ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

  http://www.becker-posner-blog.com

Pokojni Geri Beker imo blog, kojih ludila ima ovdje majko rođena. Eo malo da ne zatrpavam drugi topik, nego ovdje da ubacujem.

Samo par stvari koje se mogu naći:

Da lik podržava izbor pola djeteta, to jest ako pol fetusa ne odgovara da može da se abortira.

Da je poligamija ok.

Interesantno, plagijati u nauci su ok.

Piraterija na internetu ok.

Za razliku od DJB, koji hoće da oporezuje gazirane sokove, ovaj tvrdi šećer i mast su ok, jer ionako će taj poslije biti mušterija zdravstvenih kompanija, para se okreće, tržište radi.

Nejednakost je korisna u društvu jer motiviše ljude da više rade i ulažu u svoje obrazovanje.

Treba uvesti smrtnu kaznu...

Ima i o farmaceutskim patentima, šta raditi zbog ekološkog zagađenja, da li Putinova populaciona politika valja, da li treba privatizovati autoputeve...

Da se probere, za svakoga ponešto!

Eo jedne enciklopedijske forme

http://www.kas.de/wf/doc/kas_12855-544-2-30.pdf?080125094827

Iako je već jasno da kad Beker govori o tržištu, on govori o najintimnijim stvarima kao što je pol fetusa i abortus ženske djece, neki i dalje ne prihvataju istinu o neoliberalizmu. Pa ok...

Najkraće moguće upoznavanje je preko Philipa Mirowskog. On je jedan od urednika knjige The Road to Mont Pelerin. Napisao je zaključak za zbornik i tu nabraja taskativno sve karakteristike neoliberalizma i daje primjer Wikipedije.

O Wiki možete naći i kod Gary Beckera u Uncommon sense, što je knjiga izabranih blogova, između ostalog o fetusima, prodaji organa itd...

Poslije je bitna i još jedna knjiga Filipa Mirovskog Never let a good crisis go to waste. Poglavlje Everyday Neoliberalism daje brojne primjere iz svakodnevnog života, čak na početku poglavlja spominje i jedan SF roman kao opis neoliberalne prakse.

Konačno, knjiga Mišela Fukoa Rađanje biopolitike, predavanja Kolež de Fransu 1979. godine je prevedena i na srbski i na hrvacki, a to je knjiga o neoliberalizmu.

Ona će vam iz usta nesporno provjerenog autora kakav je Fuko potvrditi sve što priča i Mirovski. Njena jedina mana je 1979. godina, iako to ne znači da nešto mnogo zaostaje, samo Mirovski je aktuelniji.

U drugoj spomenutoj knjizi u zaključku Mirovski piše o Tea Party i Occupy pokretu i pokazuje da su oba neoliberalna.

I dodaću još Werner Bonefeld Strong State and the Free Economy. Fokusira se na njemački neoliberalizam i njegove temelje Evropske Unije.

Sve knjige za poželjeti i realno već nakon prvog teksta Mirovskog sve je jasno, ostalo je samo proširivanje priče i realno nema nikakve dileme pta je neoliberalizam.

Scallopova pivara i mnogo štošta drugo.

Šta je alternativa tom sveprožimajućem neoliberalizmu? Može li se bez toga?

Ja ne mogu da nađem ni rješenje za scallopa a za neoliberalizam će da bude još tježe!

Pa ne bi ovi ludaci vladali globalno kad bi mogli da ih se lako riješimo. Al možeš da počneš da upoznaješ neprijatelja!

I da se ispravim, knjiga je The Road from Mont Pelerin...

Dobro si ga pitao, Mac. I, naravno da ne zna, jer ne zna šta je neoliberalizam. Mada, mogao bih reći da je neoliberalizam u krizi, da je žestoko udaren i da sad poseže za svim sredstvima.

Dobar vic. Naravno, Mirovski će lijepo pokazati da je jedna od najvećih zabluda to uvjerenje da je neoliberalizam u krizi.

na kraju ispadose komunjare u pravu?

Uvijek!

Inače, poslo sam drugaru ono o radničkom takmičenju, kaže počela vesternizacija zbog informbiroa, a od sedamdesetih nadalje to i nije bio socijalizam već državni kapitalizam.

Malo prećeruje, radikal čoek, ali u pravu je da je stalnih kapitalističkih primjesa bilo, mješovita ekonomija.

Čak i Slobodan Milošević furao neke neoliberalštine u svojoj knjizi Godine raspleta.

to je verovatno jer je sloba bio čovek ispred svog vremena... štpo mu je na kraju i došlo glave

Quote from: Pizzobatto on 19-01-2018, 23:16:12
Inače, poslo sam drugaru ono o radničkom takmičenju, kaže počela vesternizacija zbog informbiroa, a od sedamdesetih nadalje to i nije bio socijalizam već državni kapitalizam.

na dalje je stav malo ublažen, ne u uredbi, već u opštem uputstvu za primenu uredbe (potpisao ministar rada Ljubča Arsov, saglasan predsednik privrednog saveta Boris Kidrič). tu se kaže da je norma pre svega planska kategorija. interesantno je da u osnovnim odredbama kaže da se norma definiše na osnovu postignute produktivnosti u prethodnoj godini, uz analizu faktora koji mogu da povećaju produktivnost u narednom periodu. a onda u metodama za utvrđivanje normi zauzimaju Tejloristički stav da je utvrđivanje norme tehnička metoda, kojom se proučavaju i racionalizuju operacije kako bi se došlo do najboljeg metoda rada, za koji će se utvrditi norma.

još je zanimljivo da ističu da je norma zapravo srednja vrednost (danas bi rekli učinak koji ostvaruje prosečan radnik), odnosno prosek učinka udarnika i dobrih radnika. dakle, u socijalizmu nije bilo loših radnika

a ni jasno definisane norme sviđa mi se to. a ne ko danas, moraš krvavo zaraditi dinar

pa trebalo bi da su jasne, pošto kaže da su izmerene, a u izuzetnim slučajevima mogu biti iskustvene.

I on je rekao da mu je čudno da se u istom pasusu spominju takmičenje i norma, al da je takmičenje možda svedeno na plaćanje po učinku.

Ja o tome malo znam, al dobar bi fazon bio da u socijalizmu nema loših a u neoliberalizmu da nema dobrih radnika!

Quote from: Pizzobatto on 20-01-2018, 00:39:12
da je takmičenje možda svedeno na plaćanje po učinku.

da, to bi trebalo da je ideja.

Drago mi je što ne znate ni šta je takmičenje, ni šta je norma. Ima sve u Batinim knjigama.

Meho je za sve kriv, jednostavno nije objasnio scallopu da se forumaš respektuje po učinku postova "x je" a da postovi "vi ne znate x" vrijede nula bambija.

Pa, recite tačno šta je neoliberalno takmičenje, a šta neoliberalna norma. S "možda" ne može. Ili nije dobro napisano ili nije dobro pročitano. Ima nešto i u tajmingu, ali neću da vam kažem.

Vjerovatno nije neko čito ono što je postavljeno

https://www.nytimes.com/2018/01/15/business/dealbook/blackrock-laurence-fink-letter.html


Toliko o tome da je neoliberalizam bezbedan.

Kada pojedini ljudi pitaju druge ljude o neoliberalnim kapit. uređenjima, slušajući odgovore, imam utisak da, uopšte ne rade u takvim proizvodnim sistemima privatnog vlasništva, s tim u vezi ne čitaju adekvatne Ugovore o radnom odnosu (svoje, jer valjda svoje najpažljivije pričitaš), ne primaju adekvatnu platu koja je urađena i skrojena prema merilima privatnih kapitalističkih sistema i sistemčića u današnjoj (između ostalih zemalja sa obezvređenom radnom snagom) Srbiji i samim tim daju odgovore slične onima koje slušamo na Be Ha Te bebe ili u najboljem slučaju Kefalici te mi je čudna začuđenost i otkrivanje tople vode nad ovim isečcima koji u praksi ne da nisu čudni nego se primenjuju u mnogo gorim i čudnijim oblicima. Tu možemo o mikromenadžerisanju kao neoliberalnoj aždaji iznurivanja radne snage da izveštava šefa o svemu o goropadnim do tančina iseckanim sistemima praćenja troškova, još ako je sistem nedeterminisan i ako se štedi na ERP-ovima i organizaciji jebo si ježa unapred,.. a i unazad.. A možemo i o spageti org. strukturama kao opravdanjima za to što se pokušava sa što manje para kao ulaganja u izgradnju sistema dobiti što više love..


Vezano za ovaj deo da radnik više nije najamnina nego dohodak od kapitala sročiću u jednoj rečenici jednog poslodavca koji je na razuman prkos svog zaposlenog koji mu pritom uspešno gradi firmu  i donosi brdo para dao polušajivi esencijalni odgovor koji sam upamtio: ''Samo na groblju ima nezmenljivih.''

I to (naravno!) nije nezahvanost i nepoštovanje integriteta i kredibiliteta zaposlenog na osnovu prošlih rezultata nego jednostavno nepostojanje računanja nakon isplate bonusa, završetka prodajnog kvartala i slično. U fazonu ako ne rasteš konstantno neto profitom kupi pinkle i  idi gde hoćeš, ako nećeš tako da radiš, im ako oće i za manje para... Milion puta doživeo, preživeo da štitim  sistem koji nije u mom vlasništvu bolje i efikasnije od onoga čiji je pa dobio po nosu.


Što bi rekao Kortasar, mora da negde postoji jedno veliko đubrište gde su nagomilana sva objašnjenja ovog sveta i da bi nastao problem kad bi neko i đubrište pokušao da objasni pa i razumem kad neko i ne želi da objasni činjenicu koju ponekad i pored sve volje ne treba crtati.

Sa'će Bata da ti objasni da je sve to deo jedne uspešne i večite neoliberalne ideje.

Pa to Eldrič pokušava da kaže, sem što dodaje da je mali Perica otkrio toplu vodu i tako to.

Ne vidim šta mogu da zamjerim Eldričevom komentaru, ja samo kažem da najčešće mnoge neoliberalne stvari uzimamo zdravo za gotovo, a kao neoliberalizam je neko tamo nekontrolisano sirovo tržište.

U stvari neoliberalizam nije samo potpuno otvoreno neljudsko tretiranje radnika, koje Eldrič opisuje, nego i naizgled "humano" motivisanje štapom i šargarepom, koje najčešće niko ne smatra neoliberalizmom.

Kao, u Srbiji ga ima a u Njemačkoj ga nema. A ono u Njemačkoj ili SAD sve veće kljukanje antidepresivima, psihijatri samo pune kase, a kao to sve "humanije" vode no u Srbiji.

Balkan je samo jedna od naizraženijih tačaka, mislite da ne bi tako u Francuskoj uvalili radne odnose da im ne zapale hiljadu automobila u centru Pariza i ne glasaju za Front.

Razlika je samo u stepenu. A to ne znači da u Francuskoj nema neoliberalizma.

Molim da se prijavi neko kome je jasno šta Bata trabunja. Ako ima bar jedan odma' prestajem da učestvujem u priči o neoliberalizmu.

Pa hoću da kažem da ima ljudi koji misle da Eldričev post jeste neoliberalizam, a pivara u Gracu nije.

A u stvari Eldričev post je više klasično devetnaestovijekovno izrabljivanje a pivara u Gracu je čisti neoliberalizam.

Mislio sam da se javi neko osim tebe. Neko ko je shvatio tvoju priču.

Mene malo zbunjuje teza da u Nemačkoj, naizgled, nije neoliberalizam, kad svakako jeste - ovde je hiljadu puta pisano o Šrederovoj reformi zakona o radu koja je povećala zaposlenost nauštrb kvaliteta posla, sigurnosti zaposlenja i prihoda.

Sad, naravno, ima tu puno elemenata da se promisle, verovatno bi moglo da se kaže da je Nemačka manje neoliberalna nego, šta ja znam, Amerika, ali ne verujem da bi iko Nemačku isticao kao antipod neoliberalizmu.

Pa naravno kad hoćeš da uneseš nemir u proleterske redove i poštenu intelegenciu!

Kao nekim radnicima u Gracu je dobro, ne treba da se pridruže kolektivu!

Quote from: Meho Krljic on 21-01-2018, 19:59:57
Mene malo zbunjuje teza da u Nemačkoj, naizgled, nije neoliberalizam, kad svakako jeste - ovde je hiljadu puta pisano o Šrederovoj reformi zakona o radu koja je povećala zaposlenost nauštrb kvaliteta posla, sigurnosti zaposlenja i prihoda.

Sad, naravno, ima tu puno elemenata da se promisle, verovatno bi moglo da se kaže da je Nemačka manje neoliberalna nego, šta ja znam, Amerika, ali ne verujem da bi iko Nemačku isticao kao antipod neoliberalizmu.

Naravno, samo sam krenuo od uobičajene iluzije didemo unemačku, tamoe bolje, u srbiji neoliberalizam.

Kao neoliberalizam je neka Eldričeva srbska seljačina od preduzetnika a Bil Gejts i Mark Zakerberg su humanisti.

Čak ni taj zakon o radu nije sve, Ristov dođe i napiše da je Marks u pravu jer je zbog nekontrolisanog tržišta došlo do proletarizacije, da ljude treba zaštititi, da svako ima baštu, da se bore protiv masovnog društva i duhovne i moralne degradacije, da se vratimo hrišćanstvu fazon.

Ali sve se to radi da bi ljude pripremili za tržišnu konkurenciju, a ne da bi humanizovali društvo.

Niko se ne kune u ljudske vrijednosti, porodicu, zajednicu i ljudsku saradnju više od neoliberala. Ali lažu te direkt u oči, sve nudeći ti akcije pivare u Gracu.

U stvari, Trampovo ukidanje socijalne pomoći je čak antineoliberalno. Neoliberalizam uopšte nije protiv toga.

Pa to je Boris ovdje propagirao, ne zapošljavanje viška, čuvenih parazita, nego ih navuci na socijalne fondove i ponižavaj kao preduzetničke neuspjehe.

Hmm, mnogo se neoliberalizmu tu pripisuje višeslojne ideologije i psihologije, ja ga doživljavam kao, ako mogu tako da kažem, primitivniju školu mišljenja. No, opet, ja sam laik.

Ja nikad gluplje likove od neoliberala ne sretoh, tu uopšte ne griješiš da su oni intelektualno mizerni.

Ali fazon je da im prvi čovjek Fridrih Hajek u Čikagu predaje na katedri Moral and Social Sciences. Ne na ekonomiji.

Aleksander Ristov predavao sociologiju kulture, napisao istoriju civilizacije pod naslovom Freedom and Domination, pisao o Pitagori, srednjem vijeku itd.

Za većinu se govori da su bili loši matematičari, iako bi kao ekonomisti upravo time trebalo da se bave.

A u stvari, Hajek u knjigama spominje biologa Bertalanfija, kritikuje Sigmunda Frojda, naziva hipike nepripitomljenim divljacima, Ristov brani feudalizam kao primjer izbalansiranog poretka s visokim nivoom slobode kmetova.

To su idijoti 1/1, a zašto dobro šljakaju, pa zato što je čitava pučina stoka grdna.

Pa, i zato što imaju to neko filozofsko utemeljenje koje deluje samorazumljivo: slave slobodu. Dakle, zavodljivi su na jednom nivou.

Takoe, tolko seru o slobodi a probaš pažljivije da čitaš i vidiš samo kurčinu

Npr, Hajekova Law, legislation and liberty (niđe ekonomije, jeltel

Man did not adopt new rules of conduct because he was intelligent. He became intelligent by submitting to new rules of conduct. 163

Freedom was made possible by the gradual evolution of the discipline of civilization which is at the same time the discipline of freedom. It protects him by impersonal abstract rules against arbitrary violence of others and enables each individual to try to build for himself a protected domain with which nobody else is allowed to interfere and within which he can use his own knowledge for his own purposes. We owe our freedom to restraints of freedom. 163

new possibilities always also bring a new discipline. Man has been civilized very much against his wishes. 168

discipline of the market which forces us to calculate, that is, to be responsible for the means we use up in the pursuit of our ends. 168

Man is not and never will be the master of his fate: his very reason always progresses by leading him into the unknown and unforeseen where he learns new things. 176

Sve iz zaključka knjige, neke discipline, against our wishes, who's the master of his fate fazon

Quote from: Pizzobatto on 21-01-2018, 19:08:24
nego i naizgled "humano" motivisanje štapom i šargarepom, koje najčešće niko ne smatra neoliberalizmom.

Apsolutno. Da ne govorimo o pokušaju usađivanja odgovornosti i porodičnog osećaja u takvim sistemima kroz manirima obojeni elitizam srbskoga gastoz seljaka, kroz poštovanje korporativne sektaške kulture i naklon višeglavoj aždaji malog neoliberalnosrbskog kapitalističkog kolektiva..


Ne znam u kom kontekstu pominjete nemački neoliberalizam, ali slažem se da je pomisao da se živi slobodnije i srećnije u nemačkama i amerikama iluzija. Svakako jesu dosta bolje plaćeni i zaštićeni i mnogo lakše nalaze posao i nisu degradirani kao stručnjaci i radna snaga ovde, no opet sve je stvar motivacije za posao i život. Da ne drvimo sad HR vojnike Maslova i Hercberga o motivima i poslovnoj higijeni, less is more  Bato!  Mada pročitah poslednji post. Sloboda bez svrhe.


No u većim kapitalističkim sistemima ti daju čašu vode da o njoj pripaziš i ničeg drugog se ne dohvataš jer nije tvoj posao, dok ovde mahom, radiš kao magare, grickaš šargarepicu i čuvaš i čašu vode, a bogami i bokal i i šoljice za kafu itd. i primaš bič na koji si vremenom postao tolerantan da ga dostojanstveno i nadasve za svoje profesionalno dobro primiš. Ako pak želiš hijerarhijski napredak, podrazumeva se da za tuđ novac moraš bit bičevan da bi znao da bičuješ što autoritetom što znanjem što neznanjem. Dosta ljudi se zbog te šargarepe i te iluzije biča i bonusa i ne odlučuje da stvara porodicu već budu zadovoljni prolaznim ali s vremena na vreme pothranjenim osećajem uspeha.

Palmere, mi se ovde nismo složili ni šta je neoliberalizam. A kamoli da pričamo o njegovoj strukturi i bastard verziji u Srbiji.

Pa dobro ni mnogo veći teoretičari ni praktičari od nas se slažu pa razmenjuju potkovana ili nepotkovana skromna/neskromna mišljenja. Važno je da nismo skribomani. Više pričamo o posledicama, slažem se, jer one utiču na svakodnevni život.

Još da nađeš nekoga kome je bitno da se svi slože šta je neoliberalizam.

www.focaalblog.com/2018/01/12/

Neoliberalizam je ovo ovdje i tačka.

Inače, vole i Ameri da dobro upregnu, jedan kritičar neoliberalizma kaže da je to kao serija 24, dostupan si cjelodnevno i  da ti se to još i svidža, i da pun entuzijazma čekaš novi zadatak.

"the project is about reengineering, not discarding, the state."

Možda su mama i tata teli da oće, ali nevaljalo dete se izmetnulo. Dete viče "Mama!" samo kad zabrlja, a ovi su opako zabrljali.

A šta je nejasno?

https://bostonreview.net/class-inequality/dani-rodrik-rescuing-economics-neoliberalism

Quote from: Pizzobatto on 22-01-2018, 01:32:51
A šta je nejasno?

Meni sve odavno jasno. Neoliberalni jezuiti su napisali: Put u pakao popločan je dobrim namerama. Tako i neolib. ideologija.


In broad terms, it denotes a preference for markets over government, economic incentives over social or cultural norms, and private entrepreneurship over collective or community action.

Eto Japeov tekst, još jedan u nizu: ovo je loš neoliberalizam a eo i dobroga neoliberalizma, što će nam Tačer, vid kako Kina radi

Stalno neka felšovana lopta s njima.

Kad nam nije smeto Pinoče, što bi nam smetali kineski komunisti. Sutra Kastro da otvori tržište, neoliberali bi pljunuli i na Kenedija jer je htio dubije Fidela.

Ovdje čak nisu ni bitni detalji, uzmeš tekst i vidiš da se u njemu ne priča o ljudima. Samo o ekonomiji.

Ljudi ukinu zlatni standard pa brbljaju o sound money. Property rights uvijek al porijeklo imovine nikako.

Treba baš pažljivo čitati pa vidjeti šta sve ovdje uopšte piše, spominje i Island koji je maltene otjerao neoliberalne bankare prije nekoliko godina.

Više ne znaš šta pišeš.

Šta sad, islandska ekonomija nije više neoliberalna? Je li počela revolucija?