ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Zvanični sajt


Stranica na Stimovoj prodavnici

Prva stvar koju valja reći: ako neko nije igrao ovo, bolje neka stane odmah. Ali ODMAH!




Međutim, ako ste baš uporni, znajte da za sada neće biti mnogo spojlera sa moje strane, jer ni sam još nisam završio igru - budući ograničen odlukom da igram samo noću, ostaju mi samo neradni dani za igranje, a to znači jedna ili dve noći nedeljno. A ja sam i vrlo spor igrač, dok ispitujem sve što se može ispitati (ili samo uživam u atmosferi). Stoga, nema smisla da pokušavam da raspletem niti radnje, kada će se ove možda rasplesti same tokom igre. Ali, SOMA je igra sa fokusom na pričanju priče, u kojoj igrač zna o okruženju isto koliko i njegov avatar - što će reći, na početku igre, ništa. I zato, radi veće imerzije, nema smisla da igrač nepoštenim sredstvima sazna nešto što avatar ne zna. Dakle, ovde sledi konačno STOP!


Sinoć sam prvi put poginuo. Do tada nisam bio siguran ni da li je moguće poginuti. Nešto pre toga sam doživeo najžešći napad panike do sada, ali nisam mogao da utvrdim konkretan izvor. Možda nema konkretnog izvora, sem sopstvenog uma? Dobro, "sopstvenog". Soma je starogrčka reć za "telo", a ima li prigodnije reči za ono što mi se desilo? Još jedan dokaz genijalnosti autora - a to je švedski studio Frictional Games, poznat po horor-igrama (Penumbra, Amnesia) - je sam naziv igre, koja bi se kod nekog zanatlije manjeg talenta zvala bar Project SOMA, ili SOMA: Evolution, ako ne i Project ARC ili tako nešto. 


Dosadašnje iskustvo sa prikazima ove igre - iako šturo, priznajem, uglavnom da bih i sam izbegao spojlere - mi govori da gejming novinari uglavnom nemaju tradiciju i rečnik uz pomoć kojih bi se izborili sa objašnjenjima ovde. Većina ovih nas vraća na opise mehanike i potpuno su formalna. Ali, to nije oblast u kojoj SOMA blista. Prvo lice. Otvarate vrata, kupite i bacate predmete, logujete se u računarske sisteme. Čitate ostavljene poruke. Krijete se iza stene ili nekog metalnog objekta dok neprijateljski nastrojeno stvorenje prolazi. Bla-bla-bla... Sve već vidjeno. Ništa od toga nam ne govori kako nastaje narativ ili zašto igra deluje tako moćno i na intelekt i na emocije, ili zašto je u pitanju jedna od najboljih SF i horor igara svih vremena - a ova to jeste. Kao kada bi opisivali prozno delo samo preko konstrukcije rečenice: koje vrste reči pisac voli da koristi, koje stilske figure, i sl.


Pošto je ipak u pitanju video-igra, a ne neki drugi medij, postavlja se pitanje kako se igra odnosi prema ponovnom igranju. Ovakvu vrstu igre nazivamo avanturom, pa bi predvidljiv i formalan odgovor bio "ne preterano". Ako već znamo priču (i gde nastupa tenzija), iskustvo drugog igranja je daleko manje intenzivnije, zar ne? Pa, već sa sigurnošću mogu da kažem da je i jedan prelazak igre dovoljno intenzivan da opraštam sve drugo, a ponavljanje bi moglo imati vrednosti poput ponovnog gledanja odličnog filma: pronalaženje detalja koje ranije nismo primećivali. Nije to mala stvar.


Potrebni su vam samo solidno jak računar, i da se zaogrnete tamom i tišinom, jer u SOMI svetlo i zvuk su dragoceni. I negde između 10 i 20 sati slobodnog vremena, u zavisnosti od načina igranja.

Hm... kad pogledam preko tapatalk-a šta sam napisao u prethodnoj poruci, vidim neke razlike u formatiranju u odnosu na desktop pretraživač (koristim Chrome). Možda je i prigodno da se to desi na ovakvoj temi! "Tapatalk iznosi na videlo nevidljivo!"

Elem... nisam imao nikakvih problema sa performansama igre, iako sam pročitao nekoliko pritužbi na Stimu u vezi toga. Endžin funkcioniše savršeno na mojoj mašini. Zaboravio sam da pomenem da igra postoji i za PS4, mada verujem da je ta opcija zatvorena za veći deo članstva ovog foruma. A kad već pominjem endžin - koji je iz domaće (in-house) radinosti, i zove se, valjda prigodno, HPL - ovaj je velikim delom zaslužan za uspešno uvlačenje igrača u prostor. Interfejs je sveden, intuitivan, i -kao što će vam mnogi prikazi pomenuti - daje igri utisak fizikalnosti.

Svako ko je čitao dovde zna da se radnja igre odvija ispod površine Atlantskog okeana, jer to je nešto što svaki delić marketinga - i svaki prikaz igre - pominje, tako da praktično i nije spojler. Vaše moćno orudje je baterijska lampa, korisna unutar četiri zida, koja otkriva detalje o okruženju koji bi vam drugačije promakli, iako tu ne spada ništa (do sada u mom prelasku igre) bitno za napredovanje. Sve bitne smernice su jasno vidljive i lako shvatljive. Ali, znate li šta ta lampa osvetljava u morskim dubinama, van utočišta sagradjenih od strane čoveka? Baš ništa. Kao što i treba da bude. Svetlost vaše male lampe je potpuno izgubljena u ogromnom, neizmernom prostoru dole.

I to je još jedna zasluga endžina.

Inače, mogu ovde slobodno da kažem da glasovna gluma nije na zavidnom nivou. Pristojno, možda, ali daleko ispod standarda nekih drugih igara - Uncharted, novi Tomb Raider, etc. (Nisam ih igrao, ali jesam gledao, pa znam. )

Ali audio... : Škripa i tihi vrisak metala pod tonama vode koja samo čeka da smrvi sve pod sobom; kapljanje tamo gde je metal izgubio bitku; nečiji teški koraci u daljini; šum mašina; nekakvo lupkanje - to je zvučni svet u kome se uglavnom krećete, više strašan nego lep, praktičan koliko i atmosferičan.

Ja da dodam da se sjajno namestilo da je igra trenutno na solidnom popustu na GoGu, pa je umesto uobičajenih 30, spuštena na 18 dolara. Apsolutno ne propustiti.

Ohoho, dugo nisam video da neko sa više entuzijazma opisuje igricu, sada moram obavezno da probam

U 90 posto slučajeva kada ridiculus opiše igricu - uzmem to da igram

Pa ja generalno gotivim ridkulove opise igrica, ali iskren da budem, u poslednje vreme ih jako retko igram... Mora stvarno da bude neštoi izuzetno da bi mi okupiralo pažnju, jer sam nešto probirljiv, ali kada jednom krenem, odbijam da prestanem a s obzirom da mi witcher 3 ne može raditi na kompu, nisam našao išta interesantno da mi okupira pažnju. Sada sam stavio ovo da se skida, pa žemo videti...

Već sam u više navrata napomenuo da mi je ovaj podforum jedini validan orijentir kod odabira igara. Dosad se nisam razočarao koga god od vas da sam poslušao, pogotovo ridicula. Soma je vec istorentovana skinuta, sad još da se cela zgrada uspava, da nestane i poslednji tračak dnevnog svetla, pa da nakačim sluške, ugasim svetla, i uneredim se u gaće od igranja. Dotle, cepam Legend of Grimrock.

Dodajem i ja svoj glas SOMI. Neverovatna SF fabula, od pocetka do kraja. Uh, i taj kraj. Kakav gut-punch. Danima posle sam razmisljao o njenim implikacijama. Citao forumske diskusije.

Ako igrate na pc-u, cuo sam da ima mod koji uklanja protivnike/cini ih bezopasnim. Meni nisu smetali, niti ih ima puno, ali neki ljudi hoce samo da iskuse pricu i upiju atmosferu, koja je dovoljno jeziva i bez da vas jure misteriozne nemani.

E da, jos jedna stvar -- ni u ludilu nemojte da citate opis igre u Svetu Kompjutera! Na svu srecu procitao sam ga tek posto sam zavrsio igru. Covek je bez ikakve zadrske opisao ceo zaplet od A do Sh, taman toliko da posle jedva da imate razloga da uopste pokrenete igru.

Da, to je generalno problem sa našim gejming novinarstvom. Verovatno ima izuzetaka - ne čitam previše, pa ne znam - ali kao da ljudi generalno misle da, ako ne pomenu da se protagonista zove Simon Jarrett ili da je mesto dogadjanja zemlja zvana Arcanus*, prikaz igre nije potpun.

Meni se, normalno, svidja Čikov prikaz, jer je (gotovo) potpuno transparentan, osim što pominje odnos dvoje glavnih likova, pa je možda bolje ne čitati dok niste dublje zašli u igru (moj slučaj). Ali, zanimljivo mi je poredjenje sa Firewatch, koju opisuje kao sličnu na mnogo načina (recimo, od minimalne interakcije do sličnog odnosa dvoje glavnih likova). A, ipak, Čik smatra Firewatch daleko slabijom igrom, iako je jača na nivou glumačkih performansi i, verovatno, samih dijaloga. Firewatch - po njegovim rečima - nema direktnu korelaciju sa činjenicom da je u pitanju igra. "Putujete od tačke A do tačke B samo da biste stvorili prostor za dijaloge", ili tako nešto (ne traži mi se tačan izbor reči). S druge strane, u SOMI, put od tačke A do tačke B postaje narativ, tj. način na koji priča biva ispričana igraču.

I on počinje prikaz s istim savetom kojim i ja ovu temu, ali to je generalna sličnost naših pogleda na igre.


*Master of Magic

Nadam se da će Ridiculus uskoro da završi igru pa da možemo malo da prodiskutujemo i o nekim temama koje su u igri i kopkaju maštu.

Prvo, što se tiče samih naučnih premisa u igri, ima odličan pregled u ovom tekstu:

The Neuroscience of SOMA



Drugo, igra ima u svom zapletu, naraciji i motivaciji za glavnog junaka tu tezu o bacanju novčića - coin toss kako je nazvano u priči. I mada sam ja igru ekstremno hvalio kada sam je odigrao jesenas i bio veoma zadovoljan njenim narativnim i tematskim okvirom, taj partikularni element mi nije dovoljno udobno seo u logiku i čak ni sada, skoro deset meseci kasnije, nisam siguran da mogu da isprocesujem taj motiv kao uverljiv delić narativa.



Sad, istina je da ja nisam najmaštovitija osoba na svetu i da je za mene uobičajeno da teško usvajam apstrakne koncepte koji zahtevaju razmišljanje izvan do tada uspostavljenog okvira, tako da bih izuzetno cenio raspravu o ideji coin tossa u igri i tome da li ona zaista ima smisla u domenu motivacije junaka, njegovog reagovanja na jednom mestu u igri itd. Pošto meni, dakle, veoma konzervativnom, lenjom intelektu, deluje kao da to nema nikakvog smisla - iz moje perspektive coin toss ne postoji, potpuno je veštački koncept.



S druge strane, ima detaljna reddit diskusija na istu temu gde zatočnik coin toss teze potroši dosta vremena i energije da je objasni ali ljudi koji kao i ja tvrde da coin toss ne postoji i da je praktično veštački nakalemljena pripovedačka alatka na kraju mislim nisu uvereni.


Ono s čim mogu da se složim je da coin toss kao koncept ima smisla u par delića sekunde posle skena/ implantiranja dok original i kopija nisu svesni gde su, jer imaju šlem na glavi ali čim se šlem skloni jasno je ko je ko. S druge strane, iako postoji ta kratka konfuzija i može se razumeti da postoji subjektivna reakcija straha i nade, to mi i dalje deluje kao artficijelan koncept iz dva razloga: prvi je taj da je jasno da za spoljnjeg posmatrača ne postoji coin toss, original i kopija su jasno razdvojeni. Ali drugi je taj da original, ako je svestan kako proces skeniranja i implantiranja ide, a svestan je brzo u igri, takođe shvata da nema coin tossa i da original uvek ostaje tu gde jeste a kopija nastavlja dalje.



Ja u stvari jako želim da mi to sve nekako klikne i da prihvatim da je coin toss "stvaran" i da se saživim sa motivacijom i emotivnim reakcijama lika u igri pa me zanima kako su drugi ovo percipirali i promislili. n00dle ili Petronije?

Nisi stavio spojlere
Pa znaš ša, evo sad čitam ovaj reddit, i men se pre čini da je coin toss ona fora, što jednostavno kad može komplikovano. Shvatam koncept, ali ne vidim poentu. Pre se slažem sa ovim likom što se raspravlja sa diplomcem, i iako savršeno razumem Sajmona koga igramo, ja shvatam da to objektivno nije original, niti može biti. Drugo je njegova perspektiva, ali kao što i lik u threadu kaže, čak iako je zbunjen, lako je utvrditi ko je ko.
To ne znači da je on sebi manje bitan jer nije original, što možemo i videti u jednom izboru u igri.

Da, pa, nisam smatrao da su to stvarno spojleri pošto se dosta brzo u igri shvati o čemu se radi, ali... da... ovde ima malo spojlera. 


I moj najveći problem sa coin tossom je što ga ne razumem kao dilemu. Original je uvek original, kopija uvek kopija, beskrajno je jasno ko kuda može da stigne i ne vidim kako original ikako može da se unapred sekira da li će ili neće on ići dalje, pošto je jasno da neće. Zato sam i iščitavao ovaj reddit i danas a i ranije, pokušavajući da shvatim gde se događa taj momenat neodređenosti u kome se "baca novčić", kada original razmišlja da li je kopija i obrnuto i, kako rekoh, to se dešava samo u tih prvih par trenutaka nakon završene procedure, pa mi se čini da se na tome zasniva cela ideja o coin tossu. Ali to i dalje ne objašnjava iznenađenu, burnu reakciju jednog od originala kada shvati šta se desilo jer sam ja mislio da je to od početka jasno.

Meni su ti suptilni detalji odavno izvetrili iz tintare, tako da ne bih mogao da diskutujem dok ne obrnem ponovo igru.

Možda da pročitaš tu reddit diskusiju pa ti to osveži pamćenje? Mislim, naravno, ako imaš vremena.

Pročitao sam početak. Ako se ne varam, on tvrdi da posle kopiranja, originalna svest, i kopirana svest ne znaju koja je koja, što meni nema logike, a vidim da se i ti slažeš. Originalna svest će uvek znati da je original, dok kopija može imati nedoumica kao u slučaju početka igre gde pravi Sajmon nije ni znao šta mu rade i u koju svrhu. Ali kasnije, to nema smisla, i tu se slažem. Ponavljam, ako sam uopšte dobro shvatio o čemu se ovde radi. I onda, kad malo bolje razmislim o kraju, onaj koji nije otišao na arku se iznenadio, iako sam i ja kao "treće lice" shvatio da će tako biti, a pošto ja i on (oni) imamo potpuno iste informacije o svemu, ta reakcija nema logike. Opet kažem, sećanja su mi bleda i možda sam se izlupetao...

Bleda su i meni jer sam igru igrao i pre tebe, ali imamo otprilike identične reakcije i razmišljanja. 

Podrazumeva se da čitava tema ima spojlera, ali ovo što sledi je bolje preskočiti, ako niste igrali.

Nisam čitao rasprave poput ove na koju Meho upućuje i neću dok ne završim igru, ali nazirem sličnost sudbine Sajmona Džereta sa situacijom koju je pomenuo robot koji misli da je Karl Semken. Naime, ovaj kaže da je poslednje sećanje koje ima na ranije dogadjaje ono na pilotsku stolicu, u kakvoj se i Sajmon "probudio". E, sad, ta stolica je bila u zapečaćenoj odaji, i ne znam u kakvom telu se mogao pojaviti Sajmonov digitalni "otisak", ali mogao bi imati nekakve veze sa strukturnim gelom koji se pominje kroz igru.

U stvari, Karl Semken i Ketrin su na različitom stupnju svesnosti, takoreći. Ona zna da je u telu robota, dok "on" još razmišlja o sebi kao o potpunom čoveku, kao da postoji diskontinuitet izmedju tela i duha. Verovatno i to ima veze sa strukturnim gelom, pošto je Ketrin u trenutku kada je srećemo fizički čist robot, a "Karl" nije.

Drugo, i sama Ketrin kaže za Sajmona nešto u stilu: "Otkud ovde moždani sken nekoga iz Toronta od pre 100 godina?", na šta ja svakako nemam odgovor.

Ima mnogo stvari u igri koje se mogu rastumačiti tek uz nešto razmišljanja. Recimo, zašto Ketrin nije sama proverila sudbinu Barke? Očigledno nije mogla jer su podaci na izolovanom kompjuteru u prostoriji koja je zaključana, možda čak radi zaštite od elektromagnetnog "stvora". Ona može da je otključa ako se prebaci na računar u svojoj prostoriji, ali onda joj treba neko drugi da ode tamo.

I, šta god pričali ljudi po forumima da su neke stvari predvidljive, ja sam kostantno iznenadjen. Dodjavola, igra počinje citatom Filipa Dika! Čovek bi trebalo da bude blaženo ignorantan pa da odmah ne poveže to sa temama koje će se provlačiti kroz igru. Ali, ako neko kaže da je očekivao da se iz podvodne baze šalju letovi u kosmos (Omega Operations, Space Gun), teško mi je da mu poverujem.

Da, pošto sam ja u igru ušao skoro potpuno bez znanja, prvo sam mislio da se  Sajmon probudio na nekoj kosmičkoj stanici, da je na drugoj planeti. Baš me je divno zviznulo kada sam shvatio da je na dnu Atlantika i kad sam čuo šta se desilo sa Zemljom dok njega nije bilo. Mnogo uspeo narativ uprkos, kao što si gore istakao, ne savršenoj glasovnoj glumi, naročito kod glavnog junaka.

Inače, ovo je divan hepiend za ovu igru:


Soma generates profit on 450k sold

Problem sa Somom je što je veliki deo budžeta potrošen na nebitne - ili ne potpuno uspele - stvari, kao što je pomenuta glasovna gluma, ili video-serijal na Jutubu (koji bi bilo poželjno gledati samo ako ste odigrali igru, a čak ni tada nije obavezno).

Osim toga, čini mi se da su prvobitno očekivali bolji komercijalni odziv. Thomas Grip je napisao post posle 6 meseci od izlaska Some, i tu je pomenuo da je Firewatch prodat u pola miliona kopija za samo mesec dana. Uostalom, ako je Soma koštala deset puta više od Amnezije da se napravi, a prodala je nešto malo više za prvih godinu dana, onda je Amnezija daleko uspešnija igra, komercijalno.

No, da ne bi ovaj komentar delovao kao negativan, vrlo mi je drago što Soma nije prošla neuspešno u smislu zarade. Iako mislim da ni preterani uspeh ne valja. Ne za divelopere, već za nas koji bi da igramo još njihovih dobrih igara.

Jesu se nadali boljem komercijalnom uspehu ali se pokazalo da long tail of sales za njihove igre i dalje postoji i ovo je prilično dobar uspeh. Koliko se sećam tog njegovog blog posta (kačio sam ga negde ovde na forumu), nije on sa zavišću pričao o Firewatchu, samo je davao poređenje. Amnezija jeste bila hit, ali ako je SOMA koštala deset puta više i uspela da bude profitabilna, to je zapravo velika stvar.

Quote from: Meho Krljic on 25-09-2016, 12:01:02
nije on sa zavišću pričao o Firewatchu, samo je davao poređenje.

Nije sa zavišću pričao, naravno. No, ostaje utisak da tržište za takve igre postoji, ako pričamo o mehanici i strukturi. Ali, šta ako pričamo o atmosferi? Znam ljude koji se ne usudjuju da igraju Somu jer misle da bi bila suviše strašna za njih. Firewatch nema tih problema. Doduše, ja ga ne igram jer mislim da bi bio suviše dosadan za mene, tako da smo na neki način kvit. [emoji38]  Očigledno sam u manjini.

Cane and Rinse imaju uobičajeno detaljnu diskusiju o ovoj igri u svojoj najnovijoj epizodi:


https://caneandrinse.com/soma/


Što više vremena prolazi sve mi je jači utisak da je Soma jedan od kamenova-međaša u istoriji igara, sa svojim tretmanom narativa i interakcije i da će biti zlatnim slovima upisana u istoriju.

E, kad već imamo topik o Somi, da podsetim one naše čitaoce koji igru nisu igrali a poseduju Xbox One, da će se ovaj moderni klasik na Majkrosoftovoj konzoli pojaviti prvog Decembra i da to nikako ne treba propustiti. Takođe, u igru će biti dodata (i u ostale verzije, ne samo u Xbox verziju) posebna opcija koja čini čudovišta u igri bezopasnim. Nije identično "wuss modu" koji je urađen od strane modera za PC, evo objašnjenja: http://www.eurogamer.net/articles/2017-11-21-frictional-games-sheds-more-light-on-sea-horror-somas-upcoming-safe-mode

^ Petronije lajk dis. Apsolutno neophodna opcija za potpuni doživljaj. [emoji4]