ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Simon Winchester - Krakatoa: The Day the World Exploded: August 27, 1883

http://www.amazon.com/Krakatoa-World-Exploded-August-1883/dp/0066212855

Recimo to ovako: nikada ne bih ocekivao da ce mi jedna od najboljih naucno/popularnih knjiga koje sam procitao biti knjiga o geologiji, oblasti koja mi (gresan sam) djeluje najdosadnije u drustvu prirodnih nauka. Da se ne lazemo, geolozi su ljudi koji uzimaju cetkice i skupljaju uzorke kamenja, a da cak i ne iskopavaju dinosauruse (vjerovatno se iznerviraju ako greskom nadju jednog jer im zaklanja pogled na stijenu). Medjutim, na preporuku i pozajmicu prijatelja (hvala Tripu!), uzmem da citam.

"Krakatau" oksfordskog geologa Sajmona Vincestera nije samo knjiga o erupciji vulkana, iako joj je to osnovna tema. U stvari, to je zacudjujuce bogata prica o SVIM istorijama ostrva Krakatau i citave Indonezije. Pored geoloske istorije, imamo opsirne djelove i o bioloskoj istoriji ostrva (evolucija, kasnije repopulacija), drustvenoj (nevjerovatno kvalitetno napisana poglavlja o politickim prilikama u Indoneziji tog doba, objasnjava i danasnje prilike), licnoj, informatickoj (ne salim se), istoriji umjetnosti (ni ovdje se ne salim)... da ne idem dalje. Uglavnom, erupcija vulkana pocinje nakon stotinak strana ove knjige. Naravno da je dato geolosko objasnjenje sta i kako, i to je zanimljivije nego sto sam mislio da ce biti (a mehanizam vulkanske erupcije mnogo komplikovaniji nego sto sam ranije smatrao). Medjutim, pored toga se opisuje uticaj koji je ova erupcija imala na svijet tog i danasnjeg doba, nakon sto se opisu prilike koje su joj prethodile. Recimo, zbog erupcije cestice prasine u atmosferi su izazivale nevjerovatne boje na nebu (objasnjava se i kako, iz ugla fizike). Da li je to sve? Ne, jer Sajmon izdvaja slikare koji su slikali slike takvog neba, daje reprodukcije tih slika, saznajemo par stvari o zivotima umjetnika, a gledamo i na koje su slikare kasnije  uticali. Ovakvim pristupom, kroz geologiju/fiziku nam se opisuju islamske revolucije na ostrvima, pad holandske imperijalne vladavine, istorija novinske agencije Rojters (!), osobenosti posebnog roda paukova, vrste termita i njihova klasifikacija, likovi avanturista i njihovi zivoti... I sto je najbolje, sve sto je napisano, strahovito je kompetentno, informativno i slijedi jedno iz drugog.

Bonus na kvalitet je i cinjenica da je ovo jedna od rijetkih knjiga ne tretira citaoca kao da ima disleksiju, a nije univerzitetski udzbenik. Za razliku od slikovnica Stivena Hokinga zbog kojih knjiga od 200 strana ima korisnih informacija za jedva 50, ovo na svojih gusto kucanih 400 i nesto ima informacija za necijih 800. Utisku pomazu ceste fusnote i obimna literatura navedena na kraju. Dodao bih da sam citao iz crno/bijelog soft cover izdanja, sto je samo pojacalo utisak o tome kako je ovo dobro napisano (odusevljenje me jos drzi, iako sam je procitao prije desetak dana). U svakom slucaju, apsolutna preporuka i nadam se da ce je neko prevesti. Pozdrav.

Hvala na preporuci, potražićemo.

Btw, nešto slično a opet drugačije, plus baš mi je lepo leglo je knjiga Bena Goldacrea - Bad Science. Hajlajt knjige je poglavlje o homeopatiji.
http://en.m.wikipedia.org/wiki/Bad_Science_(book)

nije knjiga al je topik negde najpribližniji.

lep način kako objasniti relativno komplikovane stvari ljudima koji u startu ne znaju previše o tome:

http://www.youtube.com/watch?v=2Bq2xopLew8

Nije knjiga, ali jeste naučno-popularno, isto kao prethodni video

https://www.youtube.com/watch?v=ZihywtixUYo

hvala mac, prelep video.
rasentimentalisah se , ništa lepše od prirodnih nauka.

https://l.facebook.com/l.php?u=http%3A%2F%2Fnewswire.rockefeller.edu%2F2017%2F01%2F31%2Fstudy-reveals-the-structure-of-a-protein-crucial-for-dna-replication%2F&h=ATN6LMqfFHdb4tVrb9N9O_ojHPfoLbG0w_AsWmIqL2qCYT1Q2fpRAs88b4diDYyfRWECYnJh7D5Hg2h90aUs3pjoq59TunTKFd9VAW5DVpRQY-cBGXRRmeQlBFb0CHszeP0sP9P2To43oGk&enc=AZNFjoUzXoEb-W8ZP0MGlySyiF4I9ANIoSzPk1lwfZXGSvdohSGA51gaCyUhe3yHQrhhClncjefVCUqjZnY33qUxDU8Q1_1HGDUxnYi93yx_ScYGczwHsZAqfAqfQ_aofcVH36xOwubY7YfGKbJ8pKhcKkk5DUZO09duEh8z6wLty7VQF_3QWZzk1ADxUFd6-E17_6OxQyOt1CtIyEdcf2Tk&s=1&skip_shim_verification=1


Možda je bezveze ali lično poznajem Majkla O'Donnela. Na toj temi mi je ćerka doktorirala pre 17. godina. Na neki način, ja sam to nazvao rajsferšlusom.

Evo direktan link:


http://newswire.rockefeller.edu/2017/01/31/study-reveals-the-structure-of-a-protein-crucial-for-dna-replication/

Quote from: scallop on 01-02-2017, 23:39:59
Možda je bezveze ali lično poznajem Majkla O'Donnela. Na toj temi mi je ćerka doktorirala pre 17. godina. Na neki način, ja sam to nazvao rajsferšlusom.

lep rad, praktično su tehnikom koja se zove elektronska mikroskopija napravili fotke šta se dešava na licu mesta.

da pitam ili da ne pitam kako si ti to na neki način nazvao rajsferšlusom, pošto se zipper koristi još od moje gimnazije a to je bilo poodavno.

http://elementarium.cpn.rs/u-centru/doktorati-u-prozi/

Quote from: lilit on 02-02-2017, 08:23:38

da pitam ili da ne pitam kako si ti to na neki način nazvao rajsferšlusom, pošto se zipper koristi još od moje gimnazije a to je bilo poodavno.

Vi ste u gimnaziji bili mnogo pametni ako ste proteinski kompleks koji startuje DNK replikaciju zvali zipper. Meni je zaličilo na rajsferšlus 2000. godine kad su mi objasnili funkciju. Mada, ko zna, sve je Kepler napisao pre mene.

Quote from: Father Jape on 02-02-2017, 08:43:10
http://elementarium.cpn.rs/u-centru/doktorati-u-prozi/

QuoteКаже се да је просечан број читалаца једног доктората – само 1,6, укључујући и аутора

Whoa, to znači da ni komisija ne čita disertaciju po pravilu? Zvuči ciničnije nego što bih želeo da verujem, ali....

Quote from: scallop on 02-02-2017, 08:50:55

Quote from: lilit on 02-02-2017, 08:23:38

da pitam ili da ne pitam kako si ti to na neki način nazvao rajsferšlusom, pošto se zipper koristi još od moje gimnazije a to je bilo poodavno.

Vi ste u gimnaziji bili mnogo pametni ako ste proteinski kompleks koji startuje DNK replikaciju zvali zipper. Meni je zaličilo na rajsferšlus 2000. godine kad su mi objasnili funkciju. Mada, ko zna, sve je Kepler napisao pre mene.

nije baš iz keplerovog vremena, al do ubacivanja rajsferšlusa u DNK story je došlo pre 30 godina. i nije zipper celi proteinski kompleks koji startuje replikaciju, već se tako zovu motivi prisutni na većini proteina koji na bilo koji način diluju sa ziperovanjem i odziperovanjem DNK. premda danas rajsferšlusom kolokvijalno zovemo kombinaciju DNA i proteina koji kreće da prčka po njoj.

The leucine zipper: a hypothetical structure common to a new class of DNA binding proteins
http://science.sciencemag.org/content/240/4860/1759

https://en.wikipedia.org/wiki/Leucine_zipper

vrednost o'donnelovog rada nije u zipperu već u tome što je nedvosmisleno (FOTO!) pokazano da helikaza ne ide uz dlaku već suprotnim putem u odnosu na onaj koji su joj svi predvideli.

Pitati Bobana kad mu je prvi deo bio na konkursu kao novela.

ajd da ne otvaram novi topik, može i ovde:

http://www.the-scientist.com/?articles.view/articleNo/47646/title/Opinion--An-Ethical-Code-for-Conferences/

prilično me nerviraju tekstovi kao ovaj gore. sve je to lepo, al etički pristup "tih mladih koji su nevaspitani" ( ) prema "unpublished data" treba razvijati drugačije, a ne zabranom fotografisanja prezentacija i postera. pa jbt, što onda rezultate prezentuješ na konferenciji ako si u frci da će neko da ih ukrade?
i kakva je razlika između zapisivanja onoga što čuješ na prezentaciji i fotkanja prezentacije? plus, kako misle da spreče audio recording?
konkurencija je normalna stvar, krađa nije, al ovako je tek neće sprečiti.
ima odličnih komentara ispod teksta, nada ipak postoji.

Zaista zvuči nazadno, ali kako je nažalost dosta toga vezano za fanding onda se ovakve stvari mogu očekivati...

Lik nije čuo da ga sakatimo i na sci-hubu!

Quote from: Meho Krljic on 03-02-2017, 11:37:08
Zaista zvuči nazadno, ali kako je nažalost dosta toga vezano za fanding onda se ovakve stvari mogu očekivati...

na stranu sve etičke dileme (etika u nauci MORA da postoji inače sve ode dođavola), ajde da se fokusiramo samo na logistiku. zašto je zapisivanje ok, a fotografisanje nije? meni (robotu  ) ovo zvuči kao rant na tehnologiju.

Moja pretpostavka je naprosto zato što je fotografisanjem moguće napraviti kopiju prezentacije/ rada odmah, bez grešaka i deliti je velikom brzinom, što opet omogućava da se veliki broj radova/ prezentacija kopira i deli. U masi se razlika primeti. Analogno: niko te ne bi napao što zapisuješ note na koncertu klasične muzike ali bi te možda napali ako ga snimaš.

moguće.
on the other hand, vrlo mali broj ljudi je u stanju da "iskoristi/ukrade" ono što ispričaš na nekoj konferenciji. oni potencijalno opasni  mogu samo da vide tvoj poster ili prezentaciju i da im to bude dovoljno da skeniraju sve rezultate (imaju vrlo specifično znanje koje im to omogućava) i vrlo detaljno zapišu.

prilican postotak publike iritantne je vrste, t.j. narod koji odjeljenja razna industrije dezurno salju na slicna izlaganja da bi poslije referirali. oni nisu dovoljno strucni da bi pohvatali bitno i to je jedini nacin da ozbiljna ekipa u pozadini dobije (pouzdanu) informaciju.

QuoteI recently attended several conferences and saw rampant recording of lectures and posters. Because my talk contained a lot of unpublished work, I asked the audience to refrain from taking pictures. But just five minutes into my talk, I saw multiple cell phones up recording my lecture. I repeated my request, and the people put their phones down. Ten minutes later, however, the very same people did it again. I asked once more, yet one person continued to record my slides.

Scientific conferences are meant to inform the attending audience about the newest results. No one wants to hear only published work; we attend meetings to get the absolute latest information that is coming out of labs...

nije mi jasno zasto ovaj u prvom redu brine da bi presented data bile rabljene to advance their own work. jedino objasnjenje kako nema predstavu tko mu je vecinska publika.

DOBRO DOŠLI U SVEMIR
Džon Ričard Got, Majkl A. Straus, Nil de Gras Tajson

Žanrovi: Esejistika, Popularna nauka
Izdavač: Laguna
Broj strana: 560
Pismo: Latinica
Povez: Mek
Format: 13x20 cm
Godina izdanja: 11. mart 2019.

1699.15 din

,,Ekspedicija do dalekih prostora iza galaksija i velikih teorija moderne nauke na koju vas vode tri najbolja astrofizičara s izuzetnim darom da svoje znanje prenesu čitaocima." Nature

Dobro došli u svemir je svojevrstan obilazak univerzuma na koji vas vode tri vrhunska astrofizičara: Nil de Gras Tajson, Majkl A. Straus i Džon Ričard Got. Inspirisana izuzetno popularnim predavanjima koja su oni držali na Prinstonu u okviru uvoda u astronomiju, ova knjiga pokriva sve što je današnja nauka uspela da objasni u ovoj oblasti – od planeta, zvezda i galaksija do crnih rupa, crvotočina i putovanja kroz vreme.

Opisujući najnovija otkrića u astrofizici, izuzetno informativan i često zabavan tekst nas vodi iz našeg Sunčevog sistema do krajnjih granica svemira. Otkrićemo kako zvezde žive i umiru. Zašto je Pluton izgubio status planete? Kakve su mogućnosti za postojanje inteligentnog života na drugim mestima u univerzumu? Kako je univerzum nastao? Zašto se širi i zašto se njegovo širenje ubrzava? Da li je naš univerzum jedan jedini ili je deo neograničenog multiverzuma? Odgovarajući na ova i mnoga druga pitanja, autori će vam prikazati čuda kosmosa.

Uz širok obim tema i izuzetne ilustracije Dobro došli u svemir je za sve one koji žele da steknu uvid u najnovije prodore naših saznanja o univerzumu koji se menja i neprestano je u pokretu. 

https://www.delfi.rs/_img/artikli/2019/03/laguna_dobro_dosli_u_svemir.pdf

Ovo ću kupiti, samo ako trajnost poveza nije ''do drugog čitanja''.