ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Nekad bio sinonim za zajebanciju, vragolije...

Quote...Srbija a sa njom i njena štampa su u godinama nakon 29. maja 1903. i dinastičke promene, već prošle topovsku, aneksionu i carinsku krizu, pa se u godinama do 1914. javnost navikla na izveštavanje, ali i ismevanje i karikiranje čak i moćnog suseda Austrougarske. Drugačije nije ni moglo biti, jer je srpska štampa stasala i oblikovala se na pisanju brojnih satiričnih listova koji su u to vreme izlazili.

U Beogradu 1904. izlazilo je trinaest dnevnih listova, a u isto vreme čak šezdeset jedan satirični časopis. Deset listova za humor i satiru objavljivano je i te prekretničke 1914.

Oni najgrlatiji nosili su upečatljive nazive kao što su: "Đavo", "Vic", "Dum-dum", "Seljački odjek", "Zvono", od milja zvano "Zvonce", "Vrač pogađač" i "Spadalo"...

Herojsko vreme srpskih novina

proguglao, 61 satiricni casopis, da ne povjerujes. neiscrpno blago.
jos sve vazem koliko je umjesna tvrdnja da zurnalizam (i) zapadnog balkana nazadovao, usporedjujem razne sredine po nejednakoj vremenskoj liniji, no od sad pisem izjavu velikim slovima.

Beograd u prelazu sa XIX na XX vek bio je izuzetno napredno mesto za kulturu i provod... A onda ubiše Obrenovića i Srbija krete putem propasti.

Boban, naš alternativni istoričar!

Uvek bio sinonim za vragolije  nego nije mi najjasnija namera teme, naime, treba li je posmatrati u politicko-istorijskom kontekstu (s obzirom na podforum) ili sta?
Meni je ona azdaha u narodnim pripovetkama koje je Vuk sakupljao, Bas-Celik pa i zmija (mladozenja, npr) nekako sinonim za djavla, ili bar njegove segrte.

A ima i doslovnije Djavo i njegov segrt

Ima li ova priča kraj, nešto naglo završilo...

Srbi nemaju dobrog đavola! To im fali.

I ziveli su srecno do kraja zivota. To je kraj.

Pa da, katolici su tu vestiji, i konkretniji, reklo bi se.