ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Dakle, dok ja lupetam o Street Fighteru, drugi rade. Tako da mi je promaklo da je Julian Gollop najavio da radi na novoj igri. Phoenix Point  će biti turn based tactical combat igra a nije da smo od Gollopa ikada i želeli išta drugo 


Phoenix Point is the new game from XCOM creator Julian Gollop

Naravno, Jurogejmerov naslov je pogrešan. Gollop jeste originalni kreator Ekskom franšize ali razlika između njegovog i Solomonovog Ekskoma je baš u tome što se njegov piše X-Com a Solomonov XCOM. 

Evo i vebsajta na kome za sada nema ništa pametno, al nek stoji:


http://www.phoenixpoint.info/

Video sam taj naslov negde, tipa "Julian Gollop has a new title" ili tako nešto, ali ništa nisam znao sem tog naslova. Ovih dana uglavnom pratim Battlefleet Gothic i, pomalo, Moon Hunters i Grim Dawn.

Ah, da, zaboravih da spomenem, kada sam ukazao na onu epizodu podkasta Three Moves Ahead, da je tamo rečeno da bi mnogi igrači svrstali World of Warcraft u strategiju, pogotovo u kasnijim fazama igre, kada nema napredovanja po nivoima. Misao dostojna šire diskusije.

Generalno, većina laika brka strateške igre sa ratnim igrama (wargames), koje su samo jedna podgrupa. Strategija se bavi upravljanjem resursima (koji god to bili), njihovom efikasnom raspodelom i maksimizacijom učinka. Zato se apsolutno svi posmatrači slažu da The Sims jesu strategija.

Nego, ovaj Battlefleet Gothic: Armada izgleda apsurdno sa svojim dizajnom brodova, ali tako i treba. Neverovatno dobro. Staviću sutra neke slike da se vidi, za one koje mrzi da sami traže. Evo, konačno za Berserkera jedna Warhammer 40K igra vredna pažnje.

Ova lista je, naravno, suviše orijentisana na nove igre da bi bila istorijski akuratna, ali jeste solidna orijentacija za nekog ko bi danas želeo da igra savremene naslove koji su krem PC taktike i strategije:

The Best Strategy Games On PC

Sećam se kada je Meho kratko najavio Satellite Reign kao svoje kickstartovano čedo ovim lepim prikazom. Da ne opisujem detalje, u pitanju je real time squad based taktička igra u cyberpunk okruženju koja pruža inteligentne misije koje se mogu rešavati na više načina. Od tada se ništa nije čulo o ovoj igri, a desilo se da sam je nekako usput zaigrao tražeći neki odgovarajući squad based taktički izazov posle Xcoma. Početak mi je bio prilično traljav. Posle kraćeg tutorijala, igra baca igrača u vrlo detaljno ali za početak haotično cyberpunk okruženje sa odličnom atmosferom ala Blade Runner. Moram da priznam, saplitao sam se od početka, pokušavajući da prve misije rešim Leeroy Jenkins putem, iako svaka misija pruža bar 3 alternativna stealth rešenja. Vrlo brzo sam došao do tačke kad me je igra nervirala i samo me je inat sprečavao da je obrišem. U jednom trenutku sam se osetio kao pre 20+ godina kada sam na Komodoru igrao platforme ili slične šunjačine (izvinjavam se zbog rogobatnog izraza) gde je postojala prilično bolna metoda učenja metodom bezbrojnih proba i grešaka, dok ne naučim idealan način da predjem neki nivo. Tada mi nije predstavljao problem da istu stvar pokušavam sto puta ako treba, dok mi je slično iskustvo sad predstavljalo maltene poniženje, što samo dokazuje koliko nas današnje igre razmazuju tegleći nas za ruku. Elem, iz čistog inata i besa prošao sam početne misije, neprimetno se uvlačeći u svet koji ova igra malčice šturo predstavlja, ali koji je mnogo bogatiji nego što izgleda posle prvih utisaka. Tek posle nekog vremena, kad se igrač navikne na jedva primetne prolaze, ventilacione otvore, električne kablove i druge moguće načine upada, i kada počne da uči efikasne metode neutralisanja kamera za nadgledanje, patrola, robota, igra počinje da teče glatko, i počinje pravo uživanje u svim izazovima koje ona pruža. A bogami pruža mnogo više nego što izgleda na prvi pogled. Na prvi pogled grafika je detaljna, ali ne prevše inventivna, bez onih action momenata karakterističnih za Xcom, bez krvi i splatera koji bi dočarao borbu, te ostaje pomalo sterilna. Mehanika stealtha izgleda teška i randomatična na prvi pogled, ali sa vremenom postaje vrlo spontana i čovek počinje da uživa u dobro dizajniranim misijama. A sam misije podsećaju na logičke probleme, prave glavolomke gde treba iskombinovati razne pristupe da bi se igrač sa što manje napora probio do željene tačke. I tu se onda posle nekog vremena uklapaju svi elementi pa svaka uspešno predjena misija postaje prava mala priča nalik na Mission impossible movie. Sad ja namerno prepričavam osećaj koji igra izaziva, trudeći se da ne spojlujem glavne stvari, jer sam shvatio da jedna od draži igre i leži u tome što ona na daje sve na izvolte, kako smo danas već navikli. U stvari, prilično je teška za privikavanje, informacije koje servira igraču su opisne, ne vodi ga za ruku i ne upire prstom tamo gde treba da se prodje. Ali to nije nikakva novost, pa tako su se pravile igre pre 30 godina, pa opet nikom nije smetalo. Dobro je što me razmaženost današnjim igrama koje igrača nežno vode za rukicu dok mu objašnjavaju detaljno kako da se igra, nije odbila od ovog nebrušenog dragulja. A da je nebrušen, jeste. Ima nešto bagova, pomalo štuckav AI, ali ono što joj je najveća mana (šture informacije koje pruža igraču) je ustvari i najveća prednost ove igre, jer igraču koji se izvešti u igranju donosi daleko veće uživanje i osećaj postignuća kako polagano napreduje. Na kraju ispada da igra i nije preduga, ali i to je prednost jer se završava taman pre nego što postane repetitivna, i ne daj bože, monotona. Sve u svemu, ovo je stvarno dragulj, nema izgled AAA naslova niti njihovu glazuru, ali je izazov koji predstavlja potpuno neočekivan i jako osvežavajući u današnje vreme.

Još da dodamo da je u pitanju duhovni naslednik Bullfrogovog Syndicate, dakle, squad based realtime igre iz 1993. godine.

Jedna od glavnih ulica u gradu se zove Bullfrog Plaza, not-so-subtle hint za sve nas koji smo igrali Syndicate na amigi:) Ja ga se sećam kao više combat oriented igre, mada mi je pamcenje pomalo blury kad je Syndicate u pitanju, dok Satellite reign definitivno naginje inteligentnom rešavanju problema. Elem, evo dodatnih utisaka o igri, upravo sam na poslednjoj misiji: misije postaju zanimljivije kako vreme odmiče, a kako se opremate postaju i lakše jer imate sve više otvorenih opcija, tipa dodatne opreme koja svim agentima daje sposobnosti koje po defaultu poseduju samo infiltrator ili hacker. Ustvari, tek u kasnijem delu igre postaje moguće rešavanje misija frontalnim napadom tipa glavom kroz zid, što daje i doatni exp. Na žalost, ima i nekoliko iritirajućih bagova, od kojih mi najteže pada izostanak nagrada (prototipovi novih tehnologija) kod nekih rešenih misija. Generalno ovo se više dešava pred kraj igre, i ne narušava previše igranje jer se sva tehnologija može kupiti i na Black Marketu a para u igri ne manjka. Još jednom, tople preporuke od mene.

Brad Wardell - a to je glavešina kompanije Stardock - je upravo objavio poduži članak na IGN-u o istoriji i budućnosti strategija u realnom vremenu, zvani Building a 4th generation RTS.

Još ga nisam celog pročitao, ali, kad budem, verovatno slede komentari.

Hm, Bred Vordel vezuje uspeh strategija u realnom vremenu za tehnologiju, tj. za napredak igračkog hardvera. Sada, kada ovaj relativno stagnira u poslednjih desetak godina (u odnosu na 90-te i prvu polovinu 2000-tih) popularnost žanra je proporcionalno opala. Dakle, nova generacija hardvera (64-bita, više jezgara, više grafičkih procesora, DX 12) će dovesti do ponovnog cvetanja žanra, prema Vordelovim rečima.

Zanimljivo je da Vordel ne nalazi razloge za opadanje popularnosti RTS-a na nivou dizajna. Na forumu sajta Quarter to Three povela se rasprava povodom toga, i, dok neću da citirim ili da je prepričavam, ukazaću na jednu teoriju. Ona kaže da je MOBA zamenila RTS (koji još postoji, ali je niše) zato što ne opterećuje toliko igrače i posebno timove svojom zahtevnošću, i dozvoljava veći stepen razlike u igračkim sposobnostima. Time mislim na timove, jer je danas timski gejmplej dominantan trend. Drugim rečima, slabiji igrač neće da povuče čitav tim dole u MOBA-i, dok u RTS-u hoće. Ovo prvo ne mogu da potvrdim, pošto nikad nisam igrao dotičan tip igara. Bilo bi lepo kada bi neko ko je igrao DOTA-u ili LoL ili Heroes of the Storm ili nešto slično to potvrdio.

Videćemo kako će ta RTS renesansa izgledati, ali možda je Vordel u pravu, evo, studio koji je napravio Monaco sada pravi RTS koji izgleda vrlo zanimljivo:


http://youtu.be/7qQ4zshOLHA

Svidja mi se kod Vordela što ceni značaj dobre veštačke inteligencije u igrama. Stardock je upravo i poznat po tome, ali nisu sve njihove igre u realnom vremenu. Svejedno, užasno je teško napraviti AI koji će da kontroliše državu, ili planetu, ili deo univerzuma čak, a da taj ljudima deluje razumno.

S druge strane, bilo je mnogo dobrih strategija u realnom vremenu sa skromnim izgledom, i ne vidim kako se Vordelova teza vezanosti žanra za tehnologiju razlikuje od bilo kog drugog žanra. U smislu da ljudi vole da igraju igre bilo kog žanra koje dobro izgledaju, bar na neko vreme.

Nego Banner Saga 2 izlazi ovog meseca. Jurogejmer ima oko pola sata gejmpleja ali upozoravaju da ne gledate ako niste završili prvu igru jer ima spojlera. Pa eto:



http://youtu.be/1WBRXm5PJPQ

Kris Donlan:


Automata Empires: An RTS based on Conway's Game of Life

Na Stimu je kol'ko juče izašla digitalna verzija jedne od najboljih stonih igara svih vremena - po mišljenju mnogih koji igraju te igre naširoko i nadugačko. Twilight Struggle. Ostaje da čujemo kako ova verzija hvata duh originala, kakav je interfejs, hardverska zahtevnost, i sl.

Inače, tema je hladnoratovska borba SAD-a i SSSR-a za dominaciju nad svetom.

Oh, za Tvajlajt Stragl sam čak i ja čuo. Proučićemo, mada, slutim da ne može da se igra u jednom igraču pa onda to nije za mene 

Sigurno može da se igra protiv kompjutera, pošto na Stimovoj stranici stoji i kategorija "single-player", ne samo "multi-player".

Kupiću je 

Dakle, apropo Twilight Strugglea:

Quote
The only negative right now is that on launch, the single-player AI is a work in progress. However, Playdek plans to collect data from games to "teach" the AI. Once that happens, this game will be a 10 out of 10.

Ali sad kad vidim da je adaptaciju radio Playdek nešto mi se teško daju pare jer je to firma kojoj sam dao novac za Unsung Story na kikstarteru a oni su ga potrošili na ovo 

Moram reći da Might and Magic: Heroes VII imaju dobru podršku posle izdavanja. Setimo se - ili otkrimo sada, ako niste znali - da je igra bila objavljena krajem prošle godine u očajnom stanju. Medjutim, od tada je studio vredno radio na ispravljanju grešaka.

Danas je objavljena zakrpa 1.8 i dodatak zvani The Lost Tales of Axeoth: Every Dog Has His Day. Vidim da još nisu* naučili da daju dobre naslove .

* "oni", ko god je radio na Herojima, u stvari, tokom vremena, tj. različiti ljudi

Quote from: Meho Krljic on 14-04-2016, 23:01:25
Dakle, apropo Twilight Strugglea:

Quote
The only negative right now is that on launch, the single-player AI is a work in progress. However, Playdek plans to collect data from games to "teach" the AI. Once that happens, this game will be a 10 out of 10.

Ali sad kad vidim da je adaptaciju radio Playdek nešto mi se teško daju pare jer je to firma kojoj sam dao novac za Unsung Story na kikstarteru a oni su ga potrošili na ovo 

  Gledaj to sa vedrije strane: nešto dobro će (možda) nastati iz toga.

Čudno vreme je došlo kada JA moram da ukazujem na vedriju stranu!

Luk Planket baš nahvalio Banner Saga 2


The Banner Saga 2: The Kotaku Review

A i Kris Bret se biranim rečima izjasnio o Banner Saga 2. Zaista živimo u turn based golden ageu 

Izvesni Steven Messner slično veli na RPS-u
https://www.rockpapershotgun.com/2016/04/19/the-banner-saga-2-review/

Meni ovo sve zvuči sasvim pristojno i jedva čekam da poigram nastavak

A ja samo da kažem da, ko se uželeo starijih Heroja, dobru alternativu će naći u Eador: Genesis, bar što se tiče solo-igranja. Verovatno čak i bolju igru u tom domenu. A za multiplejer... eh, još nemamo zadovoljavajuću zamenu.

Ovde mislim na originalnog Eadora, onog koji je Aleksej Bokulev napravio sam, a ne na Masters of the Broken World, koji je rimejk od strane jednog ruskog studija, ili možda nastavak... ne znam ni sam. Znam samo da su tehničke karakteristike te druge igre na znatno višem nivou. Nisam se dovoljno informisao o njoj, pošto su mi ukazivali na prethodnika, koji ima dovoljno niske hardverske zahteve za mene .

U Eadoru igrač sakuplja vojsku, razvija heroje, i osvaja teritorije, slično kao u Herojima. Mape se formiraju nasumično, ali sadrže unapred (ručno) stvorene teritorije, predivno napravljene, tako da sadrže najbolje od oba sveta: beskonačnu igrivost prvog i karakternost drugog.

Istraživanje je napravljeno jedinstveno: pošaljete heroja na neku teritoriju, i ovaj je otkriva malo po malo, u vidu procenata. U medjuvremenu vam se formira meni u koje bitke možete stupiti na toj teritoriji. Nema naletanja na sprajtove na mapi (igra je 2D), već birate bitke iz menija. A one su fenomenalno izvedene. Još jedna jaka strana ove igre. Otom potom, verovatno na posebnoj temi.

Adam Smith sa RPS-a je nekoć pisao o Masters of the Broken World, gde kaže da, uprkos manama, ta igra zahteva temeljno proučavanje. No, nije bio igrao (u trenutku pisanja članka) prvog Eadora, pa mu ništa ne verujem , iako se vrlo često slažem sa njim.

Pošto nemamo temu o misaonim, tj, "puzzle" igrama (i Ridiculus ponekad mora da spava!!) a ja sam nedostojan da je otvorim, onda ću ovde zakačiti napis Majka Fehija o igri Stephen's Sausage Roll.



Puzzle Game About Cooking Sausages Is Way Harder Than It Looks




Po naslovu bi se reklo da je u pitanju neka laka zajebancija, ali autor igre je Stephen Lavelle, prolifični britanski indi gejm kreator poznat po bukvalno desetinama besplatnih igara koje možete semplovati na njegovom sajtu (svojevremeno sam uzbuđeno pisao o Slave of God), ali i uspešnoj plaćenoj igri na Steamu English Country Tune. Fahey se veoma biranim rečima izrazio o Sausage Rollu pa ja ovu igru stavljam na radar.

Da kompenzujem oftopikovanje postovanjem 18 minuta gejmpleja igre Frozen Synapse 2 koja se vredno priprema a prva igra u serijalu je bila odlična:


http://youtu.be/KwtwPLKL-SU

Ubisoft Blue Byte je studio koji je radio na igri The Settlers: Kingdoms of Anteria, koja je trebalo da pripada čuvenom graditeljskom serijalu The Settlers, ali su u nekom trenutku odlučili da promene smer, posle proučavanja reakcije fanova i ljudi koji su bili upućeni u testiranje igre. Juče su objavili da se ta igra pretvorila u Champions of Anteria, koji više nemaju veze sa franšizom The Settlers i jesu strategija u realnom vremenu. Ekononska komponenta će biti ograničena na upravljanje bazom i (Kobeteee!!!) pravljenje predmeta, a fokus je na taktičkim bitkama i priči. Imaćemo družinu od 5 šampiona vezanih za odgovarajuće magične elemente složene po sistemu "kamen, papir, makaze". U borbu vodite 3 šampiona od 5, u zavisnosti od okolnosti (i zdravog razuma, dodao bih).

Trejler:

http://youtu.be/NcxESC-Xz0c

Suviše šareno za moj ukus, s obzirom da imamo dosta igara sa takvom estetikom. Niti me mehanika posebno impresionira... No, prvi utisak može biti pogrešan. Videćemo.

Edit: Zaboravih da kažem da izlazi 30. avgusta za Windows (mada se to vidi u trejleru), kao i da je namenjena solo-igranju.

Match-Fixing Report Shows How Gambling Has Ruined Korean StarCraft

Remembering A Forgotten RTS Classic

Offworld Trading Company: The Kotaku Review

Quote
Offworld Trading Company is raw capitalism. It's the open market expressed through gameplay. It's a video game barely able to contain a thesis on space commerce that bulges at the seams.

Dakle, najavljen je i Dawn of War 3 na radost i sreću svih koji vole kvalitetne Warhammer 40,000 igre i generalno odličan RTS gejmplej:


http://www.eurogamer.net/articles/2016-05-03-warhammer-40-000-dawn-of-war-3-announced

QuoteIt sounds like the first Dawn of War, which feature traditional RTS elements such as base-building, combined with the second Dawn of War, which ditched the base-building in favour of micro-management of powerful units. Best of both worlds, perhaps.

http://youtu.be/x9RaUVeYAAQ

Nikad do sad nisu space marinci prikazani ovoliko luzerski Bukvalno ceo trejler idu kao ovce na klanje

Videh to još juče, ali nisam stigao da priložim trejler. Ta igra je prvi put najavljena još pre 5 godina, dok je izdavač bio pokojni THQ. No, ova verzija se prilično razlikuje od onog što je tada obećano.

Problem sa ovom novom trojkom je što su najavljene samo tri rase. Verujem da će druge biti dodate kasnije, kroz ekspanzije, ali to može da bude veliki minus za Warhammer 40K fanove.

To ne mora da bude preveliki minus, osnovni DOW2 se vrteo oko sukoba marinci vs orcs/eldars/tyranids sto su prakticno cetiri rase u igri i bio je jako zabavan (a mislim da su i u ovom trejleru vidjene sve cetiri frakcije). Dobro, priznajem, kasnije su dodati chaos marinci i imperial guard ali poenta DOW2 je bila odlicna single player kampanja za samo jednu frakciju, dok je multiplayer bio u zapecku. Zato je poslednji DLC, Retribution, bio tezak promasaj sa tacke gledista tih istih igraca jer je bio cist multiplayer naslov, iako se islo na uvodjenje svega i svacega i bio je znatno bogatiji po pitanju igrivih rasa, heroja dok je single player kampanja bila svedena na kratki tutorijal. Dakle, ako DOW3 bude fokusiran na single player kampanju, manji broj frakcija nece predstavljati neki problem. Ako se ide medjutim na multiplayer....onda me i ne zanima nesto

12. maja izlazi drugi DLC za XCOM2, zvani Alien Hunters, koji će imati neke vrlo zeznute vanzemaljske jedinice za ubiti, i, u skladu s tim, nagradjivaće igrača specijalnom opremom i oružjem.

Trenutno imamo jak trend strategija koje se odvijaju u svemiru. Paradox-ov Stellaris izlazi za nekoliko dana (mada me tek čeka strim od 3 sata za ponedeljak ili utorak), a Brad Wardell javlja da je RTS Servo, najavljen početkom prošle godine i potom gotovo zaboravljen, živ i zdrav.

Tu je i Battlefleet Gothic, naravno, čiji brodovi izgledaju nezdravo zanimljivo. Kao i ekspanzija za Star Ruler 2. (Ashes of the Singularity se više bavi borbama na površinama planeta - koliko sam video, mada možda grešim.)

Nego, kad smo kod dubokog svemira, jedna moja mala zamerka većini gejming novinara je sledeća. Kao što znamo, dosta njih će da hvali Homeworld kao jednu od najvećih strategija svih vremena. Za razliku od drugih svemirskih RTS-ova, koji koriste 2D pomorski model bitke, Homeworld se odvija u pune tri dimenzije. Lično se slažem sa ljudima koji to smatraju nezgrapnim, ali to je sada manje bitno. Slaganje ili neslaganje može biti pitanje ukusa. Ono što mene iznenadjuje je što mnogi novinari, recenzenti, i igrači danas koriste epitet "revolucionaran" da opišu taj pristup Homeworlda, čak i na inače prestižnim sajtovima poput RPS.

Za mene "revolucionaran" donosi promenu. Homeworld nije uticao ni na šta*, čak ni na samog sebe. Ova najnovija ekspanzija napušta model 3D borbe i šalje igrača na površinu planete. Kakva blaga i neprimetna revolucija! Ali, naravno, kada se novinari ne bi gadjali božanskim pridevima, verovatno se ne bi ni bavili time.

I to je (samo) jedan od razloga što mi se uvek pre igra Sins of a Solar Empire.


*možda jeste na nešto opskurno, ali teško da se to može zvati revolucijom

Posto sam izgleda nesposoban da se bacim na neku ozbiljnu igru zadnjih par meseci, idu mi od ruke samo roguelike igre neobavezujuceg karaktera. Tako sam krenuo sinoc da igram Skyshine's Bedlam Redux verziju. Prva verzija me odbila losim kritikama na racun combat sistema, koji je ispravljen u redux verziji. Ovo je tipicna Roguelike igra koja izgleda kao spin off Borderlandsa sa onim karakteristicnim shadingom likova i dizajnom ala mad max. Random events su (sudeci po onome sto sam video za dan igranja) prilicno rudimentarni i svode se na random resource gain ili combat event. Ono sto je bitno u igri je borba, koja je u redux verziji identicna X-com sistemu; dakle potezna, gde svaki lik ima dve akcije koje se mogu iskoristiti za kretanje i pucanje. Ovaj prost a vrlo efikasan sistem je posle X-coma doziveo reinvention u Shadowrun serijalu, a sad je izgleda postao siroko prihvacen standard za sve takticko potezne igre. Zbog karakteristika likova i potrebnog pravilnog pozicioniranja pre pucanja, borba cak vise podseca na Banner Sagu. Dakle, vrlo je dinamicna, i nimalo laka, cak i na normal nivou. E sad dolazimo do onog ali. Borbe ima jako puno, pogotovo ako ste reseni da kliknete na svaki random event koji vam se pokaze. A borbe umeju da potraju, i mogu biti bas smrtonosne. Na normal nivou borca mozete da izgubite posle jednog do dva pogotka, sto moze jako da iznervira ako ste ga budzili prethodnih 10ak borbi. Posto se non combat random events resavaju sa dva klika misa, ostaje to da je igra jedan podugacak niz borbi koje se nizu jedna za drugom, i postaju sve teze sa vremenom, sto ume bas da zamori, jer je svaka full scale battle: nema opustanja osim ako svoju posadu ne dozivljavate kao leminge. Dakle za ljubitelje ciste borbe, ovo je vrlo dobrodosao naslov, jer je redux verzija poptuno resila sve zamerke oko combat sistema. Za ljubitelje lake zabave koju obicnu pruzaju heavy random oriented roguelike igre, mislim da je Skyshine's Bedlam malo tvrdji orah.

Quote from: Berserker on 09-05-2016, 07:30:02
Zbog karakteristika likova i potrebnog pravilnog pozicioniranja pre pucanja, borba cak vise podseca na Banner Sagu.

Bedlam je i rađen na Banner Saga endžinu pa sličnosti verovatno delom i odatle potiču 

Fans Remake Classic RTS Games Like Command & Conquer, Red Alert

Pozitivno o Stellarisu:


Stellaris: The Kotaku Review

I Kris Bret na Jurogejmeru obasipa Stellaris pohvalama. Veli i da je igra osetno pristupačnija od dosadašnje Paradox produkcije 


Balansa radi, Rowan Kaiser na IGN-u ima prilično negativan prikaz Stellarisa. Vredi pogledati, Kaiser je iskusan igrač i rivjuer, a njegove su zamerke dobro obrazložene.

I u moru drugih pozitivnih prikaza, možda se izdvaja i ovaj iz PC Gamera koji je relativno uzdržan.

A evo i šta Adam Smith, koji baš mnogo voli Paradoksove igre, veli na RPS-u

https://www.rockpapershotgun.com/2016/05/09/stellaris-review-pc/

Mada sam već video obavijest da rade na peču koji bi trebalo da otkloni glavne bagove.

Stellaris je inače oborio sve rekorde prodaje prethodnih Paradoxovih igara prodajući 200.000 kopija za prva 24 sata. Bogami, ljudski. Nek im je sa srećom!!! Ja je kupujem kad me plate za ovo što radim (dobro, ne za ovo što radim, tj. za kačenje gejming vesti po Sagiti, nego za ono što moji poslodavci misle da radim dok kačim gejming vesti po Sagiti).

Ja čak razmišljam da je strpam u onu grupu posebnih igara koje piratizujem da bih ih zaigrao dok se još priča o njima mesto da čekam dve godine i rasprodaju na Steamu.
(*Naravno* da bih je svakako kupio u nekom momentu i ponovo igrao...)

Mene zasad odbija cinjenica u kojoj se svi kriticari slazu: da igra ima odlican, dinamican start, ali kad se dodje do end game contenta, sve prelazi u stravicno dosadan grind, sa paradoksalno losijim mikromenadzmentom nego sto je planirano, i bez ikakvih pokretaca ranje. Da je obrnuto, moglo bi se oprostiti, ali ovako...mislim da cu preskociti dok ne ispeglaju to.

Da ne bi bilo da ljudi samo pričaju o Stellarisu, Firaxis je najavio Civilizaciju VI. PC, 21. oktobar.

Divna vest (mada je poslednja SM igra - Civilization Beyond Earth - bila dosta loše ocenjena). A evo i trejlera:


http://youtu.be/qvBf6WBatk0

BTW slobodno preskočite Skyshine's Bedlam. Posle završene kampanje, neke stvari mi uopšte nisu jasne. Za početak, u šta je otišlo tih skoro 3 GB instalacije, kad je igra u svakom pogledu siromašna. Ima ogroman potencijal, ali su se autori zadovoljili nekim rudimentarnim postavkama na kraju, kao da ih je mrzelo da igru još malo doteraju. Broj klasa na raspolaganju (četiri) je istovremeno i broj vrsta neprijatelja koje ćete sretati u toku igre. Uzevši u obzir minimalne (maltene kozmetičke razlike) izmedju ponudjenih rasa, borbe vrlo brzo postaju potpuno monotone i šematske. Ovo je vrlo čudno tim pre što se u mnogim random eventima spominju svakojake krvoločne živuljke koje srećete po pustinji a autorima izgleda nije palo na pamet da ih osmisle kao realne neprijatelje i malčice osveže borbene sekvence. I sami random events su neverovatno nemaštoviti i banalni; kao što sam već rekao svode se na jasan izbor ubi/pozovi u družinu ili pokupi resurse/kreni dalje, ne postoje nikakvi složeniji questovi, a kamoli neki chain questovi. Iako na prvi pogled ovi dogadjaji deluju kao preslikani iz FTLa, ustvari su im potpuna antiteza svojom nezanimljivošću i nemaštovitošću. Kastomizacija likova svodi se na ukupno 3-4 poena koje dobijate sa novim nivoima (max nivo za svakog lika je 4) i koje možete raspodeliti po nahodjenju, što praktično isključuje bilo kakve eksperimente i u praksi se svodi na budzenje štete koju nanosi lik. Iako imate kompletan odeljak za artifakte u dnu ekrana, u praksi dobijate samo artifakte potrebne za otključavanje poslednjeg bosa, a ti predmeti inače ne rade ništa drugo. Naravno da nedostaje mogućnost dalje kastomizacije likova sakupljanjem posebnog oružja, ili makar nekih predmeta koji bi im malo promenili statove. Sve u svemu, igra zaista deluje kao kostur na koji tek treba da se zalepi nešto mesa, i to posle meseci rada i izbacivanja totalno nove verzije, što govori da autori jesu radili na njoj. Na kraju sve ovo ne bi bilo važno kada bi Bedlam posedovao onaj magični kvalitet poznatiji kao replay value. Na žalost, posle samo jednog prolaza,  ne mogu da smislim nijedan razlog zbog kog bih se vratio i igrao je iz početka, što je poražavajuće, imajući u vidu da se radi o roguelike igri koja se po definiciji zasniva upravo na ponovnom proigravanju. Probao sam i drugi ponudjeni mod, arkadni, ali si ispostavilo da je u pitanju još pojednostavljeniji (ako je to ikako moguće) mod u odnosu na kampanju, te se on svodi na čisto redjanje (dosadnih) tuča, ovog puta bez i ono malo kozmetičkih nazovi random elemenata koje pruža kampanja. Ovo je velika šteta, kad se osvrnem na igru koja po combat sistemu ponajviše liči na Bedlam (Banner sagu), ili FTL kao predvodnika novog talasa roguelike igara, ili bilo koju taktično poteznu igru koja koristi isti combat sistem. Bedlam je mogao da bude mnogo toga, a ispao je našminkano govance.