ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Plus, koliko god da ga nije briga šta njegovi čitaoci misle o njemu i priči, Darko obožava kada se o njemu priča.  O mom stilu i pričama niko nikada nije ovoliko pričao.  Ali ja sam žensko, a o ženama se ne priča (toliko).  I tu laže i skriva se. Ego kao Jupiter.  Pojavno. Čak je i vrlo težak za urednički rad. U tom smislu sam dva puta sa njim sarađivala i malo šta je Darko hteo da promeni. Ne znam da li je to zato što ne veruje tuđem sudu, ili se plaši da će ta tuđa intervencija da naruši celu piramidu, prevashodno, osećanja koja je u priču ugradio. Moguće je da ne veruje svojim čitaocima, dok mu iz priča izbija mizantropija. I onda mi to čitamo kao pretenciozno. A u stvari, svi mizantropi su prikriveni, ali razočarani, altruisti.

Šta je iza Jupitera i zašto na nebu sija kao mizantropija, a ne altruizam, o tome ne bih diskutovala.

Postoji li neki, samo neki tvoj post u kome se feminizam neće provući, HQ?

Postoji li neki tvoj post gde pišeš o temi topika, Drakuse?

Postoji, onaj koji je iznad tvog i sasvim slučajno si se umuvula između Mićinog posta i mog pitanja njemu. Svi moji postovi su na temi. Tvoji nisu, jer ti obavezno vodiš diskurs u jednu jedinu oblast koja ti odgovara.

Misliš na onaj lenji i neobjašnjeni trorečenični komentar bez interpunkcije nakon pitanja? Onaj nejasan komentar u kojem pominješ "udaljenost" od likova i "neostrašćenost", onda kada su likovi vrlo živi, ostrašćeni i ljudski? Onaj u kom nisi obrazložio kakav eksperiment posmatraš i zašto se "tako osećaš"? Taj komentar?

Izvini, zanemarila sam ga. Izgledao mi je nezrelo i neimaginativno. Plus, od ovog trenutka si na ignoru. Nemam strpljenja za decu kada se bavim ozbiljnim analizama.

QuoteŠta ti nedostaje kada je Simulakrum u pitanju. To jest, ne vidim kako je udaljenost od posmatranih likova promenila osećaj koji priča izaziva.
Meni je taj neostrašćeni pristup čak i ulepšao delo jer se zaista osećam kao neko ko posmatra eksperiment.

Ugovor koji pisac fantastične književnosti i ja kao čitalac sklapamo je mnogo složeniji od ugovora koju pisac "realistične književnosti" treba da potpiše. ,,Simulakrum" ima mnoštvo problema koji potiču od nedovoljno jasnog stava pisca šta treba tekst da bude. On osciluje od neke bulgakovljevske satire, preko dikovskog preispitivanja stanja svesti u nekom kvazi SF-u, loše imitacije ranosovjetske naučne fantastike, koja se postepeno pretvara u grotesku, da bi se sve pretvorilo u nešto što po tonu ponajpre liči na neke pompezne rane Krležine drame, kao što je, na primer, Kristifor Kolumbo. Možda je piscu jasno, ali meni kao čitaocu nikako nije jasno u kom tonu da čitam tekst. Ne dolazi do suspenzije neverice. Nemam zašta da se uhvatim. I dolazi do onoga što je, po meni, pogubno za svaki fantastični tekst – s obzirom na to da pisac nije ustanovio okvire u kojima se krećemo, svako razrešenje je jednako moguće, jednako verovatno, jednako udaljeno od mene kao čitaoca. Ova priča, jednostavno, sa mnom nije upostavila kontakt. Ovo, po meni, nije dobro.

Da ne ispadne sada da branim Darkovu pricu, samo mislim da je vredna ozbiljne diskusije (makar i ako je diskutujem sama sa sobom   ).

Ja vrlo cesto pricu citam kroz prizmu piscevog pogleda na svet. Sta ce mi potvrda onoga sto ja vidim i osecam, hocu da upoznam druge ljude i svetove, sto je i prvi razlog zasto volim da citam naucnu fantastiku.

Pisac ne mora da ispuni moja ocekivanja i kriterijume, ne mora da uspostavlja ugovor sa mnom, ne mora cak ni da mi se obraca, tj. nije mi krivo ako u njegovoj prici nisam ja najbitnija. Cesce zelim da voajerisem piscev svet, da upoznam intimu pisca i tako prosirim svoje znanje o ljudima i svetu.

To sto nema vidljivog okvira price, sto nas prica vozi od podsecanja, i to dobrog, na jednog do drugog autora, kao kroz istoriju SF-a, mene ne zbunjuje jer teren mi je poznat, znam da je autor citao isto sto i ja, u istim smo SF okvirima, pa imam poverenja u njegovu voznju.

Jos nesto - ako je ovde tema mozda besmisao svih stvari kojih se na zemlji drzimo kao dokaz smisla, onda ne cudi sto nam pisac ne ostavlja mogucnost da se za nesto uhvatimo - sama fizicka forma, struktura price podseca nas na taj besmisao, a u prazno se prica i zavrsava, sto je meni genijalno. Ponekad zaista ne postoji nista, pogotovo u kosmickim razmerama.

Svako čitanje, baš kao i svako pisanje, u svakom slučaju je krajnje subjektivan čin, te je stoga mogućnost različitih čitanja sasvim moguća.


Ja ne sporim određene kvalitete ovog teksta, ali zbog veštine i sposobnosti autora očekivanja su veća nego što bi to bila od nekog jednostavnog, pravolinijskog teksta. Moje je mišljenje da ovo nije put kojim treba ići - slobodna asocijativnost nije bila namera autora. On od svog idealnog čitaoca traži više nego što je praćenje pojedinačnih aluzija, slobodne reminiscencije. Pisac pokušava da kreira složenu, kompleksnu strukturu, a moj problem sa pričom je u tome što mi ona sve vreme izmiče, jer se pisac, u suštini, ne drži konvencija koje sam uspostavlja. One povremeno odlaze do granica banalnog, kao što je nabrajanje putnika svemirskog broda, koji deluju kao karikature iz neke rane sovjetske naučne fantastike, iz čega pisac prelazi u neko nekontrolisano poigravanje sa avangardnom, brutalnom prozom, punom kvazi-humorističnih igri reči, na kojoj bi mu pozavideli signalisti, a onda se u postmodernističkom maniru pojavljuje se sveznajući pripovedač koji elegantno raspliće konce priče. Šta je, kao čitalac, imam od toga? Svet u kome nisu uspostavljeni kriterijumi, svet u kome se sve može dogoditi, mogu postojati u nekoj vrsti proze. Ima avangardnih priča iz dvadesetih godina u kojima mogu uživati a koje ruše sve postulate koje sam naveo. Ali ovo nije takva priča. Ovde pisac gradi konstrukciju i želi nešto da poruči tom konstrukcijom. A to do mene ne dopire zbog pluralizma mogućnosti koje su ostavljene, zbog pretencioznosti koja naprosto izbija iz celog teksta i koja mi nimalo ne prija.


Opet, kažem, ovo je samo moje čitanje i ne pretendujem da ne može biti i drugih. Samo navodim šta je meni smetalo tokom čitanja.

Quote from: Mica Milovanovic on 14-07-2016, 12:23:56
Svako čitanje, baš kao i svako pisanje, u svakom slučaju je krajnje subjektivan čin, te je stoga mogućnost različitih čitanja sasvim moguća.

Naravno.

Mićo, mnogo zahvaljuem na mišljenju o "Semaforima"; sujetu sam stavio na dijetu i stegao joj kaiš, pa takva lepa mišljenja prebacujem na motivaciju, da se sladi.

Uzgred, sve opaske su usvojene, ali prekasno su došle. Naime, Semafori su napisani 2011-te i sve ovo vreme nisu napuštali HDD, ali usput su pomalo lickani i glancani.   

Свиђа ми се Суџумова прича.

Испричана од стране астрала астронома Ђовани Вирђинио Скијапарелија (стварног лика који је 1877. године уочио канале на Марсу), ова прича већ на самом почетку има за мене заразну постмортем с оне стране видљивог привлачност.
Даље пратимо прву људску експедицију на Марс, и како бродски дани одмичу тако кроз дешавања записана у бродском дневнику добијамо увид у понашање и поступке посаде које је сјајно описано у виду ублаженијег Event Horizont лудила које завлада међу њима.
На крају свега имамо обрт над којим се ваља добро замислити, и у коме долази потпуно до изражаја антиматеријалистички и антиконзумерски Да сам знао шта ме чека у смрти и после смрти не бих се за живота толико трудио став изречен од стране Скијапарелијевог астрала.

Још неке занимљиве ствари које желим да издвојим из приче су термин метаинтернет којим би се модерним речником могла назвати Акаша; за похвалу је десет добро описаних чланова посаде, где је аутор фино обратио пажњу на њихове личне, културолошке и религиозне утицаје и разлике; такође је кроз пример Велсове инвазије Марсоваца по мени веома добро примећена Холивудска геген елијен пропаганда вођена против ванземаљаца који бивају представљени као чудовишта односно наказе еволуције, чиме се међу Земљанима шири страх од изванземаљаца, што са друге стране резултира наводном појавом разних тајних Мажестик 12 група које своје планове остварују користећи и Реганове Ратове звезда и најновије Блу бим пројекте, као и смишљено пласиране приче о ванземаљској инвазији Земље: јако је занимљива хипотеза о томе да су душевне болести изазване реинкарнацијама; те мени лично одлично пецкање Кларка и Кјубрика за Одисеју 2001.
Једино се са писцем не би сложио око Хокинга, јер посматрајући кармички принцип, Хокинг би овакав садашњи живот имао захвалити силним почињеним неделима у прошлом животу (прошлим животима), што га опет не спречава да и у овом животу наставља да својим теоријама обмањује човечанство.

Мени је прича одлично легла, али морам да нагласим да се она сигурно неће свидети љубитељима лимунадица, но као што и сам писац каже: Таваница, господо, ваше је дно... илити боље речено - од симулакрума нема даље куме.

Pa čuj, možda nas Darko sve zeza. Možda je ovo je jedna genijalna parodija na SF skrivena u redove naizgled normalne priče. Ništa mu ja ne bih verovala nakon što se pojavio posle čak nekoliko meseci da prekori one za koje misli da mu se svete. 

Веома могуће, јер су уочљиве прозивке Велса, Кларка, Кјубрика, а доводе се у питање и комплетне научне поставке о свету коме припадамо.
Да је метаинтернет детаљније описан, можда би и ова прича могла да се сврста у домаћа сф дела са окултним и езотеријским у шта Акаша (метаинтернет) свакако спада.

Pa da + ako uzmemo u obzir da on često i ne piše žanrovski određeno, tj. često govori protiv žanra, situacija postaje sve čudnija. 

Robert Dauni, kažem ja.

Да ли је могуће прочитати још неку његову причу?
Има ли још нешто објављено или што се може наћи по нету?

Ima na radionicama njegovih priča... Pretraži forum.

Inače, Darko strogo bira svoje izdavače. 

Quote from: T2 on 15-07-2016, 02:12:39
Још неке занимљиве ствари које желим да издвојим из приче су термин метаинтернет којим би се модерним речником могла назвати Акаша;

Da, da.  Ja ne znam da li Darko do nekih stvari dolazi intuitivno ili je stvarno toliko obrazovan, ali meni, recimo, ne bi palo na pamet da povežem metainternet iz njegove priče sa Akašom. Ali, sudeći po onome što sam iščitala sada o Akaši, to je to, pa sad ostaje samo da se pitam da li je pisac kao inspiraciju imao Akašu ili je pojam "metainternet" intuitivno osmislio i tako nazvao. Obe mogućnosti su mi podjednako intrigantne, samo što ova druga nagoveštava da Darko ima više talenta za SF nego mnogi od nas ovde, iako ne piše SF primarno.  Svaka čast na uočenoj povezanosti, pošto ja nisam upućena toliko - mogao bi da mi pojasniš?

Хвала ти на одговорима.
Ова прича има потребну дубину, па ћу зато прочитати и остаатак на форуму. 

Ти си добро увидела психологију ликова, а на то могу да додам да се сваки од њих може и посебно обрадити по религиозним или култоролошким утицајама.

Ово за термин метаинтернет ме је баш копкало јер нисам до сада чуо за такав термин употребљен у езотеријском смислу, па сам потражио по нету и наишао на термин мета-интернет али у неком небитном контексту.
Нисам истраживао да ли је термин метаинтернет (у било ком свом контексту) коришћен до сада у СФ литератури, и то би било занимљиво проверити, мада ми је јасно да је Суџум термин метаинтернет конструисао као модерну реч за Акашу.
Ко зна, можда Суџум испадне иноватор и можда његов термин  метаинтернет буде био примењиван и ван ове приче, што би ми свакако било драго, јер заиста нисам чуо прикладнији модерни термин којим се описује Акаша. 

Чини ми се да Суџум прати и модерне научне токове, па на његову причу утицаја имају и овакве новије научне теорије:

QuoteKako ističe Nik Bostrom, filozof i profesor na Oksford Univerzitetu, scenario koji se odigrao u filmu "Matrkis" zapravo bi mogao da bude realnost.
- Umesto mozga koji se hrani senzorima iz simulatora, naši mozgovi su zapravo deo simulacije. Mogao bi da postoji jedan veliki računarski program koji simulira sve, uključujući i ljudske mozgove sve do neurona i sinapsi - kaže on.

Pa Matrix i Event Horizon su mu svakako bili inspiracija. 

Ne čuh ni ja za pojam metainternet. A šta je Akaša?

Описи лудила на броду су су тотално луди, лудило у лудилу, Коначни Хоризонт, а крај у Матрикс стилу, одличан спој.

Акаша би најкраће била невидљиво информационо поље Земље.
По другим тумачењима - четврта димензија у којој се налазе сви астрали једне душе која се није вазнела у шесту димензију.
По томе, у четвртој димензији се налазе сва знања откривена и неоткривена, а приступ у у четврту димензију је могућ и живима ако употребе одређене ритуале, па се у окултно-езотеријским круговима говорило да су теозофи савладали начин уласка у четврту димензију, као да је из четврте димензије и Никола Тесла узимао своје проналаске (за које је и сам говорио да му се просто материјализују пред очима пре него започне рад на њима).
Значи за разлику од спиритиста који информације из четврте димензије извлаче тако што сами не ступају у њу, већ то раде преко посредника које зазивају тј. путем духава односно астрала који обитавају у четвртој димензији, теозофи и људи блиски теозофији су информације из четврте димензије извлачили тако што су у њу ступали сами, без икаквих посредника из четврте димензије.

Јел чуо неко други за термин метаинтернет?

T2: Domaći pisac koji bi ti se mogao dopasti je Vojislav Stojković. Njegova dva romana Summa cum laude i Dokaz se bave tematikom koja te interesuje.
Ima još puno domaćih SF romana koji se bave tom tematikom, ali zaista ne bih mogao nikome da ih preporučim.

Хвала Мићо, сигурно ћу прочитати романе које си ми предложио.
Читао сам до сада нека наша новија дела која су базирана на Нибиру или 2012- промена свести феноменима, али не бих ни ја то препоручивао, пре свега због лоших квалитета самих дела што је произашло из нестручности тих писаца да обраде тему којом се баве, јер су теми приступили крајње шарлатански, са жељом да се и они окористе на таласу шпекулација које су биле повезиване са 21.12.2012.

imam kolegicu koja je pisac
ali samo jednu fantasticnu pricu ima

jel zakonito bez njezinog znanja poslati u neku zbirku
prica je vec negdje objavljena i ima je na nekom blogu

Nije zakonito.

QuoteАкаша би најкраће била невидљиво информационо поље Земље.

Dakle, i u Darkovoj SF priči ima elemenata ezoterijskog... i to je objavljeno u ZS. Sjajno. 

A šta je šesta dimenzija? I gde je peta? 

Има, има, а знак Сагите је увек имао добре приче, само критеријуми публике нису исти за сваку причу, што је сасвим нормално.

Можда нам о осталим димензијама нешто више открије Дарко Суџум у некој својој новој причи? 

Iskrena da budem, mislim da je Darko slučajno ubo i četvrtu (dimenziju). 

Хаха, не верујем, сувише је добро описано, али би свакако било добро да се Хрунди придружи. 

Свакако, остаје нам и термин метаинтернет са којим се ваља позабавити.

Ma Hrundi bi došao samo da nas napuca da smo mu se eventualno svetili. I to posle tri meseca.  Ovako, pošto smo ga nahvalili, nisam sigurna da će još malo da nam priča o metainternetu. Za tri godine ga već vidim kako se, kao Živković, brani da ne piše fantastiku, a kamoli ezoteriju.  Mada je to tako opisao (metainternet) i iskoristio u priči, da bi o njemu mogao da piše zasebnu priču...

Quote from: Stipan on 15-07-2016, 19:57:19
Nije zakonito.

razgovarao sam s njom i nema nista protiv

To naravno menja stvar u potpunosti.

objavljivala je svuda...od indije do danske...a na pola natjecaja nije sudjelovala
jer je uvijek neko drugi prijavi

Koja je tema njene priče? Čime se bavi?

narodni folklor ima 3-4 stranice...

Samo da zabelezim da je Darko sam osmislio termin "metainternet" koji se pominje u njegovoj prici u ZS21.

Plus, neko je primetio da mu prica podseca na zezanje na temu Jedne ugasene zvezde. 

Retko inteligentan pisac.

Edit: izvinjavam se ostalim autorima sto ih ne komentarisem, nisam jos dosla do broja.

Kada u gugl ukucaš "metainternet" dobiješ 26000 odgovora od koji su mnogi stariji od deset godina.

Mislila sam na koncept osmišljen u priči. Tako sam ga i pitala.

Vizuelno mi je ovaj broj baš ugodan za oko, sav taj kolor i uopšte kako je sve to urađeno.
Vidim da je dobar deo posvećen Bredberiju, što je svakako, što bi kladioničari rekli ,,sigurica''.
Iscrpniji komentari o pričama kad ih pročitam, naravno. Džekovog Gosn.Pačulija sam čitao i pre ovog broja, i skroz mi je bila dobra i simpatična priča. Sad ne znam koja je ovo verzija i koliko je čega popravljano ili menjano u priči, ali verujem da će je biti uživanje ponovo pročitati. U Hrundijevo i Veronikino pisanje generalno imam poverenja, na osnovu onog što sam do sada pročitao od njih, no videćemo naravno, kada se sve pročita za koju ocenu su ove priče.

MUOV PEČAT-Kratka priča, koja ima uspona i padova, u njoj se vidi i talenat i kreativnost, ali i neiskustvo. Kako se približava kraju, nekako sve više pada. No ne mislim da je to sad ne znam kako strašno i za kakvu oštru kritiku, niti da će time ZS izgubiti čitaoce. Ima tu štofa, samo treba raditi. Na kraju i dobri sportisti greše pre nego se ustale, ali da bi se mogli ustaliti, moraju biti gurnuti u arenu da se čeliče. Treba istrpeti i greške, nekada, vredi za budućnost. Milici bi preporučio ( ako čita ovaj topik, ili joj neko ko čita isti prenese) da pogleda književne radionice ovog foruma, pogotovu onu najbolju, iz 2011g, sigurno bi joj koristilo. Kao i da uzme učešća u novom ciklusu Radionice ( ako je bude).
UVIJEK NEDJELJOM-U ovoj priči se vidi pečat iskusnog autora, Veronika Santo znalački vodi priču, poigravanje vremensko prostornim vlastitim mikrosvetom, i psihološkim igricama u kome su oboje nekako istovremeno i predator i žrtva. Tehnički apsolutno korektna ispričana priča, jedina mi je zamerka taj ,,ljubavni'' odnos, nekako mi likovi i njihova psiha nisu baš u potpunosti zadovoljili zahteve priče, fali mi tu više finesa i istančanosti. No, dobro, to je već stvar ukusa.
Malo kasnije i o dve priče naših radioničara  .

SEMAFORI GOSPODINA PAČULIJA-Meni je ovo najbolja Sašina priča. Ima sve ono dobro što krasi njegovo pisanje-osećaj za pripovedanje, humor/šeretluk, ironiju, emocije, i sve to dobro začinjeno fantastičnim. Pa onaj deo kad se junak na pešačkom pred semaforom, naočigled putnika iz busa,  hvata za ....., da bi zaustavio vreme...pa ko bi se toga dosetio? A opet, ima u priči i tuge i bola-ono pismo pred kraj priče me skroz raznežilo. Priča napisana sa dušom. Volim fantastiku u koju su uključene i emocije, jer je to ljudski. Kao što je ljudski i ono što Saša opisuje u priči-nije sve crno belo, u svakom od nas ima mnogo nijansi. Umemo biti kao anđeli prema nekome, a bogami umemo nekad biti i kao onaj ker što ga junak tera iz sebe i zatuče...
SIMULAKRUM-Ovo je opet skroz drugačija priča. Sviđa mi se konstrukcija Darkovih rečenica, ponekad baš zabljesne. Nekad u temi i meandrira, krivuda, nisam siguran da li slučajno ili namerno, što kaže Mica Milovanovic, izgleda kao da nekad ne može da se odluči u kom pravcu ići, kao da odluta od teme, ali meni to krivudanje nije smetalo. Tema nije nova, ali on ume pisati o njoj da to ne izgleda kao već viđeno. Strah od smrti-čini mi se ovde nije predstavljen kao najveći strah; zapravo je to strah od ,,sadržaja'' smrti-beskonačne praznine, čini se da bi taj strah izbledeo kada bi ljudski um mogao pojmiti da može postojati drugačiji sadržaj kraja fizičkog postojanja. Možda neki vid nastavka u virtuelnom postojanju?


Na kraju, ne znam koliko je priča stiglo, ali ovaj izbor čini mi se jako dobar-pogotovo što se tiče Sašine i Darkove priče. Dva autora prilično različita po stilu, motivima u priči, izrazu, senzibilitetu, a opet, u priči i jednog i drugog uživao sam podjednako. Mislim da je ta raznolikost dobar urednički pristup.


Eto toliko od mene, nadam se da će u sledećem broju biti još više domaćih priča.

sasin semafor je sjajna priča
stil je nevjerojatno dobar i svidja mi se...radnja tece...ma sta tece...kao nijagara...
komicni...eroticni...misteriozni dijelovi se smjenjuju velikom brzinom
malo me podsjeti na ovaj novi vc strip napoleon

ko je sasa? ima li ga na forumu

Džek.

Nema bolje motivacije od ove. Jako, jako mi je drago da vam se dopadaju Semafori. Ovo ne govori sujeta, nego neki pod - proces ponosa koji oslobađa.
Hvala.

I kada smo već tu, tj, moja novela i ja, dajem sebi za pravo da kao autor kažem koju o tome.
Priča je napisana na zamaku leta 2011 godine (ako me pamćenje ne vara, moguće je da beše i 2010-ta), nakon izlaska zbirke - Anđeli na kocki šećera - izdavača Tardis.
Pisana na Sony Vaio dual koru koji mi je poslušno predeo u krilu neke podstanarske terase na Telepu. Koliko se sećam, napisana je za tri dana, prosek tri sata dnevno.

Od tada mi smrdi na hdd, nikome je nisam slao, ali sam dosta radio na njoj. Po sugestijama čoveka koji se nekada bavio lektorisanjem, ali ne i uređivanjem. Prvobitni oblik (onaj sa Telepske terase) je imao cca 3000 karaktera pride, naviše psovki i ružnih iskaza. Samo meni bliski ljudi su je pročitali, ali niko od njih nije imao volje, ili hrabrosti (neka mi oproste oni koje sam zaboravio, ali sumnjam da sam) da mi ukaže na te kamenje i stene u cipeli.

Bobanu je poslata osma verzija priče, a sada bih najradije odradio i desetu. Ali sada je kasno, gotovo i finito.

Dakle, priča beše na mom hdd godinama, i malo je falilo da je obrišem for gud. Nisam iz razloga što sam imao nameru da je proširim u roman, ali ja nisam Stiven King da punim svoje pokušaje kao balon, a sve što sam imao da kažem, rekao sam u njojzi. Jednostavno, nisam imao potrebu da je širim, lomio sam se između komercijale (da napokon imam svoj roman) i savesti (sve si napisao šta je trebalo).

Ipak, "ništa ne košta da mladu našminkam za udaju" bi jače. Iskreno, mislio sam da će mi se priča vratiti sa komentarom da ne valja ni onoj stvari, da je nmnogo patetična, da mi je pripovedanje iz prvog lica previše klošarsko, intimno i prizemno, da će čitaoci pomisliti da pišem neku psihoterapiju - autobiografiju i sl.

Opet, ne bi ti čitaoci omašili. Kontam, svako od nas ponekad pomisli "e da mi je vratit vreme unazad" a to je mnogo izraubovana kolektivna želja.
Bajpasovao sam tu želju premisom "e da mi je zaustaviti vreme onoliko koliko hoću, ono što beše neka ostane, idemo dalje ali valjao bi neki predah" 
I tu se završava sva interakcija moje podsvesti sa pričom. Ostalo je fiktivna drama sa fiktivnim protagonistom, tj, antagonistom, može moj junak da bude i jedno i drugo. Stvar je do čitaoca kako će ga gledati.
Ja ga gledam, dan danas, kao mentalnog slabića koji nije imao drugi izlaz nego da ispadne džek.

Moj najveći uspeh, ili ponos, je taj što sam tog idiota prikazao kao malog čoveka pred enornim izazovima. Isto tako, hepi end koji je jako tužan. Nisam verovao da je to moguće. Tek nakon toliko godina vidim da jeste.

Jedino što žalim je što sam tu ideju iskoristio prerano, moglo je to mnogo bolje. A opet, da li bi? Šta je spisateljsko iskustvo? Bolje oblikovanje bajatog testa? Nije. Pokušao sam. Isto ili gore ispadne.
Sve u svemu, univerzum Pačulija i njegove - Agencije za temporalno posredovanje - je gotovo. Do daljnjeg, a posle, videćemo.

Nikada ne treba da žališ da si protraćio neku dobru ideju. Na kraju će biti da imaš mnogo više ideja nego što možeš da napišeš. Traćimo samo vreme mrcvareći određene ideje preko svake mere. Novela je objavljena... okreni se od nje i kreni dalje.

Naravno. Samo sam razmišljao, tek da zucnem koju. 

i naravno otreznjenje sa sljedecom pricom milicin mu
ko sto gdje kada kako zasto veoma siriuisicna prica...a vidim tu je i gospodja santo...
ocito sam se beze ponadao da ce mi se sve price dopasti

zar ne bi bilo neprirodno da ti se sve priče dopadnu?

problem je sto mi se price zenskog roda ne svide niti zapamtim kako se zovu niti ostane ista nakon citanja...
a vidim da su fino pisane...sve to stoji ali sadrzaj mi izmice kao i poenta

Quote from: Black swan on 17-09-2016, 13:29:37
problem je sto mi se price zenskog roda ne svide niti zapamtim kako se zovu niti ostane ista nakon citanja...
a vidim da su fino pisane...sve to stoji ali sadrzaj mi izmice kao i poenta

Cekaj, kako mislis zenskog roda? Napisane rukom spisateljice ili da radnju u prici vodi zenski lik? Sto od toga, a da se tice zenskog roda, ne valja u pricama? Ovo je toliko zbunjola komentar, narocito ako znamo da i muskarci pisu iz pozicije zena, jedanko uspijesno kao sto se i zene spisateljice koriste muskim likovima u pripovijedanju.