ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Slobodan Škerović - vančulno opažanje i psihičke moći, unutrašnji prostori, galaktička carstva

Adrijan Sarajlija - unutrašnji prostor, seks i seksualnost

Zoran Živković - paralelni svetovi i alternativna istorija, uvrnuta seksualnost

Boban Knežević - religija i mitologija, paralelni svetovi i alternativna istorija, čovek i mašina, seks bez seksualnosti

Dragan R. Filipović - paralelni svetovi i alternativna istorija, bez seksa i bez seksualnosti

Mirjana Novaković - paralelni svetovi i alternativna istorija, unutrašnji prostori, religija i mitologija, seks i seksualnost

Quote from: Harley Quinn on 07-07-2016, 14:11:04
Dragan R. Filipović - paralelni svetovi i alternativna istorija, bez seksa i bez seksualnosti

pa ti bre ne znaš šta pričaš.
Fipa ima seriju sex-pornografskih priča; praktično sve njegovo objavljeno u Siriusu spada u ovu fazu.
Ne možeš na osnovu malog uzorka da ekstrapoliraš kompletan zaključak.

Pročitala, ali ne upamtila. Čim ne upamtila, ne važi se.  Ali, gle, imam sve na hardu, sad ću da obnovim, pa da vidimo.

verovatno je bilo neko nipodaštavanje žena u pitanju... trpanje bez konca i kraja.

Quote from: Boban on 07-07-2016, 15:08:54
verovatno je bilo neko nipodaštavanje žena u pitanju... trpanje bez konca i kraja.

Upravo.  A ja bila mlađahna i naivna, na takvo što ne obraćah pažnju... no, sad imam da kažem štošta o tome.

Najpre ovo: ja znam da su muškarci pekmezare, krhkih ega i ne tako snažnih psiholoških karakteristika u odnosu na žene, ali da li ste ti i drf stvarno na temi "Zašto ima više muškaraca nego žena u SF-u" kukali kako je urednik Sirijusa jedno vreme objavljivao priče mase nekih žena, samo zato što su erotske, i da je većina tih žena nestala u moru (ispod)prosečnosti nakon toga?  Pregledala sam sadržaj svakog Sirijusa, svih 164 brojeva, žena ima toliko malo da je to smešno. A pogotovo nepoznatih ženskih imena, a pogotovo domaćih. I, čini mi se, u svega dva ili tri broja u sadržaju preovlađuju ženska imena, sve ostalo je masovna muška dominacija, gde je u svakom trećem Sirijusu u sadržaju zastupljena jedna (do dve, tri maksimum) žena.

Ja znam da su u očaju velike oči, ali molim da se istorija ne gleda kroz njih. Nije fer prema ženama. Štaviše, imam nameru da napišem analizu zastupljenosti žena u Sirijusu i kvaliteta njihovih priča u odnosu na muške.

Elem,
od drf-a sam našla sledeće priče:

1. Svemirska bajka (zaboravih broj)
2. Tragom stare priče (broj 73)
3. Trominutni preskoci (broj 77)
4. Mašnica za Margaritinu lutku (broj 101)
5. Govnokradica (broj 135)
6. Možda sam neku propustila, a možda je drf neku pisao pod pseudonimom sa kojim nisam upoznata...

Pošto si se zakačio za kategoruju "Seks i seksualnost, evo i moje ocene za drf-a:

Dragan R. Filipović - nepotrebni seks bez seksualnosti

Priče 1., 4. i 5. ne spadaju u ovu kategoriju.

U priči broj 2. pominje se neko švalerisanje i kresanje lokalnih žena, kao da su sve odreda u tom selu radodajke i, štaviše, kao da im je to jedina zabava i uloga u selu. Priča mi se nije dopala, slaba je, da ne obrazlažem zašto.

Ti si verovatno mislio na Trominutne preskoke kad si upamtio sex-pornografiju u drf-ovim pričama, i ova priča zaista i spada u kategoriju pornografije i to samo zato što seks, tako vulgaran, banalan, opisan tako da žena ispadne i bukvalno objekat tog trpanja koje pominješ, pa još ni to nije bilo dovoljno autoru, nego je o njoj, nakon odnosa, morao da razmišlja i na tako uvredljiv način, bez trunke poštovanja, pa makar bila i najgora kurva na svetu  (upravo je spavao sa njom, kada nema ni trunke poštovanja za osobu sa kojom je upravo spavao, delio neku intimu, kakvu takvu, junak ga nema ni za sebe). Ali, pazi sad, nije samo ona radodajka (nimfomanka) već i sve njene sestre i sve jure našeg obdarenog junaka koji teslači sve sestre. I to je ok za pornografiju, ali kakve to veze ima sa osnovnom tematikom priče, a to je putovanje kroz vreme? Ok, napravljena je tu neka daleka veza sa, hm, nekim telesnim procesima u toku odnosa, trudnoćom itd. ali činjenica je da je ova priča mogla i bez seksualnih referenci i otvorenih opisa, kojih ima u 70% priče. Kada odbacimo plastične i nevešte opise nekog odnosa, koji nas uopšte ne uvlači u atmosferu i nema nikakvu posebnost, koju pornografija i te kako može da ima (ne fali joj ništa), ostaje ideja koja je dobra i to putovanje do kraja planete je zanimljivo, ali je šteta što je autor potrošio toliko slova na zaludnu pornografiju, umesto da se bavi osnovnom tematikom.

Od ranije je poznato da su drf-u ženski likovi slaba tačka, zato mu i dodelih prethodnu kategoriju. Dodelila bih je opet, jer, eto, par pornografskih priča, ispričanih na ovaj način, nije dovoljno da neko upadne u kategoriju "sex i seksualnost". Ali eto, neka bude.

I onda drf kaže da su žene prolazile zbog pornografije u Sirijusu? 

Btw, "radodajka" je drf-ov termin. Meni je mrzak.  I dosta toga govori o mestu žene u pričama.

ti to kada pomeneš, mislim, to trpanje i sve što ide uz to, žene kao niža bića i seksualni objekti... zaista zvuči kao da je nešto loše ili u najmanju ruku društveno neprihvatljivo.

 

Nije društveno neprihvatljivo, ali je loše za pisca. Bar ga ja neću čitati. Kakav je to pisac koji ne razume ženu? Nezreo, eto kakav. Koji ume da piše samo iz sopstvenih potreba? Ali čak ne ni to, hajde potrebe itd., nego što drf laže u svojoj priči. A lažeš i ti. Ne verujem da ste ikad tako razmišljali u realnim situacijama. To su vaše fantazije. Ono kako vi zamišljate pornografiju, umesto da pišete iskreno. Ali iskrenost bi podrazumevala da se pomalo i otkrijete, zar ne?

Lažni mačo meni.

hm... pisac koji ne razume jednu upadljivo manjinsku količinu žena...
Ako su žene u svetu u 98% slučajeva podređene, iskorišćavanane, zanemarivane, skrajnute... zašto ti umišljaš da je pisanje o 2% populacije zrelo, a prikazivanje stvarnog stanja loše za pisca.
Pretpostavljam da nikada nisi slušala muškarce kako pričaju o ženama kada nema žena u blizini, onda i ne možeš da sudiš o tome.

Dobro, ovo je tema o žanrovima domaće fantastike, ali svet je mnogo komplikovaniji i dublji od onoga kako ga većina (i domaćih i stranih) SF pisaca vidi. Ne znam šta je to u SF-u što isključuje ljudsku dramu, iskrenu emociju, njeno pravilno razumevanje, shvatanje uzroka i posledice, samokritike... umesto bauljanja po mraku pojavnog, površnog, pogrešno protumačenog, ega, sujete itd...  Jedino je Hrundi (da se ogradim: od onoga što sam ja čitala) uspeo da pređe tu granicu trivijalnosti i to svojom novom pričom u ZS.

Čudno je kako jedan žanr, koji se, u konačnom, bavi suštinom postojanja i pronalazi odgovore o svrsi i smislu kroz bavljenje mogućim, budućim, natprirodnim, onostranim, uglavnom ne uspeva da razume mrak i svetlo ljudske duše i emocije i poreklo ljudske (ne)sreće. Tome se samo Klark približio u Odiseji i Rami, ali čak i to je samo dobro oslikano platno, da izgleda kao realnost. Tu nas privlači cilj putovanja, kraj. U tome je magija njegovih romana. I on dobro opisuje tu ljudsku večitu potrebu za konačnom spoznajom.

Ja uvek ističem "Zapise iz podzemlja" kao genijalni psihološki roman, moj omiljeni. Zašto toga nema u SF-u? Nedavno dobih i preporuku za roman "Senke na Hadsonu", koji se bavi problematikom osmišljavanja besmislene masovne patnje koju su Jevreji proživeli u Holokaustu i koji pokušava da objasni i opiše masovno nesvesno u njima, sve sa jurnjavom za novcem, mržnjom i oprostom itd.

I uvek pominjem "Ogledalo za vampira", jer je taj roman imao potencijal da razvije dobru psihološku priču, ali je ostao na pojavnom. I smorio negde od sredine, iako ima sjajan početak. Ima tu empatije za junaka, ispravnih tumačenja njegovih motiva i osećanja, ali kao da i sam autor nije hteo da grebe dublje, pa se, na kraju, zadovoljio opisima, umesto uzrocima, mračnih junakovih stanja, želja i postupaka.

Mislim da pisac mora dobro da razume sebe i ljude oko sebe da bi se izdigao iznad trivijalnosti i površine.

Čitam juče tu drf-ovu pornografsku priču i dođe mi jasno kao dan - drf laže (u toj priči). Piše kako misli da treba, a ne kako zaista jeste. Ne sporim da ljudi uživaju u seksu na čisto fizičkom, čulnom nivou, ali ograničiti junaka isključivo na to, pa to je laž. Čak i oni koji ne misle, koji kroz život idu utabanim stazama materijalizma i ega, pa čak i oni znaju da nešto ne valja sa njima, da često nisu zadovoljni, srećni, imaju nekog crva koji ih (povremeno) grize, koji ih čini zajedljivima, hejterima, ljubomornima. Iako ne umeju ili neće da priznaju sebi da je to samo njihovo nezadovoljstvo sobom, sopstveni kompleksi i nesigurnosti, traume, strahovi...

Kad sam već kod toga, gledam juče klip o Čarliju Šinu. Bogat i slavan od detinjstva, dobar glumac, talentovan, ogrezao u heroinu i seksu sa prostitutkama, nazivao je to zabavom. A onda se oženio. Pa maltretirao Deniz Ričards. Pa razveo. Pa prsao pred kamerama. Pa obelodanio da ima HIV. Pa da svoje partnerke o tome nije informisao pre seksa. Autodestruktivan i još druge vuče u svoj mrak. Vrtlog crnila. A zašto? Pa na to pitanje je trebalo sebi da odgovori još dok je drogiranje i neumereno seksanje nazivao "zabavom". Može to da bude zabava, ali zašto? I dokle? I zašto baš to? Ja imam neke svoje teorije koje se tiču svih bogatih i slavnih, a oštećenih ili umrlih zbog autodestrukcije. A skoro svi bismo se zapitali - ali zašto? Čovek ima sve. Izgleda da nema. I dobar pisac uspešno razotkriva te i takve mehanizme funkcionisanja nesvesnog. Ne zanima me da znam koga je Čarli kresao, detalje iz njegovog braka (što su informacije koje se jedine nameću u ovo Kardašijan doba), zanima me zašto je Čarli Šin nesrećan? Zašto je pravio izbore u životu koji su, očito, vodili krahu? I šta je potrebno da bi bio srećniji? 

Nije ni čudo što SF spada u trivijalni žanr. Koliko god mi bio drag. U nekom naporu da se osmisli buduća tehnologija, svet, da se domisli onostrano, nemoguće i grandiozno, žanr je izgubio čoveka.

I 2% žena maj as. Ti vidiš ono što želiš da vidiš, a odbacuješ ono što ti ne odgovara (bilo zato što te uznemirava, bilo zato što ti urušava sliku o sebi, tvoj identitet itd.). I to radi 99% čovečanstva. S tom razlikom što si ti pisac. Mislim da je zadatak pisca da razotkrije uzrok, a ne da ga samo opiše i ostavi ga drugima na tumačenje.

"Zločin i kazna" već u samom naslovu otkriva genijalnost dela. A kada pročitaš i vidiš da se ne radi o kazni društva nad prestupnikom, već o kazni sopstva nad sobom, samospoznaji sopstvenog mraka, onda shvatiš zašto je to delo pečat čovečanstva. I da je Dostojevski pisao o sebi. Ali je prvo morao da bude hrabar za to. I iskren prema sebi. A ne da laže (sebe i svet) u svojim romanima.

Eh, da, hajde još da pomenemo i horor i Lavkrafta. Lavkraft nije bio dobar pisac. Smarač do besvesti. Ali ima ono nešto što su mnogi prepoznali u njegovim delima: sve njegove priče emituju atmosferu straha od smrti, horora duše, usamljenosti, stvarne jeze beskrajnog svemira u kojem je čovek ništavna tačka - što je zajedničko svakoj individui na planeti zemlji. Pišući iz sopstvenih strahova, ne lažući u pričama, Lavkraft opisuje sebe i svakog drugog čoveka. Zato je, iako tako loš u pisanju, i postao kultna ličnost.

Horor se u tome razlikuje od SF-a. Čovek je ipak tu ostao u centru. Bez čoveka nema horora. Čovek je recipijent i emiter straha. I eventualna trivijalnost horora (koju neki kritičari prepoznaju) mogla bi da se ogleda samo u tome što taj žanr često opisuje pojavne oblike straha, umesto da se bavi njegovim uzrocima.

Keri, Stivena Kinga je super primer bavljenja uzrokom onoga što mi nazivamo - horor. Mehanizam nastanka horora od početka do neminovnog i jedino mogućeg kraja. Od zle (a zapravo nezadovoljne, nesvesne, nelečene, besne) majke do zle (maltretirane i besne) ćerke. I taj kraj nije stvaran, jer strah se, zapravo, širi dalje, nasleđuje, on je sveprisutan i samo menja pojavne oblike. Živi život, rađa se i umire, kako to radi svaka stvar i pojava u svemiru.

Biće da sam upravo objasnila zašto je SF inferiorniji žanr od horora. 

Мени се чини да су те старије сфрј генерације своју сексуалност ослобађале уз помоћ часописа Чик, који је мушкарце тог времена саветовао на који начин то да ураде.

Хорор је остао ван утицаја науке, док се наука инфилтрирала у сф и подредила је жанр себи.
Фантастика звучи много лепше, занимљивије и живописније без префикса научна.
Како очекујеш да у нечему научном буде љубав зрело описана?
Наука не познаје љубав, а и кад је буде упознала - дефинисаће је и скучиће је у величину једне проширене реченице.

Quote from: T2 on 08-07-2016, 14:23:09
Мени се чини да су те старије сфрј генерације своју сексуалност ослобађале уз помоћ часописа Чик, који је мушкарце тог времена саветовао на који начин то да ураде.

cik uradi

Pa, o seksualnosti, kao i o sebi i drugima, uči se iz iskustva, a ne iz magazina. A onda se piše o tom iskustvu, a ne o prelistavanju magazina.