ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Navodeći svoje uzore, Ghoul me je podsetio na jednog od naj-ne-konvencionalnijih pisaca ikada - Selina - mada NAŽIVO ima više dodirnih tačaka u svetonazorima nego u samom stilu. Barouza, Selinovog književnog deteta, sam čitao i začudo uživao, kako Vonegat kaže, ''ne umom već kostima''. Oba pisca karakteriše na prvi pogled odsustvo svake logike, zapleta, korišćenje elipsi, opskurnost, gomila referenci, iscepkana naracija, fragmentarne rečenice sa čestom upotrebom tri tačke itd. Izdvojio bih Linča kao kinematografskog ekvivalenta ovim piscima jer gledajući njegove filmove smisao poprima sasvim neku desetu konotaciju dok emocija postaje primarna. Zbog ovoga ga neki dižu u nebesa a drugi pljuju kao običnog šarlatana koji prodaje muda za bubrege. Moje pitanje je: kako postaviti granicu između ludila i umetnosti? Selin je oduvek bio ''težak'' pisac za čitanje, a njegova poslednja dela su do te mere otišla u opskurnost da ga je ''svet'' već otpisao kao luđaka. Za one koji nisu imali prilike da ga čitaju, evo odlomka iz GUIGNOL'S BAND:

Boom! Zoom! . . . It's the big smashup! . . . The whole street caving in at the waterfront! . . . It's Orleans crumbling and thunder in the Grand Cafe! . . . A table sails by and splits the air! . . . Marble bird! . . . spins round, shatters a window to splinters! . . . A houseful of furniture rocks, spins from the casements, scatters in a rain of fire! . . . The proud bridge, twelve arches, staggers, topples smack into the mud. The slime of the river splatters! . . . mashes, splashes the mob yelling choking overflowing at the parapet! . . . It's pretty bad . . .

A oni koji su ga čitali - sa kojim delom je najbolje početi (podrazumeva se nešto iz rane faze) ? Koliko sam imao prilike da vidim, većina preporučuje JOURNEY TO THE END OF THE NIGHT, DEATH ON THE INSTALLMENT PLAN i CONVERSATIONS WITH PROFESSOR Y. Da li uopšte ima smisla čitati ga pre treće decenije života?

uopšte nemam impresiju da je selin 'težak' – on je čak retko LAK, baš zato što je do nivoa (nenametljive) poezije doveo svakodnevni, normalni, konverzacijski govor. šta onda reći o balardu, ili barouzu, ako je selin 'težak'?

Moj odgovor na pitanje: kako postaviti granicu između ludila i umetnosti? vrlo je jednostavan:
to što si ti politički nekorektno (a i inače neprecizno, proizvoljno) nazvao 'ludilom' zapravo je bolest.
bolest je van kontrole uma.
dakle, ako umetnik ume da kontroliše svoje 'simptome', odnosno da pravi promišljena, dosledna, komplexna, formalno i sadržinski bogata dela, onda ne možemo govoriti o 'ludilu' samo na osnovu njihovog sadržaja.
sadržaj je, prosto, irelevantan u ovom razmatranju.

e, sad, drugo je pitanje kako da mali đokica nauči da razlikuje ludačko bulažnjenje od smislene umetničke expresije.
to nije lako i granice nisu uvek tako oštre, ali u principu, uz malo pažnje i iskustva, moguće je.

meni su, npr., nepojmljivi svi oni mnogobrojni retardi koji za linčove filmove, a posebno za twin peaks f.w.w.m, lost highway i mullholland dr. tvrde da su obično besmisleno izdrkavanje.
količina nepažnje koju ispoljavaju oni konzumenti tih dela koji u njima ne vide nikakav smisao, strukturu, red, zakonitost, povezanost itd. graniči se sa mentalnom retardacijom.

...glede toga odakle početi sa selinom: po meni, najidealnije bi bilo kupiti i proučiti spec. broja časopisa GRADAC o selinu, a posle... nisam siguran jer, u principu ne znam da li je bolje početi od vrha, od najboljeg, ili ići ka njemu postepeno, od nekih srednje-dobrih dela.
PUT NAKRAJ NOĆI je verovatno vrh vrhova, ali ostaje mi još njegovih romana na vrhu gomile za čitanje pa u ovom trenu ne mogu dati definitivan sud.

KADA ga čitati?
pa to sve zavisi od lične mentalne istorije, tj. od 'istorije sopstvene bolesti' ako hoćeš.
nema tu univerzalnih pravila.
ja sam ga otkrio kad mi je bilo 22-23 god, i legao mi je savršeno, baš tada kad mi je najviše trebao.
reakcija PROSEČNOG 23-godišnjaka me ne zanima: on se ionako ne bi ni uhvatio te knjige jer, na svu sreću, selin nije 'in', nije preterano poznat među fensi-snobovima, nije čak ni preterano zahvalan za ispoljavanje sopstvene načitanosti na žurkama, prilikom muvanja itsl. prosto nije vrsta pisca koja je zahvalna za takvu upotrebu.

Quote from: "Ghoul"nije čak ni preterano zahvalan za ispoljavanje sopstvene načitanosti na žurkama, prilikom muvanja itsl. prosto nije vrsta pisca koja je zahvalna za takvu upotrebu.

sto lazes, cim smo se sreli nazivo, uputio si me na Selina (bese Smrt na kredit)

отаку, ниси схватила. он је само био искрен и показивао ти је колико није начитан.

Quote from: "Ghoul"uopšte nemam impresiju da je selin 'težak' – on je čak retko LAK, baš zato što je do nivoa (nenametljive) poezije doveo svakodnevni, normalni, konverzacijski govor. šta onda reći o balardu, ili barouzu, ako je selin 'težak'?

generalno govoreći, selin jeste 'težak' - nisam ga poredio sa balardom i barouzom. svakako da ga ne može svaki mali đokica svariti. jesi li čitao njegova kasnija dela?

Quoteto što si ti politički nekorektno (a i inače neprecizno, proizvoljno) nazvao 'ludilom' zapravo je bolest.
bolest je van kontrole uma.

naravno da sam mislio na bolest kada sam spomenuo ludilo, ali nisam ništa niti bilo kog nazivao ludim. termin sam po sebi je dosta diskutabilan, ono što je za jednog normalno za drugog nije, pritom ne mora nužno da znači da je većina 'normalna'. ali da ne otkrivam toplu vodu. politički nekorektno - uvek!

Quotedakle, ako umetnik ume da kontroliše svoje 'simptome', odnosno da pravi promišljena, dosledna, komplexna, formalno i sadržinski bogata dela, onda ne možemo govoriti o 'ludilu' samo na osnovu njihovog sadržaja.
sadržaj je, prosto, irelevantan u ovom razmatranju.

nije sporno da selin ima pažljivo izgrađen stil. takođe, nipošto ga ne nazivam umobolnikom. moram samo da te podsetim da mnogi, da se neprecizno izrazim, ludaci imaju uređeni sistem unutar svog mozga. ukoliko je sposoban da ga prozno artikuliše, da li se to automatski smatra umetnošću? isključivanjem sadržaja stvar se dosta relativizuje, što je ok. mene zanima koja se merila primenjuju kada postoji apsolutno odsustvo pravila. ovo pitanje me već neko vreme kopka i verujem da ćeš me prosvetliti.

Quotemeni su, npr., nepojmljivi svi oni mnogobrojni retardi koji za linčove filmove, a posebno za twin peaks f.w.w.m, lost highway i mullholland dr. tvrde da su obično besmisleno izdrkavanje.
količina nepažnje koju ispoljavaju oni konzumenti tih dela koji u njima ne vide nikakav smisao, strukturu, red, zakonitost, povezanost itd. graniči se sa mentalnom retardacijom.

ne bih ih nazvao retardima. gledanje linča je subjektivno iskustvo i nije uvek lako dati objektivan sud. sumnjam da si uvideo smisao u npr. mullholand drive-u, osim lične interpretacije koja se može debelo razlikovati od linčove.

nisam čitao kasnija selinova dela i nemoj da me podsećaš na njih: namerno sam ih zatvorio u poseban, skroviti deo vitrine da me ne bi prizivali svakog dana u kome moram da čitam/pišem nešto drugo, nevezano za njih! srce mi plače što zbog raznoraznih obaveza ne mogu da im se posvetim asap!
ali znam o čemu govoriš.


pa naravno da je SVAKO gledanje, a ne samo linča – 'subjektivno iskustvo', ali to nije opravdanje za mnoge 'gledaoce' tih filmova čiji je jedini komentar: 'šta je bre ovo, kakvo je ovo isprđivanje, ovo nema ni glavu ni rep, ovo lepo izgleda al je skroz besmisleno itsl.'
to što je neki autor malo zahtevniji (a takvi su svi pomenuti na ovom topiku) ne znači ni da je lud ni da nema pojma ni da lupa gluposti nego samo da ne koristi potpuno konvencionalna sredstva izražavanja.
naravno, na kraj pameti mi nije da branim izgradnju sasvim privatne simbolike i mitologije nepovezane sa bilo čime spoljašnjim – simboli i metafore i aluzije u delu moraju bar u nekoj određenoj meri da korespondiraju sa nečim što i neko ko nije autor već relativno običan (ali ne baš 'prosečan') gledalac može da prepozna ili poveže sa nečim što mu je poznato iz životnog ili kulturno-umetničko-konzumentskog iskustva.

ja, zapravo, ne razumem šta pitaš glede utvrđivanja granice ludlio/umetnost, i zašto?

sigurno nećeš, kao ona (...fill in the blanks...) bilja da prestaneš da čitaš nekog pisca ako otkriješ da je bio lud/narkoman/peder/alkos, ili da je bio opsednut sexom/nevin, ili da je imao maloletnu ženu, ili da je bio rasist, da je podržavao naciste ili ideje donekle bliske njima (ili nekoj drugoj nepopularnoj opciji) itsl.

dakle, kakva merila hoćeš, i zašto?

koga je briga da li je neki autor bio lud ili ne?

ja apsolutno obožavam antonena artoa (koji je bio certified maniac), da i ne govorim o van gogu (najbliže što sam u životu bio blizu doživljaju stendalovog sindroma je kada sam u washingtonu, u muzeju moderne umetnosti, stajao pred jednom njegovom slikom)... sasvim sam siguran da bi psihići nalepili poveći štos dijagnoza i v. barouzu (on je, štaviše, jedno vreme išao i na sesije psihoanalize, ali se na kraju priklonio vračevima i šamanima što je, po meni, bar podjednako lucidno – a za njega je bilo znatno efikasnije, tj. korisnije, jer je uz njihovu pomoć isterao svog 'ružnog duha'...).

prosto, ne postoje danas neki opšti kriterijumi na koje ćeš da se pozoveš da bi razlučivao između umetnosti i ludila, ako je to ono što tražiš.
a i šta će ti?
mislim, šta će ti bilo šta složenije i 'preciznije' od razlučivanja koje sam već gore pomenuo:
umetnost = (samo)kontrola, ili bar ono što šexpir kaže u hamletu 'tho' it be madness, there's still a system to it'
ludilo = haos, bulažnjenje...

Quote from: "Armagedda"gledanje linča je subjektivno iskustvo i nije uvek lako dati objektivan sud. sumnjam da si uvideo smisao u npr. mullholand drive-u, osim lične interpretacije koja se može debelo razlikovati od linčove.

Imam slično mišljenje kao Ghoul u slučaju M.Dr.
Subjektivno iskustvo stoji, ali treba imati stvarno nizak I.Q. ili potpuno odsustvo koncentracije da ne shvatiš bar najširi okvir priče. Ko ne želi da razmišlja, neka gleda Straight Story, ostatak opusa može da zaboravi.

Quote from: "Ghoul"sigurno nećeš, kao ona (...fill in the blanks...) bilja da prestaneš da čitaš nekog pisca ako otkriješ da je bio lud/narkoman/peder/alkos, ili da je bio opsednut sexom/nevin, ili da je imao maloletnu ženu, ili da je bio rasist, da je podržavao naciste ili ideje donekle bliske njima (ili nekoj drugoj nepopularnoj opciji) itsl.

Ghoule, ne poznajem te uopste, ali ovako na osnovu tvog pisanja po forumu, rekla bih da si do neba nadmen i pun sebe.
"Ja D.O. najpametniji, te najcitaniji, te imam jedini na svetu izgradjen ukus i intelekt, a svi ostali nemaju pojma. Sve sto ja volim-stvarno valja, ono sto ne volim je-djubre. A bogami sam napravio i topic od 50-tak strana o svom sopstvenom romanu. Pa sta cu kad sam najbolji! Da ne zaboravim da dodam, i uvek sam ja u pravu."
Uzgred, kao sto sam vec 10000x napomenula, moj najomiljeniji pisac&uzor, i dan danas i jos otkako sam ga okrila, je Clive Barker, koji je, kako mi je oduvek poznato, homoseksualac, a uz to je probao sve moguce droge, po sopstvenom priznanju. Takodje, uvek sam volela Filip DIka, koji je opstepoznato, bio lud, zatim, nemam nista protiv alkosa i narkomana, naprotiv, mislim da ima sjajnih pisaca koji su konzumirali sve i svasta, samo sto su, nazalost po nas njihove citaoce, obicno bili samodestruktivni. Dalje, zabole me uvo ko je imao kakvu zenu, ali rasiste koji to otvoreno ispoljavaju u svojim delima ne volim iz prostog razloga sto to vidim kao nesto nalik na zloupotrebu umetnosti u politicke svrhe ili u svrhe promocije sopstvenih predrasuda koje imaju sasvim negativan kontekst i jednostavno mi bode oci dok citam i kvari mi uzivanje u romanu. Ponekad, cak ni to mi ne smeta, ali Lafkrafta nisam mogla da procitam jer mi je u stvari smetao njegov dosta jednolican i sturi, novinarski stil pisanja. Prvo sam mislila da covek na pocetku romana navodi neki novinski clanak koji je u vezi sa daljom pricom, dok nisam shvatila da je cela stvar pisana u tom stilu.
Ghoule, spusti loptu i pusti druge ljude da razviju sopstveni ukus a ne tvoj. Nisi ti indikator kvaliteta.

Quote from: "Bilja"Sve sto ja volim-stvarno valja, ono sto ne volim je-djubre. A bogami sam napravio i topic od 50-tak strana o svom sopstvenom romanu. Pa sta cu kad sam najbolji!

samo da ti ilustrujem koliko sam ja u pravu, a ti nisi, podsetiću te na činjenicu koju i sama možeš proveriti na pomenutom topiku o romanu NAŽIVO:
nisam ja 'napravio topik od 50 strana'.
ja sam ga samo pokrenuo, a njegove naredne strane ('50 komada'!!!) nastale su zato što se razvila diskusija, komentari, pohvale, primedbe od strane NEKOLIKO DESETINA RAZLIČITIH UČESNIKA.
dakle, da sam na tih '50 strana' ja sve vreme pričao sam sa sobom i hvalio sam sebe, tvoje... reči bi imale tračak smisla.
ovako, ja ispadoh još kriv što je moj roman izazvao obimniju diskusiju i inspirisao više osoba da ga prokomentarišu nego ijedan drugi na ovom forumu.
tebi to što si mi zamerila zvuči smisleno?

a ovo ostalo... lavkraft i 'novinarski stil'... smešno mi i da komentarišem.

Pa, sad si samo potvrdio ono sto sam napisala malocas.
Usta moja, hval'te me!

PS ako dovoljno pises i pricas sam o sebi, naravno da ce te svi primetiti, narocito ako stalno napadas i omalovazavas svakog cije se misljenje o bilo cemu razlikuje od tvojeg

Quote from: "Ghoul"
...glede toga odakle početi sa selinom: po meni, najidealnije bi bilo kupiti i proučiti spec. broja časopisa GRADAC o selinu, a posle...

Jedno offtopic pitanje. U kojoj beogradskoj knjižari ima da se kupe stari brojevi časopisa Gradac po ceni od 300 tj. 500 za nove brojeve? Uvek je bilo tako al' skoro videh da je poskupeo. Taj broj posvećen Selin-u jurim već duže vreme. Čitao sam ga ali bih voleo da ga imam u kolekciji.

Quote from: "Kastor"Imam slično mišljenje kao Ghoul u slučaju M.Dr.
Subjektivno iskustvo stoji, ali treba imati stvarno nizak I.Q. ili potpuno odsustvo koncentracije da ne shvatiš bar najširi okvir priče. Ko ne želi da razmišlja, neka gleda Straight Story, ostatak opusa može da zaboravi.

Ma dobro, sub. iskustvo uvek postoji samo naglašavam da je izraženije kod Linča baš zbog te njegove nedorečenosti/nedokučivosti. Slažem se da je moguće nazreti najširi okvir priče, nisam rekao da je mull. dr. jedna velika enigma od početka po do ending credits, ali čik probaj da analiziraš delo u celini. Ovo još postaje teže kada imamo na umu da ni sam Linč ne zna zašto nešto stoji u filmu (najizraženije u Eraserhead-u). Što se tiče ostatka opusa, mogu bez problema da se odgledaju i Dune i Elephant Man, a ako osoba nije totalni imbecil - Blue Velvet i Wild at Hearts (zbog simbolike koja može da im sklizne). Za mučenje po srednjevekovnom receptu - puštati im Rabbits.

@Ghoul

Ne zanima me ništa više od samog dela, pisac može da bude i marsovac dvometraš sa razvijenim ljudožderskim sklonostima što se mene tiče. Pitanje je postavljeno strogo u svetlu konkretnog dela, ne autora. Dakle, ne mora sve što ima sistem, kontrolu i veze sa spoljašnjim svetom biti umetnost, opskurnost i kršenje pravila mu to ne garantuju. Jasnije od ovoga ne mogu. Hajde ovako da postavimo: kako se ti ponašaš pred takvim delom? da li tu preovlađuje 'osećaj za feeling' kao što Vonegat kaže ili sopstveno predznanje i iskustvo bez jasnih definicija 'zašto'? Kada si već spomenuo kontrolu, Selin je u svojim kasnijim delima pokušao da prenese čistu emociju na papir i zbog toga su ga mnogi otpisali kao još jednu shell shock žrtvu, jer rabota sama po sebi ne sme biti 'previše kontolisana'. Ali dobro, umetnost nije egzaktna, shvatam šta hoćeš da kažeš, mislio sam da imaš malo precizniji odgovor. Samo ne razumem pitanje 'šta će ti'.

GRADAC imaš u Beopolisu, a manji broj komada i u (starom) Platou.
ne garantujem da imaju baš taj broj o Selinu.
ako se ne snađeš, javi pa ću proveriti u Nišu: pre pola godine video sam taj broj beznadežno zaostao u jednoj knjižari...

glede toga 'šta je umetnost a šta nije' – rekoh već, ne postoji univerzalni arbitar koji će da ih, postrojena na nekoj pokretnoj traci pred sobom, razvrstavati levo ('trash'!) i desno ('umetnost'!).
postoje neke uopštene definicije, ali one padaju pred nekim problematičnim individualnim delima, i prosto nema načina da se postigne univerzalno slaganje oko toga da li je exhibit 'A' umetnost ili nije.
imaćeš akademike koji će sa tucetom argumenata podupru jednu opciju, i drugo tuce sa drugim, ne tako nevalidnim argumentima i konceptima o tome šta je umetnost, i to ti je to.

a ako si me pitao za moj lični, privatni kriterijum, kazaću ti: nisam osećao potrebu do sada da ga artikulišem kroz neku formulu ili definiciju, ali u suštini je zasnovan na oko 50/50% iskustva+intuicije. dakle, nešto 'prepoznam' kao umetnost, a nešto 'osetim' kao takvo, a najčešće i jedno i drugo.

Eh, Rabbits...don't go there.  
Ok, nisam se dobro "odrazio". Kada znaš koliko (unutar okvira koje je Lynch postavio) tumačenja može imati M.Dr., kako da shvatiš osobu koja kaže: Meni ništa nije jasno ili još gore:
Ma, kreten.

Inače, vas dvojica se igrate gluvih telefona, imate slično mišljenje.

Biljo preteruješ. Na ovom forumu ima sujete za 1000 ljudi a postuje njih/nas pedesetak. Gulina dolazi do izrazaja zbog broja postova. A ono Lavkraft/Barker...mislim...ne znam... ćutim.

Quote from: "Kastor"Eh, Rabbits...don't go there.  
Ok, nisam se dobro "odrazio". Kada znaš koliko (unutar okvira koje je Lynch postavio) tumačenja može imati M.Dr., kako da shvatiš osobu koja kaže: Meni ništa nije jasno ili još gore:
Ma, kreten.

Zato ih ja preusmerim na www.mulholland-drive.net , mada lično nisam čitao sva ta tumačenja (don't need it). Iz delimično sličnih razloga zakleti racionalisti imaju problema sa Suspiriom, ali šta ćeš...

Mali offtopic: kakvo je tvoje iskustvo sa Rabbits, pošto vidim da si gledao ostalo od Linča ?

QuoteInače, vas dvojica se igrate gluvih telefona, imate slično mišljenje.

Razumeli smo se. Neću više pritiskati.

mmmm.

me lovez them rrrabitzes!

ali to nije da se analizira nego da se prepusti i uživa (ko ume/može/hoće...)

Quote from: "Armagedda"
Zato ih ja preusmerim na www.mulholland-drive.net , mada lično nisam čitao sva ta tumačenja (don't need it).

Ma, na osnovu tih tumačenja (pročitao sam samo nekoliko), Linč je Bog koji se spustio na ovu kuglicu da snimi film o značenju života. Pusti to... priznajem onih 10 Linčovih repera koji ne govore mnogo, ali potvrđuju da si na pravom putu. Zna on dobro zašto ne priča o filmovima (ovim nelinearnim).

Quote from: "Armagedda"
Mali offtopic: kakvo je tvoje iskustvo sa Rabbits, pošto vidim da si gledao ostalo od Linča ?

Rabbits sam namerno potisnuo da bih reprizirao kasnije (momenat je došao). Čini mi se (tj. tada sam bio ubeđen) da se Linč igrao sa formom. Zečevi (oh, da li su to samo zečevi? Jesu. Nisu. Nekada su bili ljudi. Itd.) osuđeni na gledalište, zarobljeni u sitkomu (nesvesni toga? Svesni, ali ne znaju kako je do toga došlo. Nesvesni, ali znaju da nešto nije u redu. Itd.). Poenta: Možemo postaviti stotinak pitanja, ali ako se prepustimo atmosferi, uvidećemo da je svako od njih irelevantno. Međutim fasciniralo me je to što "sitkom sa zečevima" ledi krv u žilama bez očiglednog razloga. Nikada pre toga (beše to pre 2, 3 godine) mi nije palo na pamet da analiziram na koji način on izaziva taj iracionalan strah kod gledaoca. To može biti dobra tema za raspravu, ali je očigledno da je on reditelj (umetnik?) koji više nego bilo koji drugi, poznaje misterije podsvesti i sna (noćne more).

Možda silno grešim, ko zna...repriziraću ovih dana.

dobro je, znači nisam jedini lud

da me neko pita šta vidim u tim prokletim zečevima, iskreno ne bih mu mogao odgovoriti. u pravu si da stvara osećaj jeze. ovde je usavršio svoju tehniku 'delay' efekta, odnosno prosečnog vremena koliko likovima treba da odgovore na prosto pitanje. istu jezu sam osetio i u bulevaru zvezda (deo sa dijalogom u restoranu, kada čovek prepričava svoj san i to sve na dnevnoj svetlosti), teskobni početak lost highway-a... koga zavaravam, dovoljno je da pusti onaj šušteće-vibrirajući zvuk ili osvetli facu glavne junakinje i ja sam upecan.

Prilična je razlika između naizgled dva "nejasna" Linčova filma: Lost Highway i M. D.
Prvi film je fantastično (ne kvalitet, nego sadržaj) delo o dvostrukoj ličnosti, koje zahteva odgovarajuću koncentraciju i praćenje radnje/tragova kroz specifičan Linčov stil i pruža adekvatnu nagradu za uložen trud.
U M.Drive-u sem "najšireg okvira radnje" uzaludno je tražiti smisao i priču sa logikom bilo koje vrste, mada se može govoriti o manje uspešnom ponavljavju motiva iz LH. Od kvaliteta tj razloga za gledanje ostaje samo Linčovska atmosfera i režija - ko voli.

Quote from: "alexts"Prilična je razlika između naizgled dva "nejasna" Linčova filma: Lost Highway i M. D.
Prvi film je fantastično (ne kvalitet, nego sadržaj) delo o dvostrukoj ličnosti, koje zahteva odgovarajuću koncentraciju i praćenje radnje/tragova kroz specifičan Linčov stil i pruža adekvatnu nagradu za uložen trud.
U M.Drive-u sem "najšireg okvira radnje" uzaludno je tražiti smisao i priču sa logikom bilo koje vrste, mada se može govoriti o manje uspešnom ponavljavju motiva iz LH. Od kvaliteta tj razloga za gledanje ostaje samo Linčovska atmosfera i režija - ko voli.

Motiv dvostruke ličnosti Linč ponavlja u velikom broju filmova, ali sam mišljenja da je M.D., za razliku od L.H. najpre film o snu i javi (uspeh/neuspeh) - pored ostalih, očiglednijih, motiva.
MD je mnoogo kompleksniji (kompletniji) pa ga smatram i mnogo boljim.
A to što si rekao da je u M.D. "uzaludno tražiti priču i smisao" to je lapsus jel' da?  

Kastore, poznate su ti one Roršahove mrlje koje koriste psihijatri. Svako u njima prepoznaje nešto - različito.

Quote from: "alexts"Kastore, poznate su ti one Roršahove mrlje koje koriste psihijatri. Svako u njima prepoznaje nešto - različito.

Tačno, tačno.

EDIT:
Ček, ček, 'el ti to nešto impliciraš sa tim psihijatrima?  

Armagedaa je rekao:

QuoteZato ih ja preusmerim na www.mulholland-drive.net , mada lično nisam čitao sva ta tumačenja (don't need it). Iz delimično sličnih razloga zakleti racionalisti imaju problema sa Suspiriom, ali šta ćeš...

Budući je očigledno da sebe ne smatraš 'zakletim racionalistom', pitam se kako znaš sta to istima smeta kod Suspirije?   (Recimo da je jedna od smetnji očajno loša gluma. Neko preko toga glatko pređe ali ja recimo nikako nisam mogla.)

Nego, slušaj, ima nekoliko stvari koje bih sa tobom ovde da raščistim; kao porvo, šta je to tebi rečeno na ovom topiku a da to sam nisi (sa)znao još tamo negde u kasnom pubertetu? Mislim, svaki tinejđer iole sklon kontemplaciji uspe nekako da sam provali koješta po pitanju ličnih ukusa i kriterija, zar ne? nije valjda da ti je po tom pitanju dovoljan tek jedan jedini individualni stav, pa makar i ghoulov? Da li je zaista moguće da su sve tri/dileme po pitanju naslova ovog topika zanavek rešene?  

A kao drugo, što se toliko štrecaš kad ti neko predbaci političku korektnost? Mislim hej, svaki čovek ima i treba da ima individualni stav i mišljenje o svakom božjem pitanju vrednom odgovaranja; nije li upravo to garatija da će se neki od tih stavova neminovno poklopiti sa trenutačnom političkom korektnošću? Na kraju krajeva, ma kako to nekim ljudima bilo neprihvatljivo, politička korektnost ima tendenciju da se, makar tek tu i tamo, oslanja na zdravorazumske kompromise.

I kao treće; šta misliš, šta to ljudi žele zapravo da kažu kada govore o svom 'omiljenom'  piscu?

eh.
ovde vise nema delitovanja postova, a?

oops  

Quote from: "Kastor"oops  

pobeglo ti?

Nije, učinilo mi se.

Quote from: "libeat"
Budući je očigledno da sebe ne smatraš 'zakletim racionalistom', pitam se kako znaš sta to istima smeta kod Suspirije?   (Recimo da je jedna od smetnji očajno loša gluma. Neko preko toga glatko pređe ali ja recimo nikako nisam mogla.)

Previše si apsolutno ovo shvatila. Govorim samo iz ličnog iskustva tj. priča određenih osoba koje su gledale ovaj film. Dobro, smeta ti gluma. Šta ti još smeta? Možda dođemo do zajedničkog sadržaoca.

Quote from: "libeat"Nego, slušaj, ima nekoliko stvari koje bih sa tobom ovde da raščistim; kao porvo, šta je to tebi rečeno na ovom topiku a da to sam nisi (sa)znao još tamo negde u kasnom pubertetu? Mislim, svaki tinejđer iole sklon kontemplaciji uspe nekako da sam provali koješta po pitanju ličnih ukusa i kriterija, zar ne? nije valjda da ti je po tom pitanju dovoljan tek jedan jedini individualni stav, pa makar i ghoulov? Da li je zaista moguće da su sve tri/dileme po pitanju naslova ovog topika zanavek rešene?  

Ako već moramo da ulazimo u razloge mog postavljanja ovog topika, recimo da je katalizator bio komentar jednog mog poznanika. Naime, gledao sam sa njim MD, posle čega je debilno prokomentarisao: ''Jebiga, ako gledalac mora da nagađa... Čekaj, reci mi kako je ovo moguće? Pa on ne poštuje ni najosnovnija načela kinematografije. Pomešao je likove! To ne može da radi. Kako je moguće da je ovaj film uopšte ušao u distribuciju?'' i ovo se nastavlja sa komentarima tipa ''Šta mu ono znači?... Kakve to veze ima sa celim filmom?'' Da se naježiš. Takođe, Gul me je podsetio na Selina i osporavanje od strane raznih akademika. Mogu da nastavim sa ovim do sutra. Osobi x sam pozajmio NAKED LUNCH da pročita, da bi mi je vratio i rekao: ''Ja ovo ništa ne razumem.'' Kada sam uzeo knjigu u šake, video sam da joj je kičma slomljena i da se otvara na dvadesetoj stranici. Hm, delom si u pravu kada kažeš ''svaki tinejđer iole sklon kontemplaciji uspe nekako da sam provali koješta po pitanju ličnih ukusa i kriterija''. Neki to nisu naučili ni u poznoj starosti, a bave se književnošću (vidi par redova gore). Međutim, ja nisam tražio da se meni razjašnjava šta su to lični ukusi i kriterijumi (jeste, pitao sam Gula o njegovim kriterijumima, ali iz sasvim drugih razloga). Tebi je sve ovo sigurno poznato i prežvakano hiljadu puta, pa imaš utisak kao da pitam šta je to seks. Naravno da sam imao (i još uvek imam!) svoje mišljenje kada sam pokretao ovaj topik, koje se delimično poklopilo sa Gulovim (jer se samo on javio da prozbori koju, prirodno da bih voleo da se što više njih javi, željno čekam tvoj odgovor). Ali nisam imao prilike do sada da porazgovaram sa ljudima koji se ozbiljno bave književnošću, odnosno sve se svodilo na čitanje raznih tekstova na temu i samostalno kontempliranje bez fidbeka (što nije dovoljno, složićeš se). I ne mislim da sam postavio 'jednostavno' pitanje koje bi svaka budala trebalo da zna. Stoga smo veslali, ali do kopna nismo došli. Ja sam samo rekao da razumem šta je sagovornik rekao, ne i da je diskusija zatvorena.

Quote from: "libeat"A kao drugo, što se toliko štrecaš kad ti neko predbaci političku korektnost? Mislim hej, svaki čovek ima i treba da ima individualni stav i mišljenje o svakom božjem pitanju vrednom odgovaranja; nije li upravo to garatija da će se neki od tih stavova neminovno poklopiti sa trenutačnom političkom korektnošću? Na kraju krajeva, ma kako to nekim ljudima bilo neprihvatljivo, politička korektnost ima tendenciju da se, makar tek tu i tamo, oslanja na zdravorazumske kompromise.

Libeat, stvarno ti skidam kapu (bez trunke zlobe). Nisam do sada upoznao mozak koji je bar približno sličan tvom. Ja to nazivam umetnošću, kada uzmeš jednu sasvim običnu rečenicu bez ikakvih prikrivenih značenja i ekstrapoliraš nešto sasvim stoto. Ne znam da li to namerno radiš da bi provocirala ili filtriraš informacije kao niko do sada. U svakom slučaju, podržavam. Ali drži se teme koju sam postavio, voleo bih tvoj odgovor da čujem.

Quote from: "libeat"I kao treće; šta misliš, šta to ljudi žele zapravo da kažu kada govore o svom 'omiljenom'  piscu?

Šta hoćeš u stvari da pitaš? Mislim, da citiram, šta će ti?

Ne, ne provociram te. Ni malo.
Ove tri stvari sam izdvojila upravo iz razloga što smatram da je tema fino odabrana. A onomad nisam ni slovcem prokomentarisala tvoju priču (ništa lično, da se razumemo, desilo se da nisam stigla) temi se činilo podesnim da ovim putem sručim na tebe malko dobronamernog truda.  

Htela sam da pojasnim neke kontradiktornosti u izjavama na ovom topiku. Na primer, šta zapravo znači kada izdvojimo nekog konkretno autora kao nama 'omiljenog pisca'? recimo, pogledaj ghoulovu listu pisaca koje obožava; da li je slučajnost da on zna toliko o njima? Da li to znači da mu zaista nisu bitne pozadinske, da ne kažem sporedne činjenice o privatnom životu tih autora? I da li je zaista slučajnost da svi oni dele nekoliko prilično bitnih karakteristika?

Oj! Opet!  

Gde sam beše ono stala? A da; mislim da ljudi u javnosti tvrde kako im nije bitno da li je pisac peder/ludak/rasist ali intimno im je ipak malkice važno. Jer da nije, čovek ne bi imao omiljenih pisaca, zar ne? jer ako je svako delo ma kog autora autonomna clina koja se od prethodnih i potonjih celina razlikuje kako po sadržaju tako i po formi, stilu, kvalitetu, tematici i 'bemliga čemu sve ne, onda nam mora biti jasno kako je svim tim delima zajednički nazivnik jedino pisac i njegovi stavovi, sklonosti i naklonosti. dakle, imati omiljenog pisca znači otkriti autora sa kojim si, da tako kažem, na istoj talasnoj dužini, kako intelektualnoj tako i emotivnoj.

Ono što je zajedničko nije "čitav" pisac nego samo onaj deo koji je pisac dopustio da se ulije u njegova dela. To je u matematičkom smislu piščev podskup, tako da je moguće biti u istoj ravni (ne u matematičkom smislu) sa "podskupom", ali ne i sa celinom. Moguće je da ne podržavam sve što moj omiljeni pisac radi ili propoveda izvan njegovog književnog korpusa.

Druga je stvar šta je od toga prirodnije/logičnije (podržavati ili ne podržavati omiljenog pisca zbog njegovih mana). Evo jedne racionalizacije: ako ja javno podržavam nekoga ko recimo zagovara rasizam, pod izgovorom da nije bitno šta on kaže nego šta piše (a recimo nije rasista u knjigama), onda ja doprinosim njegovoj popularnosti, njegovom pojavljivanju na TV-u, njegovom bankovnom računu. Samo je to dovoljno da se drugi (ne)prikriveni rasisti malo oslobode, što već može da dovede do nekih neželjenih ishoda.

Drugim rečima, možda meni i nije važno to što je moj omiljeni pisac rasista, ali nekom drugom će biti važno to što je rasista i jedan popularan i priznat pisac. Ako mi kao pojedinci nismo odgovorni za druge osobe onda sve to nije bitno, svako je kovač svoje sreće. Ali ako pođemo od toga da svi delimo isti prostor i isto vreme, i da sve utiče jedno na drugo, onda su i takve sitnice bitne.

Quote from: "mac"Ono što je zajedničko nije "čitav" pisac nego samo onaj deo koji je pisac dopustio da se ulije u njegova dela. To je u matematičkom smislu piščev podskup, tako da je moguće biti u istoj ravni (ne u matematičkom smislu) sa "podskupom", ali ne i sa celinom.

Ukoliko se ovde složimo kako smo u stanju da od pisca spoznamo jedino onaj deo koji je uliven u njegova dela, distinkcija podskupa na kojoj insistiraš je nebitna.

QuoteDruga je stvar šta je od toga prirodnije/logičnije (podržavati ili ne podržavati omiljenog pisca zbog njegovih mana). Evo jedne racionalizacije: ako ja javno podržavam nekoga ko recimo zagovara rasizam, pod izgovorom da nije bitno šta on kaže nego šta piše (a recimo nije rasista u knjigama), onda ja doprinosim njegovoj popularnosti, njegovom pojavljivanju na TV-u, njegovom bankovnom računu. Samo je to dovoljno da se drugi (ne)prikriveni rasisti malo oslobode, što već može da dovede do nekih neželjenih ishoda.

Iskreno, nisam sledila tako kategoričnu  racionalizaciju. Obzirom da je tema o rasizmu u pisaca već pomenuta na drugom topiku, želim samo da podvučem kako smatram da je rasizam prirodan. Pri tom ne mislim da je niti pozitivan niti prihvatljiv; jednostavno smatram da je prirodan utoliko što je svako od nas rasista, u blažem ili jačem obliku. E sad, sa ličnim rasizmom izlazim na kraj tako što ga racionalizujem i smatram nekakvim nusproduktom evolucije – poriv za produženjem vrste verovatno za sobom povlači i specijalizovan nagon za preferisanjem sopstvene vrste, nauštrb drugih. Koga interesuje, slobodan je da čeprka po naučnim argumentima u podršku ili negaciju te moje procene, meni lično je po tom pitanju dovoljna i intuicija. Ali jedna je stvar prihvatiti rasizam kao prirodan nagon kojim smo vezani za ostatak faune na ovoj planeti a sasvim je druga svesno ga kultivisati, armirajući ga kojekakvim kvazi-argumentima iz religijsko/supremacističkog repertoara.
Smatram da ovo potonje odaje izvesnu ograničenost intelekta.

QuoteAli ako pođemo od toga da svi delimo isti prostor i isto vreme, i da sve utiče jedno na drugo, onda su i takve sitnice bitne.

Interesantan stav. Dovoljno interesantan da je maltene šteta svesti ga ovako na tek uzgrednu opasku.

Jedva čekam da počneš da komentarišeš temu koju sam postavio jer ste opet skrenuli u blagi offtopic. Kapiram ja šta ti libeat hoćeš da izvedeš, možda bismo mogli i takav pristup da primenimo, ali - da naglasim ponovo - hteo sam da se skoncentrišem na samo delo a ne na pisca. Nije potrebno reći da piščeva ličnost utiče na njegovo delo jer umetnost je jedan kreativan proces (ma, jelte?) i u njemu se vrši, od svih mogućih ljudskih rabota na 'profesionalnom' nivou, najveći stepen potvrđivanja ličnosti. Ali zaboravljate da postoji i piščev alter ego i, poput piskaranja na forumu, samo delo ne mora da odražava pisca. Jeste da, kada pisac u delu ima više likova, ne smeju svi da budu nalik piscu jer onda pada u opasnu homogenost. Međutim, ima slučajeva da ni jedan lik ne odgovara piščevom mentalnom sklopu iako je uneo nešto od svojih i tuđih životnih iskustava u rad. Stav koji neki propovedaju (E, on je peder, neću da ga čitam iz principa iako piše kvalitetnu prozu ili poeziju - heh, teško onda da će da se načitaju te poezije) je potpuno imbecilan i mogu samo da pretpostavim da te osobe nemaju dovoljno mentalne ili duhovne snage da se distanciraju od te nebitne stavke. Drugo je to što se neko poistovećuje sa piščevim životom, ono može samo da pomogne da se bolje razume njegov opus, jer ne stavljaju đeci zabadava pri učenju lektire i autobiografiju. Znači, Milton je bio gej - who cares! Paradise lost je remek-delo - jašta! Kod Selina ima dosta referenci i poželjno je biti upoznat sa njegovim životom i okolnostima koje su vladale za vreme dok je on stvarao, ali nije nužno za uživanje u njegovoj umetnosti. In conclusion, delo treba proučavati kroz istorijsku, psihološku, autobiografsku, društvenu i nacionalnu prizmu, ali opet ni to nije uvek relevantno. Eh, da je sve tako jednostavno.

Izuzetno me nervira kada neko pisca krivi zato što je osoba x ubila osobu y, odnosno da ju je knjiga 'naterala' na to. David J. Schow je u Znaku Sagite lepo prozborio na tu temu. Bez obzira što je Lavkraft rasista (hipotetički), ja ću opet ljudima propovedati o uzvišenosti njegovih dela. I to je ok, dok god ne govorim da je kul što je rasista.

A sad - back to the subject.

Quote from: "mac"Drugim rečima, možda meni i nije važno to što je moj omiljeni pisac rasista, ali nekom drugom će biti važno to što je rasista i jedan popularan i priznat pisac. Ako mi kao pojedinci nismo odgovorni za druge osobe onda sve to nije bitno, svako je kovač svoje sreće. Ali ako pođemo od toga da svi delimo isti prostor i isto vreme, i da sve utiče jedno na drugo, onda su i takve sitnice bitne.

Ovo mi pomalo deluje kao zataškavanje i ulepšavanje stvarnosti. I pisac je čovek, sa svim manama i vrlinama. Možeš tako 'zaštititi' osobu, ali opet je ne možeš osigurati od uticaja neposredne okoline (prijatelja, porodice, itd.) a taj uticaj je znatno snažniji. Treba pustiti ljude da sami odluče.

Zaboravih da pomenem da me ovo što libeat priča o rasizmu pomalo podseća na cuke i pedigre. Imam druga koji zagovara očuvanje Arijevske rase, ali ne kao 'estetsko' očuvanje jedinstvene rase već zato što su ostale prljave, pokvarene, glupe itd, da se ne bi ova čista, arijevska, uprljala sa ovom drugom. Trenutno je popularno da Srbi pravdaju svoje mane navodnom 'nečistom krvi' koja je ušla u narod znamo već kada. Samo nemojmo opet o tome.

Quote from: "Armagedda"Jedva čekam da počneš da komentarišeš temu koju sam postavio jer ste opet skrenuli u blagi offtopic. Kapiram ja šta ti libeat hoćeš da izvedeš, možda bismo mogli i takav pristup da primenimo, ali - da naglasim ponovo - hteo sam da se skoncentrišem na samo delo a ne na pisca.
A sad - back to the subject.

 

Ja svo vreme govorim upravo o delu, ne o piscu.
A kada pominjem pisca onda zapravo govorim o tvojoj percepciji piščevog dela.
Odgovaram ti na pitanje koje si postavio u naslovu topika.

Nemam pojma šta ti tu vidiš oftopikom.

Vremenom, eventualno, akobogda, shvatićeš kako u svim tvojim navedenim primerima ima samo jedan problem – ti.
Problem nije niti u nekonvencionalnom Selinu niti u golom ručku. Problem je da ti nisi u stanju da proceniš kome takva knjiga uopšte i ne treba da se daje na čitanje.[/i]

QuoteAko već moramo da ulazimo u razloge mog postavljanja ovog topika, recimo da je katalizator bio komentar jednog mog poznanika. Naime, gledao sam sa njim MD, posle čega je debilno prokomentarisao: ''Jebiga, ako gledalac mora da nagađa... Čekaj, reci mi kako je ovo moguće? Pa on ne poštuje ni najosnovnija načela kinematografije. Pomešao je likove! To ne može da radi. Kako je moguće da je ovaj film uopšte ušao u distribuciju?'' i ovo se nastavlja sa komentarima tipa ''Šta mu ono znači?... Kakve to veze ima sa celim filmom?'' Da se naježiš. Takođe, Gul me je podsetio na Selina i osporavanje od strane raznih akademika. Mogu da nastavim sa ovim do sutra. Osobi x sam pozajmio NAKED LUNCH da pročita, da bi mi je vratio i rekao: ''Ja ovo ništa ne razumem.'' Kada sam uzeo knjigu u šake, video sam da joj je kičma slomljena i da se otvara na dvadesetoj stranici.

U principu, oprošteno ti je ako su osobe a i x imale određene fizičke atribute koje poništavaju njihove ostale sposobnosti...  

Quote from: "libeat"Htela sam da pojasnim neke kontradiktornosti u izjavama na ovom topiku. Na primer, šta zapravo znači kada izdvojimo nekog konkretno autora kao nama 'omiljenog pisca'? recimo, pogledaj ghoulovu listu pisaca koje obožava; da li je slučajnost da on zna toliko o njima? Da li to znači da mu zaista nisu bitne pozadinske, da ne kažem sporedne činjenice o privatnom životu tih autora? I da li je zaista slučajnost da svi oni dele nekoliko prilično bitnih karakteristika?

pardon, samo da pojasnim neke tzv. kontradiktornosti: ma daaleko od toga da sam ja tvrdio da mi priv. zivot i stavovi pisaca nisu bitni: fuck, svakog pisca s kojim sam ikada osetio neku bliskost gledao sam da procesljam kolikogod sam mogao citajuci pisma, dnevnike, (auto)biografije i sl. u nekima sam, poput floberovih, bodlerovih, zidovih i sl. bas ono uzivao skoro isto kao u proznim i poetskim delima. vajldova biografija je ionako zanimljivija od bilo cega sto je napisao, npr. da i ne govorim o nehumanoj lepoti i dubini kafkinih pisama i dnevnika, koje je prosto nemoguce odvojiti (stavise, idiotski je odvajati ih) od njegovih prica i romana. ili lavkraftova pisma, koja su 2nd best only to kafka's!

ono sto sam ja pokusavao da kazem, a mozda nisam najspretnije iskazao, jeste da me privatni zivot pisca i njegovi stavovi koji nisu explicitno izneti u delu ne mogu spreciti da uzivam u nj. delima, odnosno, ako sam vec uzivao u necijem delu, pa naknadno otkrio stagod vec iz nj. zivota (kao bilja, koja je volela lavkraftove price dok nije otkrila da je covek u nekim privatnim pismima iynosio rasisticke stavove) to me nece spreciti da dalje citam i uzivam u nj. delima.
u TOM smislu me ne zanima neciji zivot, u tom sislu je irelevantna za moj ESTETSKI sud o nj. delu.
dobro napisana pesma ili prica ostaje DOBRO NAPISANA i ako otkrijem da pisac bas nije bio primerna osoba u svom zivotu, ili da je iznosio neke stavove s kojima se ne slazem.

inace, naravno da je izbor omiljenih pisaca izbor po srodnosti bas kao i izbor prijatelja, na neki nacin; znaci, ima pisaca cije delo onako objektivno gledano postujem ali mi intimno ne znaci mnogo, ne rezonira s necim meni bitnim, i oni su ekvivalent poznanika, ljudi koje volis povremeno da vidis i procaskas, ali ciji nestanak iz tvog zivota nece ostaviti primetniju rupu. i imas pisce s kojima je susret prosto life/changing experience, i koji postaju neraskidiv deo tvog zivota, ljudi koji su ti u odredjenom smislu your own personal invisible friends.  
a taj izbor, kao i pri izboru prijatelja, nije racionalan.
odnosno, bas kao sto mozes imati vrlo dragog druga s cijim se nekim stavovima ili manama ne slazes, ali ga ne ostavljas zbog toga, tako mozes imati i omiljenog pisca s kojim se ne podudaras u jotu (zar se iko igde ikada s nekim...?)

naravno, brojni su idioti koji su spremni da prekinu 'prijateljstvo' otkrivsi da im je dojucerasnji prijatelj zapravo musliman/jevrejin/peder/narkoman/whatever, ali o tim subhumanoid creatures necu da govorim.
ako se s nekim kapiras po onim sustinskim stvarima, ovakve sitnice prosto nisu bitne.

Sa ovako koncizno iznesenim kontemplativnim sumarumom nemoguće je ne složiti se, Ghoule.

Ko zna, možda ti se jednog dana i posreći da te elokventno iznesene opservacije primeniš i na svakodnevno ti žitije.  

Quote from: "Ghoul"
...dobro napisana pesma ili prica ostaje DOBRO NAPISANA i ako otkrijem da pisac bas nije bio primerna osoba u svom zivotu, ili da je iznosio neke stavove s kojima se ne slazem.

Amin, druže !

(Da ne pričamo ponovo onu anegdotu o Lenjinu i sekretaru...)

Quote from: "libeat"
 

Ja svo vreme govorim upravo o delu, ne o piscu.
A kada pominjem pisca onda zapravo govorim o tvojoj percepciji piščevog dela.
Odgovaram ti na pitanje koje si postavio u naslovu topika.

Nemam pojma šta ti tu vidiš oftopikom.

Vremenom, eventualno, akobogda, shvatićeš kako u svim tvojim navedenim primerima ima samo jedan problem – ti.
Problem nije niti u nekonvencionalnom Selinu niti u golom ručku. Problem je da ti nisi u stanju da proceniš kome takva knjiga uopšte i ne treba da se daje na čitanje.[/i]

Libeat, primeri koje sam naveo služe samo kao podsticaj za pokretanje ove teme. Problem nikada nije ni bio u Selinu ili Barouzu, niti u mojim procenjivačkim sposobnostima. U principu nikad ne pozajmljujem knjigu ako sumnjam da se dotičnoj osobi neće svideti, tj. ako vidim da nije na istoj talasnoj dužini. A dotična osoba je sama tražila ono što je dobila. Šta je trebalo da joj kažem? E, ovo nije za tebe, nećeš shvatiti? Ali dobro, to uopšte nije bitno. Ja ne govorim o omiljenim piscima i istim talasnim dužinama između pisca i čitaoca, ustanovili smo na početku da takvi pisci nisu za svakoga, već o OBJEKTIVNOJ proceni jednog nekonvencionalnog umetničkog dela kada te dve stavke možda i ne postoje, ili se možda prvi put susrećemo sa delom/piscem.

Ukljucujem se kasno, cisto da kazem nesto u ime nas, udruzenja retardiranih za Lincove filmove. Ja ne volim pretjerano doticnog (blaspheme! heresy! uncool!), a pokusacu da objasnim zasto. Nije problem iskonstruisati smisao oko bilo cega, ako se covjek dovoljno potrudi. Filozofija se moze jako uspjesno izgraditi oko banalnih stvari kao sto su limenka Koka kole ili zapusac flase u podrumu. Naravno, ovo su naslage nasih misli koje obavijamo oko stvari. Linc je reziser savrsene refleksije - on je uspjesan koliko mu gledalac dozvoli. Moj problem sa Lincovim filmovima nije u tome sto oni nemaju smisao, nego sto je taj smisao meni, retardu, isuvise viseznacan da bi ga u potpunosti obuhvatio i razumio, tako da se na kraju obicno zamorim i pitam da li je tu uopste i bilo smisla, ili je sve samo ogledalo?

Uzgred, imam druga koji ga obozava i koji je misljenja da bez 3 puta ne moze da da komentar za bilo koji Lincov film. Sve je to fino, ali ako mi je film dosadan i smoran na prvo gledanje, nemam zelju da se dalje zlopatim. Ergo, ne postoji nista na kugli zemaljskoj sto bi me natjeralo da ponovo odgledam "Eraserhead" (Pixies - respect). Najbolji Lincov film za mene je onaj koji je najmanje njegov (aka Straight story). Dakle: svaka cast Lincu, on je genije, car i kralj, ali meni ne prija i tacka. Zasto bi se pretvarao da je drugacije? Da me neki retard ne smatrao retardom? Ma bjaaazi. Pozdrav.

P.S. Lenjin i sekretar... moze vise detalja?

To sa Lenjinom i sekretarom ispričali smo odavno, izvinjavam se onima iz Kluba koji znaju, pa ih smaram. (Ali izgleda,  volim da pričam pričice!)
Elem, Vladimir Iljič napravio malu pauzu, i da ne sedi dokon- čita knjigu. Sekretar mu unosi čaj u kabinet, i pita ljubazno: Šta čitate, druže Lenjin?
Ovaj mu kaže da je to zbirka priča, i navede ime autora - koji je beli emigrant, i u to vreme vatreno lobira protiv komunista, negde u Parizu.
Sekretar kaže, užasnut: Ali...Ali...On je naš neprijatelj !!!
Lenjin kaže: Tačno. I odličan pisac.

Quote from: "Armagedda"Ja ne govorim o omiljenim piscima i istim talasnim dužinama između pisca i čitaoca, ustanovili smo na početku da takvi pisci nisu za svakoga, već o OBJEKTIVNOJ proceni jednog nekonvencionalnog umetničkog dela kada te dve stavke možda i ne postoje, ili se možda prvi put susrećemo sa delom/piscem.

Sto mu gromova!
A to ti hoćeš?
Pa šta ne kažeš, jadan.

Oćeš objektivno mišljenje umetničkog establišmenta? Objektivno mišljenje književnog kritičara?  Oćeš objektivno mišljenje prodajnih bilansa? Liste bestselera? Izdavačkih tiraža? Bobanobog konkursa?  

Ma da ti ja sad ovde lepo spelujem šta je jedino objektivno i vredno merilo kvaliteta nepoznatog umetnika; njegovi fanovi.

Što ujedno sumira i moj lični i personalni stav po pitanju Linča, slašer-horora, romantićne komedije, Tolkina i koka-kole.  

Varvarine, pusti više balzamovanog tovariša da se u miru raspada.  

Quote from: "libeat"Što ujedno sumira i moj lični i personalni stav po pitanju Linča, slašer-horora, romantićne komedije, Tolkina i koka-kole.  

Joj, joj, pa nemoj ih sve baš u isti džak...

U pravu si Kastore, šta će tu Romantična komedija  

Quote from: "Armagedda"A dotična osoba je sama tražila ono što je dobila. Šta je trebalo da joj kažem? E, ovo nije za tebe, nećeš shvatiti?

što, šta je tu problem? ja to stalno govorim onima koji se maše za pogrešnu knjigu ili film iz moje kolekcije...
bolje sprečiti nego lečiti!

Quote from: "Ghoul"

Quote from: "Armagedda"A dotična osoba je sama tražila ono što je dobila. Šta je trebalo da joj kažem? E, ovo nije za tebe, nećeš shvatiti?

što, šta je tu problem? ja to stalno govorim onima koji se maše za pogrešnu knjigu ili film iz moje kolekcije...
bolje sprečiti nego lečiti!

ma, ljudi su ti čudna životinja... na kraju bih napravio još veći pičvajz. prvo bi se uvredio, a onda se onako srbski zainatio da pročita.

@libeat

prosto se bojim da ti postavim decizno pitanje. bolje se ti raspiši pa ću ja da ti kažem da li si pogodila