ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Naravno da jesam. Meni Legija najviše legla. Sad ću kupiti ove priče da vidim to

Quote from: hidden on 15-09-2016, 21:41:26
Bokte Roto roman...

Šta se čudiš? U istoj grupi su i Boban i Lazović i Jakšić, pa i Slobodan Ćurčić. Ovaj poslednji ni ne zna koliko je roto romana napisao. Boban zna tačno ko i koliko, ja sam za njega zaboravni amater.

Ne čudim se nego me podsetilo na neka davna vremena kad sam bio baš dete...baš me zanima kada bi se sada vratio taj način štampe i prodaje, kako bi se pokazalo...mnogo to dobro bilo.

Nema šanse. Tada su tiraži te štampe bili 50.000 primeraka. Ako nisam u pravu, ispraviće me. Danas toliko ljudi u Srbiji ne zna da čita kako treba.

Ne grešiš, ima tiraža i od 100 hiljada, to je danas nemoguće.

x-100 SF je štampan u tiražu od 23000 primeraka. To im je bio tadašnji standard. Prvi brojevi Alefa su takođe išli u ovom tiražu. Izuzetak je bio Lun, tadašnji reprinti su išli u 200000.
Roto romani su bili jeftina i lako dostupna zabava u vreme kada nije bilo gotovo ničega drugog (pre kompjutera, mobilnih telefona, igrica...)

Auh fin redovni tiraž Znam sećam se još uvek nekih epizoda.

U, jebote... Danas je 1000 primeraka ogroman tiraž...

Razmišljm šta je sve razlog tome, nalazim bar 4-5 razloga, manja država, ljudi ne čitaju, izdavaći ne žele imati toliko knjiga, a ne moći ih prodati, dostupnost drugih medija i tako su izgubljeni ti veliki tiraži.

ma hiperprodukcija pisanja; pre 30 godina izlazilo je nekoliko domaćih romana godišnje, a sada ih toliko ima svake sedmice.
Ne postoji kapacitet čitalaca da podnesu toliko skribomana... kako vreme prolazi, sve je više naslova a sve manje čitalaca po svakom naslovu. Na kraju ćemo imati hiljade samozvanih škrabala poput Stipana i svako od njih će imati desetine knjiga, a nijedna neće dostizati trocifreni broj prodatih primeraka.

Mda... Kad ovaj ne bi pljunuo po Stipanu, uginuo bi od nostalgije.

Zašto iznošenje realnih činjenica nazivaš pljuvanjem.
Imaš bre 10 knjiga a ukupno nisu prodate ni u 500 primeraka.

Gde si našao podatke o prodaji? Ajde mi ih dostavi, može i na PM, čisto da i ja znam koliko je čega otišlo.

Hahaha pa ima tu  istine rasplinjavanje i platežna moć kupaca je problem.

Quote from: babakarniang on 18-09-2016, 10:59:47
Razmišljm šta je sve razlog tome, nalazim bar 4-5 razloga, manja država, ljudi ne čitaju, izdavaći ne žele imati toliko knjiga, a ne moći ih prodati, dostupnost drugih medija i tako su izgubljeni ti veliki tiraži.

I tu Boban može da pomogne. U SFRJ je imao spisak 6000 ljudi koji su bar jednom kupili SF knjigu. Moglo se preživeti na pretplatu. Srbija je i tada bila na začelju. Beograd i nešto Vojvodine. BiH, Crna Gora i Makedonija - šipak. Poslednja moja knjiga koja je delimično bila plaćena bila je "Sva vučja deca", BMG, Beograd. Posle toga su pisci bili dobrovoljci. Pišeš zbog inercije. Ko nije izdao knjigu kod Lagune, a govori o plaćanju, mimoilazi istinu ili se našao u nekoj "kompenzaciji". 

U kompenzaciji, bar što se mene tiče...

Znam, stvari su malo dublje od toga, izdavaći izdaju knjige pa ih prodaju distributerima koji im ne plate i tu se stvara krug ja tebi on meni. Laguna se razlikuje i tu imaju svog diastributera u liku Delfi knjižara  i niko im na duguje.

Izdavač rešava stvar tako što autoru odmah dadne gomilu knjiga sa lagera, posle čega više nema problema ni sa honorarima ni sa procentima, a autor može da otvori knjižaru ili  da dreždi po buvljacima, naravno ako nema pametnija posla...

Значи и ја могу постанем тај неки књижевносник, да писујем за лагуну. Шта се највише тражи, нека национална алтернативна историја, вампири, цар константин, реците, пишем одма.

Sredinom osamdesetih, dok sam još kupovao i plaćao autorska prava, imao sam dosta problema da objasnim američkim zastupnicima kako to Bugari prodaju 5000 knjige, a ja u 3x većoj državi odmah pored jedva 1000 - stalno su mislili da ih lažemo za tiraže da bi dobili nižu cenu.

Jel? A zbog cega su veci tirazi bili u Bugarskoj nego u Jugoslaviji?

Зато што смо ми имали Холивуд, па смо читали титлове.

Зар нису Амери тад јефтино наплаћивали ауторска права, у склопу културне пропаганде?

За филм бар знам да су наплаћивали неколико десетина пута мање од Совјета, да би дошли у сфрј биоскопе.

Quote from: Scordisk on 18-09-2016, 16:46:08
Jel? A zbog cega su veci tirazi bili u Bugarskoj nego u Jugoslaviji?

Zato što su oni bili iza Gvozdene zavese, lišeni svega i željni svega.
Samo onaj ko je sedamdesetih i početkom osamdesetih boravio u nekoj od zemalja Varšavskog pakta može da shvati o čemu se tu radi. Pamtim jedan slučaj da sam u Pragu video red na ulici koji se proteže kilometrima. Ljudi strpljivo čekaju u redu i ja, ponet znatiželjom, krenem da pratim taj red, ne bih li saznao šta se čeka... Svi stoje uredno u koloni, jedan po jedan, niko se ne ubacuje, niko se ne raspravlja, ćute i čekaju strpljivo da stignu na ishodište. A tamo... knjižara, poluprazna, ali stigao novi naslov nekog savremenog Zapadnog pisca, tipa Apdejk, tako nešto... oni su bili uskraćeni za sve ljudsko i otud enormni tiraži kada se nešto probije kroz sito i rešeto ko zna kakve i kolike cenzure. Ali kako to objasniti jednom direktoru prodaje u Kaliforniji?

U Poljskoj se naš Politikin Zabavnik plaćao zlatom. Bili smo zemlja za primer i onda 1973. odbilijemo ulazak u EU, pa se uture Grčka i Španija, te godine rodio se Gul i sve je otišlo u kurac za Jugoslaviju.

hahhaha, dobro, da, kapiram dje je bio problem Ali to opet ne ide u prilog ideji da je veci tiraz nuzno i bolja stvar, barem s gledista izdavaca... Mislim, po tome, Bobane, moze se reci da smo mi imali manje ali raznovrsnije tiraze? Kao, veca je bila konkurentnost na trzistu, i veci izbor?

Izbor svakako upravo ti je rekao da oni nisu imali ništa. A konkurencija naravno izdavaći su svi redom bili veći od Lagune, morali su se potruditi dakle.

Bojim se da te nisam razumeo

Đe je bre 200.000 primeraka (ako sam dobro skontao za LUN-a) mali tiraž?! Scordisk, nesrećo jedna!

Sto mene karas, Stipe, pa Boban je rekao da je tiraz bio manji u jugoslaviji nego u Bugarskoj, a ja sam pitao zasto, i dobio odgovor...

Scordisk, ako su zakonska autorska prava (koja niko nije poštovao) bila 10% od bruto vrednosti tiraža, onda je jasno da pisac u SFRJ nije imao šansu da živi od pisanja. Mada, ni u SAD nije bilo mnogo bolje. Pouzdano znam da su, osamdesetih, na 700 američkih tehničkih fakulteta engleski jezik predavali SF pisci. Kao, da inženjeri nauče da pišu svoje radove. Od pisanja je živelo, a i danas živi jako malo pisaca u SAD. Uglavnom imaju dopunsko zanimanje.


Kod nas je situacija bila takva da su se državi uvalili takozvani mejnstrim pisci, jer su usput objasnili da je SF trivijalna književnost. Danas se uvaljuju u fantastiku. Iako se objavljivanje u časopisima plaćalo po stranici teksta, a uvek je bilo tako, pa je A. Dima Stariji specijalizovao dijalog tehniku. Ameri su bili lukaviji, pa su plaćali po reči, pa čik piši dijaloge! Za objavljenu knjigu kod nas je bila sreća ako se ugovori akontacija. Uglavnom sam tako i toliko i pazario. Za priče u Siriusu i drugim časopisima, pun honorar, drugde, ko je maznuo 500 DM ili €, da obriše bradu.


U demokratiji su počeli da ne plaćaju ili da uvaljuju deo tiraža umesto honorara, pa pisac na tezgu. Zato danas svaki domaći pisac ima izdavačku firmu ili knjižaru. Ja nisam ni to uradio. Što bi rekao Boban, kod nas se pisanje svelo na to da imaš prijatelju da pokažeš knjigu. Ali, to rade i Ameri. Tragajući za agentom naleteo sam na nekog Ken Dunna, koji me i dalje davi s predlozima da mi, recimo, objavi knjigu da "pokažem mami". Ej, meni mama umrla pre pedeset godina! Da još šiljem preko zombi isporuke?

Golema je muka spisateljska, to je jasna stvar:D

Doduse, a ovo cisto onako laicki razmisljam, za anglofone pisce mi je vazda delovalo kao da bar imaju tu prednost sto se njihovo trziste rasprostire na tri kontinenta i na nekih tristotinak miliona ljudi, dok smo mi ovde iscepkani na sest (omalenih) bantustana. Ovo mi je palo na pamet kada sam pre pola godine pokusao nabaviti UBIQ i neke druge knjige hrvatskih pisaca, sto se pokazala kao prilicno trnovita avantura (cekao sam cetiri meseca da drugarica iz Zagreba nabavi sta treba, pa da procita, pa da dodje u Novi Sad, pa da ostavi knjige zajednickom poznaniku pa da on procita, pa tek meni da poslaje, ili ono: plati bogatstvo pa cekaj postara).

S druge strane, razumem to sto hoces reci, scallope, cak nije to prvi put da cujem takvu ili slicnu tvrdnju, i tu ne bas pohvalnu spisateljsku poziciju na Balkanu necu ni da dovodim u pitanje, nego me je tema zainteresovala iz ugla izdavaca: da li je, na primer, bolje biti izdavac s druge strane gvozdene zavese pa stampati jednu knjigu godisnje u 100 000 primeraka, ili biti izdavac u slobodnijoj sredini, pa stampati cetiri knjige od 25 000 primeraka? I da li je to bilo tako, posto, kao sto rekoh, nemam nikakvog iskustva sa izdavanjem, pa cisto razmisljam iz ugodno zasticene pozicije coveka koji ne mora neke odluke donositi, niti ta konkretno situacija utice na njega.

(izvinjavam se zbog sisane latinice, nesto me zeza tastatura, ili komp, ili su se zajedno urotili protiv mene)

Ja to vidim ovako, a dalje i ne bih da gledam.

Uzeti pare od pisanja je lepa stvar (možda doživim i to), a uzeti dovoljno para da se ne love akcije po Idejama i Univerima i da se čovek posveti samo pisanju je njama njama (to sigurno neću doživeti)
Ali, pravom piscu to nije motivacija.
Pravog pisca nešto tera da otvori prazan list u Wordu i stvori svet. Ne može za sedam dana kao Onaj ako misli da to uradi valjano, (videli smo šta je napravio za sedam dana, jad i ćemer) a pravi pisci se potrude da bude dobro, da uvedu čitaoca u taj svoj autentični svet, da se tamo snalazi, da se zabavi i možda nešto i nauči. Ne govorim o vempajr ljubavnim krmenadlicama koje su u svetu fantastike Ceca i Južni vetar, nego originalnosti.
Krivi pisac piše da bi bio pisac i sanja o avionima i kamionima para i slave. Čak plaća svoje objave jer negde u dubini duše zna da ih niko neće objaviti drugačije, jer, njega niko ne razume, on je genije a veliki umovi se teško shvataju. Čitaoci će ga lako razumeti i naručivati ikone sa njegovim likom. Možda preterujem ali bože moj, niko nije savršen.

Sad, ako se osvrnem i pogledam stanje kod nas, smatram da je objava sama po sebi uspeh, a ako se onim malobrojnim čitaocima to svidi, onim kojima mozak nije ispran raznim turbo cici mici fejzbuk tvajlajt komercijalama, onda je uspeh još veći.
Nema se para, lično, odavno nisam kupio neku knjigu. Sve neka menjaža, buvljak i posudbe. Znam da nisam jedini i zato su mali tiraži. Ovako, prosto rečeno.
Iz toga sledi da su autorski primerci lep gest. Po meni.

I to nipošto ne bi trebalo da utiče na motivaciju, kao što sam već napisao, pravi pisac, pa i oni u pokušaju da to budu, tera nešto sasvim drugo, nedokučivo, možda da izigravaju boga pred praznim listom ili da nešto saopšte, nešto izbace iz sebe, da se zabave itd, ali suština je ista.

Sasvim sam svestan situacije kod nas i zato mi je besmisleno očekivati više od tih nekoliko primeraka, pa se i ne brinem oko toga. Kada nestane ono što me tera da pišem svoje pokušaje umesto da cunjam po čaršiji sa ekipom, onda ću se zabrinuti jer znam da gubim nešto mnogo vrednije od nekih honorara i jahti sa straletama. To sve već imam, ispred praznog lista Worda.

Eto, morao sam i ja da zucnem.

Quote from: Džek on 18-09-2016, 19:24:09
... odavno nisam kupio neku knjigu. Sve neka menjaža, buvljak i posudbe...

Pa da... I onda ajd' Stipane živi ti od knjižare. A lepo mi Boban govorio da ne ulazim u taj i takav fijasko...

Stipane, svi moji saveti tebi su biseri ljudske mudrosti i dobročinstva... šteta što niti jedan nikada nisi poslušao.

Moram priznati, mada nerado, da čak i ono što ti kažeš ponekad ispadne ispravno...

Па кад гураш текстове на све стране, умјесто да скупиш енергије и правац лагуна, у инат бобану!

Dobro ljudi, postoje i biblioteke...za 400, 500 dinara godišnje čitaš koliko hoćeš, ne moraš kupovati.
U mom naselju je dosta solidna biblioteka, imaju i dobar izbor fantastike.

Haha, dobro, de, mislim da smo sada malo zalutali u polje položaja i motivacije pisaca, mada je mene više interesovao izdavačko-marketinški aspekt socijalističkog (u mekšoj i tvrđoj varijanti) društva, i prednosti i mane istog, ali hajd. Što se tiče pisaca, položaj je težak, i treba da bude, nego šta, treba da bude i gori, naime, nema dobrog pisca a da nije bar jedan rat odradio ili neku robiju odležao (Remark, Selin, Hemingvej, Tolstoj, Pekić, Vulf, Solžnjecin, Belou,  u suprotnom, ostanuti samo Bjelice i Vidojkovići) ... Tako da, što se mene tiče, treba nas još pritisnuti, da nam majčino mleko na nos izađe. I posle sve pohapsiti! Dva puta! Čuj, hoće još i da u šoping idu, da ne jure akcije :D

Svet je klupko kontradiktornosti.
Dok beše socijalizam i radničko samoupravljanje, dok su se IP nazivala (iza ono OOUR) po rekama i planinama gde se odigraše ključne bitke partizana, bog je po zemlji hodio. Hodio i bio srećan jer je imao svog anđela u belom, ćopavog bravara, da tejkuje ker o stvarima. I bogme tejkovao je.
Imao je tržište i veliki broj čitaoca. Imao je i Sirijus i Alef i omladinske radne akcije. Sada to nema pa je zbrisao.

Па сад су морали и Њујорк Тајмс да субвенционишу, људи више не читају, и то је то

Kako koji ljudi

Quote from: Stipan on 18-09-2016, 19:38:59

Quote from: Džek on 18-09-2016, 19:24:09
... odavno nisam kupio neku knjigu. Sve neka menjaža, buvljak i posudbe...

Pa da... I onda ajd' Stipane živi ti od knjižare. A lepo mi Boban govorio da ne ulazim u taj i takav fijasko...

Quote from: Stipan on 18-09-2016, 15:13:56
Izdavač rešava stvar tako što autoru odmah dadne gomilu knjiga sa lagera, posle čega više nema problema ni sa honorarima ni sa procentima, a autor može da otvori knjižaru ili  da dreždi po buvljacima, naravno ako nema pametnija posla...

Ne ljuti se, Stipe, ali moram da ti postavim jedno racionalno pitanje: zašto si verovao da ćeš ti koji si u životu samo pisao, a nikako uređivao, lektorisao, štampao i napokon prodavao knjige, uspeti da čitaocima proslediš svoje (ili bilo čije) delo kada neko ko je izdavač (pretpostavljam osoba kojoj je dobro poznat proces nastajanja knjiga) nema smelosti za taj poduhvat?

Uopšte ne ulazim u raspravu o kvalitetu, ne pada mi na pamet da ti sad spočitavam kako tvoja dela nisu dovoljno dobra da bi se prodavala ili da bi neko stao iza njih. Knjiga ne mora da zadovolji bilo kakve kriterije da bi se dobro prodavala, tračerski časopisi su veoma tiražni i često skuplji od dela nekog genija.

Samo primećujem da se sve opako izokrenulo. Ti koji se celog veka baviš pisanjem, treba da prodaješ knjigu. Onaj koji je oduvek knjige doterivao za prodaju i prodavao - neće to da radi.

Nije stvar da neće nego im je tako jeftinije isplatiti pisce.

Quote from: Scordisk on 18-09-2016, 19:10:10

S druge strane, razumem to sto hoces reci, scallope, cak nije to prvi put da cujem takvu ili slicnu tvrdnju, i tu ne bas pohvalnu spisateljsku poziciju na Balkanu necu ni da dovodim u pitanje, nego me je tema zainteresovala iz ugla izdavaca: da li je, na primer, bolje biti izdavac s druge strane gvozdene zavese pa stampati jednu knjigu godisnje u 100 000 primeraka, ili biti izdavac u slobodnijoj sredini, pa stampati cetiri knjige od 25 000 primeraka?

Da bismo se razumeli, uslov je da se bude open minded. Recimo, napisao sam da ni anglofoni pisci nisu srećne mlatipare, pa ne vidiš. Ni u SAD tiraži velikom većinom nisu petocifreni. Dobitna marketinška kombinacija se gradi u petogodišnjim projektnim planovima. U Francuskoj to postigne dobitnik Gonkura i tako redom. U socijalističkim državama podržavanje kulture je bilo pitanje prestiža sistema. Dakle, tvoje pitanje nije proisteklo iz nekog tuđeg odgovora, pa se na njega ne može ni odgovoriti.


E, sad, pošto mi je životna mana da ne umem da lažem, daću ti konkretan primer:
Najviše u životu sam zaradio za priču "Varnica" dužine jednog tabaka (16 str.). "Prosveta" mi je platila korektno, kao i "Superpip" iz Ljubljane, iako su je prevodili, a najbolje u jednoj Sovjetskoj antologiji. Ukupno, oko 500$. Iz tri puta. Nikad više toliko. Takođe, nikad nisam saznao koliko je "Mono&Manjana" prodao "Grbovnika" iako su mi s početka korektno plaćali ono što je prodato. Niti koliko su ga puta doštampali, jer i dalje može da se kupi, svež ko burek iz tepsije. Neko uzme pare, a mojih 10% šipak. Jednom prilikom mi je Boban napomenuo da je "Rašana" prodao preko hiljadu primeraka, ali to on mora da potvrdi. I nije važno jer s njim imam doživotni ugovor sa klauzulom "Bog će ti platiti."


Tako da, u današnjim uslovima, pisac dobro prođe ako, pošto plati sve troškove, dobije naramak svojih knjiga. Posle može da otvori knjižaru. Hajde, pogledaj koji viđeni domaći pisac fantastike nema svoju izdavačku kuću i - knjižaru.

Jel može "varnica" negde da se pročita? Ne sećam se da sam za tu priču ranije čuo. Inače, po svemu sudeći, bila su to srećnija vremena za črčkanje i pisanje, iole veselije nego danas, al' dobro, ne valja sada kukati, a i šta nam fali, živi smo.

Nego, nisam baš siguran da znam za domaće pisce fantastike koji imaju i svoje izdavačke kuće, osim Bobana?

Za početak: Skrobonja, Tešić, Stipan... Boban praktično i nema izdavačku kuću. Priprema knjiga je prostor u kome mogu da se naplate pare izdavačima, a Boban to radi najbolje u Srbiji.


"Varnica" je išla u nekoj "Prosvetinoj" godišnjoj zbirci "najboljih" priča. Ne znam kojoj dok ne stignem u Beograd.

E? Propustio sam za Tešića i Stipana da su vlasnici izdavačkih kuća :D  Dajte, bre, ljudi, što krijete pikanterije? 

Inače, sada mi pade na pamet, Tešić je onda vlasnik Portalibrisa?

A, ne ide tako. Objavljuje knjige u Portalibrisu, a izdavačka kuća je friška i zove se valjda "Strahan". Kombinacija kao kod Skrobonje.


Ti bi pikanterije? Si čuo za prekupce gotovih preloma objavljenih knjiga?

hahah, ne, ali kada tako kažeš, zvuči mi kao hronika svemirskih cigana. O čemu se radi? I koja je poenta imati svoju izdavačku kuću ako nećeš svoje knjige da izdaješ?

Treba da otvoriš i knjižaru. Inače, zatrpaš kuću i garažu ako je imaš. A, žene nisu uvek milosrdne.

U svetlu novih saznanja, svakako ću razmotriti to pitanje sa boljom polovinom, pogotovo ako se uzme u obzir da nikako nemam garažu, ni podrum, a tavan mi je već pun