim svojim knjigama ima gomilu otvorenih pitanja (zar neko misli da od Gospodara Svetlosti nije mogao da se napravi serijal, da u "Stvorenjima..." nema delova koji vape za nastavkom; to je bio njegov stil, da osmisli ceo svet i da onda napiše knjigu o jednom njegovom delu.
Za Amber prve dve knjige je bio roman koji se zvao "Devet prinčeva Ambera"... no, pošto je bio veliki, izdavač je sugerisao da se podeli u dve knjige i najavio mogućnost da ako krene dobro prodaja bude još nastavaka. Onda je Zelazni u drugom delu (Puške Avalona) ubacio malo nekih stvari nebitnih za taj deo radnje, ali zgodnih ako bude još nastavaka.

Naravno, današnja mladež kojoj se serijal jedini vid stvaralaštva u svemu će naći priliku da upotrebi reč serijal, pa i za "Knjige krvi"... marketing i samo marketing.
Kao što ni Zmajevi jahači Perna nemaju ni ovlašnog dodira sa epskom fantastikom, ali eto, to se traži, pa hajde da to predstavimo tako.
Evo, ja kada objavim "Leptira koji je ubio čoveka" kao ogledalsku knjigu "Čoveka koji je ubio leptira" verovatno ću biti ubrojan u autore serijala i ljudi će jednog dana pronalaziti stotine dokaza da sam ja o "nastavku" znao sve još kod pisanja prve knjige, te da je to unapred određeno.