ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Quote from: angel011 on 02-12-2014, 11:02:19
Ghoule, ispustio si deo u kome ABN pominje Jevtropijevićku. Sa sve njenim citatom sa potpuno druge teme. 

Da li želim da znam...

Quote from: Jevtropijevićka on 02-12-2014, 12:08:26

Quote from: angel011 on 02-12-2014, 11:02:19
Ghoule, ispustio si deo u kome ABN pominje Jevtropijevićku. Sa sve njenim citatom sa potpuno druge teme. 

Da li želim da znam...

"И у овој причи има непристојних речи које су убачене непотребно, ваљда да би се доказала одраслост и зрелост писца, наиме, да би писац доказао да није дете и да није инфантилно створење; штета, јер тиме отуђује причу од комплетног дечјег читалишта, отуђује (алијенира) ову причу од деце па, консеквентно, и од родитеља. Хајде да се подсетимо шта је на Бобановом форуму "Знак сагите" рекла, 11. августа 2014. године, у 11.36 часова, учесница "Јевтропијевићка", која се на другим местима, под својим правим именом, бави научним радом, књижевним студијама, професионално: рекла је, цитирамо, да постоје људи којима су "(експлицитни) секс, насиље и мрак једини маркери за озбиљно и одрасло штиво".

(библиографски податак:
линк:

http://www.znaksagite.com/diskusije/index.php?topic=9337.msg554833;topicseen#msg554833

место на том форуму:

Znak Sagite » NAUČNA FANTASTIKA, FANTASTIKA i HOROR — KNJIŽEVNOST » Dela STRANIH autora » 129,864,880! to samo do nedelje...

приступљено 2014 08 12

крај библиографског податка)"

Implicitno si tražila... 

Hvala, Angel, hvala, Mićo.Pa jesam ovo rekla, samo što to nema veze sa ovim kontekstom u kome ispada da sam to rekla o Bobanu i autorima uopšte a ne o čitaocima, kao što je bio slučaj... i teško mi je da poverujem kako bi izbacivanje ružnih reči od nečeg Bobanovog napravilo štivo za decu... hm... (ne mogu se zakleti, nisam pročitala priču, ali uspešno ekstrapoliram iz do sada pročitanog).

Quote from: angel011 on 02-12-2014, 11:02:19
Ghoule, ispustio si deo u kome ABN pominje Jevtropijevićku. Sa sve njenim citatom sa potpuno druge teme. 

zato sto je ta deonica cak i za njegove standarde neverovatno nebitna i glupa digresija.

Sve od uključivanja Angel 011 smatram besmislenim trolovanjem. Ghoul ima pravo da je vraćanje na šta je ABN rekao o komentaru Jevtropijevićke apsolutno besmisleno.

Izvinjavam se. Do tada se zaista vodila smislena rasprava koju smo bespotrebno poremetili... 

Quote from: Mica Milovanovic on 02-12-2014, 13:57:17
Izvinjavam se. Do tada se zaista vodila smislena rasprava koju smo bespotrebno poremetili... 

+1

Tačno. Moguće je i da se zajebavaš, ali prenos ABN-ovog komentara je meni bio konstruktivan. Sigurno je on zaglavio negde u dubokoj prošlosti, ali tamo su zaglavili i drugi koji pripisuju sebi autoritet ocenjivanja. Ako pretpostavimo da na ovom forumu i dalje obitavaju oni koji su zainteresovani za dobru fantastiku, onda moraju da dobiju jasnu i argumentovanu informaciju, koliko god se nekom to svidelo ili ne. Zbog toga mi se i ne dopada Bobanovo jednostrano omalovažavanje svakog ko napiše nešto što se njemu ne dopada. Kao i omalovažavanje nekih izdavačkih kuća koje se trude da budu bolje. Budućnost nikako ne pripada onima koji su zaleđeni u vremenu i prostoru, nego onima koji nešto pomeraju.

Sprema li se neka poseta klubu u dogledno vreme? Jer imam raznog materijala za razgovor, i nadam se da ću od vas usmeno dobiti malo više pristojnosti nego na forumu poslednjih meseci.

Svako ima pravo na malo pristojnosti. Pa i ja.

Pristojno ću se suzdržati od odgovora na ovakvu izjavu

I trebalo bi. Tebi nije bilo nepristojno izjaviti da sam "sladak kad se ljutim".

ma ti si još dobro prošao, za mene je izjavila da se boji da će je muž napustiti ako vidi šta čita, a čitala je moj roman.

Sad mi je lakše.

E, obojica ste mi neke mustre kad jedna tako pristojna osoba kao što je jevtra može da vas povredi...

Quote from: Boban on 02-12-2014, 15:29:50
ma ti si još dobro prošao, za mene je izjavila da se boji da će je muž napustiti ako vidi šta čita, a čitala je moj roman.

1) (cenzurisano. necenzurisana verzija na Tviteru)
2) Svaki, ali svaki drugi pisac bio bi presrećan zbog čitalačke izjave koja demonstrira kako je njegov tekst tako neodoljiv i kontroverzan da se ljudi zbog njega razvode!!!1 Ja stvarno ne znam kakav bi bolji kompliment Boban uopšte 'teo!

Siroma Boban. Prvo ispade da piše bezobrazluke koji nisu za maloletne oči, a potom da mu žene krišom od muževa knjige čitaju!

ABN JAŠE DALJE:

Цењени   ,

прочитали смо и последње две приче за које нам је уредник антологије Нова српска приповетка, Горан Скробоња, рекао да су СФ. То су ове две:


Ђорђе Бајић, ,,Црна звезда" (на стр. 471-500) та звезда је Жозефина Бејкер, црнкиња, славна певачица и играчица са бананама као сукњицом, на гостовању у предратном Београду, али, ако ту има икакве алтернативне историје, неприметна је и безначајна, читалац је не може ни пронаћи; присуство Жозефине Бејкер је сасвим небитно и безначајно за причу (нема никакве везе са причом) која је вампирски хорор-фантази, наиме, главни јунак, на смрт болестан од галопирајуће туберкулозе, чудесно се излечи уз помоћ вампира који убијају кућну помоћницу. Ово нема ама-баш-никакве везе са СФ, издавач нам је за ово тврдио да је то ,,СФ – алтернативна историја" што би значило, жанр – научна фантастика, под-жанр – алтернативна историја; али та издавачева тврдња није тачна, није, није... Ово није научна фантастика.

Најзад, прича уредника самог, Горана Скробоње, ,,Пројект: Сунце; или, Анка, убица вампира" (стр. 596-641) својим поднасловом подсећа на омладинску хорор ТВ серију Бафи, убица вампира (Buffy the Vampire Slayer) а својом последњом реченицом подсећа на најбољу српску дужу СФ причу двадесетог века, ,,Равнодушност црвеног Сунца" Миодрага-Миће Б. Миловановића; донекле и на крај романа Човек у високом дворцу Филипа К. Дика; али ту је сличности (са њима) крај. У Скробоњиној причи, српска предратна тајна агенткиња и мајсторкиња борилачких вештина Анка Цукић, у Београду, уз помоћ пуковника Аписа и Николе Тесле, ликвидира швапске вампире, који су се дрзнули да чак приреде и бал вампира, у сред Србије, са циљем да то буде и државни удар, пуч. Ту има можда неких елемената СФ (наиме, Тесла, не знајући с ким има посла, прави за њих технологију да се они штите од сунца) и елемената алтернативне историје, али, ово је у далеко преовлађујућој мери хорор фантази прича, није СФ. Није, није...  није СФ.

Дакле, ова антологија је, за СФ фана, ево шта: замислите да ви одете на пијацу и хоћете да купите кило добрих зрелих кајсија, али, не може то, него морате да купите сандук са двадесет кила кромпира, цвекле, али и камења и поломљене цигле, и две киселе слабе кајсије... и згњечено парче треће. Само тако се продаје: цео тај сандук, или ништа. Само тако. Продаје се цео сандук-антологија, а ако вам се то не исплати, јер ви сте хтели само СФ, то је ваш проблем.

А кад вам продају нешто што нећете, да ли се то зове уваљоца?

Urnebes.

kad kupuješ abn-a tu nema neizvesnosti a kamoli uvaljoca - znaš da ćeš dobiti kilo ABN-KAJSIJA!

Quote from: Ghoul on 07-12-2014, 16:11:17
али та издавачева тврдња није тачна, није, није... Ово није научна фантастика.

али, ово је у далеко преовлађујућој мери хорор фантази прича, није СФ. Није, није...  није СФ.

Ladies and gentlemen,

just for ABN, a new smash hit from 2 UNLIMITED:

NO no, NO NO no no, NO NO no no, NO no THERE'S NO SCI-FI!

у препјеву:

Није, НИЈЕ није, НИЈЕ није, није НИЈЕ ЕС-ЕФ 

Скоро сам поново прочитао ову збирку.
У њој гомила досадних прича, а из мора смора се квалитетом издваја Бакићева прича Камено саће.

Осврнуо би се на две приче.
Прва је Гуљова, којом је поново доказао да је исподпросечан писац.
У причи брља, не познаје анатомију човека, трипује да неко са тек поломљеном руком може да ради оно што је он написао, а потпуно занемарује осећај бола који особа са поломљеном руком трпи.
За сличне ствари је пљувао филм Прометеј, и сцену када се јунакиња породи, а онда се покрпи и крене да трчи.
Кад се на све те баљезгарије дода покушај јужнопругашког хумора, који је у овој причи све осим хумора, добије се комплетна слика једне приче у покушају набеђеног писца.

Друга прича је Бобанова Вампиријада, односно верзија СФ Дана мрмота.
Прича добро написана искусном руком искусног писца, али препуна патетике.
Толику количину патетике нисам одавно видео у некој нашој причи, јер главни јунак, на скоро свакој страници, кмечи за женском.
Крај приче, који је често  овде спочитаван писцу као лош због мањка објашњења - уопште није проблематичан, штавише сасвим је у реду да тако буде, јер шта има супериорна раса да објашњава нижој раси своје поступке.
Да није патетике - ова прича би била сасвим добра.

Да поменем и Нешићеву причу, у којој је некаквим хумором и пародијом покушао  да буде занимљив - али  у томе није успео.
Како време одмиче - тај писац, који је својевремено бриљирао са својом "Буковски среће Баркера" Rigor Mortis збирком, постаје све незанимљивији.

Генерално, за све приче из ове Скробоњине збирке су Стипанова Поноћна звона - ремек дело вампирске приче.

Bakićev osvrt na Vampirijadu:

  STILISTIČKE VEŽBE NA OBRASCIMA - ,,Vampirijada" Bobana Kneževića; Samostalno autorsko izdanje, Beograd 2017.     
U teoriji književnosti mogu se naći nekoliki spiskovi uobičajenih/standardizovanih tema kojima se literarna dela bave (takva su, na primer, V. J. Propova nabrajanja funkcija i značaja/karaktera bajki). Genijalni Horhe Luis Borhes pisao je, pak, da postoji samo pet osnovnih priča/tema u književnosti a da je sve ostalo njihova varijacija. Bez obzira da li se ovakvi stavovi u potpunosti osporavaju ili uvažavaju, činjenica je da postoje obrasci kojih se pisci u svom stvaralaštvu drže odnosno kojima se, svesno ili nesvesno, povinuju. S druge strane, čini se da su takvi obrasci mnogo vidljiviji u žanrovskim književnostima što je rezultat  kako fokusiranosti žanrova na određenu tematiku tako i autorskog ,,pokoravanja" ekonomskim zakonima prodaje određene robe (barem na prostorima gde takvo - literarno - tržište postoji). No, prepoznavanje obrazaca i njihovo korišćenje može imati i drugačije, kreativnije razloge u smislu ispitivanja njihove funkcionalnosti, kontrapunktiranja sa drugim šablonima te mogućeg menjanja, nadogradnje ili parodiranja i karikiranja. Kanoni postmodernističkog doživljaja literature svojevremeno su kao aksiom proklamovali da je svaki obrazac ili žanr kreativna provokacija za autore.

Boban Knežević (1959), zapaženi pisac srednje generacije, u dosadašnjem radu prevashodno okrenut žanrovskim fantastikama (naučna i epska fantastika), u svojoj novoj knjizi naslovljenoj kao ,,Vampirijada" upravo iskušava nekolike od znanih obrazaca kojima se poigrava, preplićući pa i parodirajući ih zavodeći istovremeno znatiželjne čitaoce na nekolike pogrešne zaključke. Početna situacija prepoznaljiva je ali i nadalje intrigantna: putujući trgovac ,,zarobljen" je u selu Mramorak, blizu Pančeva, kuda je krenuo kako bi prodajom prigodne robe zaradio na manifestaciji posvećenoj vampirizmu, koja je organizovana zahvaljujući ulaganjima stranog kapitala u izgradnju velelepnog dvorca i pratećih objekata a sve na talasu popularnih filmova o mladim i lepim krvopijama. Naravno, najnovija verzija komercijalizacije priča o vampirima potpuno je vulgarizovala original i prilagodila ga isfabrikovanim željama tinejdžera i ,,mlađih punoletnika" (,,young adult"); međutim, ma koliko bila lažna i zašećerena ovakva ,,vampirijada " očito je nekome vrlo isplativa. Sva šarada u Mramorku biva obesmišljena kada se iz nepoznatog razloga poremeti ciklus dan-noć a svi u selu bivaju, posle tridesetak sati, vraćeni/resetovani na početak noći bez sećanja na ono što se desilo. Jedini koji se svega seća upravo je trgovac. On pokušava da nađe smisao u čitavom zamešateljstvu i način da iz njega pobegne ali posle par stotina ponavljanja iste noći ponestaju mu volje, snage i ideja. Ipak, zamisao konobarice Anite pomeriće stvari sa mrtve tačke. Trgovac će, sticajem okolnosti sa učesnicima pomodne svetkovine a ne Anitom, izaći iz okrilja prinudnog ciklusa da bi otkrio šta i ko stoji iza svega i tako ušao u novi literarni-žanrovski obrazac o staroj i nadmoćnoj vrsti koja stvara svojevrsni svemirski muzej u kome su zapamćeni prizori iz istorije bezbrojnih planeta. I kao što se čitavim dotadašnjim tokom priče izneveravaju očekivani obrasci - junak nije preterano spretan i sposoban, podražavaoci-slavljenici instantnog vampirizma su bezazleni mladi ljudi bez mnogo duha, najubedljiviji, najinventivniji lik, Anita, ne kreće u konačnu avanturu - tako se prastara, superiorna vrsta prikazuje-otkriva u insektolikom obliku bogomoljki (umesto u pompeznom, visoko estetizovanom ili eteričnom telu) a čitavo se dešavanje okončava bez suptilnosti i filozofske prefinjenosti (kakva bi se od bića sa moćima bogova mogla očekivati) grotesknim zabadanjem slamki u telo trgovca i isisavanjem njegove krvi i sokova. Tako se razotkriva da vampiri, u stvari, nisu oni koji se takvima predstavljaju (i koji bi to želeli da budu) već neki drugi koji, opet, imaju svoju varijatnu krvopijstva.

U konačnom svođenju utisaka ,,Vampirijada" se ispostavlja kao domišljata stilska vežba kojom se žanrovski obrasci oponašaju/kreiraju ali i dopunjuju odnosno menjaju što je svakako izazov za ambicioznije pisce i posvećenije čitaoce; ipak, i pored ovih poigravanja ,,Vampirijada" ostaje zabavna i zanimljiva konzumentima koji nemaju pretenzije da pored ,,osnovnog teksta" čitaju i promišljaju i njegove kontekste.           (,,Dnevnik", 2017.)

slobodanida, vampirijada, šta je sledeće... a tek ova naslovnica, tužna li je...


pa pristojnije da nema ništa. ime i naslov. nego ova bedastoća.

da umem bolje, ja bih... ali ne umem.
Svako radi onoliko koliko može i kako može.

Gle, pa i Bakić je bacio oko na Anitu!

Бобане, на који начин си проширио "Вампиријаду" за 20 посто?
У неком конкретном делу новеле, или си додавао свуда по мало?
Ниси ваљда мењао крај?

Kraj nisam dirao, zapravo samo sam tu i tamo ubacio poneku epizodicu, dijalog, negde u sredini malo više se bavio dočaravanjem atmosfere  u nekim zgradama, kućama... pijanac koji se batrga u nekom jarku sve vreme, postojani lelek u napuštenom staračkom domu... takve stvari. Jedan dodatni razgovor s Anitom da se do kraja rasvetli zašto on na konačno putešetvije kreće bez nje - kreće jer ne zna da je konačno, već se svikao na to da će uvek imati drugu priliku. Jednostavno, to je novela sve ostalo bi bilo nasilje nad idejom.

Фино што ниси дирао крај, и што си појаснио неке људске ствари.
Присталица сам тога да људско треба бити објашњено и појашњено, за разлику од натрпиродног, односно у случају "Вампиријаде" - ванземаљског.

Ono što ljudima izmiče u mom pisanju, a ja često koristim - pojavljuje se i ovde.
Protagonista misli da shvata šta se dogodilo, ali to uopšte ne mora da bude tačno.
Njegove reči nisu razrešenje situacije nego njegova vizija u odnosu na doživljeno.
Često ja provučem kroz celo delo nit koja se na kraju ne pominje i ne završava, ali ako bi se ta nit ispratila, imali bismo razrešenje na koje sam ja mislio. Ali učesnici takođe ne postanu svesni toga. Legitimno je.
Kao u "Pikniku kraj puta"... ljudi veruju da su vanzemaljci samo piknikovali nesvesni ljudi.

Priče u kojima protagonista ne zna šta se zbiva, ali je nama, čitaocima, sve jasno i dočarano, pa još ako su ispripovedane u prvom licu, mogu da budu urnebesno zabavne.
Ne znam kakve su korekcije učinjene na VAMPIRIJADI - u prvoj verziji iz Skrobonjine zbirke čitalac luta kao i glavni junak.

To samo znači da je protagonista ubedljiv i da se čitalac neraskidivo veže za njega... a lutanje, pa zar i inače uglavnom ne lutamo u ekstremnim situacijama?

Ne znači. Ili vodiš ili ne vodiš čitaoca.

Quote from: Boban on 07-09-2017, 14:50:09
a lutanje, pa zar i inače uglavnom ne lutamo u ekstremnim situacijama?

Поједине дигресије које не доприносе заплету и нису толика сметња, јер дужина "Вампиријаде" вади ствар.
Оно што је мени запало за око је стално помињање Аните од стране главног јунака, и то ми је у нескладу са мачо трипом у коме је он приказан.
Мада ок, изнутра романтик, а споља груб -  његова личност би могла и тако да се посматра.

Quote from: scallop on 07-09-2017, 14:51:53
Ne znači. Ili vodiš ili ne vodiš čitaoca.

Ово је скроз тачно и то је један од твојих јако корисних савета, како писцима, тако и уредницима.
Невезано сад за ов новелу...рецимо имамо у причи главног лика који је омамљен (алкохолом или опијатима, свеједно).
И сад, ако се он понаша омамљено и не зна где удара у причи, писац није омамљен и мора да зна куда и где води свог главног јунака.
У супротном, добија се жешћа конфузија.

Quote from: T2 on 07-09-2017, 21:08:01

Quote from: scallop on 07-09-2017, 14:51:53
Ne znači. Ili vodiš ili ne vodiš čitaoca.

...рецимо имамо у причи главног лика који је омамљен (алкохолом или опијатима, свеједно).
И сад, ако се он понаша омамљено и не зна где удара у причи, писац није омамљен и мора да зна куда и где води свог главног јунака.
У супротном, добија се жешћа конфузија.

To su zamke koje pisac mora da savlada. Prvo lice direktno povezuje protagonistu i čitaoca, ali treće lice daje slobodu piscu da bude tamo gde glavni protagonista nije. Teško je snaći se u tim opcijama, jer je moguće imati vše protagonista koji deluju iz prvog lica, ali u tom slučaju je rizik da se čitalac tetura od lika do lika. U romanu UNAZAD sam napravio gaf i izdvojio naratora kao nezavisni lik, koji interveniše kad neki od glavnih likova zabrlja. Ne znam koliko sam uspeo, ali je bilo zabavno.

Bez namere da branim Vamprijadu kao ne znam kakvo i koliko uspešno spisateljstvo, mislim da je to jedno zabavno i opušteno delo, sasvim unutrašnje i spoljašnje motivisano, sa tom Anitom koja je izgleda izuzetan lik. Ali što smeta da je žensko pametnije, preduzimljivije i odlučnije? Glavni lik je putujući trgovac koji bez mnogo ambicija luta Srbijom od vašarišta do vašarišta i snalazi se kako zna i ume. Anita ništa konkretno nije uradila, ona je jaka na rečima i planovima, mi uopšte ne znamo kakva je ona zaista, imamo samo vizuju nje kako je doživljava protagonista. A njemu, ipak mlakom i usporenom, možda mozak plete izuzetnost oko Anite iz nekakve unutrašnje potrebe. Da je ona toliko odlučna i preduzimljiva ne bi ceo život konobarisala u Mramorku za siću?
Nemojte biti dvodimenzinalni čitači i učitavati u delo ono čega nema.

Quote from: scallop on 07-09-2017, 21:31:37
Ne znam koliko sam uspeo, ali je bilo zabavno.[/size][/font]

Ne znam kako da ti kažem, ali meni je taj način pripovedanja najiritantniji... čak i u filmovima gde se paralelno sa rečima naratora može događati nešto potpuno suprotno i urnebesno.

Quote from: Boban on 07-09-2017, 22:41:25

Quote from: scallop on 07-09-2017, 21:31:37
Ne znam koliko sam uspeo, ali je bilo zabavno.

Ne znam kako da ti kažem, ali meni je taj način pripovedanja najiritantniji... čak i u filmovima gde se paralelno sa rečima naratora može događati nešto potpuno suprotno i urnebesno.

Pa, kazao si. Pravim popis šta te sve iritira u mom pisanju. Ima li nešto šta si zaboravio da ne ostane nekompletno?

Ti si rođen za ozbiljne teme, dubokoumna premišljanja o najvažnijim kosmološkim, ljudskim ili društvenim dilemama.
Ne dopada mi se kad pokušavaš da budeš zabavan jer izgleda zabavu shvatamo na različit način.
Zapazi da nisam rekao da nije dobro, da ne valja, samo kažem da se meni ne dopada, da ne uživam u takvom pisanja i takve stvari...

Preživeću. Ni Stipana ne voliš, ali ga je sve manje briga. Dobar recept. Slabo me briga što tebi nisam zabavan. Naći će se već neko ko će se zabaviti.

Uprkos svemu, ja sam mnogo stvari naučio od tebe.
A jedna od najvažnijih jeste da uvek treba uzimati u obzir i glas onih koji ćute.

Ona priča da niko ne voli Radmilovo pisanje, ali neće da mu kažu? Jer je UDBA pa bi mogao da ih u'apsi?