ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Pa, možda. To su bukvalno treća i četvrta rečenica teksta:

QuoteČini mi se da se više nikada neće desiti Peti oktobar. On je bio čudo, kao da nas je nebo pomilovalo.

Nebitno, slažem se da su lideri DOS-a veoma odgovorni za stvari koje su se dešavale posle 2000. godine i da je malo tu bilo državničke svesti i časnog rada.

...a i časne svesti i državničkog rada.

Quote from: Meho Krljic on 05-10-2017, 13:04:05
Pa, možda. To su bukvalno treća i četvrta rečenica teksta:

QuoteČini mi se da se više nikada neće desiti Peti oktobar. On je bio čudo, kao da nas je nebo pomilovalo.

Uroše Smiljaniću, nepopravljiv si. Evo i poslednje rečenice, a zna se gde se poentira tekst:


Sve sam vam ovo do kraja izgovorila da nam ne bi propao i sledeći Peti oktobar.

Quote from: scallop on 05-10-2017, 12:55:36
Sve zavisi od čitanja. To što si ti pročitao ja nisam. Ta njena bulumenta je toliko zasrala štalu da je ni Herkul ne bi počistio. Pešićka treba da izmoli Mea culpa, mea culpa, mea maxima culpa... i traži oproštaj umesto umesto lamenta nad prokockanim.

Kako su sa đavolom tikve sadiili, čini mi se da je me culpa nedovoljna... 

Quote from: scallop on 05-10-2017, 13:24:43

Quote from: Meho Krljic on 05-10-2017, 13:04:05
Pa, možda. To su bukvalno treća i četvrta rečenica teksta:

QuoteČini mi se da se više nikada neće desiti Peti oktobar. On je bio čudo, kao da nas je nebo pomilovalo.

Uroše Smiljaniću, nepopravljiv si. Evo i poslednje rečenice, a zna se gde se poentira tekst:


Sve sam vam ovo do kraja izgovorila da nam ne bi propao i sledeći Peti oktobar.

Ma, znam, pročitao sam ga do kraja. Zato sam i rekao:

Quote from: Meho Krljic on 05-10-2017, 12:33:49
jedna od teza ovog teksta je i da novi peti Oktobar i ne može da se desi

Što možda tekst čini nedoslednim, a možda je i u pitanju da autorka pokušava sama sa sobom da se dogovori šta tačno misli. Nije to toliko važno koliko su njene glavne (čini mi se) teze u kojima tvrdi da su prozapadne opozicione stranke i pored svega bolje od proruskih i koje bi mogle da proizvedu zanimljivu raspravu ovde.

Najpre, Vesna Pešić nema šta da tvrdi. Ona je svoje odtvrdila. Od zemlje za koju sam verovao da ima šansu zbog nasleđenog znanja, tehnološkog razvoja i prateće infrastrukture, dospeli smo do zemlje koja mora da prodaje radnu snagu i još da se sa tim ponosi. Sad mi neko rezurekciju strukture SFRJ predstavlja kao novitet. Mani se, Uroše, ćorava posla, ja o tome imam ponešto da kažem, a tebe su pogrešno učili.

Pogrešno, pogrešno, vidim i ja. Al to samo znači da je kriva tvoja generacija a da sam ja nedužan 

Nego, druga tema. Ne stigne čovek da se začudi jednom Đorđevićevom zaboravljanju da se u društvu stvari od javnog značaja uređuju zakonom, a on već skočio na drugu stvar. Konkretno, ispada da su se Kinezi žalili da se u Smederevskoj Železari "bolovanja često zloupotrebljavaju" - što nije nešto u šta je teško poverovati, naravno - pa Đorđević izjavljuje da će se ministarstvo i rukovodstvo Železare "dogovoriti oko mehanizma kontrole bolovanja" koji će, ako se pokaže dobrim "biti opšte primenjivan". Vispreno! Samo se nije setio da kaže da će parlamentu biti predložene izmene zakona o radu i drugih relevantnih akata kako bi bio red. Mnogo se on tu slizao sa tim investitorima i ponaša se kao da je njihov menadžer a ne da zastupa interese građana 

Bio bi ti nedužan da nisi toliko tandrljao po ovom forumu. Ja sam kriv utoliko što se nisam bavio politikom. Jesam vrištao, ali to je glas vapijućeg u pustinji.


Ne znam šta je Đorđević izjavio, a ni ne zanima me previše. Ali, ako tebe zanima, uvek smo imali problem sa zloupotrebom bolovanja. Sećam se da uzmu bolovanje, pa se razglednicom jave iz Tunisa. Bodrum, mladac! I sa godišnjim odmorima. Kod mene su, na primer, istraživači i tehničari uporno pokušavali da odmore koriste u različito vreme. Valjda je jasno šta to znači?


Priča o "javnom značaju" je floskula. Zaboravi. Još vas svrbi radničko samoupravljanje. Ako smo u državi interesa, onda je taj interes značajniji od toga da li će tebi neko reći nešto što te zanima. Capishe? 97% VTI nije znalo šta ja potpisujem i odgovaram za to. Postojala je odgovornost. Znači, da se danas odgovorni ne smatraju odgovornim. Ali, to će nestati kad počnu da ih sude i zatvaraju, a to vreme dolazi. Ne novi 5. oktobar, nego odgovornost. To tupadžije poput Jankovića i Šabića nisu u stanju.

Rastužiše me petooktobarski komentari 

Šta ćeš? Na narodu je da se žali, a na političarima da mu ugode.

Quote from: scallop on 05-10-2017, 14:34:02
Ne znam šta je Đorđević izjavio, a ni ne zanima me previše. Ali, ako tebe zanima, uvek smo imali problem sa zloupotrebom bolovanja.

Znam, naravno. Zato to i treba da se reši sistemski, a ne kroz nekakve dogovore sa investitorima.

http://mondo.rs/a1046171/Info/Ekonomija/Vucic-u-Rumi-fabrika-nudli.html

Počeli smo da dovodimo i Nepalci! Sve na račun poreskih obveznika. Naredni bi mogli biti Pakistanci i Bangladešani.

Quote from: scallop on 05-10-2017, 14:51:34
Šta ćeš? Na narodu je da se žali, a na političarima da mu ugode.

žal za mlados', godine koje su pojeli skakavci. nema tu popravke ni ugađanja.

Human resource is the most valuable asset. Da li znaš šta to znači? To više neće biti tako sve dok bude trajao neoliberalizam. Imaš u Željezari oko 2000. radnika, što znači isto toliko porodica. Neko mora to da uskladi. Između države i vlasnika nema drugog posrednika. Sistem je urušen, međunarodno pravo suspendovano, tek ćemo se suočiti sa posledicama. Bre, nema osnovne ravnopravnosti, a ti tupiš o politčkoj korektnosti i rodnoj ravnopravnosti i ko zna šta još. Ako si na strani ugroženih, onda to mora jasno da bude prepoznatljivo.

Ma nemam ništa protiv usklađivanja, samo me brine to što se ignoriše da država treba da bude vođena propisima o kojima su se izjasnili ljudi čiji je posao usvajanje zakona, a koje je izabrao građanin, umesto da to rešavaju "dogovorom" investitor i izvršni deo vlasti. To ne treba tako da se radi.

Da ne pominjem kako se na to lepo nadovezuje ova vest o novoj fabrici u Rumi. Otvorena nova fabrika - sjajno. Zaposliće 400 i kusur ljudi - sjajno. Koliko je "jedini nepalski milijarder na Forbsovoj listi" u ovo uložio? Ne piše, ali piše da je država Srbija u to uložila više od tri miliona Evra. Naravno da je moguće da sam ja paranoičan, ali meni su baš to simptomi potiskivanja regulatorne uloge države a davanja poslodavcu uslova koje u ne-neoliberalnom okruženju ne bi mogao da ima.

Nesumnjivo je da se Vučić vozi na talasu neoliberalizma. To će u jednom trenutku platiti. Za sada forsira srpsku verziju New Deala. Neki tajkuni ne daju pare, neki su se otkupili... Da nećeš izveštaj koliko? Da li je razumno da Nepalski milijarder donese rammen tehnologiju? Ili to treba da bude neko sa Islanda? Ako država finansijski podržava zaposlene, da li je pametno da i dalje podržava nezaposlene? Iskustvo New Deala i iz SAD i iz Evrope garantuje da zaposleni, a ne nezaposleni pokreću život privrede. Jebiga, mnogo ste obuzeti političarenjem da biste jasno videli.

Ajde da se nadamo da će ovi i ovakvi zaposleni zaista pokrenuti život privrede jer za sada nam ti indikatori (na primer zloglasni BDP) nisu sjajni.

Aman, kakve veze ima BDP sa strukturom kupovne moći? Ne mogu ja sve da objašnjavam u tanka creva.

Pa, naš purchasing power parity raste praktično istim tepom kao i gross domestic product tako da... na isto mu dođe, za sada ne može da se kaže da se vide veliki rezultati zapošljavanja ovog tipa u smislu rasta kupovne moći. Ne kažem da ne razumem šta ti hoćeš da kažeš i treba videti šta će biti tokom narednih nekoliko godina, samo sam skeptičan - na moj laički način - spram održivosti poslovnih aranžmana koji treba da budu investicionog tipa, da se u državu unese nov kapital, a koji ispadnu više socijalnog tipa gde država umesto u socijalu investira u dotiranje radnih mesta pa se čini opravdan strah da kad stanu subvencije staje i taj posao. Možda grešim, razume se, možda su priče o tome da Fiat neće obnavljati ugovor u Kragujevcu ishitrene zlurade glasine, ali dosadašnje iskustvo sa npr. Železarom i njenim prethodnim investitorima nije sjajno.

kako se nalupala gospođa pešić, majku mu poljubim. klasična podela na crno i belo, demokrate su bolje jer su malo umivenije, a naprednjaci su zlo jer su antizapadnjaci, što ako smem da primetim, nikako nisu. čak suprotno. i nigde se ne vidi sopstvena odgovornost. prilično su izduvani, moram primetiti.

ipak, treba obeležiti ovaj dan, jer je tačno 48 godina od kada je prvi put emitovan Monti Pajtonov Leteći Cirkus!

Mislim da je antizapadnjaštvo pripisivano pre svega opoziciji, ne vlasti u njenom tekstu.


Uzgred, neka se javi neki ekonomista pa da pojasni ima li smisla povlačiti paralele između Ruzveltovog Nju Dila i onoga što mi radimo. Ponovo, ja kao laik povezujem Nju Dil pre svega sa povećanom javnom potrošnjom i njenim usmeravanjem na otvaranje radnih mesta u javnom sektoru, na izgradnji infrastrukture, sa povećanjem poreza, sa uvođenjem niza novih socijalnih usluga i mera za smanjenje siromaštva (između ostalog uvođenje socijalnog osiguranja), te javnom potrošnjom u oblasti kulture i umetnosti da se zaposli i taj deo tržišta rada. Na sve to išle su reforme finansijskog sektora da se bankama smanji prostor za špekulisanje a građani zaštite.

Naša država naprotiv, stalno govori da mora da smanji javnu potrošnju, infrastrukturni projekti se, da ne grešim dušu, rade (ali da li su i strateški izabrani kako treba nek posvedoči BGH2O), socijalne mere se, nažalost mogu sumirati Vulinovom pričom da osobe koje primaju socijalnu pomoć moraju zauzvrat da rade, Strategija za smanjenje siromaštva nam već godinama nema ozbiljnije projekte (da ne pominjem strateške - aktivnosti, ako ih ima, su ad hok), ulaganja u kulturu i umetnost su na istorijskom minimumu, priprema se smanjenje poreza, finansijski sektor niko ne pipa a svi se bave fiskalnim, građani nikad nisu bili nezaštićeniji u pogledu poslovanja sa bankama a ministri pričaju o tome da ne treba zakonima ograničavati investitore itd. itd. itd.

GDP purchasing power parity је добар показатељ и Мехо је то лепо уочио. Он не може никако расти са платама које се нуде у тим фабричицама које притом и не користе богзна како напредну технологију. Нисам чуо да Илон Маск хоће да отвори нов погон код нас...

Dok ne prestanete da dajete odgovore i počnete da pitate, smejaću se iz prikrajka. I, da, godišnjica Monty Pithona je bolji datum.

Quote from: Meho Krljic on 05-10-2017, 13:28:38

Što možda tekst čini nedoslednim, a možda je i u pitanju da autorka pokušava sama sa sobom da se dogovori šta tačno misli.

Ček bre Mehane, pa to je ciceronovska retorička figura. Čovjek počinjao govore u Senatu "neću vam danas govoriti o Kartagini" a završavao "uostalom, smatram da Kartaginu treba razoriti" [emoji38]

Ja znam samo da je ta Pešićka teški bilde, zaista me ne bi čudilo da joj jednom iskopaju plagiran doktorat.

"Kurt Austrijanac koji simbolizuje zapad"

Epohalno!

Quote from: Pizzobatto on 05-10-2017, 17:16:08

Quote from: Meho Krljic on 05-10-2017, 13:28:38

Što možda tekst čini nedoslednim, a možda je i u pitanju da autorka pokušava sama sa sobom da se dogovori šta tačno misli.

Ček bre Mehane, pa to je ciceronovska retorička figura. Čovjek počinjao govore u Senatu "neću vam danas govoriti o Kartagini" a završavao "uostalom, smatram da Kartaginu treba razoriti"

Nije bio Ciceron, ali nema veze. Slično i sve zapadne diplomate završavaju svoje poruke Srbiji: "...i srediti odnose sa Kosovom."

Neki neprijatelj Asteriksa sigurno jeste!

Nemamo dvostruke aršine ali Kosovo je jedinstven slučaj!

Katon, ako se dobro sećam Asteriksa. 

A Vučić i jeste gde jeste jer je verovatno jedini ozbiljno prikazao da je voljan da sredi problem sa Kosovom... Srećom, istorija će mu suditi.

Da, ali to je druga istorija i ti sa njom, na sreću, nemaš veze.

Da budemo sasvim jasni: ja ni sa jednom istorijom nemam veze.

To sam i hteo da ti poručim: Ne pačaj se sa istorijom sa kojom nemaš veze.

Quote from: Meho Krljic on 05-10-2017, 16:15:25
Mislim da je antizapadnjaštvo pripisivano pre svega opoziciji, ne vlasti u njenom tekstu.


Uzgred, neka se javi neki ekonomista pa da pojasni ima li smisla povlačiti paralele između Ruzveltovog Nju Dila i onoga što mi radimo. Ponovo, ja kao laik povezujem Nju Dil pre svega sa povećanom javnom potrošnjom i njenim usmeravanjem na otvaranje radnih mesta u javnom sektoru, na izgradnji infrastrukture, sa povećanjem poreza, sa uvođenjem niza novih socijalnih usluga i mera za smanjenje siromaštva (između ostalog uvođenje socijalnog osiguranja), te javnom potrošnjom u oblasti kulture i umetnosti da se zaposli i taj deo tržišta rada. Na sve to išle su reforme finansijskog sektora da se bankama smanji prostor za špekulisanje a građani zaštite.

Naša država naprotiv, stalno govori da mora da smanji javnu potrošnju, infrastrukturni projekti se, da ne grešim dušu, rade (ali da li su i strateški izabrani kako treba nek posvedoči BGH2O), socijalne mere se, nažalost mogu sumirati Vulinovom pričom da osobe koje primaju socijalnu pomoć moraju zauzvrat da rade, Strategija za smanjenje siromaštva nam već godinama nema ozbiljnije projekte (da ne pominjem strateške - aktivnosti, ako ih ima, su ad hok), ulaganja u kulturu i umetnost su na istorijskom minimumu, priprema se smanjenje poreza, finansijski sektor niko ne pipa a svi se bave fiskalnim, građani nikad nisu bili nezaštićeniji u pogledu poslovanja sa bankama a ministri pričaju o tome da ne treba zakonima ograničavati investitore itd. itd. itd.

Niko ti neće reći, jer današnji ekonomisti forsiraju laissez faire ili Fridmanovu školu modernog libertijanizma. Nju dil je bio klasični Kejnzijanski odgovor na inheretno stanje kapitalizma a to su ciklične krize koje izaziva ljudska pohlepa. Ako je neko očekivao da će bulumenta iz koalicije nazvane po MS operativnom sistemu da uvede Kejnzijansku verziju, taj je ili naivan ili blesav. Jer Kejnz je napušten još krajem sedamdesetih prošlog veka, a danas prisustvujemo samrtnom ropcu laissez faire, mada nam lešina izgleda savršeno našminkama. Šta će slediti posle njega? Kejnz opet? Jok, nego libertijanski feudalizam....

Akhnatone, ponekad deluješ parcijalno anarhično, skoro pa realistično.

Suviše ste otišli u filozofiju, moje razmišljanje je bilo na temu da li se jedan otvoreno centristički i socijalno orijentisani pristup sa naglašenim ograničavanjem prostora finansijskom sektoru valja porediti sa našom situacijom u kojoj se otvoreno priča o deregulaciji (makar i ovako nemušto kako radi Đorđević sa svojim "dogovorima" i komisijama), tome da investitore ne treba ograničavati zakonima, gde se socijalna davanja umanjuju (setimo se šta je sve ukinuto u Beogradu otkad je Đilasova administracija zglajznula), a smanjenje javne potrošnje je takav imperativ da je jedan od najugroženijih slojeva stanovništva - penzioneri - pretrpeo prinudno i moglo bi se reći protivzakonito umanjenje garantovanih prihoda.

Dobro, meni je penzija smanjena 13%. Zbog čega se ti buniš? Kao, sad bi da me štitiš, a kad sam ovde pisao o problemima sa kojima se penzioneri suočavaju, mogao sam da se žalim Upravi vodovoda.


Razmišljanje o "otvoreno centrističkom i socijalno orijentisanim pristupom sa naglašavanjem ograničavanja prostora finansijskom sektoru" je otvoreno bulažnjenje o nečemu gde se računa sa neznanjem čitalaca, odnosno, zamajavanje prostote. Evo, i akhnaton zna više od tebe. Njemu je jasna razlika između Kejza i Fridmana, a tebi ni human resources are the most valuable asset nije bio hint.


Sve ono sa čime se baviš je neoliberalni produkt za neutralisanje bilo kakvog organizovanog otpora. Na pogrešnoj si strani. Neoliberalizam ide ka svom kraju, što je i Fejsalov sin shvatio. Biće još batrganja, ali gotovo je.

Quote from: scallop on 05-10-2017, 22:58:43
Dobro, meni je penzija smanjena 13%. Zbog čega se ti buniš? Kao, sad bi da me štitiš, a kad sam ovde pisao o problemima sa kojima se penzioneri suočavaju, mogao sam da se žalim Upravi vodovoda.

Ja poslednjih petnaest godina radim na različitim projektima i programima koji se bave starijima - od organizovanja usluga namenjenih starijima u zajednici, preko javnog zagovaranja za promenu zakonodavstva u njihovu korist, do trenutnog projekta koji se bavi podrškom starijima (u pet zemalja regiona u kom živimo, uključujući Srbiju) da budu bolje uključeni u život zajednice u kojoj stanuju i da se omogući i aktivno traži njihovo učešće u donošenju odluka koje se njih tiču. Ja ne radim u državnoj upravi pa ne vredi meni da se žališ na probleme sa kojima se penzioneri suočavaju, ali ja te probleme i profesionalno i privatno (otac mi je penzioner, jelte, kome je takođe smanjena penzija) prilično budno pratim i koliko je moguće iz pozicije u kojoj radim, trudim se da doprinesem njihovom rešavanju.

Ja nisam pokušao da zamajavam prostotu niti sam računao na neznanje čitalaca kada sam ono pisao, prevashodno jer nisam ekonomski obrazovan niti mnogo znam o Ruzveltovom Nju dilu. Moguće je, naravno, da sam sve pogrešno upamtio i da sam napravio netačna poređenja.

Samo da deca koja ovo čitaju umesto da gledaju Transformerse ne budu zakinuta za istorijsku lekciju, "Neću vam danas govoriti" jeste Ciceron, ali ne kao senator. U pitanju je početak jednog od njegovih prvih i najpoznatijih suđenja i govor je počeo sa "Ja ne želim da kažem (da je moj protivnik lopov, skrnavitelj i bratoubica), ali..."

Da, ali "Kartaginu treba razoriti" je Katon.

Nemam nikakav problem sa tim. Samo sam želeo da pomenem da istorija (barem ona koju su meni predavali) smatra Cicerona ocem "Ja ne želim da kažem..." retoričke figure. Katon i "Uostalom, smatram da Kartaginu treba razoriti" su iz druge priče. 

Misliš "...Ali Srbiju treba razoriti!"?

Ja sam ovde samo zbog advokata Cicerona, pošto se pomalo u pravo razumem. Političara Cicerona ostavljam ljudima koji se bolje razumeju u politiku. 

Pravo i politika su prljave igre, nije li tako?

Samo zbog igrača, da se poslužim citatom iz Bluberija, u nedostatku boljeg.

Bolji nikada neće doći. Eksperimentalno potvrđeno.

Evo, neomeđeni nam je pomogao da razdvojimo Cicerona i Marka Porcija Katona, pa budući da je ovo tema o Srbiji danas, pokušaću da razdvojim New Deal i trenutne aktivnosti Vučića, kao i da ih povežem onoliko kako bi ih Ciceron povezao. Usput ću bataliti penzionere, oni su platili ceh da se dobije neophodno potrebno vreme.


Ako zamislimo vreme Velike Depresije u SAD videćemo zemlju vrlo sličnu našoj Srbiji, ako vam radi neophodni minimum imaginacije. Možda će trebati više od minimuma . Dakle, opšte rasulo privrede, more nezaposlenih koji se kešaju po vozovima računajući da će negde biti posla, oni koji nisu mogli ni to zatvoreni u niše gde su računali da će duže izdržati. Na drugoj strani, privreda u totalnoj suši, privrednici usmereni na brzak zaradu pre nego što i oni propadnu, oni koji ne uspeju skaču kroz prozore. Liči li vam to na nešto kod nas?


Ne znam tačno kako se dogodilo, ali izgleda da je država shvatila da tako ne ide dalje, neko sa dovoljno uverenja je ubedio Predsednika da mora da preduzme "odlučne korake". Sazvani su preostali veliki bogataši, te im je stavljeno do znanja da je rešenje u dugoročnim ulaganjima. Velike pare u velike projekte, a rezultati će se isplatiti. Ne samo njima nego i državi. Ne bih se bavio popisom pokrenutih projekata, oni se svode na puteve, brane, železnicu... Veliki projekti, veliki broj zaposlenih, postoji zarada umesto prošnje. Prvi prateći efekat je da manji proizvođači odjednom imaju kome da prodaju, pa počne da raste i manja privreda... Neću sad i o analogiji sa Hitlerovim autobanovima u isto vreme. Povratak samopouzdanja naroda vraća i samopouzdanje države. Liči li na nešto?


Izgleda da naši bogataši nisu hteli da daju pare ili su se otkupljivali na sitno pa i begali iz zemlje, tek, ceh su platili penzioneri. Pa, da li se neka slična promena može videti u Srbiji? Ja vidim, a ako vi ne vidite baš me briga. Takođe, dobar je Nepalac i rammen nudle u Rumi. Znate li zašto? Da prestane ugrađivanje zapadnog kapitala na severu Srbije, a turskog na jugu. Da se zameša. Za promenu nam trebaju bolje komunikacije, infrastruktura. Pa, kad Niš postane srpski Albukerki, jurićemo se sa Patkom Dačom i Duškom Dugouškom.


Sad odoh po sendvič, zbog onih koji će me proglasiti Vučićevim botom.

Zahvaljujem Skalopu na razložnom pojašnjenju.

Nego, vidite sad ovo:




Pedesetpet hiljada!!!! Holi šit. Kad sam ja radio to pre nekih osam godina, dakle za vreme prošlog režima, u sudu, bez notara, vanpraničnu ostavinsku raspravu, to je koštalo, sve zajedno sa finalnim pečatom pravosnažnosti, možda 2-3 hiljade. OK, trajalo je predugo, nekoliko meseci, i sudska arhiva je bila od nikakve pomoći u pronalaženju možda relevantnih dokumenata, ali ova cena deluje stvarno ludački....

A šta treba da naslede?

Otkad to radi notar?

Nači jeste ciceronovska retorika, al je Katon izgovorio, nisam skroz prolupo!

Za Nju Dil bih dodao da ih je izvadio rat. Tu je ipak država žestoko uskočila, čak ne samo u smislu oporavka ekonomije, već je stvorila i tehnologiju koja je sada sveprisutna. Rat je bio mama.

Quote from: scallop on 06-10-2017, 10:40:11
Evo, neomeđeni nam je pomogao da razdvojimo Cicerona i Marka Porcija Katona, pa budući da je ovo tema o Srbiji danas, pokušaću da razdvojim New Deal i trenutne aktivnosti Vučića, kao i da ih povežem onoliko kako bi ih Ciceron povezao. Usput ću bataliti penzionere, oni su platili ceh da se dobije neophodno potrebno vreme.


Ako zamislimo vreme Velike Depresije u SAD videćemo zemlju vrlo sličnu našoj Srbiji, ako vam radi neophodni minimum imaginacije. Možda će trebati više od minimuma . Dakle, opšte rasulo privrede, more nezaposlenih koji se kešaju po vozovima računajući da će negde biti posla, oni koji nisu mogli ni to zatvoreni u niše gde su računali da će duže izdržati. Na drugoj strani, privreda u totalnoj suši, privrednici usmereni na brzak zaradu pre nego što i oni propadnu, oni koji ne uspeju skaču kroz prozore. Liči li vam to na nešto kod nas?


Ne znam tačno kako se dogodilo, ali izgleda da je država shvatila da tako ne ide dalje, neko sa dovoljno uverenja je ubedio Predsednika da mora da preduzme "odlučne korake". Sazvani su preostali veliki bogataši, te im je stavljeno do znanja da je rešenje u dugoročnim ulaganjima. Velike pare u velike projekte, a rezultati će se isplatiti. Ne samo njima nego i državi. Ne bih se bavio popisom pokrenutih projekata, oni se svode na puteve, brane, železnicu... Veliki projekti, veliki broj zaposlenih, postoji zarada umesto prošnje. Prvi prateći efekat je da manji proizvođači odjednom imaju kome da prodaju, pa počne da raste i manja privreda... Neću sad i o analogiji sa Hitlerovim autobanovima u isto vreme. Povratak samopouzdanja naroda vraća i samopouzdanje države. Liči li na nešto?


Izgleda da naši bogataši nisu hteli da daju pare ili su se otkupljivali na sitno pa i begali iz zemlje, tek, ceh su platili penzioneri. Pa, da li se neka slična promena može videti u Srbiji? Ja vidim, a ako vi ne vidite baš me briga. Takođe, dobar je Nepalac i rammen nudle u Rumi. Znate li zašto? Da prestane ugrađivanje zapadnog kapitala na severu Srbije, a turskog na jugu. Da se zameša. Za promenu nam trebaju bolje komunikacije, infrastruktura. Pa, kad Niš postane srpski Albukerki, jurićemo se sa Patkom Dačom i Duškom Dugouškom.


Sad odoh po sendvič, zbog onih koji će me proglasiti Vučićevim botom.

Nisi ti bot nego penzioner, a svi penzioneri u Srbiji iz meni nepoznatih razloga, cene i poštuju Vučića, glasaju za njega i brane njegovu politiku svim silama. Izgleda da je to za nas "mlade" nešto neshvatljivo i nedokučivo.

Sent from my TCL S 720 using Tapatalk

Penzioneri u Srbiji cene i poštuju onoga kog im televizija servira u dnevniku. Za druge maltene i ne znaju da postoje, jer nisu u dnevniku.