ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

pa da, kad nisi naučio da se izražavaš jezgrovito...

Možda imamo problem.
Neke priče koje sam imao priliku da objavim po dva puta nisu identične.
Ima izmenjenih reči, ponegde redosled, a ponegde čak delovi rečenica.
S obzirom da su te priče kasnije izašle u knjizi Sva vučja deca, mislim da je neophodno da autor prečešlja fajlove koje mu pošaljem noćas, uporedi ih rečenicu po rečenicu sa verzijom objavljenom u knjizi i izvrši sve potrebne intervencije, eventualno uradi neke nove.

U ovim pričama koje su išće po Sirijusima ima tu i tamo hrvatštine i ijekavštine.
Svakako ima mnogo više posla za autora da dotegne sve u ovim pričama nego što se nadao.

Da citiram Masuku:


Nikada me nije mimoišlo zlo
koje se u sreći slutilo.
Nikada radost i lepota
nisu trajali tri puna dana.


Znam ja šta me čeka, ali sam se nadao da ću moći da od sebe odvratim, potplatim ili podelim sa nekim.


Za istoričare, politikologe i jezikoslovce bi pojava hrvaštine u mojim pričama u SIRIUSU, s obzirom da su kontinuirano objavljivane od 1984. do raspada SFRJ, bila bi izazov da se utvrdi kulturna prelomna tačka. U prvim pričama nije bilo korekcija i tek kad sam primetio da je planeta postala planet bilo mi je jasno da se događa. Antropologe ne pominjem, oni bi opet našli neku moju prevaru.

QQ i LL. Skinuo sam svih 10 priča i valjda znam kako dalje. Biće muke da razdvojim srpski i hrvatski. Kako su oni skupili toliko volje da rascimavaju?

Počeo sam sa sređivanjem priča iz SIRIUSA. Budući da sam se sasvim nejasno sećao priče ZATVOR ZA SMRTNE počeo sam od nje. Minimalni tragovi hrvaštine, ali se lako promaše. Nekako imam želju da ne doterujem preko svojih tadašnjih sposobnosti. Pošto će to biti priča o hronološkim promenama kod pisca red je da to bude uočljivo, bez došminkavanja. Ispostavilo se da sam žestoko omašio u pogledu očekivanih dužina priča u stranicama. Za čitavih 60%. Biće to podeblja knjiga.


Još nešto. Uz ovu priču je tadašnji urednik Hrvoje Prčić smatrao da valja priložiti moju biografiju. Evo kako je on to napisao:




Radmilo Anđelković poznat je po svojim dobrim pričama ne samo či-taocima »Siriusa« nego i fandomski angažiranim ljubiteljima znanstvene fantastike kao stari aktivist i predsjednik beogradskog društva »Lazar Komarčić«.

Rođen je 1942. u Beogradu, gdje je završio gimnaziju i potom Tehnološki fakultet, smjer elektrokemije, fizičke kemije. Radi na Vojnotehničkom institutu kao specijalist za uklanjanje aerozagađenja. Dobitnik je Ordena rada sa srebrnom zvijezdom i Kidričeve nagrade za inovacije 1984. godine. Već kao šesnaestogodišnjak započinje svoje aktivnosti u kulturi: bavio se novinarstvom, kazalištem, pisao scenarije za Heclove stripove, objavljivao u izdanjima »Rada«, »Mladog pokoljenja«, »Malih novina«, radio s »Teatrom levo«, da bi našao sebe na studiju, nikada ipak ne napustivši rad u kulturnom stvaralaštvu.

Zahvaljujući »Siriusu« počeo je 1981. godine pisati i znanstvenu fantastiku. Na tom području najprije mu je u »Našem stripu« objavljen vrstan strip »Rambold«, koji je po njegovu scenariju crtao Askanije Popović, da bi u stotom broju »Siriusa«, s Aleksandrom Manićem objavio priču »Mozaik za 100 kockica«. Nakon toga objavio je više SF priča u »Siriusu«, RS magazinu, jedna priča uvrštena mu je u Kentaurovu zbirku za 1986. godinu, a nekoliko priča upravo čeka objavljivanje kod različitih izdavača. U ediciji SF X-100 objavio je roman »Galaktički tunel« pod pseudonimom R. Angelakis (prije 200 godina tako se prezivala njegova obitelj), a nedavno mu je u »Politici ekspres« u nastavcima objavljen roman »Zemlja za dobre ljude«.

Uz spisateljsku djelatnost i marljiv kreativni rad u struci, Radmilo je izuzetno fandomski aktivan. Jedan je od osnivača beogradskog društva, njegov predsjednik u dva mandata, razvija plodnu suradnju i s drugim SF društvima u zemlji, zagovornik je i popularizator znanstvene fantastike kakvog je teško naći.

Inače, njegova SF djela zanimljiv su splet dinamike, avanture (utjecaj rada na strip-scenarijima), lakog štiva i statičkih formi sa sociološko-filozofskom porukom. Uvijek su na čvrstoj znanstvenoj potki, ali s razvijenom fabulom, radnjom, tempom koji mami čitaoca da ne ispušta štivo iz ruku i da ga čita, recimo to tako, na trilerski način. No uvijek je između redaka neki ljudski problem, sadašnji, vječni. Kako sam kaže, SF je sredina u kojoj se događaji zbivaju kao i u bilo kojoj drugoj, a pisac je slobodan da piše kako god želi, da radnju smjesti gdje želi, da protagonisti budu »nemogući« za literaturu glavnog toka, ali da efekt, poruka, umjetnička snaga budu istovjetni, jer istina o ljudima je samo jedna.
 

Quote from: scallop on 18-02-2018, 12:25:10
Ispostavilo se da sam žestoko omašio u pogledu očekivanih dužina priča u stranicama. Za čitavih 60%. Biće to podeblja knjiga.

Evo, ja sam postavio sve priče osim dve koje nemam u elektronskom obliku (Varnica i Akvarijum), dakle, bez te dve priče i bez ikakvih predgovora/pogovora ovo zauzima tačno 400 strana.
Ima tu mesta da se još ponešto ubaci, jer jebeš knjigu bez 500 strana.

Možda jednu-dve iz Ciganskog ciklusa i nekih 5-6 kratkih koje su smeštene u druge zbirke, čisto da se stvori nekakav pomalo sveobuhvatan presek, da to bude knjiga koju će budući ljubitelji radmila prvo čitati i da ih upeca za dalje stvari.

Ovo naravno traži malo promišljenog pretamburavanja redosleda i svakako komplikuje život Kimuri koja je juče viđena u blizini neke crkve, verovatno prikuplja svu ovozemaljsku i nadzemaljsku snagu za poduhvat u koji je upala.

E, nećemo da zatvorimo prodaju drugih mojih knjiga (Everest, Tardis i Novoym). Neka ih kupe uz ovu knjigu. Dok mi drljamo po onome šta si mi poslao i šta ćeš da mi pošalješ, molio bih te da pomogneš oko autora naslovne strane i ilustracija. Nemoguće je da sam se posvađao i sa svim likovnjacima.

Mislim da je Askanio pravi izbor... ja upravo radim neku knjigu njegovih stripova i ilustracija i ima gomila sjajnih neobjavljenih stvari.

A ova knjiga ne zatvara prodaju drugih. Ako iz Akvarijuma staviš ovde pet priča a tamo ima hoš 25 kako to može da smanji prodaju; naprotiv, skrenuće pažnju i povećati glad pučanstva.

Askanio sjajno radi prirodu i arhaično, ali pukne kad treba da nacrta autobus.


Za konačan izbor i redosled moraćemo na tuču s kobasicama ili u Borču na tvom terenu. Moj koncept je periodika i propalo BMG izdanje.

A ti baš želiš autobus na naslovnoj?

Šta fali ovome:

Neću ni da komentarišem.

Nemoj samo da na kraju ispadne kao ona budalaština od zlatne ribice na naslovnoj strani.

Sedi i zapitaj se hoćeš li ili nećeš. Ovako izgleda da me podjebavaš.

Ne podjebavam te. Dam ti vrhunsku naslovnu koju je uradio Askanio, a ti kažeš da je dronjak i ja ne mogu da se ne setim zbirke "Akvarijum" koja izgleda kao dečija knjiga o slatkovodnim ribama.
Ne podjebavam te, ali ti i ne podilazim.

Quote from: Boban on 19-02-2018, 17:31:20
Ne podjebavam te. Dam ti vrhunsku naslovnu koju je uradio Askanio, a ti kažeš da je dronjak i ja ne mogu da se ne setim zbirke "Akvarijum" koja izgleda kao dečija knjiga o slatkovodnim ribama.
Ne podjebavam te, ali ti i ne podilazim.

Gde sam napisao da je "dronjak"?

A kako da shvatim tvoje odbijanje da je komentarišeš?
Ja se trudim, prekopavam arhivu, izvlačim unikatne naslovne strane, kombinujem, a ti nećeš ni da komentarišeš.

For What It's Worth: meni se ovaj Bobanov predlog dopada znatno više od Karaša.

Svakako ne kao tvoj komentar da je moj izbor "budalaština". Kad ljudi, a posebno pisci, dođu kod mene, sa zida ih gledaju ilustracije i naslovne strane mojih knjiga načinjenih od autora koje mogu samo da sanjaju. Kao i knjiga, tako i naslovna strana mora da bude vrhunska.


Uroše, ti više ne čitaš fantastiku, a ovo nije kompjuterska igrica.

Da ne bih dalje dizao pritisak, ja sam negde pre Hrista vodio klince Zdravka Zupana i Askanija Popovića u Zoološki vrt da uče da crtaju za stip. Na mojim zidovima je Askanijeva naslovna strana GRBOVNIKA i osam ilustracija iz knjige. Ako je Askanije izbor i ako se sa njim razgovaralo ima da dođe kod mene da se dogovorimo. Neće mu biti prvi put. U svakom slučaju, "Arlekin" nije ilustracija moje knjige. Jednostavno, nemam pajace u svojim pričama. Nijednog.

Quote from: Boban on 19-02-2018, 03:04:27

Kimuri koja je juče viđena u blizini neke crkve, verovatno prikuplja svu ovozemaljsku i nadzemaljsku snagu za poduhvat u koji je upala.

U blizini manastra opevanog u narodnoj pesmi. I sveću sam upalila. 

Nisam ja ništa prozborio s Askaniom, niti ću bilo šta džarati preko tebe.
Samo mi je pao na pamet jer upravo skeniram njegove ilustracije i stripove.

Quote from: Kimura on 19-02-2018, 19:27:36

Quote from: Boban on 19-02-2018, 03:04:27

Kimuri koja je juče viđena u blizini neke crkve, verovatno prikuplja svu ovozemaljsku i nadzemaljsku snagu za poduhvat u koji je upala.

U blizini manastra opevanog u narodnoj pesmi. I sveću sam upalila. 

Kako stvari stoje, čeka te i pola dana u ćošku na kukuruzu.

Jel' to znači da sam nadležan za naslovnu stranu i ilustracije?


Ako jeste:


IMA LI NA OVOM FORUMU NEKOGA KO JE SPREMAN DA ZA PARE OBAVI TAJ POSAO?


Sutra ću isti poziv objaviti kod Vlade Vesovića i još ponegde.

samo nemoj da na kraju dobijemo zlatnu ribicu... proglašavam sebe za supervizora.

Da zamenimo uloge. Ti plati, a ja ću biti supervizor.

Imam problem. Priča OBIČAN DAN ZA PECANJE nije cela. Nije stalo u tvoju poruku? Na strani 1817 ZS 11 se prekida drugi pasus. Nedostaje skoro tri strane. Imaš ili da prekucavam?

Ta priča ima neku varijantu i ovde, na Radionici.

Nema. Priča ima preko 20 strana. Negde iz 2000-2002. Bobanov konkurs još iz LK.

Dok čekam da se smilostive Svetovid, Koron, pa i Velika Mama, prošao sam kroz priču OČI SVETOVIDA: FALUS. Dopašće se S.U.B.I., Aksentiju, Kimura najzad ima jak ženski lik. Oni koji preskaču dok čitaju neće biti zadovoljni.

Ajd' da vidim tu ''jaku'' žensku. Po mnogim pričama bi se reklo da devojke, kao ni budale, ne lete u kosmos.


Što se preskakanja tiče, šta reći? Scallopove priče zaista ne mogu da se ''prelete'' kao članak u novinama. Ne čitaju se jednim okom niti sa četvrt pažnje, ali to ne znači da su preteške ili razumevanju smrtnika nedostupne.

Čim završiš sa SIRIUSOM. Učim se strpljenju. Usput, u domaćoj fantastici ne postoji pisac sa toliko izbalansiranom "rodnom ravnopravnošću".

QuotePo mnogim pričama bi se reklo da devojke, kao ni budale, ne lete u kosmos.

Oduvek se zna da ženama nije mesto na brodovima (pa i svemirskim).

Quote from: Mica Milovanovic on 22-02-2018, 13:29:17

QuotePo mnogim pričama bi se reklo da devojke, kao ni budale, ne lete u kosmos.

Oduvek se zna da ženama nije mesto na brodovima (pa i svemirskim).

Sa'će EDERLEZI RISING da dokaže suprotno.

Uostalom, evo vam jedno parče:


Povr­ši­na je­zer­ske vo­de da­nas je mi­lo­sti­vi­ja. Sun­ce ne škr­ta­ri i mo­je li­ce bli­sta na ogle­da­lu vo­de. Mož­da mi Sve­to­vid da­nas da znak. Lov­ce već dru­gi dan ne na­slu­ću­je­mo u oko­li­ni, po­vu­kli su se da po­ka­žu ka­ko se pla­še i da će bi­ti la­ke žr­tve. Me­ni to ni­je va­žno, ja ne mi­slim da kre­nem za njima. Sa­mo da mi Sve­to­vid da znak.
Po­ku­ša­vam da gle­da­ju­ći u Sun­ce taj znak iz­ma­mim. Otva­ram i za­tva­ram oči upijaju­ći blje­šta­vu be­li­nu. Još ma­lo i pot­pu­no ću da osle­pim. Ni­je se igra­ti sa Sve­to­vi­dom.
"Šta je, ne­ma krvi?" ču­jem ra­do­zna­li glas iza le­đa i trzam se kao ope­če­na.
K'štor sto­ji na ste­ni iznad me­ne i osme­hu­je se. "Krvi?"
Po­ku­ša­vam da de­lu­jem za­ču­đe­no a sve u me­ni ključa.
Ovaj čo­vek zna, zna, zna!...
Sve­to­vi­de, ka­kav mi to znak da­ješ?
"Pa, da, krvi. Pri­maš me sva­kog da­na i znam da ni­si ima­la či­šćenje me­ne."
"Či­šćenje me­ne?"
"Već de­se­tak da­na do­la­ziš ov­de i če­kaš da poč­ne. Kao i sva­ke me­ne. Da prokrvariš i oči­stiš se za sle­de­ći Me­se­čev krug. I ni­če­ga ne­ma. To zna­či sa­mo jed­no — ima­će­mo de­te."
"Ima­će­mo de­te? Mi?"
Go­to­vo sam po­vra­ti­la od na­či­na na ko­ji mi je to ba­cio u li­ce. Ima­će­mo de­te! Mi! On ho­će da ima de­te! Ne, Sve­to­vi­de, ne­moj da mi da­ješ taj znak! Zna­la sam da će to da se do­go­di, oče­ki­va­la sam tre­nu­tak ka­da ću da bu­dem si­gur­na da je de­te u me­ni. Zna­la sam da je ta­da sve go­to­vo i da mo­ram da odem. Sa­ma. Šta će mi prljavi mu­ška­rac po­što oba­vi svoj po­sao? Ne tre­ba mi. Ja sam Ro­da, a Ro­de ima­ju sa­mo svo­ju de­cu. Oplo­di ih slat­ki žir ili po­vi­janje step­skih tra­va, po­ne­kad du­bo­ke vo­de zna­ju da bu­du mi­lo­sti­ve, ma­la me­do­no­sna pče­la...
Ne, to ne sme da bu­de mu­ška­rac! Oni oba­ve svo­je i osta­ju ono što je­su. To im je svr­ha: da ni­ka­da ne sa­zna­ju šta su uči­ni­li!
A ja, ja sam že­le­la sa­mo da odem, da ga na­gra­dim ži­vo­tom što me je za­du­žio živo­tom...
Jest'^, jest'^,, jest'^,! To je pra­vi znak, Sve­to­vi­de! Na­gra­da i ka­zna isto­vre­me­no. Ne­ka se po dnu mo­jih oči­ju obru­ša­va­ju sli­ke tvo­jih Su­na­ca do kra­ja mog ži­vo­ta, kad ni­sam shva­ti­la tvo­ju po­ru­ku dok si mi je mi­lo­sti­vo da­vao, dok sam do­zvoljava­la da se penje po me­ni, da se valja kao ve­par u kaljuzi!...
Okre­nu­la sam le­đa vo­di i kre­nu­la pra­vo ka K'što­ru. Ne­što u mo­jim oči­ma mu poka­za da pred njim ne sto­ji Ro­da ko­ju je ljubio već sve­šte­ni­ca Ro­da, ču­va­ri­ca Ra­sa i imena Ve­li­ke Ma­me, bu­du­ća Af–Ro­da ko­ja ku­ći do­no­si pra­vo zim­sko de­te. Njego­vo de­te, ha!

Radoznalost je Adama izgnala iz Raja.


Inače, ''Zatvor za smrtne'' mi je ostavila najjači utisak (u rangu ''žao mi je što nisam ja napisala''), iako se u ovoj priči, što bi Sirano rekao, suknja ni prošetala nije.

Quote from: scallop on 22-02-2018, 12:33:21
Dok čekam da se smilostive Svetovid, Koron, pa i Velika Mama, prošao sam kroz priču OČI SVETOVIDA: FALUS. Dopašće se S.U.B.I., Aksentiju, Kimura najzad ima jak ženski lik. Oni koji preskaču dok čitaju neće biti zadovoljni.

+1

Quote from: scallop on 22-02-2018, 13:47:48
Uostalom, evo vam jedno parče:


Povr­ši­na je­zer­ske vo­de da­nas je mi­lo­sti­vi­ja. Sun­ce ne škr­ta­ri i mo­je li­ce bli­sta na ogle­da­lu vo­de. Mož­da mi Sve­to­vid da­nas da znak. Lov­ce već dru­gi dan ne na­slu­ću­je­mo u oko­li­ni, po­vu­kli su se da po­ka­žu ka­ko se pla­še i da će bi­ti la­ke žr­tve. Me­ni to ni­je va­žno, ja ne mi­slim da kre­nem za njima. Sa­mo da mi Sve­to­vid da znak.
Po­ku­ša­vam da gle­da­ju­ći u Sun­ce taj znak iz­ma­mim. Otva­ram i za­tva­ram oči upijaju­ći blje­šta­vu be­li­nu. Još ma­lo i pot­pu­no ću da osle­pim. Ni­je se igra­ti sa Sve­to­vi­dom.
"Šta je, ne­ma krvi?" ču­jem ra­do­zna­li glas iza le­đa i trzam se kao ope­če­na.
K'štor sto­ji na ste­ni iznad me­ne i osme­hu­je se. "Krvi?"
Po­ku­ša­vam da de­lu­jem za­ču­đe­no a sve u me­ni ključa.
Ovaj čo­vek zna, zna, zna!...
Sve­to­vi­de, ka­kav mi to znak da­ješ?
"Pa, da, krvi. Pri­maš me sva­kog da­na i znam da ni­si ima­la či­šćenje me­ne."
"Či­šćenje me­ne?"
"Već de­se­tak da­na do­la­ziš ov­de i če­kaš da poč­ne. Kao i sva­ke me­ne. Da prokrvariš i oči­stiš se za sle­de­ći Me­se­čev krug. I ni­če­ga ne­ma. To zna­či sa­mo jed­no — ima­će­mo de­te."
"Ima­će­mo de­te? Mi?"
Go­to­vo sam po­vra­ti­la od na­či­na na ko­ji mi je to ba­cio u li­ce. Ima­će­mo de­te! Mi! On ho­će da ima de­te! Ne, Sve­to­vi­de, ne­moj da mi da­ješ taj znak! Zna­la sam da će to da se do­go­di, oče­ki­va­la sam tre­nu­tak ka­da ću da bu­dem si­gur­na da je de­te u me­ni. Zna­la sam da je ta­da sve go­to­vo i da mo­ram da odem. Sa­ma. Šta će mi prljavi mu­ška­rac po­što oba­vi svoj po­sao? Ne tre­ba mi. Ja sam Ro­da, a Ro­de ima­ju sa­mo svo­ju de­cu. Oplo­di ih slat­ki žir ili po­vi­janje step­skih tra­va, po­ne­kad du­bo­ke vo­de zna­ju da bu­du mi­lo­sti­ve, ma­la me­do­no­sna pče­la...
Ne, to ne sme da bu­de mu­ška­rac! Oni oba­ve svo­je i osta­ju ono što je­su. To im je svr­ha: da ni­ka­da ne sa­zna­ju šta su uči­ni­li!
A ja, ja sam že­le­la sa­mo da odem, da ga na­gra­dim ži­vo­tom što me je za­du­žio živo­tom...
Jest'^, jest'^,, jest'^,! To je pra­vi znak, Sve­to­vi­de! Na­gra­da i ka­zna isto­vre­me­no. Ne­ka se po dnu mo­jih oči­ju obru­ša­va­ju sli­ke tvo­jih Su­na­ca do kra­ja mog ži­vo­ta, kad ni­sam shva­ti­la tvo­ju po­ru­ku dok si mi je mi­lo­sti­vo da­vao, dok sam do­zvoljava­la da se penje po me­ni, da se valja kao ve­par u kaljuzi!...
Okre­nu­la sam le­đa vo­di i kre­nu­la pra­vo ka K'što­ru. Ne­što u mo­jim oči­ma mu poka­za da pred njim ne sto­ji Ro­da ko­ju je ljubio već sve­šte­ni­ca Ro­da, ču­va­ri­ca Ra­sa i imena Ve­li­ke Ma­me, bu­du­ća Af–Ro­da ko­ja ku­ći do­no­si pra­vo zim­sko de­te. Njego­vo de­te, ha!

Благодарим на одломку.
Живели.

Jebiga Aksentije, sila je na mojoj strani.

Pošto sam počeo da šlajfujem u mestu imao bih nekoliko pitanja. Koliko treba da čekam?

Zahvaljujući Bobanu jedini preostali problem sa tekstovima je VARNICA. Ne mogu da nađem Kentaurovo izdanje NAJBOLJE SVETSKE PRIČE 1986. Ne može ni Boban. Imam prevod na slovenački, na ruski i engleski ali mi ovaj izmiče. Ako niko drugi ne nađe ostaje mi da kopam po tekstovima kucanim na pisaćoj mašini. Kako želim da motiv te priče bude na naslovnoj strani ne piše mi se dobro.

https://www.kupindo.com/Naucna-fantastika/43578613_NAJBOLJE-SVETSKE-SF-PRICE-1986

ma ima knjige po antikvarnicama, evo, sad baš dem u grad, za pola sata ću da je kupim.

Nemoj da kupuješ. Knjiga se inati i pojaviće se negde u kući čim rešimo problem. Naći ću kucano ili ću je iskucati.

Ima ovde, ali je sken, moralo bi da se prekucava: https://www.scribd.com/document/222668602/Najbolje-Svetske-Kratke-SF-Pri%C4%8De-1986

Hvala, Angel.  Znam da ćemo pobediti. Kentaur se još opire, ali smo našli i kucano i prevode.

čekaj, zar to nema na Polarisovom CD-u, tamo je bilo Kentaurovih izdanja?

tamo je u html formatu, a postoji i mobi varijanta, sigurno bolje od prekucavanja.

Hvala, Tomate. Varnicu ćemo ukresati, pa makar koristili kresivo, kremen i trud.

Ako delom pripreme zbirke smatramo i marketinške signale, onda je sve u redu.


Na primer, vredelo bi preispitati aktuelnost pojedinih priča danas. Prva moja objavljena priča u SIRIUSU je bila diverzija i tada vrlo interesantna. Gotovo svi upotrebljeni likovi su mogli da se prepoznaju. Danas, gotovo nijedan. Opet, jedan od likova će preživeti sve nas. Pogledajte odlomak i recite da li sam u pravu:


Prijatelji uzvratiše pozdrav, ali se prvo uputiše ka ženama da provere iznenadnu slutnju koja im je zaiskrila u mozgu. Zaista, tamo je bio Hlloyge. Naže se nad treću ženu i pojeba je. Jedan starac, koji je sve posmatrao sa strane zavapi:
—        Ej, mori, Hlloyge, - što napravi? Koga mlad beja, što poželeja sam imaja, sam jebaja, al' ne s'm se naginjaja! Zapoj mi, mori, Koštan', žal za mlados'!

Quote from: tomat on 23-02-2018, 11:17:58
čekaj, zar to nema na Polarisovom CD-u, tamo je bilo Kentaurovih izdanja?

Nema, bar ne u ovom izdanju koje ja imam. Ima skraćena verzija antologije, sa 12 priča umesto 15 (odnosno, nema Radmilove, Kostićeve, ni Raosove priče).

Eto, najnevidljiviju moju priču, koja mi je donela preko 500$ i bila objavljena na tri jezika, imaćete priliku da čitate samo u Bobanovom izdanju mojih dugih priča i novela.

Quote from: angel011 on 23-02-2018, 10:01:34
Ima ovde, ali je sken, moralo bi da se prekucava: https://www.scribd.com/document/222668602/Najbolje-Svetske-Kratke-SF-Pri%C4%8De-1986

Savremeni OCR to iščita za 5 minuta. Ali ja ne mogu da skinem jer mi traži da se registrujem. Ako možeš ti ili neka druga dobra duša, da mi skine taj pdf i nekako doturi.

Hlloyge je iz prekratke priče Gorana Stankovića, Stevana Bošnjaka i Zorana Pešića
Koštan' je iz drame Bore Stankovića
Starac je starac...