ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Evo nekih zanimljivih knjiga o drogama, mislim da bi svi trebali da se drogiraju, posebno rukovodeći ljudi u državama onda bi svet bio mnogo lepše mesto ne bi bilo mesta mržnji ratovima i stradanju





LSD - moje problematično dete - Albert Hofman


Otac LSD-a piše o tome kako je otkrio ovu halucinogenu supstancu. Delovanje LSD-a na promenu svesti - iskustva i vizije, putovanje u svemir duše. Meksiko, susreti sa kuranderama, svete gljive, druženja sa Hakslijem, Lirijem, Jingerom. Autentično i vredno!





Džanki - Vilijam Barouz


"Džanki"  je Barouzov prvi roman, pretežno autobiografsko svedočanstvo o začaranom krugu zavisnosti, lečenja i povratku drogi, koje se i dan-danas smatra najodvažnijim i najnepristrasnijim svedočanstvom te vrste. Knjiga obrađuje skoro sve aspekte života zavisnika, od nabavljanja do korišćenja droge, izbegavanja policije, krize, boravka u zatvoru zbog posedovanja, lečenja i raznih nepodopština u koje je narkoman spreman da se upusti kako bi došao do droge (dilovanje, prostitucija...).





Rekvijem za jedan san - Hjubert Selbi


Kultni roman, verovatno svima poznat po kome je snimljen istoimeni film Darena Aronofskog





Tomaš Pjontek - Heroin



Heroin je roman o ,,veštačkim rajevima" poljskih narkomana; potresna priča o deci varšavske aristokratije, tinejdžerima iz predgrađa i nemilosrdnom dileru koji ne želi samo novac, već prvenstveno da preko heroina gospodari ljudima.
Ova opasna droga, poznata kao braonkasti anđeoski prah, u delu je prikazana i u afirmativnom, i u negativnom kontekstu. Ali iznad svih strasti i poroka stoji metafizičko pitanje: ako heroin pruža čoveku najveće moguće zadovoljstvo, zašto on nije sposoban da ostane živ i izdrži ovo vrhunsko uživanje?
Za razliku od romana ,,Trainspotting" ili ,,Deca sa stanice ZOO", koja su prvenstveno literarni dokumenti o generacijama mladih uživaoca droge, Heroin poseduje istančanu književno-umetničku vrednost koja ovaj roman svrstava u vrhunska dela savremene poljske književnosti. Naime, neobična tehnika pripovedanja (multiplikovanje naratora u prvom licu), ne samo što ,,pomera" ovaj roman ka nadrealnoj i fantastičnoj sferi, nego i omogućuje čitaocu da pročita delo ,,u jednom dahu".





Veljko Petranović - Mi, narkomani



Prvi roman mladog pisca, napisan šturim, kratkim sekvencama sadašnjice, razotkriva probleme urbanih mladih ljudi koji, nemajući nikakva očekivanja, žive od danas do sutra.


Pripovedan u prvom licu, približava se čitaocu kroz ispovednu ravan i izaziva reakcije različitih nijansi, od razumevanja do besa. Prateći glavnog junaka, koji pokušava da se izvuče iz kruga istih lica i događaja, mladi autor pokazuje i bezizlaznost i nemogućnost odabira u tužnoj slici sadašnjosti.





Ekstazi - Irvin Velš


Irvin Velš piše o izgubljenim generacijama mladih Britanaca čiji je život obeležen drogom. U Trainspotting-u je to heroin, ali vremena se menjaju i stigao je ekstazi. Velšovi junaci ne izgledaju lepo, njihovu muziku teško može da voli neko ko ima više od dvadeset pet godina, bez posla su i bez želje da ga ikada nađu, i svi su ovisni o ekstaziju. Nikada ne biste poželeli da budete kao oni, ali oni postoje i neko treba da piše o njima. Irvin Velš je preuzeo tu ulogu na sebe i radi to sjajno.







Isusov sin - Denis Džonson


Surove priče Denisa Džonsona o još jednoj izgubljenoj generaciji, potvrđuju da je zadatak pisca, kako je verovao i Skot Ficdžerald, da svedoči o svetu nemilosrdno i iskreno.

Dobar je Hofman i Barouz, Ekstazi mi se nije svideo, Rekvijem je više trip no knjiga o gudri.

Zaboravio si alfu i omegu džanki romana, "Mi djeca s kolodvora Zoo".

alfa i omega za drogiranje je valjda ova? 

To je preteča, inače tu knjigu sam našo u skromnoj biblioteci moje pokojne bake 

multi-generacijski perdurabis. evergrin.

savršeno neinteresantna tema

Хашиш опасна биљка

"Knjiga sadrži nekoliko autorskih dela o psihološkom,psihodeličnom i vizionarskim efektima i opasnostima konzumiranja hašiša:uvod Izraela Regardijea"Pokreni kamen","Farmaceutsku studiju"doktora Vineraja,"Psihologija hašiša"Alistera Kroulija,"Poema o hašišu"Šarla Bodlera i "Konzument hašiša"H.G.Ladloua."

http://esotheria.com/shop/misterije/hasis-opasna-biljka/

nisam hteo da uvrstim decu sa stanice zoo jer je to propagandni roman koji služi da decu odvrati od droge, mada je neke i privukla

Ja na primer kad sam odgledao Requiem for a dream znao sam da nikad neću biti zavisnik od heroina. Bilo koja knjiga koja se bavi drogama ne može biti ništa drugo osim "propagande", ako prikazuje drogiranje onakvim kakvo zaista jeste, jer "Drugs are bad, mmmmkay??"

A vidiš, ja kad sam u osnovnoj školi čito Djecu s kolodvora Zoo, ja sam tripovo da je gudranje mnogo dobra i zanimljiva stvar.

Procitala Decu sa Stanice Zoo (ili Djecu s kolodvora Zoo), pogledala film, pogledala Rekvijem za San i to je to.

Nalazim svedocanstva o iskustvu na drogama savrseno dosadnim, vise volem price pijanica dobrih starih...

Pa naravno da alkosi imaju zanimljivije priče, pogotovo oni malo stariji, čak imam i par dokumentovanih, sa posla. I to profesionalaca, diplomiranih, ako razumete. Ali treba čitati i o drogama, iako jeste dosadno i uglavnom nezanimljivo i repetitivno. Ili čitati ili probati sve pa sticati iskustvo

Ne znam da li se računa knjiga Vrata raja/percepcije od genijalnog Oldosa Hakslija. Nakon nje poželeo sam iskusiti meskalin no nažalost na našem području se ne može naći. A knjige o klasičnim drogama tipa heroin ( na koji je i nesrećni Krouli bio navučen ) me uopšte ne zanimaju.

Petronije

Hahah!

Ma, nije meni problem da citam o drogama (i posledicama), siroj socijalnoj slici, Mi Djeca...je veoma zanimljiva knjiga. Dosadni su licni tripovi.

Ne znam, nikad nisam bila u iskusenju da probam ista jace od trave. Kako da kazem, droge nisu moja droga izbora

Quote from: Truman on 05-06-2016, 15:38:57
Ne znam da li se računa knjiga Vrata raja/percepcije od genijalnog Oldosa Hakslija. Nakon nje poželeo sam iskusiti meskalin no nažalost na našem području se ne može naći. A knjige o klasičnim drogama tipa heroin ( na koji je i nesrećni Krouli bio navučen ) me uopšte ne zanimaju.

Haksli je smarač nije mi se svidela ta njegova knjiga. Što se tiče psihodelika, dostupan je LSD pa možeš sa njime početi
a preporučujem ti da probaš i ekstazi mada je skup sada kad nema više zarubice

Haksli je sjajan! Čitao sam svašta od njega...To je čovek koji je imao i zanimljiv život.
Ekser sam jednom probao na žurci kao klinac, totalna bezvezarija. LSD bi bilo zanimljivo probati, pogotovu što sam čitao da mikrodoze pospešuju kreativnost.

truman bio na zurkama hahaha

nego jesi zbario sta?

ko zna šta si uzeo neko bajato sranje mene je ekser kad sam ga prvi put uzeo u srednjoj školi na času totalno oduvao ogromna navala dopamina u mozak kasnije sam još par puta uzimao pa sam prestao a lsd sam jednom uzeo s tim što mi nije bio neki rad samo  sam video iskrivljeni tramvaj kako se kreće bez vozača i putnika i nije mi uopšte pospešio kreativnost

LSD su uzimali mnogi kreativni ljudi iz IT industrije i umetnosti i kažu da MIKROdoze deluju, a ne kad se nagutaš tad samo haluciniraš.

Black Swan, da, verovao ili ne pod uticajm društva sam morao da idem na žurke iako ih nisam voleo. A zbarivao nisam ništa.

Nikada nisam imala zelju da probam drogu. Izmenjeno stanje svesti me plasi. Gledam juce neki dokumentarac na CNNu sedamdesete. Skoro svaki muzicar intervjuisan je pod uticajem neke droge. I tako je manje vise sve do danas. Mozda droga utice na kreativnost, ali ja eto preispitujem koliko su onda sva ta muzika ili slike iskrene i ciste. Nekako mi sve to sada izgleda kao GMO hrana ili sportista na steroidima. Gubim postovanje prema svemu sto je stvoreno pod uticajem droga.

Da.

Ali, ja verujem da ukoliko talenat/kreativna crta ne postoje u coveku, dzabe droga. Droga ne stvara umetnika mozda samo podstice ili izbacuje na povrsinu nesto sto vec cuci u podsvesti.

Upravo tako, više puta naučno dokazano.

Eh, za koliko bismo samo divnih umetničkih dela bili uskraćeni da nije bilo supstanci!

Likvidator je živi dokaz da prekomerna upotreba ekstazija ubija želju za bilo kakvom interpukcijom:D

Inače, ako se već o drogeraškim knjigama radi, već pomenuti Haksli, kao i nepomenuti Kastanjeda, meni su najzanimljiviji. Doduše, mislim da takve knjige kvare omladinu, jerbo onda nakon svake prekomerne doze kakve hemije, krenu deca da tripuju fraktale, samsaru, onostrane svetove i tako to. Uglavnom upišani u kadi. Ali, to je već do čitaoca, a ova dva momka su probala da naučno/antropološki pristupe halucogenima, i kao pioniri te discipline, relativno su interesantni.

Od knjiga koje se bave unosom supstanci, meni su one uglavnom dosadne, pa i čitav "Kolodvor" je bio samo jedan dug, dosadan niz šmrkanja i prostitucije, bez mnogo čega interesantnog, osim kada sma bio mali. Ipak, interesantan mi je Peljevin, kojem sam se baš nedavno vratio, Booka je izdala novu knjigu, ali je on u jednoj prethodnoj, "Genraciji P" prilično interesantno izmešao neki postmodernizam, halucogene droge, društvenu kritiku i to na vrlo specifičan, gotovo psihodličan način, što mi se izuzetno dojmilo, mada akcenat knjige nije na samom unosu droge kao takve.

Spomenuo bih još i dvotomni "Drud" od Dena Simonsa... Sad, ima podeljenih mišljenja o ovom piscu, i sam sam vrlo podeljen, ali u ovoj knjizi baš detaljno opisuje živote pisaca na opijumu i laudamumu, i uz to lepo kombinuje halucogene horor efekte, vrlo elegantno, tako da čovek nikada nije siguran da li su zaista halucinacija ili deo neke nadnaravne stvarnosti.

Нашао сам пдф књиге.

http://www.skripta.info/wp-content/uploads/2016/03/Izrael-Regardije-Ha%C5%A1i%C5%A1-opasna-biljka.pdf

Jesi li proverio? Meni sa telefona pokazuje 404 not found.

Проверио сам и пре постављања, а проверио за сваки случај након твог поста, и све је у реду.
Мислим да ћеш морати са компа да пробаш.

Ok, probaću sa kompa, hvala.

Quote from: Biki on 05-06-2016, 16:39:51
Mozda droga utice na kreativnost, ali ja eto preispitujem koliko su onda sva ta muzika ili slike iskrene i ciste. Nekako mi sve to sada izgleda kao GMO hrana ili sportista na steroidima. Gubim postovanje prema svemu sto je stvoreno pod uticajem droga.

e svašta...

како иде она анегдота, Борхес пробао кокаин и ништа није осјетио, па се поставља питање на којим дрогама је тај Борхес?

Quote from: Agota on 05-06-2016, 22:58:58

Quote from: Biki on 05-06-2016, 16:39:51
Mozda droga utice na kreativnost, ali ja eto preispitujem koliko su onda sva ta muzika ili slike iskrene i ciste. Nekako mi sve to sada izgleda kao GMO hrana ili sportista na steroidima. Gubim postovanje prema svemu sto je stvoreno pod uticajem droga.

e svašta...

I ja sam pomislio da Biki nije u pravu, ali poštujem njeno pravo da mislim drugačije! Za mene su te supstance kao zlatni ključ koji otključava odaju sa blagom. Možda ih idealizujem jer ih još nisam probao.

Quote from: Аранђел Голубовић on 05-06-2016, 23:04:56
како иде она анегдота, Борхес пробао кокаин и ништа није осјетио, па се поставља питање на којим дрогама је тај Борхес?

ni ja nisam nista osetila. probala jednom malu, malesnu,bednu  crticu,  sve iz straha da se nepredoziram i umrem na mestu ...glupo dete, ili recimo, napravim neku glupost, pa  me cale  nece pustiti da izadjem naplje dokraja zivota, e, u strahu su velike oci ,za to vam ne treba kokain...

sta je bre ovo ja mislio sve streberi kad ono drogalji
nemojte da vam meču heroin u kokain nije zdravo

Kreativni ljudi, šta ćeš. Ima neka korelacija između mediokritetstva i puritanstva. Mada moram priznati da me je ovo Agotino priznanje iznenadilo.

narkomanija i umetnost

još samo recite da vam je ekipa iz lazara komarčića dijelila bobe

Droga i ljudsko ponašanje - Dr Stevan P. Petrović


Knjiga koja pomaže i deci i roditeljima koji žele da se izbore sa velikim problemom novog doba.

Њу сам читао пред бомбардовање.
Сећам се да је била хит у то време, и да су многи почели да се дрогирају мускатним (морским) орашчићима, јер је аутор књиге описивао како су мускатни орашчићи најдоступнија врста дроге која се може купити у свакој трговини, те да су мускатни ораси такође, према неким његовим подацима, најдоступнија дрога у америчким затворима, док се, као чиста супротност томе, користе по Амазонији (ако се добро сећам), где их шамани користе да опште са боговима.
И ту причу си могао да чујеш од сваког ждерача струганих морских орашчића.

Samo da pomenem knjigu "Paranoja u Las Vegasu."

Sent from my Samsung Galaxy Note Edge