ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Ovde ćemo pričati o svim igrama serijala koji trenutno ima petoro zvanične dece i nekoliko vanbračne.

Svi ovde verovatno znamo da su to taktički RPG-ovi nastali u Japanu, što će neke da odbije, a drugima neće biti bitno. Ako niste igrali, verujte mi na reč da je ovo u mnogim aspektima prilično drugačije od svega, ili je bar bilo tako u vreme kada je serijal nastao.

Nippon Ichi je ime studija odgovornog za stvaranje i razvijanje ovih igara, kao i nekoliko sličnih. Zapamtite to ime ako ga niste znali, jer oni su neka vrsta proverenog brenda u ovom podžanru ("taktičkih" rol-plej igara).

Dakle, koje su glavne odlike ovog serijala, primarno radjenog za Sonijevu konzolu aktuelnu u odgovarajućem trenutku, a kasnije delimično portovanog na neke mobilne konzole i PC?

1. U domenu priče i tona, Disgaja je potpuno neozbiljna, blesava, ćudljiva, apsurdna, duhovita, i ludačka. Glavna priča je uvek samo mali deo mogućih aktivnosti. Dijalozi su mahom trivijalni, ali to se uklapa u ovo što rekoh malopre, a i često se mogu preskočiti. Glavno mesto dogadjanja je Pakao, odnosno, mnogobrojne verzije paklova, a likovi su demoni, iako predstavljeni u slatkom, kawaii stilu japanske popularne kulture.

2. Brojevi! Mnogo brojeva!!! I to velikih (kada malo odmaknete u igri)! Japanski RPG-ovi se često zanose visokim ciframa - Omega Weapon u nekim FF igrama nikako nije izuzetak - ali nigde nisam video* primetno više od 10 hiljada HP-a (i, u skladu sa tim, pretrpljene štete), dok ovde možete sresti i mnogo više. Takodje, mnogo različitih sistema.

3. Mnogo bitaka, što nije ništa novo za žanr, ali ovde se uvode neki novi elementi, poput geo-panela, i mogućnosti da se bacaju drugi likovi. [emoji38]

4. Čitavi svetovi unutar svakog predmeta koji sretnete u igri. To se zove "item world". Vaši likovi mogu bukvalno da udju "unutar" svakog komada opreme ili čak potrošne robe, tj. unutar nasumično stvorenih tamnica koje predstavljuju predmet, sa mnogo - ali zaista mnogo - spratova, i tamo poboljšaju njegove odlike malo po malo. Već ovo čini igru praktično beskonačnom, ako volite da grajndujete. Upravljanje inventarom je i inače potpuno suludo po broju opcija i predmeta.

5. Mračna skupština. Dark Assembly. Okupljanje senatora podzemnih svetova radi izglasavanja nekih predloga u zakone. Možete da utičete na njihove glasove pojedinim akcijama. "Zakoni" se odnose na pravila igre na budućim mapama. Moj omiljeni je za sada "explode ridiculously"! [emoji38]

Edit:
6. I priniji. Kako sam ih mogao zaboraviti! Maskote serijala, nemrtvi pingvini zakrpljeni poput Frankenštajnovih tvorevina.

Kasnije igre u serijalu uvode neke svoje sisteme, ali ovo su osnove.


*OK, možda neki bosevi imaju, ali njihovo zdravlje je često skriveno od igrača. Ti isti bi u Disgaji imali bar statistike "puta 10"

Quote from: ridiculus on 08-05-2017, 08:48:10
Svi ovde verovatno znamo da su to taktički RPG-ovi nastali u Japanu, što će neke da odbije,

Kosančiću, jel to Branković mene gleda? 


Naravno, ja sam zgrožen samom činjenicom da ovom temom proširujemo prostor za upliv nezdravih japanskih RPG uticaja na domaću igračku scenu. No, pošto valja bolje upoznati svog neprijatelja, voleo bh da znam je li Disgaja uzor japanskog taktičkog RPGovanja ili bi totalne neznalice trebalo da potraže neke druge igre radi prvog kontakta?

Odličan sažetak  Samo bih u interesu pune informacije adresovao ovo:

Quote from: ridiculus on 08-05-2017, 08:48:10
Ovde ćemo pričati o svim igrama serijala koji trenutno ima petoro zvanične dece i nekoliko vanbračne.

Možda je fer reći da postoji šestoro zvanične dece jer pored Disgaea 1-5 postoji i Disgaea D2: A Brighter Darkness izašla između četvorke i petice a koja je u punom smislu sržna Disgaea igra, dakle, mehanika je ista, likovi i priča su u "zvaničnom" kontinuitetu i jedino nije dobila broj pet jer se radi o direktnom nastavku prve Disgaea igre "Hour of Darkness" pa je zbog toga  ovako označena. Ali za nekog ko bi da odigra SVE "prave" Disgaea igre, D2 je apsolutno obavezna lektira.

Dodao bih još da je Disgaea definitivno najpoznatiji serijal koga Nippon Ichi pravi (ima i svoje manga i prozne adaptacije) i da u njega svakako ulažu i najviše truda ali da su i druge njihove igre neretko vredne pažnje sa raznim varijacijama taktičkog RPG-a (Phantom Brave, Makai Kingdom, Soul Nomad & the World Eaters), akcionog RPG-a (Cladun, Cladun 2, The Witch and the Hundred Knight) ili Roguelikea (Z.H.P. Unlosing Ranger vs. Darkdeath Evilman, The Guided Fate Paradox) koje su sve, recimo, nekakav gornji ešelon njihove produkcije.

Nippon Ichijeve igre nisu za svakoga, doduše, uprkos svojim često izuzetno kompleksnim i dubokim mehaničkim sistemima. Njihove priče su često izrazito anime-izirane sa kawaii elementima koji mogu odbiti "ozbiljnijeg" igrača sa zapada, a produkcija im je, iako kvalitetna, često vrlo skromna i morate biti svesni da igru igrate pre svega zbog sistema i duhovitih dijaloga/ situacija a nikako zbog trodimenzionalne grafike (koje nema) ili, čak, sprajtova visoke rezolucije. Druga napomena je da su sistemi u njihovim igrama često vrtoglavo komplikovani ali ne nužno dobro objašnjeni u samoj igri (recimo "želudac" i The Witch and the Hundred Knight koji je, barem iz moje perspektive, nemoguće shvatiti vodeći se uputstvima dostupnim u igri) pa je neretko potrebno potražiti pomoć onlajn da biste samo shvatili šta određeni podsistem radi i koje opcije vam to otvara (na primer kastomizacija delova tela u  ZHP ili neintutivni ali inspirisani sistem mainova i subova i Cladun igrama).

Ono zbog čega su Nippon Ichijeve igre tako cenjene je ta kompleksnost njihovih sistema i pravila koja omogućava neke izuzetno zanimljive bildove i načine da se igra pređe koji, povremeno deluju kao da ste maltene uključili čitove. Nippon Ichi ovo zna i radi svesno, neretko se igrajući sa igračem tako što će mu dati mogućnost da igru završi odmah, čim je počne (Cladun ili Soul Nomad) ali ga terajući da ipak uči šta može i treba da uradi da bi do kraja igre stigao na "propisan" način. Disgaea igre su odličan primer fleksibilnosti njihovih sistema sa ovim što Ridiculus pominje u vezi uticanja na zakone koje skupština donosi i ponovo, nešto što deluje kao da bi moglo da prekrši pravila igre, zapravo bude sistem koji igraču pruža više slobode da se izrazi.

Prva Disgaea je, kako rekosmo, dostupna na PC-ju (kao i druga) a pošto postoje i DS i PSP verzije, toplo preporučujem onima koje igra zanima a imaju pristup DS-u, PSP-u ili Viti (uredno je moguće kupiti igru na Vita shopu) da je igraju tako jer su ovo EKSTREMNO dugačke igre sa mnogo (opcionog) grajnda koje se idealno igraju na portabilnoj platformi. Tim je čudnije da serijal nikada nije dobio propisan život na mobilnim telefonima - iako bi se reklo da su ove igre takoreći stvorene za ove platforme - ali posle najave porta prve igre za Android pre nekig šest godina, ništa se nije desilo...

Quote from: neomedjeni on 08-05-2017, 09:14:05
voleo bh da znam je li Disgaja uzor japanskog taktičkog RPGovanja ili bi totalne neznalice trebalo da potraže neke druge igre radi prvog kontakta?

Mislim da je za skidanje nevinosti možda pametnije da se prvo isproba Shining Force, Tactics Ogre, neki od Fire Emblema pa i Final Fantasy Tactics. Disgaea je apsolutno next level u domenu ovih igara, igra se sa mnogim konvencijama žanra, mnoge i namerno lomi tako da, iz čisto akademske perspektive, mislim da je bolje igrati je nakon što čovek okusi "klasike". Shining Force je danas uglavnom nemoguće kupiti legalno na nekoj savremenoj platformi pa u piratske svrhe toplo preporučujem Gameboy Advance port (čiji se ROM divno ponaša na savremenim emulatorima) jer je u pitanju definitivna i izvrsna verzija klasične igre. Fire Emblem, hmmmm... zapravo mislim da je najbolje igrati Awakening, iako je ona srazmerno nova (izašla pre 4 godine) jer istovremeno hvata najbolje elemente serijala ali i savremene quality of life mehanike (snimanje tokom borbe itd.). Nabavljivo za 3DS. Tactics Ogre ima izvrstan rimejk za PSP (sa gomilom quality of life elemenata) koji se može kupiti i igrati na Viti a isto važi i za Final Fantasy Tactics čiji je War of Lions rimejk za PSP - nabavljiv i na Viti - izuzetno prefinjena verzija igre.

Veliko hvala, druže Meho!!!

Služimo narodu, druže N. Mada je Disgaea stvarno prelep serijal i ima moje najtoplije preporuke.

Quote from: neomedjeni on 08-05-2017, 09:14:05
No, pošto valja bolje upoznati svog neprijatelja, voleo bh da znam je li Disgaja uzor japanskog taktičkog RPGovanja ili bi totalne neznalice trebalo da potraže neke druge igre radi prvog kontakta?

K'o što Meho kaže. Igre Nipon Ićija nikako nisu za upoznavanje sa žanrom. One su pravljene od otakua za otakue, poput rada studija Treasure u domenu akcionih igara, ili Gainaksa u sferi animacije.

Donekle poznajem njihov rad unutar žanra - La Pucelle: Tactics, Phantom Brave, Makai Kingdom - ali nisam imao kontakta sa ovim ostalim što Meho pominje (Claduni & co.). Sve se nadam da ću to jednom ispraviti...

Neka se uzme u obzir i da ja volim apsurdne stvari, a Disgaja je apsurdna do srži.

Mislim da bi se igrači Disgaje uglavnom složili da su taktičke bitke srž ovih igara. Ove su napravljene za jednog igrača - iako bar ova najnovija, Disgaja 5, ima opciju razmene odredjenog sadržaja preko mreže - tako da ne treba očekivati neko posebno nadmudrivanje sa neprijateljima. Težina dolazi od razlike u nivoima likova iz sukobljenih strana, kao i problemskog (puzzle) elementa nekih mapa.

Na mnogim mapama postoje takozvana geo-polja (geo-panels), koja menjaju statistike i osobine onih koji stoje na njima, pa čak i pravila borbe, u nekim slučajevima.

Druga bitna odlika serijala, vezana za borbu, je genijalna. Likovi... pazite sad ovo. Likovi mogu da podižu jedni druge, ili predmete sa bojišta, i da ih bacaju. Svaki lik poseduje parametar koji opisuje domet njegovog ili njenog napada, kao i drugi parametar koji opisuje domet bacanja. Onaj vaš lik ne može da stigne do željenog polja u jednom potezu? Zgrabite ga drugim likom koji baca najdalje i zavitlajte ga koliko možete. Ovde je moguće praviti ljudske kule, a neke upotrebe ove sposobnosti su genijalno neočekivane, iako logične.

Disgaea 5 is a video game drunk on itself