ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Ako biste radije nešto malo vviše moderno, indijski Gutslit se vraća sa duhovito nazvanim albumom Amputheatre. I dobro je to, nema mnogo filozofije ali radi šta treba da radi. Pig skvilovi su, držim pre jedno pola decenije već bili izašli iz mode ali osim toga većina svirke je okej:

https://youtu.be/36FQhcBMxUE

No, Gutslit su samo lagano zagrevanje za orkan nihilizma koji stiže iz Španije. Altarage sa drugim albumom uglavnom ispunjavaju obećanja koja su dali sa prvim i ovo je uverljiv blur-core pokušaj na tragu zemljaka Teitanblood ili dakako australijskih Portal i nihovih sledbenika. Gitare su toliko visok zid bele buke da je ovo muzika samo za ljude sa partikularnim ukusom, ali mislim da će takvi imati čime da se omaste na ovoj ploči:

https://youtu.be/nUmPQvu5z1U

Poslednje izvođenje Paranoida ikad.


https://youtu.be/pTHeY0-P4MY

Dva, Židova, dva Katolika i jedan originalni Amerikanac udaraju po Evanđelistima iz sve snage. Jasno je da je tu pravi pobednik pravoslavlje 


https://youtu.be/HqPBOHLU3rE

Kad smo već tu:


https://youtu.be/WfD8Dnh2xho

https://www.youtube.com/watch?v=n_GFN3a0yj0


što se mene tiče, nisu morali ništa drugo da naprave i ja happy.

A i Džej je umeo da prepozna veličinu ove teme.

Danas od novog metala mršavo. Podsećam da je izašao gorehvaljeni Blut Aus Nord, ali to smo već obradili (a i dobija dosta osrednje kritike tako da - nije isključeno da sam ja idiot). Ostalo ove nedelje su neki silni simfonijski blek metali i det korovi koji nisu po mom ukusu...

Ali evo, Wormwood (američki) ima jedan pristojan stoner/ doom uradak (izašao zapravo prošli petak). Ima ovde makar isto onoliko My Bloody Valentine koliko i Pentagrama, tako da, poslušati uz razumevanje:

https://youtu.be/2Z-p9Fo_gIA

I da se vratimo na trenutak Fancuzima, tu je drugi album projekta Throane. Throane je možda za nijansu suviše "namerno" avangardan za moj ukus, ali nije to iz zle namere, držim. Ima ovde lepog drona i dosta pristojne blek prljavštine:

https://youtu.be/Gr8zrJL-GEc

Vikend završavamo brutalno 

Zadnje je vreme došlo kad sam na Slam Worldwide kanalu morao da zahvatim duboko u Septembar da bih uopšte došao do zadovoljavajućeg slema. U poslednje vreme je tamo samo neki deathcore i beatdown i svašta. Zar je previše da tražimo da se na kanalu zaduženom za promociju slema vrti slem? Ima li neki parlament koji možemo da raspustimo i preuzmemo direktnu kontrolu?

Elem, novi Slamophilliac (treći ove godine) je zapravo dosta dobar. Darryn je, naravno, podrumski nrd koji samo sedi i riče u kompjuter bez prestanka, ali ovo je dobro producirano i mada nema nekih muzičkih bravura (jedan je Disfiguring the Godess...), isporučuje adekvatnu količinu slema u jedinici vremena.

https://youtu.be/HvcY9Z7tSb4

Ali drugi album koji sam slušao je toliko daleko otišao u redukciji ove muzike na čist slem da je skoro pa parodija metala. Agonal Breathing su projekat malo iz Amerike a malo iz venecuele i njihov slem zvuči kao da slušate direktan prenos nekog apokaliptičnog rata koji se vodi u kanalizaciji. Vrlo otuđujuća muzika, sa svesnim izbegavanjem gruva ili energetskih krešenda ali metal mora da ima i tu dimenziju:

https://youtu.be/-oF63-QN64w

Kad se pesma zove kako se zove, a i albumu je naslov "1981", jasno je da bend ne pretenduje na savremenost. Ipak, ovo je sasvim moderan thrash metal pa ko se pronalazi u slešer hororima i više izvikivanim nego otpevanim vokalima, dobro je ovo, sasvim:


https://youtu.be/zk9EJvsfPnk

A ja Panteru nikada nisam voleo, no, Anselmovom blek metal bendu Scour mogu da se priznaju određene zasluge:

https://youtu.be/2sMuuZx1MJM

Takođe, novi Acid Witch zvuči vrlo primamljivo. Pravi omjer esida i kanabisa, reklo bi se:

https://youtu.be/4MVoVOq6-BM

Nego, kad pomislite da je ovaj EP izdat da se obeleži 30 godina postojanja benda Autopsy, malo se uplašite. Od starosti, ne od muzike koja je vrlo šarmantna u svom premošćavanju tankog jaza između d-beata i old-skul ded metala:

https://youtu.be/9oqUkEU63uo

Juče sam se ispucao sa metalom, uveren da danas neću imati vremena, pa evo, samo da dodam da su novi Converge i novi All Pigs Must Die pred nama. Ni jedni ni drugi mi ne spadaju u omiljene bendove (a i nisu metal, striktli spiking) ali ima kod njih uvek šta da se čuje:

https://youtu.be/1X3tqVuN-P0

https://youtu.be/JyiYwdBsJak

Na ovoj turneji sam ih prvi puit gledao daleke 1986. godine. Beogradski koncert je actually otvorio turneju ali snimci sa istog su grozni, zato - Pariz:


https://youtu.be/sJ59d1_CHoo

Novi Cannibal Corpse zvuči sasvim pristojno. Ne da je ovo sad neki novi klasik, ali zvuče zdravo i raspoloženo, pa makar i sasvim očigledno retro.

https://youtu.be/vwKRfzvWtj4

Kome je to sve ipak suviše generički, evo i bonus diska sa obradama Accept, Razor, Metallice, Possessed itd.:

https://youtu.be/b9vKfeOyL9k

Petak je. Sutra se slavi primirje, ali danas se slavi metal.

Dakle, za početak, brazilski doom/ sludge bend Jupiterian se vraća sa drugim albumom (mada su u međuvremenu imali uspešna kraća izdanja) koji je JAKO težak i prilično simpatične atmosfere. Jupiterian su za nijansu više kempi nego što bi bilo idealno ali barem time izbegavaju upadanje u klopku da zvuče kao drugorazredni Isis ili Amenra. Album izlazi tek 1. Decembra ali mangupi već znaju kako da dođu do njega ilegalno. Nije neprijatno:

https://youtu.be/lvHeFnrviBE

https://youtu.be/Y1LbWCTxVZ8

Sa druge strane sveta, grčka braća Kawir imaju novi album. Nažalost, Uzija više nema u bendu, Rusija nam ga je svima preotela itd., ali bend zvuči nikad bolje, čvrsto a opet emotivno. Grci imaju jaku blek metal scenu već decenijama (pravoslavlje je čudo) i Kawir je samo jedan od njenih izdanaka:

https://youtu.be/BcdTlfg98hY

Izašao je i novi Moonspell, ali tu od mene ne treba očekivati da bogznašta kažem. Nisam ih voleo ni kad su počinjali pa ni danas nemam neku emociju za njih...

Zato iz Poljske stižu Blaze of Perdition sa svojim čevtrtim albumom i... pa, poljska blek metal scena je poslednjih godina jedna od najboljih u Evropi i BoP su solidan egzemplar promišljene srednjeevropske muzike koja je učila na skandinavskim primerima ali u njoj ima mnogo istočnih elemenata pa nema opasnosti da ih izmešamo. Pritom ovo ne liči ni na Behemoth ni na Hate, ni na Mgła, dakle, Blaze of Perdition imaju svoj zvuk (koji, priznajem, malčice vuče na Naglafar - to su ti skandinavski uzori) i lepo se to sluša.

https://youtu.be/Lf1zkmd8kB4

Ako vam je sve to suviše epski i hajkonceptualno (da ne pominjem metroseksualno), evo nešto za prost narod (i... er... nekroseksualce?). Pink Mass su grindcore bend iz Nju Džerzija i, pa... nisu tek još jedan porngrajnd bend koji se oblači u PVC i mlati dildoima unaokolo na koncertu (mada je prilično jasno da i toga ima). Ovaj album, njihov drugi, ima dosta elemenata klasičnog, na panku odgojenog grajndkora, a zvuk je pomeren u trebl frekvencije tipičnije za blek metal pa je sve to na gomili haotična ali ne nešarmantna mešavina sa povremenim dobrodošlim izletanjima u gruv koja podsećaju na zlatne godine Bila Jurkjevića i Exit 13:

https://youtu.be/rpqFJoFnfcE

Konačno, tu je i debi album indijskih Tetragrammacide (nakon par kraćih izdanja) i ovo je primitivan i MASIVAN, recimo death metal, mada album ima jednako mnogo elemenata sludgea i grindcorea. Još jedna ploča koju lako možemo da ubacimo blur-core departman ekstremne muzike? Tako je, mada Tetragrammacide imaju svoj pristup ovom, hm, "žanru" i ne zvuče kao Portal ili Teitenblood. Ovo je istovremeno i ekstremno naivna muzika i najđavolskija stvar koju ćete čuti večeras i moram da kažem da je to možda i najbolji sažetak metala kao žanra. Bengalska braća su, možda ni sama ne shvatajući - objasnila:

https://youtu.be/gE_GZbGrYM8

Za laku noć evo kultne pesme kultnog benda. Nije da sam ja nešto i onda voleo Cynic a pogotovo posle su mi postali nezanimljivi kao bend pre svega za muzičare itd., ali ipak ne može se poreći mini prosvetljenje koje je došlo uz prvo slušanje ove pesme...

https://youtu.be/xawUFDD8kws

Metal 

https://youtu.be/pZTJg7MXQMg

Ovog petka u metalu mnogo zanimljivih vesti, to jest izdanja. Pa da vidimo:

Prvo da ukažem da su izašli i Cavalera Conspiracy i Electric Wizard albumi koji su najavljivani i čije muzičke ilustracije možete naći u prtethodnim postovima.

Dalje, izašao je živi album sa prošle turneje Iron Maiden: The Book of Sould Live Chapter. Ja sam tokom turneje slušao i pirate i nema tu mnogo filozofije, ko voli Mejdn tačno zna šta dobija ovim albumom, pa svakako potrošite novac i vreme ako u takve spadate (a, objektivno, šanse su velike da spadate). Nažalost, sada već znamo da na turneji naredne godine Maiden ne dolazi do nas pa nek ovo bude nekakva utjeha:

https://youtu.be/2VgOjY-TPUo


U manje mejnstrim vestima, tu je novi Polkadot Cadaver. Bogami im je trebalo dosta godina da se ponovo oglase, ali mislim da će ljubitelji biti zadovoljni. Ja nisam ni njih ni Dog Fashion Disco nešto mnogo trošio ali respektujem:

https://youtu.be/rjW8UWMXZx8

Za nas koji smo malo više DAR*, raduje vest o izlasku petog albuma francuskih Aosoth. Već smo više puta pominjali francusku blek metal scenu i kako već duže vreme nudi izvrsno šaroliku lepezu blek metala, a Aosoth na novoj ploči, bogami, časno gazi po žestini ali sa mnogo sofisticiranih preliva. Vrlo preporučljivo:

https://youtu.be/yCNgLchC7UA









* Interna šala sa jednog Godflesh foruma, a koja parodira "tr00" i "kvlt" atribute često ispaljivane u vezi sa blek metalom. Skraćenica od "dark, aggressive, real".

Ako ste, pak, cepidlaka koja kaže "dobro, blek metal, al meni to mnogo za žene i decu", a ipak biste slušali nešto sličnog zvuka, a da vam se ne ugrozi muškost, tu su finski Desolate Shrine. Njihov četvrti album bi se mogao nazvati blackened death metalom jer ima istu širinu i emociju kao klasična black tuča, ali ipak ima i niži štim i etitjud koji vezujemo za death metal. Vrlo lepo to zvuči, izbegavajući i tehničko prekomplikovanje death metala ali i blekerski manirizam. "Zrelo" je valjda izraz koji tražim:

https://youtu.be/4q2Ua5RV-pI

Na nešto manje ekstremnom delu spektra, ali i dalje dovoljno hermetičnom za elitiste našeg formata, poljski bend Ketha se vratio sa tek trećim albumom u deset godina. Ali ovo je bend koji ima svoj zvuk i očigledno ne juri trendove i boli ga uvo da se kači na flejvr ov d vik. Doduše njihov zvuk jeste neka varijanta djenta i čuje se tu, razume se, Meshuggah uticaj, ali Poljaci su svejedno svoji. Ima tu puno mathmetalskih zahvata i bravura ali muzika ima gruv i dušu što je, bar za mene, mnogo važnije:

https://youtu.be/f0uSMtj4KmA

I, da i dalje ostanemo u poljskoj (koju smo već i ranije obeležili kao meku modernog blek metala), pre nekoliko sati je one man band Over the Voids na JuTjubu učinio dostupnim ceo svoj debi album koji danas izlazi i u fizičkoj formi. Inače je u pitanju živi basista benda Mgła, koji je jedan od važnijih poljskih metal bendova ikad a muzika je... pa, kao recimo nekakav prijateljskiji Burzum - jednostavna ali prijatna i ne bez dubine. Pesme su možda predugačke u odnosu na broj ideja koje sadrže ali s druge strane, to može i da doprinese hipnotičkim kvalitetima albuma ako ste dobro raspoloženi. Blek metal koji možete da pustite i civilima i da ne budu baš odmah zgađeni.

https://youtu.be/ui8Ch0o6vHU

fala na informaciji.

to bi značilo da mi nickelsdorf neće biti samo ovo: http://www.konfrontationen.at/ već i ovo: http://novarock.at/jart/prj3/novarock/main.jart?content-id=1262873609289&rel=en&reserve-mode=active

2018. će biti jedna dobra godina.

Nema na čemu, služimo narodu.

Da ostanemo još malo u blek metalu ali da mrdnemo malo na sever (ali ne da bismo predstavili novi Ulver EP. Jeste izašao ali pošto zvuči kao Depeche Mode, nije da mu je mesto na ovom topiku). Islandski Auðn sam, mislim, već nekada kačio na ovom topiku ali tu su sa drugim albumom koji nije preterano popravio produkciju (ne da je ovo sad neko dno blek metal produkcije, ali jeste malo razmazano) ali jeste urađen u najboljem maniru vikinškog metala, sa sve strastvenim pevanjem i skoro pastoralnim melodijama koje se mešaju sa pržačkim gitarama i rasturačkom ritam sekcijom. Ko voli, dopašće mu se:

https://youtu.be/GQf7QEODPwg

Drugi album benda Impureza je možda više kuriozitet nego esencijalno izdanje, ali ovaj francuski bend sa španskim poreklom je vredan pažnje makar utoliko što su jedini (?) bend na svetu koji svoj zvuk temelji na ukrštanju detah metala sa flamenkom. Ima naravno mnogo krosover bendova sa svih strana granice koji kombinuju razne tradicionalne muzike sa ekstremnim metalom, ali kod ovih ljudi je to baš deep dive. I nije neprijatno za slušanje:

https://youtu.be/LCGWoPuNJaI

No, naravno, najvažnija vest (i objašnjenje zašto sam gore na kvarno umuvao referencu na Godflesh) je da je danas izašao i novi Godflesh. Jedan od mojih najomiljenijih bendova svih vremena (bez obzira na žanr) svakako u ovom veku nije sila koja je bio kasnih osamdesetih i ranih devedesetih prošlog, ali... Ali Justin je čovek sa autentičnom vatrom i Post Self, kako se ova ploča zove, iako pun manirizama koji od njega već mogu da se očekuju, i dalje nosi izvorni dah Godflesh rizičnosti i težine. Ono što je lepo videti je da se Justin i Benny, za razliku od prošlog albuma koji je maltene zvučao kao da ga radi Godflesh cover band, ovde ne stide da malko odu u eksperimente i zvuk začine raznim elektronskim i ambijentalnim elementima koje inače češće vezujemo za Justinove razne solo projekte:

https://youtu.be/JZQohP-vLF0

https://youtu.be/uCcJ4BQ6FTo

Pošto je Mejdn ovih dana u žiži interesovanja, slušaju se i njihove obrade.

Svi znaju za Iron Maidens, naravno, kačio sam ih i ja ovde više puta, ali Japan i za to ima odgovor (japan na SVE ima odgovor). Odgovor se zove Edwalda Force i carice su. Mislim, sve su sjajne ali bubnjarka je megacarica. MEGACARICA.

https://youtu.be/1Hyh9yg2IOM

https://youtu.be/OfqtlL5Z2tM

Pa onda ove hrabre brazilke:

https://youtu.be/V_6HtYUe2D4

https://youtu.be/2Zd7jFH7s2g


I pošto decu treba podržavati kad rade plemenite stvari, da podržimo i ove simpatične Teksašane koji u svojim nežnim godinama (pevačici je svega 13 pa još prvi koncert) imaju ambiciju da obrađuju velikane. Pošteno je ovo, mada naravno daleko od idealnog, ali je časno i strastveno:

https://youtu.be/BvrU8HAEsoA

I kad smo već... Iron Maidens nikad nisu bolje zvučale. Stvarno sazrevaju na najbolji način:

https://youtu.be/hrii7NSfkgU

https://youtu.be/ydNFuXoTf-U

Petak je. Eto mene, eto vas, rat šminkerima. Ili tako nekako. U svakom slučaju, evo par novih metal albuma vrednih pažnje.

Prvi je novi album njujorških blekmetalaca Krallice, Go Be Forgotten koji im je već drugi ove godine. Ali kada im ide, onda im ide, momci su u životnoj formi i dobro je da imaju i kreativne municije ali i volje da se cimaju oko samoizdavanja. Ne znam koliko je danas uopšte njihov zvuk tačno zvati blek metalom, čak i uz prefiks "avangardni" jer ovo jeste muzika koja od blek metala uzima ritmiku i tremolo rifove, ali koja danas jednako duguje i progresivnom roku i shoegaze i post rock i ambijentalnoj muzici. Krallice su uvek zvučali kao gomila nežnih indi rokera koja nekim neobjašnjivim spletom okolnosti svira metal i novi album je ovo, intenzivirano, ali u najpozitivnijem moguće smislu. Kompozicije su kompleksne ali sa puno spontanosti i duše, a produkcija je interesantno nabasovana i jaka a da opet nema ni trunku mačo poze koju nekako intuitivno vezujemo za metal. Vrlo dobra ploča:

https://youtu.be/hXbyX-ea53c


Kome je sve to preozbiljno i radije metal čita kao muziku u koju je parodija ugrađena već u startu, sigurno će mu prijati saznanje da je kanadski Nordheim izbacio treći album i da je ovo i dalje jedna sigurna mešavina melodičnijeg death metala sa klasičnim heavy i power elementima, pa još začinjeno narodnjacima. Nije bend kome bih lično posvećivao previše vremena, ali ovo je ipak sasvim ubedljivo u tome što je naumilo da radi jer Nordheim ne misle da humor treba da radi umesto njih pa je ovo i odsvirano i producirano veoma pošteno:

https://youtu.be/myWzG3fd0WI

Pošto je danas nekako dan za termin "post-metal", tu je i švecki bend V sa albumom Pathogenisis koji je nedvojbeno metalski ali i sa mnogo drugih indi i post rok elemenata koji meni, starijem, dakle, čoveku, vuku malo na Cult of Luna i Nadja školu spore, melanholične muzike koja se ne stidi metalskih temelja ali se i ne plaši nemetalske nadgradnje. Prijatno je:

https://youtu.be/iElNxoJJ_sA

Dalje... meni aktuelni trend blackened rocka nije nešto preterano prijemčiv, ja volim blek metal kad je nihilističan i sviran na granici bioloških mogućnosti ljuckog tela, ali evo, za publiku sa manje rigidnim ukusom od mene, debi albuma grupe Cloak iz Atlante koji očigledno jako mnogo duguje švedskim Tribulation osim što je ipak više andergraund i ne tako rasipnički produciran. Ne moja šolja čaja ali kome se opis dopada, možda mu se dopadne i album:

https://youtu.be/nGWcifLk9mQ

I u nastavku sentimenta "nije ovo baš za Mehmeta, ali možda se nekom dopadne", tu je i debi album španskih No Amnesty koji su deca mlađa od ne crnog albuma metalike nego i od jebenog Load i Reload, ali, eto, sviraju taj neki treš metal. I nije da to rade loše, samo što je moj apetit da slušam podgrejani treš na istorijskom minimumu. Ipak, ja sam ove godine dobio vrlodobri album Litch King, a No Amnesty možda budu mnogo više po ukusu nekom ko nije tako blaziran:
https://youtu.be/hJqyff7elRw

I, da zaključim ovaj triptih stvari koje ja ne bih slušao ali su možda vredne tuđe pažnje, tu je deathcore bend The Modern Age Slavery sa svojim trećim albumom Stygian. Ono što ovaj bend izdvaja od braće i sestara po brejkdaunovima i plastičnoj produkciji je što barem na ovoj ploči kao da nude više black metal i death metal uticaja od srodnih bendova pa je to možda interesantan smer evolucije deathcorea. Evo kako to zvuči:

https://youtu.be/n93ubas2XKE

Kent si Kalifornja vidaut Mrlon Brando's ajz:

https://youtu.be/OsECcz6I3BA

I ipak jedan klasik:

https://youtu.be/-TQ1jpkw-E8

Je li danas petak? Jeste! Dakle, metalni noviteti su na programu.

U prvom redu, juče se pojavio novi album holandskog Deinonychus i to posle čitave decenije čekanja. Je li vredelo toliko čekati? Za nekoga sigurno jeste jer ovo ni u kom slučaju ne zvuči kao nekakav brzi keš in na nekakvoj nekadašnjoj popularnosti već solidno proživljena, emotivna metal muzika sa dušom i odranim grlom. Danas se blek metal meša sa svim ali u slučaju ovih ljudi zaista je nekako srećno ispala da kombinacija pretužnog, očajničkog black metala sa doom težinom. Vrlo impresivno:

https://youtu.be/exg0dUKJDF0

https://youtu.be/CdYiqN1wgko

U otprilike istom tempu ali nešto drugačije po atmosferi, stiže nam drugi album benda Sorxe iz Arizone. Ovo je za ljude koji vole da je teško i da distorzija trese ali ih zabrine kad čuju tradicionalne metal stilizacije jer odmah pomisle da deluju nezrelo. Sorxe su na toj nekoj sludge liniji na kojoj su pre deset-petnaest godina bili Isis, pre dvadeset Neurosis, a danas je ta kombinacija metalske žestine sa malo indi šmeka praktično žanr za sebe. Ipak, Sorxe nisu obični skakači na bendvegn, ima ovde kompozitorske zrelosti i odličnih kontrasta (pogotovo u neočekivanim pevačkim zahvatima) i nekoliko stvarno dobrih rifova, tako da, svakako odvojiti uvo. Evo celog albuma:

https://youtu.be/NgqABXNLHvk

Sad vi već glasno protestujete da je Petak i da niste došli da tugujete i budete depresivni nego da pijete i šutirate se i to je pošteno, metal ima opcije za sve te potrebe. Evo, na primer, izašao je prvi album novozelandskog (neo)spid metal benda Stälker. I sad, svi oni klišei o metalu koje ljudi obično povade iz šteka kad bi da nam se podsmevaju su ovde zapravo glavno jelo, bez ikakvog ironičnog proseravanja: dramatični falseti, gitarske harmonije između krvoločno prostih rifova i seckajući bas bubnjevi, nesputano korišćenje tremolo ručice i kad treba i kad ne treba... Stälker su Destruction, Agent Steel, Exciter i rani Anthrax srolani u jednu sarmu i svirani sa potpunom uverenošću da je ovo onako kako metal treba da zvuči. Taj neironični, pravoverni pristup je veliki plus ovom albumu koji naprosto ne gubi vreme na foliranje i kontemplaciju nego udara ravno među rogove. Razume se, kome je ova muzika bila smešna pre trideset godina, umiraće od smeha i sada, ali ko je metalac od staža i časti, voleće:

https://youtu.be/wxyp5PyLxqA

https://youtu.be/HHDs2pPoU3Q

A onda, na tehničkijoj i modernijoj strani spektra, kalifornijski Oblivion je izbacio svoj drugi album i mada je ovo na prvi pogled samo još jedan od milion brutal death metal bendova kakvi snimaju ploče svakog dana, možda je ipak vredno pažnje za slušaoca koji u metalu traži određeni muzičarski eksces. Vođa ovog benda, Nick Vasallo je actually kompozitor i profesor kompozicije po vokaciji pa se to čuje i u muzici koja podeća na "proggy" stranu brutalnijeg death metala, možda u određenoj meri na Atheist pre nego na Death/ Cynic krilo. Dosta oni tu petljaju, doduše i, ja sam uvek bio više za albume koji svoje tehničke izvrsnosti umotavaju u nekakav narativ višeg nivoa, ali da je loše - nije. Produkcija je malo beživotna za moj ukus ali dobro se ovo čuje i mada u celini nisam nešto zastrašujuće impresioniran, ima ovde dosta interesantnih detalja...

https://youtu.be/tmkKtqpLJrA

Bližimo se klimaksu ove nedelje, ali pre klimaksa samo jedna sitna digresija u grindcore. Mislim, slažemo se svi da grindcore nije metal ali ta vrsta čistunstva je komična i ne treba joj pridavati mnogo pažnje. Finski Death Toll 80k ima novi album, koji je jedva petnaest minuta i nešto kusura dugačak i mada ovo nije SASVIM na liniji onog što su nam u legat ostavili Insect Warfare, nije baš ni daleko. Obscene Extrme Festival je prepun grindcore bendova ovih i onih podusmerenja, ali ovi Finci se ulgavnom bave onom najsirovijom strujom sa jasnim korenima u panku i to vrlo dobro radi svoj poso:

https://youtu.be/WqSjO58-x2k

E, dakle, klimaks je da je danas izašao novi Morbid Angel i ja sam, iskreno, zaprepašćen. Bilo je, naravno, jasno da je David Vincent tu bio glavni kočničar i da je onaj abortus od prošlog albuma (koji ja nisam ni izdržao da preslušam) koga čitav svet mrzi, u velikoj meri bio njegovo maslo. Ali ko je očekivao da će se ovaj bend vratiti ovakvom pločom posle više od pola decenije?

Ja nisam. Kingdoms Disdained je iznenađujuće zdrav album na kome Trey i drugovi ne samo da korektno nagađaju šta to zapravo njihova publika od njih želi u smislu stila i tona, već onda idu i nekoliko koraka dalje da u tom stilu i tonu naprave nekoliko odličnih pesama koje su sasvim u skladu sa "pravim" Morbid Angel zvukom a da opet ne ostavljaju utisak generičkog praćenja formule. Šokantno.

Trey je ovde u posebno dobroj formi sa rifovima koji duguju mnogo toga dugoj i teškoj karijeri u kojoj je nekadašnji gitarski vunderkind na kraju sišao sa sopstvenog podijuma u glavi i shvatio da sebi više nema šta da dokazuje, ali i solažama koje su jednako ekscentrične kao i uvek ali, multitrekovane i sa ukusnim korišćenjem efekata, zapravo značajno ekspresivnije nego pre. Steve Tucker se vratio u bend i zvuči kao čovek kome je pun kurac neizbežnih upoređivanja sa Davidom Vincentom, pevačem i basistom čije srce već godinama nije bilo u ovoj muzici, pa Tucker koji nema neki distinktan stil pevanja, već uglavnom zvuči kao generički "death metal vocalist 1" seting u nekoj muzičkoj igri, taj Tucker ovde zvuči gladno, besno i užasno raspoloženo.

Umesto Petea Sandovala na bubnjevima je ovog puta Scott Fuller iz Annihilated i mora se priznati da i on svira sa jasnom svešću o tome čije cipele treba da popuni ali ga to ne ispunjava kompleksima već, naprotiv, podstiče da bude najbolja verzija sebe. Odličan je Fuller ovde i jako se dobro uklapa uz Treyjeve izlomljene kompozicije i bolesni gruv.

Generalno, album je žestok iako nije nikakvo nadmetanje u brzini, blastbitova i brzih pesama ima ali većina muzike je nervozna i moćna na ime rifova i aranžmana a ne zato što se obaraju BPM rekordi i to je za mene najvažnije dostignuće. Erik Rutan iz Hate Eternal (koji je nekada i ovde svirao drugu gitaru) je, za mene iznenađujuće, produkciju odradio prilično suvo, dajući ploči intiman zvuk, ni nalik na granitni zid koji intuitivno vezujem za albume njegovog benda. Mislim, kolko death metal može da zvuči intimno, jelte. U svakom slučaju, neočekivano siguran povratak za ovaj bend. Svaka čast.

https://youtu.be/SnmQU45fkiA

https://www.youtube.com/watch?v=UZMm-puU9pI

Ahh, petak... jedini dan kada je metal dužnost a ne samo zadovoljstvo... Da vidimo šta ove nedelje ima novo.

Pošto blackened rock definitivno nećemo moći da otpišemo kao trend koji je trajao samo jedan vikend ili tako nešto, onda da ukažemo da je izašao drugi album norveškog benda The 3rd Path i, mada, kako sam već negde rekao, ja više volim da je blek metal brži, siroviji i gluplji, ova njihova kombinacija blek metala i hard roka je zapravo prilično prijatna za uho. Ima tu i blastbitova i ozbiljne blek metal ponude, dakle, nije ovo samo za te neke mitske hipsterke i hipstere a svemu pedigre daje gitarista/ basista Tchort koji je tokom karijere svirao u Carpathian Forest, ali i u Emperoru. Tako da, nije ovo zapravo uopšte bez vraga:

https://youtu.be/qVymH2cyUT0

U sasvim drugu stranu možemo da odemo sa Šveđanima Diablo Swing Orchestra, čiji je četvrti album izašao danas. DSO se naziva avangardnim metalom ali ako su vam u glavi pomisli na kakve Deathspell Omega ili neke silne norveške dronere, ne, ni blizu. Diablo Swing Orchestra su pre za Ring Ring festival nego za Balkan Horror Operu jer kombinuju pop, kantri, disko, soul i svaštanešto sa distorzijama. Malo tu ima metala, da bude jasno, ali je on kohezivni faktor. Na novom albumu, Pacisfisticuffs, nema donedavne pevačice AnnLouice Lögdlund pa vidim da su neki ljubitelji već proglasili da ovo "nije DSO" jer Kristin Evegård koja peva i svira klavir u bendu zadnje tri godine ima više... recimo pop glas. Ali opet, ko voli postmoderni pop začinjen sa malčice težine sigurno će u ovome uživati:

https://www.youtube.com/watch?v=5tWgttKhQyY


I da izbegnemo (uostalom sasvim legitimne) pritužbe da na ovom topiku ja forsiram ekstremnije krilo metala, a da za neke, možda starije slušaoce koji su skloniji klasici, slabo čega ima, evo debi albuma italijanskog benda Hyperion, koji nema nikakve veze sa švedskim bendom, istog imena, ali ima veze sa romanom Dana Simonsa i na omotu ploče je definitivno Shrike. Muzički, ovo je heavy metal koji zapravo ne zvuči kao retro napor, već najpre kao logična evolucija metala osamdesetih koji nije otišao u ukrštanja sa andergraund strujama. Veliki deo savremenih bendova koji se označavaju "power metal" etiketom su suviše teatralni da bih ja ovo mogao da slušam, ali Hyperion ovo izbegava i ima taman toliko teatralnosti koliko je potrebno metalu a ostalo je odličan songrajting i poštena, znojava svirka. Vrlo prijatno iznenađenje.

https://youtu.be/0b10gLFyumw

Da nastavimo u melodičnom stilu tu je grčki Aetherian sa albumom The Untamed Wilderness. Melodični death metal sa nešto blek metal elemenata danas izgleda postaje ozbiljan posao pa evo i ova naša pravoslavna braća imaju da ponude dosta zanimljivih kompozicija i melanholične atmosfere. Sve je to malo preblisko patetici da bih ja nekontrolisano dao punu preporuku ovom albumu, ali opet, ne mogu da kažem da se ljudi ne nalaze sa prave strane dobrih namera i, ako niste ograničeni kao ja, ovo bi moglo da vam bude veoma prijatno. Osim pevanja koje je, nažalost, ekstremno monotono i tu je makar u remiksu moralo da bude mnogo više mašte...


https://youtu.be/PqYgf9qtSBA



Da ne odemo baš sasvim izvan moje zone komfora, treći album švedskih Degial je tu da nas zabavi svojim viđenjem old skul brutalnog death metala. Predator Reign je malo mutna i musava ploča, sa produkcijom koja zvuči iznenađujuće sirovo i neujednačeno za švedski album izašao u 2017. godini, ali to mu i daje dosta šmeka i patine. Muzika je skoro pa retro, po stilu je ovo povratak u rane devedesete ali zapravo po rifovima i idejama u aranžmanima se vidi da je tu ohoho vode proteklo Savom i Dunavom. Uzbudljiv album:

https://youtu.be/UN0NHybtA3w


Da završimo sa novim albumom libanskog projekta Ayat koji je... avangardan na svoj način. Ayat su iskusan bend, osnovan pre petnaest godina, sa očiglednim stavom pa možda i misijom. Ta misija nije da budu anti-islamski bend (kako bi se iz naslova jedne od donjih pesama zaključilo) i bend kaže: "We never described ourselves as Anti-Islamic Black Metal. We are against the religious establishment in all its forms and Islam is just one form of it." Njihova misija je, dakle, mnogo šira od sekiranja pripadnika jedne verske grupe.    Ovo je metal sa ritam mašinom, bizarnim multitrekovanim vokalima, izrazitim pank stavom i mnogo energije. Vrlo prijatno.

https://youtu.be/B8w8um5xyco

https://youtu.be/0PAZF03hqLw

Komercijalcina, ali prija

http://www.youtube.com/watch?v=dZ9JVxQVQy4:

I ponovo je Petak. A to je dobro. Metal je na meniju.

Izašao je novi Midnight, jednočlani projekat Jasujukija Suzukija, a koji je sasvim neprikriveno retro i omažira onu fazu osamdesetih kada je andergraund metal lagano počeo da osvaja publiku i izvan fanzinske i kasetaške scene i utirao put za razvoj ekstremnog krila čitavog ovog žanra muzike. Drugim rečima, ovo je Venom-Sreće-Bathory-u-Motorhedovom-zadnjem-dvorištu, producirano čisto ali nikako ispeglano, za nekog sasvim naivbno, za nekog poptuno tr00, a za pametnog slušaoca i jedno i drugo. Pa poslušajte:

https://youtu.be/wpeo1ITAdR4

Sa ove strane bare tu je novi album njemačkih Iron Walrus. Treći po redu, ovo je album jednostavnog, teškog metala koji mene podseća na neke ključne sludge bendove poput recimo Eyehategod samo mnogo strejterskije i sa malo mačoidnog Crowbar stava. Ali jebiga, Nemci su to a cela morževska tematika sugeriše da ih ne treba shvatati preozbiljno. U svakom slučaju, muzika je strejt i teška i ovo može da se sluša ako već nije esencijalno:

https://youtu.be/GBE7qrMT4VY

https://youtu.be/1cWNY7UT1gw

No, to je sve samo zagrevanje za zbilja zlu i divljačku muziku koja nam stiže sa severa na prvom albumu danske postave Phrenelith. Phrenelith nominalno sviraju death metal ali njihova muzika je daleko od upeglane, tehnikom opsednute estetike koju barem ja intuitivno vezujem za ovaj žanr. Ovo je mnogo primitivnije, mnogo primalnije i sklonije prljavštini od "normalnog" death metala i po filozofiji više podseća na stare blek metal asove poput ranijeg Beherita ili, čak, kanadskih heroja Blasphemy. Ipak, ovo je muzika u kojoj ima i mosh-friendly momenata i gomila hukova, da ne bude da je samo mrak i nihilizam, pa okupira neku srećnu srednju teritoriju između ekstremnog ekstremnog metala i normalnog ekstremnog metala. Blastbitovi, duboki grleni vokali, sve što volimo. Jaka a opet poprljava produkcija je samo plus. Svaka čast dečacima:

https://youtu.be/b4Z1dv6UntU


Iz Poljske stiže novi album projekta Iperyt i to je i dalje neka kombinacija teške industrije i blek metala. Ovi ljudi nekako nikako da nađu gruv koji bi ih smestio u istu klasu sa, recimo, Diabolos Rising, ali se trude. Ponekad i preteruju. Programiranje ritam mašine na ovoj pesmi je urnebesno:

https://youtu.be/A44psusM8Ww


I, danas izlazi novi album norveških Deathcult. Ako kažemo da bend sebe opisuje kao "cruel norwegian black metal"  to vervatno služi kao dovoljan opis. Ali treba još dodati i da je ovo posle čitave decenije dočekani drugi album trojke, da je kombinacija interesantnih pristupa blek metalu, sa produkcijom koja je bliža panku nego nabudženim DRC pločama koje preovlađuju u ovoj deceniji i da su pesme podugačke i zanimljive.  Poslušajmo:

https://youtu.be/c_GT2F2xMdQ

Ovog Petka u metalu možemo da prijavimo da je izašao novi EP britanskih veterana Venom. Iako je Venom bend koji je svojeručno zasejao seme iz kog su izrasli razni spid, treš i blek metali, ne mogu da kažem da su me sa ovim nešto bacili na dupe. Ali opet, nije da oni treba da opravdavaju svoje postojanje nekakvim novim i nečuvenim albumima, odavno su izborili poziciju u istoriji rokenrola, jelte. EP nije na JuTjubu, ali se naslovna pesma može u živom izvođenju čuti ovde:

https://youtu.be/swEPMYDBgGs

Dobro, u nešto manje legendarnim vodama, ali i vodama muzike koja inspiriše i uzdiže, italijanski The Clearing Path se pojavio sa svojim debijem čije ime neću prekucavati i to je... vrlo uzbudljivo zapravo. Nominalno blek metal bend, The Clearing Path je u stvari jednočlani projekat  Gabrijela Gramalje koji svoj prvenac priprema najveći deo ove decenije, ali ovo je jedan od onih slučajeva gde je to rezultiralo izrazito ličnom i ubedljivom pločom. Naravno, ima kome se neće svideti izražena tehničnost (!!!) ove muzike i njen  nesputani naklon avangardi, ali dobro, metal je široko polje i ima nešto za svakoga. The Clearing Path je za ljude koji kad pomisle na blek metal zapravo ne misle na tvrdolinijaški lo-fi satanizam i nemaju problem sa digitalnim postmodernizmom jednih Dodheimsgard ili, jelte, Death Spell Omega. Ako se ovome doda i prstohvat treš i det metal avanturizma kakve poslednjih par sezona dobijamo od bendova kao što su Vektor i Artificial Brain, dobija se kompaktna i istovremeno prilično shizofrena muzika koja ipak ne deluje kao igrarija i karikatura već solidan lični iskaz. Prilično impresivan debut.

https://youtu.be/iolODvOddF0

Za nekog ko više voli sporije i osećajnije, tu su Norvežani Æsthetica sa svojim albumom nazvanim, čisto da nas nerviraju, Sonorous Æon. Bend je inače vrlo mlad, postoji tek od prošle godine i kreću se negde na ivici između psihodeličnog Doom metala i šugejzerskog post roka. I to ne zvuči loše jer ovde ima svašta da se čuje i ako volite Electric Wizard ali i ako ste bliži bendovima kao što su, hm, Nadia ili Pelican (stariji čovek, starije reference što bi rekao SG Pišta).

Enivej, sve je ovde sporo i razvija se jako postupno i naravno da ovo nije ploča koja će promeniti sve i zapaliti svijet, ali je prijatna i nekako lepo dođe u ovaj Petak kada obeležavamo godišnjicu smrti mačijeg matrijarha ovog dela ovog grada. Poslušajte:

https://youtu.be/dLsYrtsRUOQ

Entombed + мула Ла Камила 

https://www.youtube.com/watch?v=5Vi2s2PS_Ng

I Džoni Đorđević koji lipsinkuje pesmu koju je otpevao LGP. Douz vr d dejz.

Nego, par godina pre toga, klasika:

https://youtu.be/tncNvHZSGLk

Годину дана пре тог класика, негде у Бразилу - егзорцизам на винилу.

https://www.youtube.com/watch?v=J_27DRSCB6M&t=158s

Психо 

https://www.youtube.com/watch?v=2fDeW5IKQ_4

https://youtu.be/47m9j7IeRrk

Кад смо већ код Carcassa, ево бенда који је настао под њиховим директним утицајем.

https://www.youtube.com/watch?v=O8Vg_otc1S8

Za poslednji metalni petak u ovoj godini nemamo mnogo uzbuđenja, ali nije da ih nema uopšte.

Deveti album bečkih Abigor je predviđen za izlazak tek prvog Januaara ali je već procureo među narod i na JuTjub gde tvrdoglavo sedi iako se bend javio da moli da se to ukloni. Ne znam koliko će ta drama trajati, ali ploča je zapravo odlična, blek metal sa velikim pedigreom i mnogo interesantnih produkcijskih i aranžmanskih ideja koje poštenom blek metalu daju nijanse i dubinu. Avangarda bez mnogo pretencioznosti, a što je vrlo lepo.


https://youtu.be/nYCaTtovZDQ


Decembar obeležava i treći album poljskih Jarun koji je negde na razmeđi između digitalnog blek metala i emotivnog (donekle šugejz) roka, sa tekstovima na urednom poljskom i očiglednom ambicijom da budu luti i izvan granica hardkor geta. Priznajem da bi bubnjevi mogli da budu lepše programirani kad se već produkcija drži maltene fabričkog zvuka ritam mašine, ali ako niste picajzla mog tipa, ovo će vam biti vrlo zanimljivo uz gomilu nežnih folk preliva.

https://youtu.be/isIHYsvgwrE

https://youtu.be/zjtew-afjvM

Imam još samo dve najave za dogodine pa da završavamo ovu i nadamo se boljoj i još metalnijoj narednoj godini 

Jedna je da je procureo novi Pestilence, album pod nazivom Hadeon koji izlazi tek u Martu ali, eto, Internet. Album će, sudeći po najavnom singlu biti vrlo ubedljiv ako već ne ekstreman, ali opet, Pestilence imaju hiljadu godina, i njihov staroškolski death metal zvuči sasvim sveže ovako malo oplemenjen drugim razmišljanjima:


https://www.youtube.com/watch?v=zHh5qwWeAUs



Drugo, Malevolent Creation najavljuju novi album za 2018. godinu i ma koliko da sam se nadao novom albumu jer je prošli bio iznenađujuće dobar, ovo je sad neobična situacija. Phil je konačno uspeo da se posvađa sa celim bendom i nova postava je potpuno promenjena, a bend zvuči manje kao Malevolent Creation a više kao, recimo Immolation. Što... u najmanju ruku nije ono što želim od Malevolent Creation. Opet, ovo zvuči kao solidan Immolation pa nije sve izgubljeno 


https://youtu.be/Df1KFvWlvpE

https://youtu.be/If-u3tuBUrE

https://youtu.be/-a3P3VWQLEY

https://youtu.be/kf6ig588iKY

I nešto novo od slema što mi je držalo pažnju duže od 30 sekundi:

https://youtu.be/bwuIRAZLIdA

Za prvo januarsko jutro nešto bledo i crno u isto vreme, pa nek je sa srećom.

https://youtu.be/Wxmq_hsyNws

https://www.youtube.com/watch?v=ocrjzMpwhw4

Quote from: Meho Krljic on 01-01-2018, 10:38:54
Za prvo januarsko jutro nešto bledo i crno u isto vreme, pa nek je sa srećom.

https://youtu.be/Wxmq_hsyNws

dobri dok ne progovore

Prvi petak u novoj godini treba iskoristiti za proveravanje šta ste od metala u prošloj propustili a vredi mu se vratiti. Pa evo nekih preporuka:

Hellripper su bend koji ne samo da svira old skul treš metal nego i bestidno omažira Metaliku češće nego što bi se moglo pripisati nesvesti ili slučajnosti. No, ne mari, novi album im je vrlo ubedljiv i prepun lepih momenata:

https://youtu.be/-03mNH-Z6jQ

Power Trip su na sličnim koordinatama i isporučuju  još jedan album treš metala stare škole, sa zlim pevanjem, priličnim količinama reverba u snimku i bez beživotne kompersije na instrumentima. Lepo:

https://youtu.be/kPwPwSQE9bs

Nisam siguran da danski bend Phrenelith nisam spominjao, ali bolje dvaput nego nijednom jer ovo je oldskul death metal velike težine i zvuka i stava koji podsećaju na Sinister, iako bend svakak ne imitira holandske uzore u smislu kompozicija:

https://youtu.be/BeesfUmo_58

Onda malo blek metala. Nemački bend Der Weg Einer Freiheit ima užasno ime (mada to znači "Put slobode", pa kao ajde) ali je njihov peti album vrlo sigurna kombinacija raflane paljbe i hiperpatetične (u antičkom smislu, jelte    ) emocije. Lepo je:


https://youtu.be/lxzxAghTcz8?list=PLArAJlC1y558N-RTx_UuYQMgkJ_OuZFF6


Sa neke manje ekstremne (i čak i manje metalne) strane spektra su Elder iz Masačusetsa koji sa svojim trećim albumom pružaju vrlo prijatnu ponudu teške stoner grmljavine po uzoru na - sasvim jasno - Black Sabbath, ali sa dovoljno razvijenim kompozicijama i psihodeličnih naklona da ih ne mogu opisati kao klon:

https://youtu.be/Hh3J6EZzk38

U sličnoj brzini su i japanski Boris koji su dvadesetpet godina postjanja proslavili oproštajnim albumom Dear. Posle se ispostavilo da su snimili materijala za tri ploče (pa će i izaći još dve), ali Boris su svejedno ovom pločom isporučili sebi svojstven spoj dum težine, šugejz emocije i avangardne rasutosti koja ih već četvrt veka dobro služi. Japansko izdanje ima skoro pola sata materijala više:

https://youtu.be/r9bzmbnA7vk