ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

BOLJI ŽIVOT 1987-1989 FANZIN ( SKCNS)

Moj prvi kontakt sa fanzinima, ako ne računam fanzine tadašnjeg novosadskog Explosive fan kluba koji su bili više katalozi kaseta i ploča za presnimavanje a manje fanzini u tom smislu reči, se desio negde 1990. godine, kada sam se dokopao kragujevačkog fanzina Innocence ( ili se možda zvao Innocent, nisam ni sam više siguran ) koji se uglavnom bavio metal muzikom, i zahvaljući kome sam video najavu za KG koncert slovenačkih Epidemic Zone i domaćih kragujevačkih KBO.                                                         
Nakon toga su kroz moje ruke prošle gomile stranih i domaćih fanzina, od kojih su neki, poput War Pigsa, Tri drugara, Kontrapunkta...bili zaista sadržajni, originalni i jako kvalitetni.
Međutim, svih tih godina se, u svetu fanzina, kao legendarno provlačilo ime  Bolji Život koji više nije izlazio.
Pokušavao sam nekako da dođem do neke od kopija Boljeg Života, no svi moji pokušaji su se završavali neuspehom, tako da sam o tom fanzinu imao prilike samo da slušam ili ponešto da pročitam, a sve što sam čuo i pročitao o njemu su bile reči hvale jer Bolji Život je važio za jedan od najboljih fanzina koji je izlazio u nekadašnjoj SFRJ.
Verovatno da nikada ne bih ni pročitao sve brojeve tog fanzina da nije ljudi koji su spojili sva 4 broja Boljeg Života ( + materijal za peti broj koji nikada nije objavljen) u knjigu od 164 stranica A4 formata objavljenu pod okriljem SKC Novi Sad.
Ovaj potez zaslužuje pohvale, jer kada sam konačno dobio priliku da pročitam Bolji Život – shvatio sam zašto je taj fanzin bio legendaran u SFRJ i zašto na koricama stoji opis koji glasi "novosadska punk lektira".
Na samom početku je data uvodna reč, a zatim su, iz današnje tačke gledišta, o fanzinu pisali njegovi autori, kao i nekadašnji fanzinaši: Dejan Šunjka, Dario Adamić (rip-off lik, ispaljivač), Marko Korać....
Nakon uvodnih reči, podsećanja i impresija sledi celokupan serijal fanzina Bolji Život. 
Iz BŽ opusa koji se bavi strancima bih izdvojio intervjue sa R.K.L., Spermbirds, Oi Polloi, Circle Jerks, Adrenalin O.D., Heresy, D.O.A., kao i infose sa austrijske i grčke scene, a od tadašnjih jugoslovena bih spomenuo bendove Kud Idijoti, Vrisak Generacije, Strelnikoff, Polska Malca, Patareni, Židovska Nacija, Thrashagain, infose o NS i ZG sceni, kao i info tada novoosnovanog Atheist Rap-a.
U BŽ je bila i gomila recenzija demo snimaka, zvaničnih izdanja, kompilacija, fanzina i svirki pa ću se upravo osvrnuti na recenzije svirki i fanzina.
Bilo mi je extra da čitam prikaze sa novosadskih svirki, jer sam kao klinac bio na par festivala koji su se održavali u NS-u, i jako je zanimljivo pročitati kako je Vrisak Generacije lagano menjao svoj zvuk od grubog GBH/BGK stila ka melodičnijem, kako je Obojeni Program razvaljivao kao trojka bez gitare i kako je Annathema, zbog ugovora za izdavanje ploče sa Panonijom Koncert, prelazila iz speed metala u mekšu heavy varijantu.
Sve mi je to bilo zanimljivo jer sam pomenute bendove u to vreme i slušao, a Annathemu kasnije i gledao ( između ostalog i na njihovom poslednjem nastupu pred raspad, kada je Gaga iz Vriska menjao Francuza ).
Što se recenzija fanzina tiče, ono što me je vratilo u prošlost su prikazi Gvidovog fanzina 24 časa, Žugićevog fanzina Clockwork Novi Sad i Radanovog fanzina Delirijum.
Od sva tri navedena sam imao prilike da čitam samo 24 časa, no ova tri čoveka ( Gvido Obradović, Voja Žugić i Dragan Radanović ) su se pored fanzinaštva bavili i izdavaštvom pa su sva trojica, sa svojim izdavačkim kućama, ostavili neizbrisiv trag na nezavisnoj izdavačkoj sceni stare Jugoslavije i Srbije.                                                                       
Da bih potkrepio ovu tvrdnju podsetiću na neka od izdanja Gvidove izdavačke kuće "No Time To Be Wasted Records": Crist 7" EP; Tito Nikad Više ( sjajan kompilacijski LP na kome su se našli Overdose, Dead Ideas, Brainstorm, Destilacija Mozga, Urgh, Pogibija...); Brainstorm/Battle Of Disarm split LP; Brainstorm – "Milošević is dead" LP; 2 Minuta Mržnje 7" EP; Distress 7" EP; Solunski Front 7" EP;
zatim na neka od izdanja Žugićeve izdavačke kuće "Start Today Records": Epidemic Zone - "Touch Against Normality" 7" singl; KBO! – "Pozovi 93" LP; Dead Ideas – "Welcome To The Abyss" 7" EP;
i na kraju ću spomenti dva izdanja Radanovog "Delirium Recordsa" – Robna Kuća 7" EP i Pokvarena Mašta 7" singl.                                                                 
Eto, čitajući Bolji Život i pišući njegov prikaz sam se vratio u prošlost, kada nije bilo moguće da se sa dva klika mišem sazna sve ono što te zanima i interesuje a vezano je za muziku i izdavaštvo, nego su se stvari saznavale drugim kanalima kao što su bila pisma, fiksni telefoni ili varijanta "od uva do uva".                                                                             
Na kraju bih preporučio mlađoj generaciji da makar pročita Bolji Život i da proba da oseti duh jednog prošlog vremena.    

Т2                                                                             

NOVOSADSKA PUNK VERZIJA Vol. 3 1978-2013 ( SKCNS )

Knjiga "Novosadska Punk verzija" je 2014. godine doživela svoje treće dopunjeno izdanje, što je svakako jedan lep uspeh vredan svake pohvale i pažnje.
Ako bih trebao da upoređujem ovu knjigu sa nekom drugom knjigom, onda bi najpribližnije poređenje moglo da se izvrši sa "Punk u YU 1980-90.", koju su priredili Dragan Pavlov i Dejan Šunjka, a koja je izašla početkom devedesetih godina prošlog veka.
U suštini, prvi i jedini razlog za upoređivanje "Novosadske Punk verzije" sa "Punk u YU", ako izuzmemo da se obe knjige bave punk/hc istorijatom i tematikom, leži u tome da su te dve knjige jedine koje se kod nas uopšte bave domaćom punk/hc antologijom.
"Punk u YU" se bavila punk/hc scenom stare Jugoslavije i temeljila se na izveštajima sa scena iz gradova SFRJ u kojima je bilo punk/hc dešavanja, kao i na infosima punk/hc bendova i fanzina, a sve izveštaje i infose su priređivačima knjige slali aktivisti sa scena, urednici fanzina i članovi bendova koji su se našli u knjizi.
"Novosadsku Punk verziju" potpisuju Sava i Zgro, koji svoja sećanja, doživljaje i iskustva pretaču u knigu o novosadskoj punk/hc sceni, a kroz knjigu se provlače i sećanja na određene periode koje nam pričaju članovi NS bendova koji su zastupljeni u njoj.
deja vodilja za obe knjige je sigurno bila ista – otrgnuti od zaborava deo života koji su određeni ljudi sa svojim bendovima (ili sa nekom svojom drugom delatnošću) posvetili, ili još uvek posvećuju, punk/hc muzici i pokretu i sve te događaje spakovati na jedno mesto odnosno dokumentovati u knjizi.
Obzirom da sam pročitao obe knjige, mogu da kažem da je su njihovi autori u svojim naumima uspeli, a svako dalje upoređivanje ovih knjiga bilo bi neumesno i nepotrebno jer je reč o različitim vremenima u kojima su se knjige pojavile.
No moram da priznam da se već na prvi pogled vidi da je "Novosadska Punk verzija" obimnija, a nakon čitanja se jasno može zaključiti da je sadržajnija i detaljnija od "Punk u YU".
"Novosadska Punk verzija vol. 3" je ispričana na 292 stranice i obiluje gomilom fotki bendova, pojedinaca, omota izdanja, plakata sa svirki, flyera i naslovnih stranica fanzina. Opšte je poznato da je Novi Sad imao jaku scenu na kojoj su punk i hardcore vrlo brzo zaživeli, pa je u ovoj knjizi cela ta NS punk/hc priča hronološki veoma dobro ispričana i predstavljena čitaocima.
Neke od novosadskih punk/hc bendova sam slušao, neke gledao uživo, za neke sam samo čuo, a sa nekima sam se prvi put sreo na stranicama "Novosadske Punk verzije".
Ne bih da nabrajam sve bendove iz knjige jer ih zaista ima mnogo, ali ću se, u narednim redovima, svakako osvrnuti na određene grupe koje su predstavljene u knjizi a čiji uticaj izlazi iz lokalnih novosadskih okvira.
Kraj sedamdesetih i početak osamdesetih godina prošlog veka je rezervisan za jedne od pionira punka tj. Pekinšku Patku, kao i za niz manje poznatih punk bendova koji su uticali na lokalnu scenu a čije su biografije obrađene u knjizi.
Sredinom i krajem osamdesetih godina su dominantni 2 Minuta Mržnje (čiji širi uticaj je nemerljiv, što se lepo vidi na primeru kada im Gvido Obradović 1995. godine izdaje vinilni 7" "Došao je kraj" iako tada odavno nisu postojali) i Vrisak Generacije.
Oba ova benda su imala grublji, čvršći, više hardcore zvuk od NS grupa koje su im predhodile...
Naravno, uz 2MM i VG toga vremena moram da pomenem i Ritam Nereda koji su pičili Oi! punk street priču i koji su, po meni, kvalitativno najduže trajali od svih NS bendova.
Početak devedesetih definitivno pripada Generaciji Bez Budućnosti koja je, zahvaljujući svojim hitovima "Olovna jutra" i "Jamaica" postala jako popularna.
Tih devedesetih godina se pojavljuje dosta NS punk/hc bendova (Nospeedlimit, Provokacija, Blitzkrieg, Mitesers, Strive 4 More, Bonebreaker, Force Union, DMT, UMT, Korozija...), koje sam slušao na trakama i čije intervjue i infose sam čitao u raznoraznim domaćim fanzinima.
Međutim, ono što mi je ostalo u pamćenju je subjektivno mišljenje da je većina NS bendova sredinom devedesetih (izuzimajući Nospeedlimit, Strive 4 More i Force Union) prosto ličila jedan na drugi i zvučala jako slično, pa sam imao utisak kad pustim par bendova jedan za drugim da tu nema neke bitnije razlike, jer je bilo manje sirovog i grubljeg hc zvuka a mnogo više melodičnog, pa su tako VG i Mitesers (čiji je prvi demo iz 1991. legendarno brzo hc razvaljivanje) otišli u melodičnije vode, a konkretno VG je počeo da mi liči na Provokaciju, na koju me je podsećao i Blitzkrieg.
Moguće da je uzrok tome činjenica da su to bile godine prženja na Epitaph stil i ostala kalifornijska melohc/punk kreveljenja (pa je NS tada slovio za prestonicu melodičnog hc/punkrocka kod nas), kao i podatak da su isti ljudi svirali u više razlicitih bendova.
Nakon dvehiljadite NS scenu obeležavaju bendovi poput Lockdown, Red Union, Mighty Dogz, kao i ponovna okupljanja i aktiviranja grupa koji su odavno prestali sa radom, kao recimo 2MM.                 
  Neko će možda primetiti da sam sa NS scene izostavio ili zaboravio Atheist Rap.
Ne, nisam ih izostavio ni zaboravio već sam ih ostavio za kraj ove priče o bendovima iz knjige "Novosadska Punk verzija".
Tačno je da svi znaju za Ateiste, da su oni napravili veliku karijeru te da su postali sinonim za novosadsku scenu, ali o njima nemam dobro mišljenje jer su u vreme sankcija tražili silne pare da sviraju.
Baš zbog takvog stava većine domaćih bendova je propao" rocknroll" a ne zbog nekakvog, od strane tih istih bendova isfantaziranog maćehinskog odnosa države prema njima, jer su se takvi bendovi vrteli po državnoj tv u to vreme, a konkretno Ateistima je tadašnji državni PGP izdao drugi album.
U principu, Ateiste je dobro opisao autor u knjizi navodeći da su verovatno jedini bend u Srbiji koji zivi od panka.
Slažem se sa njim da oni nemaju problem da sviraju i po manjim mestima.
Za masnu kintu, naravno.
Međutim, da li je to pravi punk ili se iza tog navodnog punka krije mamipara – odgovor ne moram ja da dam jer su stvari više nego jasne.
Što se daljeg prikaza knjige "Novosadska Punk verzija" tiče, svima je poznato da jednu scenu ne čine samo bendovi, već i svirke, fanzini i izdavači, pa su tako i ti segmenti NS punk/hc scene pomenuti u knjizi.
Punk/hc koncerti i festivali po Novom Sadu su u knjizi dobro obrađeni i meni je bilo najzanimljivije da čitam o svirkama koje su se dešavale osamdesetih godina a čiji su glavni protagonisti bili nemački Inferno i holandski B.G.K., kao i o dvodnevnom festivalu održanom početkom 1990. godine pod nazivom "Bolje uživo nego na mrtvo" na kome su nastupali Overdose, Ludilo, KBO!, It's Not For Sale, Ritam Nereda, Oslobodioci.
Takođe su ispričane i priče o nastupima u Novom Sadu velikih stranih bendova poput The Damned, Cockney Rejects, P.T.T.B., Snuff itd..., kao i o odlascima NSHC ekipe na svirke van Novog Sada gde mi je za oko zapala priča o odlasku na cert M.D.C. u klub Panta Rhei u Bačkoj Topoli.
Obzirom da sam imao prilike da posetim taj klub koji nije klub u pravom smislu reči već kuća sa zazidanim prozorima, tačno mogu da znam kako se jedan od koautora knjige osećao među gomilom đarma punkera te je zato za njih napisao da su totalno drugi svet. Verujte da jesu i većina njih živi za "pokret 64 županije" iako su navodno, u anarcho fazonu.
U knjizi je obrađena i novosadska fanzinaška scena sa koje treba istaći pre svih "Tri Drugara" i "Bolji Život" koji su svakako bili najkvalitetniji i najpoznatiji fanzini rađeni u Novom Sadu...
Što se tiče novosadskih izdavača, rad SKCNS-a je detaljno opisan, što je sasvim logično jer je u pitanju aktivan izdavač zahvaljujući kome su mnogi novosadski punk/hc bendovi dobili svoja izdanja i čije izdavaštvo se ne svodi samo na muziku već i na knjige.
Manje prostora je dobio legendarni Start Today Records.
Smatram da je trebalo malo više prostora posvetiti priči o ovom nekadašnjem nezavisnom izdavaču jer bi bilo zanimljivo čuti kakve su to "muke" bile da se izda ploča početkom devedesetih godina; kojim kanalima je jedan mali nezavisni izdavač uopšte dolazio do mogućnosti presovanja vinila; zašto je izbor za njegova vinilna izdanja pao na Epidemic Zone, KBO! i Dead Ideas a ne na bendove iz Novog Sada?
Verujem da bi tako proširena priča o Start Today Recordsu iz današnje tačke gledišta bila mnogo zanimljivija, ali o tome u knjizi nema ni reči već su samo navedena njegova izdanja. Takođe nema pomena ni o drugom novosadskom nezavisnom izdavaču iz vremena SFRJ – Mr.Montenegro Recordsu.
Doduše, to je možda zbog toga je on izdavao kasete Love Huntersa i Oslobodioca, kao i jedan 7" vinil Oslobodioca koji ne spadaju u punk/hc žanr, mada na plakatu za spominjani festival "Bolje uživo nego na mrtvo" stoji i Mr. Montenegro, pa pretpostavljam da je i taj nezavisni izdavač bio uključen u NS punk/hc priču.
Ono što je i kod ovog izdavača zanimljivo je da i on, poput Start Today Recorda, na vinilu štampa bend koji nije iz Novog Sada, pa bi zaista bilo interesantno pročitati razloge za takvu odluku.
Uzgred se pominje i Music Yuser, izdavač koji je devedesetih na kasetnim izdanjima objavio gomilu NS i drugih bendova, no i o njemu se ne navodi ništa preciznije.
Svi ti detalji vezani za NS izdavače su mogli da uđu u ovu knjigu, ali ko zna, možda će se naći u nekom narednom izdanju.
Inače, stvar koju sam primetio još devedesetih a koja je dobila potvrdu čitanjem ove knjige je da NS punk/hc bendovi nisu baš marili za DIY punk/hc duh i DIY punk/hc izdavaštvo. Ali ok, Socijala Records koji se spominje u ovoj knjizi je osvetlao obraz po tom pitanju.
Od zanimljivih stvari iz knjige "Novosadska Punk verzija" su tu još priče o naširoko poznatom novosadskom skinhead pokretu, NS ska bendovima, raznoraznim klubovima i mestima za svirke, neizostavnim dragstorima, tragičnoj smrti Ljube gitariste Nospeedlimita, a jako gotivno mi je bilo da pročitam jedan autorov opis koji glasi "Katastrofa!" a kojim je opisao svoje "oduševljenje" bendovima koji su učestvovali na Yu Metal Attacku 1989. a među kojima su bile i novosadske metal grupe Pergament i Annathema.
No, autorovo gledište očigledno da nisu delili Gaga (kome je u Vrisku svirao Stavra iz Annatheme), Ritam Nereda (kome je kasnije Коle Polzović /koji je organizovao te iste Yu Metal Attacke, Hard Metal festivale i Balkan Horror Opere te koji je imao Explosive izdavačku kuću/ bio menadžer) i Voja Žugić/Start Today Records (koji je slovenačkom deathrash sastavu Epidemic Zone, koji je takođe svirao na nekom od tih NS metal festivala, objavio vinil singl).
Za kraj ovog prikaza mogu samo da kažem da ko nije imao prilike da pročita prva dva izdanja ove knjige - sada mu se pruža dobra prilika da pročita ovo treće dopunjeno izdanje, a svakako da bi bilo poželjno da i aktivisti sa punk/hc scena iz drugih gradova po Srbiji urade knjige sa istorijatima punk/hc dešavanja u svojim gradovima jer sam siguran da bi po tom pitanju Beograd, Subotica, Kragujevac, Smederevska Palanka i Kraljevo, pre svih ostalih gradova, mogli da ispričaju svoju punk/hc priču, sličnu ovoj koja je ispričana u knjizi "Novosadska Punk verzija".

Т2

Quote from: T2 on 03-08-2016, 00:16:23
jer sam siguran da bi po tom pitanju Beograd, Subotica, Kragujevac, Smederevska Palanka i Kraljevo, pre svih ostalih gradova, mogli da ispričaju svoju punk/hc priču, sličnu ovoj koja je ispričana u knjizi "Novosadska Punk verzija".

Т2

Eh, da je to tako jednostavno... Četvrtina subotičke pank scene iz osamdesetih je mrtvo, ostali samo što nisu i sada žive neke novokomponovane civilizovane živote stideći se prošlosti. Evo, baš pre neki dan sretoh nekadašnjeg basistu "Marseljeze",  taksira čovek po gradu, pa me onako usput zamolio da nikom ne pominjem da se petljao sa Predom i Mirčezom. Sramota ga brate. Svačeg je tamo bilo... Alkohola u neverovatnim količinama, trave, preko lepka, pa sve do horsa, naročito u vreme Džukela...

Ali, evo ti nekoliko priloga za Suboticu:

Ovo je Subotički pank fanzin iz osamdesetih... Naravno, tada se radilo malkice drugačije:

A ovo su neke od grupa koje pamtim iz osamdesetih...

Aragon je bio komercijalniji, ali su se i oni šlepali na nju vejv...

NADE IZ INKUBATORA

I mada sam gotovo sa svim ljudima sa ovih fotki u nekom trenutku sarađivao, jedini zaista "moj" bend je bio "Futurofobija".

Hehe, dojaja. Baš pre po ure me Gvido pitao na fejsu gde ima da se kupi dobar ratluk u Beogradu.

Na bajloniju ima dobar, od ruze

E, jebiga... Ovde svako svakoga poznaje...

Опа Стипане панкеру
Нисам знао да си имао бенд, реци нешто више о томе.
Екстра су фотке, неке сам видео у књизи Punk u Yu, а неке видим приви пут, попут насловнице Зашто баш ми зина.
Иначе, са том старом суботичком сценом сам упознат преко поменуте Punk u Yu књиге, јер је тамо био опширан приказ целе суботичке сцене, гомила бендова, свирки и фанзина.
Имаш неку фотку Вриска Хирошиме?
Већину бендова сам имао приле да чујем, што по старим касетама, што по нету, сећам се да су Process ваљда први користили електронски бубањ на својим снимцима или је то била само једна песма таква, гледао сам и неки као документарац где о суботичкој сцени причају баш ликови из Processа, а уживо гледао једино Aragon у Новом Саду 1990., и Џукеле у неколико наврата касније, средином деведесетих.
Јел ради још она Баш кућа у Суботици?

Za početak, evo fotke:

Što se mog benda tiče, nema tu mnogo šta da se priča. Jedini stalni članovi bili smo ja i moj brat Vladimir Šarčević - Prndža, a za njega si više nego verovatno čuo. Kasnije je radio kao bubnjar sa "Džukelama", "Mačkom u čizmama" i još gomilom manje poznatih bendova. Međutim, kroz moj bend su prošli maltene svi ljudi čije su fotke ovde okačene. Pojavljivali smo se po tim svirkama, ali nismo bili nešto omiljeni, pa i nije mnogo traga ostalo za nama. Što se mene tiče, ja sam posle svirao neko vreme sa "Max trauerom", a onda okačio gitaru o klin.

Mirčez je imao bubnjara i nije koristio elektronske bubnjeve, tako da nisam siguran o čemu je reč. Koliko ga poznajem, verovatno je u studiju naleteo na nešto takvo, pa nije mogao da se suzdrži.

"Baš kuća", radi, ali je promenila vlasnika, pa se sada zove "Borsalino". Uzgred, ja stanujem nekih stotinjak metara odande.

Stipane, pa ti si stara škola, što se pre nisi hvalio ovim dostignućima? Nemoj samo bit skroman ko Meho.

Davno bilo, pa se zaboravilo...

A evo ti i "Džukela", mada oni već spadaju u devedesete. Moj brat je onaj skroz pozadi (Predzadnji s leva)

Jbt, koliko bih voleo da sam ovih sadasnjih trideset  imao osamdesetih...

Sent from my SM-G355H using Tapatalk

Snimci "Futurofobije" iz tog vremena ne postoje, ali evo nešto od "Max trauera", čisto atmosfere radi....

http://youtu.be/ov9jHHtSM18

Стипане, хвала за слике и инфосе.
Значи појма нисам имао да сте и ти и твој брат били део сцене од самог почетка.
Џукеле у којима је свирао су биле баш енергичне, у шта сам се уверио гледајући их први пут на Гитаријади,  нешто касније и на другим фестивалима.
Њихова песма Америка је била хит тада, и због текста је песма актуелна и сада, a по мени представља једну од топ песама са поруком насталих током деведесетих година.
Америка је обележила Џукеле и оне су се препознавале управо по тој песми.
Оно што би ја истакао да текст Америке јасно показује на каквом нивоу размишљања су били наши људи пре само двадесетак година и поражавајуће је то да након само 20ак година од те песме и 17 година од њихове агресије ови наши данашњи балаве за наметнутим америчким сном.

https://www.youtube.com/watch?v=OtthxziaJh8

Послушао сам Max Trauer, полетна бас линија, али доста другачији и меканији звук од Хирошиме, Процеса, Инкубатора.
Какав је сад концепт старе Баш куће? Има свирки? Јел прекречен онај огроман графит преко пута ње?

Quote from: Son of Man on 04-08-2016, 07:57:51
skroman ko Meho.

Хeхe, Мехo се јавно одрекао неких својих текстова које је писао у овом миленијуму, па могу само да замислим да се прошломиленијумског Ворпигза одрицао више пута него што се Петар одрицао од Исуса. 

Džukele su najjači i medijski najpodržaniji subotički bend ikada. Bane je bio dobar organizator koliko i dobar pevač.

Što se Maksa tiče, nisu baš svi bili na liniji Pistolsa, ali sve je to bila ista ekipa koja se muvala po istim klubovima i istim svirkama.

Kao i sve ostalo u ovoj zemlji ni "Baš kuća" više nije ono što je bila. Sad je to restoran i ja ne znam da tu ima svirki (mada to što ja ne znam ne znači da ih nema), ali grafit je još uvek tamo.

Quote from: hidden on 04-08-2016, 11:26:17
Jbt, koliko bih voleo da sam ovih sadasnjih trideset  imao osamdesetih...

U stvari, ja sam tada bio dvadesetogodišnjak. Sa trideset me više ni najmanje nije zanimao ni jedan vid umetnosti, nego sam se kasnije nanovo navukao na pisanje, ne znam šta mi bi...

Quote from: Stipan on 05-08-2016, 05:24:44
Kao i sve ostalo u ovoj zemlji ni "Baš kuća" više nije ono što je bila. Sad je to restoran i ja ne znam da tu ima svirki (mada to što ja ne znam ne znači da ih nema), ali grafit je još uvek tamo.

2011. сам био у Баш кући, случајно на пропутовању кроз Суботицу налетео на свирку која се те вечери тамо одржавала.
Новији трендови, неки хардкор-реп бенд и гомила неких репера преко матри, али свакако леп простор у подруму, пријатно ми је било.
Него да те питам, можеш ли да кажеш нешто више о оним традиционалним фестивалима који су се одржавали у Суботици, на којима је свирало пуно бендова из целе сфрј, а штампали су се и компилацијски винили поводом тога?

Heh... Omladinski festival... Duga je to priča, ali sam vezan samo za jedan od tih programa, onaj iz 1980 godine, koji je i bio prekretnica u životu tog festivala, a verovatno i u životu Subotice, pa i mene lično.
U stvari, festival su još šesdesetih pokrenuli matori Kovač i Jančikin, ali to je uglavnom bila revija šlagera, pa za subotičane baš i nije bio neki događaj, više na nekom Jugoslovenskom nivou, znaš ono TV, radio, gomila stranaca u varoši, za lokalce potpuno nezanimljivo... Sve do 1980-te.
E, vidiš, krajem sedamdesetih je iz ko zna kojih razloga Subotica pala u nemilost partije i države, što je u krajnjoj liniji imalo više pozitivnih nego negativnih posledica, barem za ondašnje klince u koje i sam spadam. Ukinuli su finansiranje svega i svačega, pa i tog jebemliga festivala, a u Suboticu su uputili Ristića sa zadatkom da devastira ovdašnji kulturni život, što mu je definitivno uspelo sa pozorišnom zgradom, ali ne i sa kulturom samoj po sebi. Desilo se nešto neočekivano. Koliko god Ristić bio partijski čovek, on je u duši pre svega bio režiser i umetnik. Za njim su došli Rade Šerbedžija, Ana Kostovska i mnogi drugi, a njegov uticaj je presudio, možda nenamerno, i na sam Omladinski Festival.
Elem, kad je Festival ostao bez para da finansira sve te polutalentovane krvopije koje su se ovde skupljale uglavnom zbog honorara, uprava je odlučila da raspiše javni konkurs za učešće, ovog puta bez pozamašnih honorara i velikih obećanja. Čak šta više, u svim školama, diskaćima, fakultetima i po ulici su se delile besplatne ulaznice, a sve finansije za Festival su obezbedili grad i neki ovdašnji zaluđenici. Bilo je to 1980-ta, godina, ona u kojoj sam ja napunio 18 godina.
I šta se dogodilo?
Prijavila se gomila rokera i pankera, u to vreme apsolutni anonimusi. Srećom, u komisiji su sedeli pametni ljudi i ono što su probrali bio je vrh, što će se pokazati tek u decenijama koje su usledile. Elem, na sceni su se pojavili Pekinška patka, Galija (u nekakvim srednjovekovnim kostimima), Atomsko sklonište (sa nekim poblesavelim patuljkom), Film, Šarlo akrobata, Idoli...
Ono što se tamo desilo, bio je pravi šok, ne toliko na takmičarskim večerima, koliko na večerima slobodnih formi koje su se održavale kasno noću pa sve do zore u devastiranoj zgradi pozorišta. Sedišta su već odavno bila razvaljena, sedelo se na podu, cigarete su se gasile o tepison pod sobom, pivo i votka tekli u potocima, vodila se ljubav usred gomile... Jedino je scena bila u ispravnom stanju, a odande je treštao novi val uživo. Najluđa žurka na kojoj sam ikada bio. Delimično pamtim, a delimično sam bio toliko olešen da i ne znam šta se dešavalo, ali to je svakako nešto što se ne da zaboraviti.
Omladinski festival se i dan danas održava i imao je svoje uspone i padove, ali jedno je sigurno. Ono ludilo iz osamdesete se nikad više nije ponovilo.

Стипане ово су баш раритетне информације суботичком Омладинском фестивалу, из прве руке, екстра што си поделио то са нама.
Мислим да су КУД Идијоти били победници једне године?

Quote from: Stipan on 05-08-2016, 19:57:36
Ono što se tamo desilo, bio je pravi šok, ne toliko na takmičarskim večerima, koliko na večerima slobodnih formi koje su se održavale kasno noću pa sve do zore u devastiranoj zgradi pozorišta. Sedišta su već odavno bila razvaljena, sedelo se na podu, cigarete su se gasile o tepison pod sobom, pivo i votka tekli u potocima, vodila se ljubav usred gomile... Jedino je scena bila u ispravnom stanju, a odande je treštao novi val uživo. Najluđa žurka na kojoj sam ikada bio. Delimično pamtim, a delimično sam bio toliko olešen da i ne znam šta se dešavalo, ali to je svakako nešto što se ne da zaboraviti.

Јел упадала мурија те ноћи? 

KUD Idijoti jesu bili učesnici, ali me sećanje izdaje, pa više ne znam ni kad je to bilo, niti kako su se plasirali.

Ne, zakon se nije mešao u te događaje. Jednostavno su se držali po strani i pustili klince da se izduvaju.

Quote from: Stipan on 06-08-2016, 07:25:39
KUD Idijoti jesu bili učesnici, ali me sećanje izdaje, pa više ne znam ni kad je to bilo, niti kako su se plasirali.

Мало си ме подстакнуо да истражим сећања, па сам по нету пронашао да су они 1987. освојили награду публике.
То сам прочитао у овом тексту, али твоје информације су немерљиве спрам ових уопштених.
http://secanja.com/2012/omladinski-festival-subotica/
Иначе готивно је што су с краја осамдесетих кренуле да се штампају плоче са најбољим учесницима на фестивалу.
По неком мом критеријуму, најбоље компилиције су из 1987. (KUD Idijoti, Indust bag, Mizar) и 1990. (Budweiser, Majke, Strelnikoff).

Quote from: Stipan on 06-08-2016, 07:25:39Ne, zakon se nije mešao u te događaje. Jednostavno su se držali po strani i pustili klince da se izduvaju.

Екстра, ко би реко. 
То ме подсећа на филм The Purge. 
http://www.imdb.com/title/tt2184339/

Bila su to drugačija vremena. Nisam baš siguran da je sada bolje nego tada, šta god neko mislio o SFRJ i mračnim komunističkim zaverama.

Данас је репресивније него раније.
Подмуклије, да тачније кажем.

Да те питам још нешто...гледајући списак бендова који су наступали на Омладинском фестивалу видим да је ту било много бендова из свих република, и познатих и мање познатих који су постали касније познати, па ме занима који су ти од тих бендова остали упамћени по квалитету наступа, да су те оно баш у то време одушевили?

To je teško pitanje. U stvari, najiskrenije bi bilo reći da se ne sećam da mi se neko NIJE dopao.

Pazi, bio sam klinac, nisam imao nikakav razvijen ukus za kvalitet. Bilo je bitno da je progresivno i da trešti.

Takmičarske večeri sam retko posećivao, a večeri slobodne forme su bile prepune sasvim drugačijih doživljaja nego što je pažljivo slušanje muzike. 

Dakle, tu ću te ipak uskratiti za upotrebljiv odgovor.