ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Вероватно се и Stanisław Jan Siestrzeńcewicz Bohusz бечио док је записивао следеће:
"Серби основаше своје треће краљевство и назваше га Пољска".

Тешко је савременим поклоницима Крмеже да схвате да су хрватска, македонска, црногорска, бошњачка итд.. "нација" обичне измишљотине, као што су им измишљотине и наводни језици којима говоре.
Кад се буде пошло од просте истине да су сви "Словени" заправо Срби, и да су сви бели заправо Срби, биће много лакше за схватање.
Онда ће се још лакше схватити како су поделама изазваним пустињским религијама од Србске Расе/Рода настали народи, па од народа измишљене нације.
Последњи пример настанка једне измишљене нације, одрођене примањем друге пустињске религије, је пример наводних бошњака.

Зато, мање Крмеже, више Црњанског, поготово Црњанског као историчара-аутохтонисте.

http://documents.tips/documents/drevni-srbi-na-britanskom-tlu-nepoznati-crnjanski-relja-novakovic.html

http://www.rastko.rs/projekti/cm/1/mcrnjanski-veze_l.html

Тајна златног пресека: Веза између културе Лепенског вира, Винче и средњовековне српске културе

http://www.rasen.rs/2017/02/tajna-zlatnog-preseka-veza-izmedju-kulture-lepenskog-vira-vince-srednjovekovne-srpske-kulture/?subscribe=success#blog_subscription-5

Предраг Милосављевић упростио Еуклидову конструкцију златног пресека и померио границу свесног познавања златног пресека за око 3.300 година у прошлост, сместивши је у културне тековине народа балканског Подунавља, а не, како се до сада сматрало, у епоху античке грчке. Куће Лепенског вира и египатске пирамиде грађене по истоветној конструкцији.

Београђанин Предраг Пеђа Милосављевић је још као дизајнер ,,свратио" у свет геометрије и физике и довео у питање константе ових наука које су хиљадама година биле светиња.

Са двадесет година, на првој години студија Факултета примењених уметности успео је да упрости Еуклидову конструкцију златног пресека која се користила око две и по хиљаде година, а само три године касније усавршио је своју претходну поставку, која ће, како тврди, померити границе научног сазнања.

Златни пресек заснован је на томе, да је однос мањег дела геометријске дужи према већем делу, исти као и однос већег дела према целини. Све ствари у природи у својој основи садрже златни пресек, као вид савршене природне поделе, симетрије и равнотеже. Анатомија човека је у потпуности подређена законима златног пресека и односима блиских њему.

На пример, златни пресек код човека одређује се у сразмери, тако да је раздаљина између врха темена и врхова прстију на опруженој руци иста као између стопала и пупка.

Овај најсавршенији начин дељења употребљавали су стари Грци у вајарству, сликарству, архитектури, естетици уопште као и науци. Током времена, а на основу искуства, утврђен је, као један од основних закона природе.

Још су филозофи предсократовци тумачили тајну хармоније златног пресека, али су је објашњавали на свој начин. Касније, своје виђење златног пресека дао је и Еуклид и на основу његове поставке вршена су каснија тумачења.

Тајну за коју се сматрало да је изгубљена ,,пронашао" је Милосављевић. Његова истраживања, како доказује, померила су границу свесног познавања златног пресека за око 3300. година у прошлост, сместивши је у културне тековине народа балканског Подунавља, а не, како се до сада сматрало, у епоху античке грчке.

– Реконструисао сам куће Лепенског вира које су старе преко седам хиљада и осамсто година, као и слова винчанске азбуке млађа за скоро хиљаду и по година. Слова винчанске културе установио је археолог Милоје М. Васић приликом првих истраживања праисторијске Винче, а које је објавио 1912. године – прича Милосављевић.

Велико изненађење представља новооткривена веза између геометрије кућа Лепенског вира и естетике винчанског писма. Винчанско писмо и облици кућа засноване су на истоветној геометријској методи, на шта је раније указивао и Радивоје Пешић (професор на Миланском универзитету).

– Познавање златног пресека везивано је за античко доба, али је још египатска култура познавала тајну златног пресека, па савремена схватања теоретичара о томе да су египатске пирамиде грађене без свесне употребе златног пресека падају у воду, тврди Милосављевић и напомиње да Египћани, не само да су знали за златни пресек већ су и пирамиде засноване на потпуно истоветној основи златног пресека која је откривена и у култури Лепенског вира, а која је старија од египатске за преко три, а од грчке за око пет хиљада година. По њему, куће Лепенског вира и египатске пирамиде у основи имају исту конструкцију.

Најзанимљивији део Милосављевићевог истраживања јесте откриће везе између културе Лепенског вира (5800. г. пре н. е.), Винче (4300. г. п. н. е.) и средњовековне српске културе, упркос томе што досадашња историјска сазнања не увиђају никакву везу између становника који су преко 70 векова насељавали подручје данашње Србије.

Необјашњиво је и то да разне цивилизације, које су сматране напреднијим (Грчка, Рим, Византија Отоманска и Аустро-угарска империја), а које су се смењивале на овим подручјима нису преузеле лепенско и винчанско тумачење златног пресека.

Наиме, Милосављевић је у задужбинама српских средњевековних лоза Немањића, Хребељановића, Лазаревића и Бранковића открио да је коришћен исти геометријски принцип, који је употребљаван седам хиљада година раније на простору Балканског полуострва.

Манастири Студеница, Манасија, смедеревска тврђава, куће из Лепенског вира и слова винчанског писма на први поглед немају ништа заједничко. Оно што их повезује је примена истог геометријског принципа – златног пресека. Ту разлику или сличност, веровали или не, открио је Милосављевић.

Милосављевић је одбранио докторску дисертацију ,,Златни пресек и филозофија природе" на мултидисциплинарним студијама Универзитета у Београду, на смеру Историја и филозофија природних наука и технологија.

Матица Српска је 2015. године приредила изложбу и предавање под називом ,,Слово ренесансе: античка геометрија у средњовековном српском стваралаштву", аутора др Предрага Милосављевића.

Циљ изложбе је био да, како аутор каже: ,,укаже на постојање рационалних приступа у примени античке геометрије од стране српских мајстора, али, такође, и утицаја које су античка учења имала на развој науке и естетике у средњевековној Србији", а сврха: ,,да се продуби свест о различитим аспектима примене античких знања која су утицала да се средњевековно српско наслеђе позиционира у самим темељима развоја хуманизма и ренесансе у Европи".
Српско средњевековно стваралаштво, хришћанско и светосавско, према Предрагу Милосављевићу, аутентични је чувар античких грчких и римских знања.

Од описа војних направа, ,,словенског мајстора" (7. век), преко студеничких цртежа (12. век) и геометрије коју је исказао протомајстор Раде Боровић (14. век), до механичког часовника Мајстора Лазара (14. век) и форме Смедеревског града (15. век), примена посебних геометријских образаца и на њима утемељених естетских приступа на најбољи начин сведочи о очувању античке учености у оквиру средњевековног стваралаштва у Србији. (...) Слични приступи који су у раздобљу између 12. и 15. века били иницирани од стране српских ствараоца (неимара, фрескописаца,...) представљали су око један век касније основу културног препорода западноевропских народа (15-16. век).

Аутор је до изреченог становишта дошао упоредним анализирањем елемената српског средњевековног наслеђа и њему истоветног западног средњевековног наслеђа из периодароманике, готике, ране и високе ренесансе. Идеја која је не само изречена, него и на један добро утемељен и аргументован начин приказана, јесте да се српско средњевековно наслеђе може и да га ја потребно вредновати на основу ,,продубљивања културолошких приступа и веза заснованих на мултидисциплинарним истраживањима аспеката његових оригиналних основа", како би се на целовитији начин ,,сагледала и разумела лична и заједничка улога у будућим приступима заштите и унапређења националног идентитета".

Према томе, било би корисно знати да је Црква Светих апостола Петра и Павла у Расу заснована на примени тзв. Птоломејове методе конструисања правилног петоугла; да се у основи града Рибница, у којем је рођен велики жупан Стефан Немања, налази ,,Метода V6/4"; да манастирски комплекс Студенице има везе са системом музичке аналогије и структуралним основама додекаедра (питагорејски символ космоса), о чему говори Платон у оквиру дијалога ,,Тимај"; а да је сама Богородичина црква у вези са Еуклидовим поступком конструисања златног пресека, познатог као Метода II, 11,... Први ренесансни уметник који је на непосредан начин приказао истоветан геометријски образац био је Леонардо да Винчи применивши га приликом компоновања зидне слике ,,Тајна вечера" (Santa Maria delle Grazie,Милано, Италија).

На мермерној оплати Богородичине цркве (Манастир Студеница) налази се урезан читав низ техничких цртежа (скица) у размери 1:1. Поменути цртежи указују на изузетну геометријску студиозност коју су српски неимари исказали приликом изградње задужбине Стефана Немање. Међу неимарима Студенице налазили су се Мајстор Радован, Мавријан и Сек(ула?). Геометрија уреза указује да је Мајстор Радован био изузетан познавалац статике, али и античких знања чије основе је још током 1. века старе ере описао римски архитекта и теоретичар Марко Витрувије Полио у збирци ,,Десет књига о архитектури". Поменута Витрувијева књига остварила је немерљив утицај на каснији развој италијанске ренесансе, али и на специфичност развоја класичне архитектуре у Европи.

Више о архитектонским и фрескописним тајнама уписаним у цркву Богородице Љевишке, у манастирске цркве Грачанице, Високих Дечана, Светих Архангела, Раванице, Љубостиње, Каленића, Манасије, преко Душановог законика и градова Ресаве, Смедерева и Београда, можете сазнати у видео-предавању др Предрага Милосављевића:

https://www.youtube.com/watch?v=5AuG8lXEn-Y

Папир трпи свашта, али кад камен проговори - ту дискусије нема. 

О СРБСКОМ КАМЕНУ ИЗ СИРБИНА: Законик из VIII века пре Христа!

У Лици малоазијској (Људеји) Александар Велики је затекао једно посебно стање. У градовима Лике, који су били бројни, није било персијских посада. Иако је Лика била укључена у Персијску царевину од времена Кира Великог, она је задржала своје посебно уређење и своје старе законе. Имали су савез од 23 града, међу којима је град Сирбин (данашњи Ксантос) био престоница и највећи од градова (1). Личани су најпре били познати под именом Солими, а затим као Термили по једном делу Крићана, које је Сарпедон довео са Крита и населио у Лици (2). Сарпедон је основао и град Милет као насеобину критског града Милета (3)".

,,Стари Законик лички, који је био уклесан у каменом обелиску у граду Сирбину, потиче из VIII века пре Христа, нађен је и био је на сербо-рашком језику и писму. Изглед овог споменика, гледано са северне стране, приказан је на слици 1, а на сликама 3. до 6. детаљније су приказане западна, јужна и источна страна. Ликијске текстове је сакупио крајем XIX века аустријски професор Ернст Калинка (5). Тумачење текста грчким и другим језицима није дало резултат, а прочитан је у целости од стране Светислава Билбије, уз тумачење древног србског језика и писма из Лидије и Ликије. Билбија је најпре протумачио и објавио своје дешифровање текста са северне стране споменика, према препису Ернста Калинке (6) (стр. 6 наведене Калинкине књиге приказана је овде на слици 2, са 34 исказа које је Билбија гласовно протумачио као запис фонетским писмом, а протумачио га је помоћу сличности са србским језиком".

,,Светислав Билбија је текст са северне стране споменика у Сирбину назвао 'Порука Србима урезана у обелиск у престоници Лике – Ликије пре 2.600–2.800 година', а касније протумачио читљиве делове записа и са других страна. Тај радни материјал је објављен у зборнику 'Catena Mundi' под насловом 'Обелиск из Ксантоса – Камена књига закона и обичаја старих Срба' ( 8 ), где су искази приказани у облику одредби законика, које су груписане према темама које обрађују, уз ознаку стране споменика и броја реда за сваку од одредби".

,,Комплетан текст овог споменика сербо-рашке писмености азијске Ликије и древног сербо-рашког законика, који садржи 232 одредбе, уобличио је и допунио коментарима проф. Радомир Ђорђевић (13). Одредбе су сврстане у 16 група, према своме садржају, а свака од њих носи ознаку стране света и реда на обелиску. Те групе (главе Законика) су: (1) О управљању државом – задатак државе; (2) Хуманитарне дужности државе; (3) Слобода занимања и рада; (4) Обичаји и закони; (5) Избор и особине вође; (6) Дужности бораца; (7) О непријатељу и његовом чињењу; ( 8 ) Мудре изреке и савети; (9) Савети предака пољоделцима; (10) Савети копачима златне руде; (11) Лекарски савети; (12) Кривична дела, поступак и казне; (13) Васпитање деце; (14) О храни и њеној припреми; (15) О храни и како се хранити; (16) Уклесано треба читати, памтити, вршити."

,,Ради стицања утиска о садржају законика са обелиска у Сирбину, навешћемо овде појединачно само неке од одредби (оне носе Билбијине ознаке стране и реда). Тако у делу названом 'О управљању државом; задатак државе' стоји: 3-10: 'О управљању овђе међама – границама државе завјет ту створити, ослањати се на стотине бораца, ови се нужно хоће – требају... ', С-7: 'Држава има задатак позивати на оружану узбуну кроз цијели живот' итд."


1 Strabon: ,,Geographie", XIV, 3.6, De l'Imprimerie Imperiale, Paris, 1805.
2 Strabon: ,,Geographie", XIV, 3.10, De l'Imprimerie Imperiale, Paris, 1805.
3 Strabon : ,,Geographie", XIV, 1.6, De l'Imprimerie Imperiale, Paris, 1805.
4 http://lexicorient.com/turkey/xanthos03.htm
5 Kalinka Ernst: ,,Tituli Liceae, Tituli Asiae Minoris, Vindobonae", collecti et editi auspiciis Academiae Litterarum Vindobonensis, v. 1-2, Denkschriften (Österreichische Akademie der Wissenschaften. Philosophisch-Historische Klasse) – Nr. 1-2
6 Sventon ( Svetislav) S. Bilbija: ,,The Mummy of Zagreb and other Atruscan, Lydian and Lycian Written Monuments", pp. 70-105, The Institute of Etruscan Studies, Chicago, 1989.
7 http://lexicorient.com/turkey/xanthos03.htm
8 ,,CatenaMundi– Српска хроника на светским веригама (зборник)", уредио Предраг Р. Драгић – Кијук, Том II, с. 901-911, Ибарске новости – Краљево и Матица Срба и исељеника Србије – Београд, 1992.
9 http://en.wikipedia.org/wiki/Lycia
10 http://www.flickr.com/photos/profilacktisch/1744875911/sizes/l/in/photostream/
11 http://www.flickr.com/photos/sueandmartin/409040273/sizes/l/in/photostream/
12 http://www.flickr.com/photos/andreamichael/812268434/sizes/l/in/photostream/
13 ,,Обелиск из Ксантоса: Законик правних, обичајних и моралних начела Срба пре 2600 – 2800 година), Ликија (Мала Азија), превео Светислав С. Билбија", приредио Радомир Д. Ђорђевић, Сербона, Ниш, 2003.14 Тreuber O. Geschichte der Lykier, 188715 Houvink ter Cate Ph.H.J. Тhe Luwian population groups of Lycia and Cilicia Aspera during the Hellenistic period, Leiden 1961.

https://srbski.weebly.com/10501072108410771085-10801079-1057108010881073108010851072.html

Quote from: Аксентије Новаковић on 23-02-2018, 15:13:48
Зато, мање Крмеже, више Црњанског, поготово Црњанског као историчара-аутохтонисте.

ne znam kako ovo da protumačim? kao pozitivni impuls jer konačno preporučuješ nešto kvalitetno osim onog šunda što ga nazivaš uredničkim poslom? ili da se zabrinem, jer se školska lektira ne sme preskakati po obrazovnom programu? u svakom slučaju, crnjanski kao pisac izvanredan, kao istorijski podatak irelevantan baš poput našeg prdenja po forumima. on čovek nije bio istoričar po struci

Quote from: Аксентије Новаковић on 23-02-2018, 15:13:48
Тешко је савременим поклоницима Крмеже да схвате да су хрватска, македонска, црногорска, бошњачка итд.. "нација" обичне измишљотине, као што су им измишљотине и наводни језици којима говоре.

lepo si to primetio. baš kao što je i srpska nacija izmišljotina, baš kao i francuska, nemačka i sve ostale nacije. ima o tome dobra knjiga, istorija kao davanje smisla besmislenom

Quote from: Аксентије Новаковић on 23-02-2018, 15:13:48
Кад се буде пошло од просте истине да су сви "Словени" заправо Срби, и да су сви бели заправо Срби, биће много лакше за схватање.

mogli su da se zovu srbi, naravno, mogli da se zovu i skiti i kelti i kako god, ali oni sa današnjim pojmom srbi nemaju nikakve veze, jer pre svega ne dele isti nacionalni i kulturni imaginarijum. uostalom, kakav je to srbin koji ne zna zavet cara lazara? to o čemu ti pričaš mogu da budu neki baltički i mitleuropski tribali

Quote from: scallop on 23-02-2018, 00:28:26
Po kom se to difoltu opredeljujemo za plemensko, nacionalno, jezičko ili bilo šta drugo? Neko bio uporniji, neko ostavio svoje zapise... Reci mi u koju istinu bi mogao da se zakuneš? U najčešće ponavljanu ili u onu koju možemo da naslutimo?

Ставови су нам браћа, само нам приоритети нису сестре. Могу да се закунем у Србе Неретљане, Захумљане и Травуњане, у српске владаре Дукље, у први помен Босне као дела Србије. Нека Карановић, Нино Белов, цар Ђура, моћни сибирски Срби и Радован Трећи стану у ред. Ваљда се прво чисти двориште па онда далека њива.
А друго, ревизионизам, и здрави и нездрави, узео је маха и на западу. Нпр. ко су Англи и Саксонци и зашто се тај језик и земља данас зову енглеским? Они не знају.

Quote from: S.U.B.A. on 23-02-2018, 16:27:51

Ставови су нам браћа, само нам приоритети нису сестре.

Radoznao sam da saznam šta mi je prioritet. Ne slažeš sa onim šta ja ni ne pominjem, a slažeš se sa onim šta ja ne pominjem. Oops! Ti se slažeš i ne slažeš sa samim sobom. Ja sam tu za potkusurivanje. Ne kudim te. Samo su mi očekivanja bila veća. Veća nego da će Aksentije i Scordisk biti u stanju da opaze da se sukobljavaju na ličnoj osnovi, a ne oko činjenica i nečinjenica. Da pomenem i Akhnatona, on se kao dosledni anarhista sukobljava sa bilo kime, čisto da ne propusti nešto.

kako, pa na sagiti se retko, ako gotovo i ikada, susreću činjenice. možda sam video jednu ili dve, sve ostalo je puhanje sujete i sukobi na ličnoj osnovi, zato i dolazimo ovde. niko pametan neće tu činjenice sada da traži:D

Quote from: scallop on 23-02-2018, 17:05:33
Ti se slažeš i ne slažeš sa samim sobom.

А ја сам радознао да сазнам своју дијагнозу.
Врло могуће да те до краја не скапирам већ да све остане на наслућивању шта си изволео да хоћеш. Твоје знање је огромно наспрам мог али је често врло мочварно изложено па се заглибим, признајем.

Jesam li bilo gde pomenuo neke Karanoviće, Belove, moćne sibirske Srbe (osim sada, a i to prepisujem)? Nisam. Ti ih pomeneš i napišeš da se ne slažeš. Lako je tako biti u pravu. Ja ne zastupam srpsku balkansku opciju, čak sam samo frtalj Srbin. Ono šta ja zastupam je da je Balkan bio naseljen i kad je Evropa bila ledena pustinja (osim delova Španije), da je ta populacija generisala stanovništvo i na Sever i na Jug. Takođe da je većina htonskih božanstava balkanskog porekla, a da su panteoni (pazi - svi!) sistematizovani znatno kasnije i to po identičnom kalupu. Naš sadašnji jezik poseduje sve najstarije reči koje ljudi koriste. Demantuj to ako možeš, pa si junak iz LIke (Likeje).

Quote from: scallop on 23-02-2018, 18:37:55
Naš sadašnji jezik poseduje sve najstarije reči koje ljudi koriste. Demantuj to ako možeš, pa si junak iz LIke (Likeje).

to treba nečim i dokazati

Па ни не желим да демантујем. Све што си рекао је тачно, што се мене тиче. Нисам нигде рекао да си ти поменуо Карановиће и Белове, указивао сам на погубну склоност да се траже Срби тамо где су теже доказиви (али не недоказиви) уместо да се иде редом. Од Балкана.

Quote from: Scordisk on 23-02-2018, 18:56:34

Quote from: scallop on 23-02-2018, 18:37:55
Naš sadašnji jezik poseduje sve najstarije reči koje ljudi koriste. Demantuj to ako možeš, pa si junak iz LIke (Likeje).

to treba nečim i dokazati

Ovca, jagnje, prija, prdež.


Ajde sad ti demantuj.

owca je na poljskom ovca

iagnie je jagnje na poljskom

prija ne znam

pierdzieć je prdeti na poljskom. prdež je na poljskom bong

poljski najstariji jezik na svetu! ha!

Stiglo u Poljsku sa Balkana. U Poljskoj je bilo Ledeno doba, kad su te reči bile ovde.

što opet, valja nečim dokazati

Hoćeš da kažeš da pre 12 000 godina nije bilo Ledeno doba u Poljskoj?

hoću da kažem da nema dokaza da je pre 12 000 godina bilo bilo kog slavenskog jezika, a kamoli poljskog ili srpskog. no, otvoren sam za sve opcije, pod uslovom da se ispostave razumno argumentovani dokazi, u šta ne računam tvoj poznati argument "znam jer znam" i "znam jer ti ne znaš"

Znači, nemaš nameru da mi dokažeš da je bilo životnih uslova u Poljskog za bilo koga?

to neki sofistički luping. nisi odgovori ona pitanje

ali ne, nije bilo uslova, ali su uslovi stekli do trenutka kada se arheološki mogu datirati slovenski spomenici i kumiri i hramovi.

s druge strane, nigde ne postoje dokazi bilo kakve slovenske, a kamoli srpske kulture pre 12 000 godina

Ne možeš samo ti da postavljaš pitanja i tražiš dokaze. Da prvo dokažemo da ni na Balkanu nije bilo uslova za život pre 12 000 godina. Ili je ipak bilo?

pa ako postaviš tezu, onda je argumentuješ nečim, bilo čim, osim svojom imaginacijom. to se valjda podrazumeva. pošto ja ne zastupam u ovom slučaju neki tvrdi stav, nemam ni šta da branim. je li srpski najstariji jezik na svetu? vrlo dobro, koji dokazi postoje za to? je li su sloveni krenuli sa balkana, kolevke civilizacije, ka ledenom, blatnjavom severu, uprkos tendenciji da se ide ka toplijim krajevima i bogatim državama? još bolje. ali dokaze neke daj

Quote from: Scordisk on 23-02-2018, 20:34:56
pa ako postaviš tezu, onda je argumentuješ nečim, bilo čim, osim svojom imaginacijom. to se valjda podrazumeva. pošto ja ne zastupam u ovom slučaju neki tvrdi stav, nemam ni šta da branim. je li srpski najstariji jezik na svetu? vrlo dobro, koji dokazi postoje za to? je li su sloveni krenuli sa balkana, kolevke civilizacije, ka ledenom, blatnjavom severu, uprkos tendenciji da se ide ka toplijim krajevima i bogatim državama? još bolje. ali dokaze neke daj

Opet izvrtanje. Kakve, dođavola, bogate države? Države ne postoje ni pre 5000 godina.

zavisi kako definišeš državu. rimsko carstvo je oblik države

Quote from: Scordisk on 23-02-2018, 20:48:26
zavisi kako definišeš državu. rimsko carstvo je oblik države

Ne postoji pre 3000 godina.

neki, vala, oblik ustrojstva društvenog postoji još pre deset hiljada godina, nađen na levantu. no, udaljavamo se od teme. na osnovu čega zasnivaš svoj stav da su sloveni sa balkana pošli na sever?

Pre deset hiljada godina ne postoji. Nigde. Nigde ne piše ni "slovena". Zašto su ljudi sa Balkana pošli na Sever? Zašto su ljudi krenuli iz Afrike? Zašto su krenuli od bilogde bilokuda? Postoji u fizičkoj hemiji zakon o dejstvu masa. Tamo gde ima manje molekula nekog jedinjenja nadoknađuje se iz prostora gde je u višku. Tako i ljudi. Kad ih je negde mnogo put pod noge. Klima na Severu postala je povoljnija, zazelenelo se.

dobro, ok, to je sasvim logično. no, na osnovu čega ti zaključuješ da su ti što su pošli s juga pre deset hiljada godina u bilo kakvoj vezi sa nama danas (lingvističkoj, kulturološkoj, etničkoj, plemenskoj), osim što smo naseljavali iste prostore?

Quote from: Scordisk on 22-02-2018, 22:47:05
ali čekaj onda, prva trgovina počinje pre solona, hiljadu godina pre nove ere, a mi u srbiji - gde nema rude gvožđa - nalazimo gvozdene predmete od pre hiljadu i četristo godina? nešto ne valja u toj računici. baš na tom primeru sa patlidžanima, jasno je da čovek, gde god se naselio, ne može imati sve potrebne sirovine na raspolaganju, dakle, mora da ide da ih traži i da dopunjuje. ali teško da će baš da svako kopa opsidijan ili da, još gore, uvrće vlakna da bi napravio konopac. suviše vremena to oduzima. dobar primer je ovaj lik:

https://primitivetechnology.wordpress.com/

koji počinje prvi video samo sa kamenom, a na kraju gradi kuću, grejni sistem, sadi krompir, proizvodi ćumur, peče glinu, čak i pravi neke prve korake u metalurgiji samo sa onim što mu je to dostupno. ali tu se i vidi koliko vremena odlazi na samo najbanalnije sirovine - na čašu ili konopac - a i to zato što je na dobrom mestu. nije ni svaka glina za pečenje, već posebna vrsta, nema uvek ni konoplje (a nije ni tako lako uzgajiti) itd.

sad, doduše, ja ne bih izjednačavao kapitalizam i robno-robnu razmenu, ili trgovinu uopšte. prvo je iskorišćavanje tuđeg rada, a drugo je nužnost. čak, mislim, i pre nego što su morali da proizvedu višak, morali su da obezbede što raznovrsnije sirovine. a takođe ne verujem da su bili statični, kao što ni danas ljudi nisu statični, pa da ne znaju barem u okolini ko živi i kako je nastrojen i s čime raspolaže

Postoji i praksa darova, što nije trgovina.

Dođu u posjetu i donose poklone, čak se utrkuju poglavice ko će kome više da pokloni, upadaju u hiperprodukciju i eksploataciju članova plemena, a još nema kapitalizma i tržišta.

Vjerovatno ima neke male razmjene ali još više ima promjene dresova. Pleme nema dovoljno hrane ili žena, višak muškaraca prelazi u druga plemena.

A ima i treće, posvađaju se pa 2-3 porodice osnuju novo pleme i novo selo, pa pošto ne mogu baš da se miješaju dovijeka onda sa drugim selima pregovaraju o razmjeni momaka i đevojaka, pa upadnu i gvozdene igle u priču.

Ali vjerujem da je robna razmjena išla na sitno prilično dugo.

Naravno, koliko je meni poznato, pravo pravcato tržište, to tek ima u Mesopotamiji, i interesantno je inače po čemu je još Mesopotamija poznata: demokratiji, sodomi i gomori haha

Quote from: scallop on 23-02-2018, 22:04:02
Pre deset hiljada godina ne postoji. Nigde.

https://en.m.wikipedia.org/wiki/Damaidi

Quote from: Scordisk on 23-02-2018, 22:09:49
dobro, ok, to je sasvim logično. no, na osnovu čega ti zaključuješ da su ti što su pošli s juga pre deset hiljada godina u bilo kakvoj vezi sa nama danas (lingvističkoj, kulturološkoj, etničkoj, plemenskoj), osim što smo naseljavali iste prostore?

Gde sam ja napisao da jesu. Ni današnji Francuzi nisu Francuzi. Što se tiče jezika, priča je drugačija. Sporazumevanje je preduslov komunikacije. Jezgro je tamo gde je gustina populacije najveća. Raseljavanjem jezik divergira. Zanimljivo je da po obodima opstaje izvorni oblik jezika. Recimo, kod nas pada kiša, a u Sloveniji i Makedoniji - vrne. Moja opsesija je - šar. Od Šar planine do do bilo kojeg shire u Engleskoj. Širina je neizbrisivo jezičko čudo.

Quote from: Pizzobatto on 23-02-2018, 22:38:28

Quote from: scallop on 23-02-2018, 22:04:02
Pre deset hiljada godina ne postoji. Nigde.

https://en.m.wikipedia.org/wiki/Damaidi

Gde to znači državu? Po tome je i Lepenski Vir država.

Reče Scor vid društvenog ustrojstva. Države su mnogo krupnije stvari.

država je organizacija koja ima monopol nad vlasti. to može i pleme da bude, ili bilo koje društveno uređenje, veličina je samo stvar estetike

Quote from: Pizzobatto on 23-02-2018, 22:31:10
Postoji i praksa darova, što nije trgovina.

jeste oblik trgovine. o tome je pisao antropolog marsel mos, sestrić dirkema, u delu "The Gift", ne znam kako ide francuski naziv, gde komparativnom metodom među indijancima i još nekim kulturama pacifika ukazuje na to da je darivanje među plemenskim staležima, često, ako ne i uvek, povezano sa nekim društvenim obavezama, ali i pravilom reciprociteta - ja tebi perijanicu ti meni minđušu, pa smo do jaja itd. Kao što su se tito i selasije lizali poklonima.

Quote from: scallop on 23-02-2018, 22:44:52
Raseljavanjem jezik divergira. Zanimljivo je da po obodima opstaje izvorni oblik jezika. Recimo, kod nas pada kiša, a u Sloveniji i Makedoniji - vrne. Moja opsesija je - šar. Od Šar planine do do bilo kojeg shire u Engleskoj. Širina je neizbrisivo jezičko čudo.

dobro, ali i to je neko opšte znanje. naravno da se jezik menja, no, pitanje je da li uopšte ima samo jedan centar. kao što reče - jezgro je gde je najveća naseljenost, ali i to je promenljiva kategorija, i često nije samo jedna. beograd je pre dve stotine godina bio vojna kasaba, sada je najbrojnije mesto na zapadnom balkanu. a izvorni oblik je teško, pa gotovo i nemoguće naći ako nema pisanih dokaza, a za nas ih uglavnom nema. zato poljaci kažu da je njihov jezik najizvorniji slovenski jezik jer je zadržao stare suglasnike koje više niko ne koristi, mi kažemo da je naš najstariji, a pitanje je šta bi makedonci, rusi, hrvati, ukrajinci i belorusi rekli na sve to. opet, nema nikakve čvrste osnove da se išta pretpostavlja

Odustajem.

Ček bre, mada to sad skreće skroz s teme, al ne može trgovina da bude nešto određeno društvenim obavezama među staležima, jer onda je trgovina kad podoficir donese zarobljenika pa ga unaprede u oficira. Reciprocitet.

Preširoko shvatanje tržišta. Nije tržišna razmjena kmetova obaveza da donese feudalcu njegov dio, ili neko raspoređivanje među velikašima.

Na kraju će ispasti da je bilo razmjene i među komesarima u sssr.

pa ne, ali trgovina podleže određenim zakonima - makar i onim najprimitivnijim, najrudimentarnijim, ja tebi ovo ti meni ovo. i mora se znati neka cena, makar i najosnovnija.

mos piše o "arhaičnim društvima", koja osim standardne trgovine, imaju razvijene običaje prilikom darivanja a koji takođe funkcionišu kao oblik trgovine, s tim što je tu akcenat na razmenu "društvenog kapitala" među plemenima. takođe postoje određena pravila - šta se kome poklanja, kakav je standard za uzvratni poklon, postoje tabui, šta prolazi a šta ne - i sve to funkcioniše kao primarni ekonomski sistem

evo ti potlač kao primer među indijancima:

https://en.wikipedia.org/wiki/Potlatch

scallope: 

Pa eto ti wiki

A gift economy, gift culture, or gift exchange is a mode of exchange where valuables are not traded or sold, but rather given without an explicit agreement for immediate or future rewards. [1] This contrasts with a barter economy or a market economy, where
goods and services are primarily exchanged for value received.

Inače, više ontopik, meni nije jasna ta priča o balkanskoj kolijevci... Čega?

Našli jednu iglu. Da je to bilo nešto značajno, iskopavali bi ga vijekovima ko Egipat.

Quotene znam kako ovo da protumačim? kao pozitivni impuls jer konačno preporučuješ nešto kvalitetno osim onog šunda što ga nazivaš uredničkim poslom?

Дилетант попут тебе има најмање права да било коме прича о "шунду".
Него, кад већ идеш офтопик - кад ћеш бре више да измериш списатељски милоклиз са писцем Зораном Петровићем?
Чега се бојиш?
Проглашен си за некаквог другог талента сф сцене, па у чему је онда проблем да се измериш са писцем кога си прогласио за нешто најгоре на сцени?
Прекини да се кријеш иза маске штавионичарског и форумског штакора кад год ти се помене тај дуел са Петровићем, но буди јуначина, па да сви видимо колико вреди "други сф таленат" у односу на "нешто најгоре на нашој сцени".

Црњански је БИО историчар.

Не постоји србска нација, већ постоји Србска Раса.

Да је Србски језик - језик мајка, рекли су и доказали многи лингвисти.
Већ сам их спомињао овде на форуму.

Словени су измишљен назив, и као што сам већ помињао - Словенима су названи Срби.
Цитат историчара сам већ стављао.

Рим који помињеш су створили Етрурци, односно Расени, "старији од вечног града".

Ти прдиш, и не уважаваш ни цитате ни дела историчара.
Прди даље, испишај се, усери, исповраћај, овери.
Кад будеш узео у обзир шта говоре историчари, онда ћеш бити уважен саговорник за ову тему.

У сваком случају, мање Крмеже, а више Горана Шарића, аутохтонисте из Хрватске.

https://www.youtube.com/watch?v=g5OK1rLrOlc&t=3s

Quote from: Аксентије Новаковић on 24-02-2018, 14:24:16
Него, кад већ идеш офтопик - кад ћеш бре више да измериш списатељски милоклиз са писцем Зораном Петровићем?
Чега се бојиш?

koji ja transfer sramote imam kada pročitam ovakve tvoje gluposti. mladi bi rekli: krindž. ali, mora ovde nerkoga da bude sramota, kada tebe već nije

Quote from: Аксентије Новаковић on 24-02-2018, 14:24:16
Проглашен си за некаквог другог талента сф сцене,

opet transfer sramote. ja takvu ordinarnu glupost nikada nisam tvrdio, a ko tvrdi, mogu samo da mu kažem: jebo ja takav sf, i jebo ja takvu scenu

Quote from: Аксентије Новаковић on 24-02-2018, 14:24:16
Прекини да се кријеш иза маске штавионичарског и форумског штакора кад год ти се помене тај дуел са Петровићем, но буди јуначина, па да сви видимо колико вреди "други сф таленат" у односу на "нешто најгоре на нашој сцени".

i treći put transfer sramote. ne znam je li ti nekada čitaš sebe? niko nikakav duel nije spominjao, a kamoli sada da izlazim na "duel" sa svakim piscem čiju knjigu pročitam i napišem mišljenje o tome na forumu. uostalom, dokle god se ti literarno džaraš u čmar na radionici, petrović nikako ne može biti najgori na sceni

Quote from: Аксентије Новаковић on 24-02-2018, 14:24:16
Црњански је БИО историчар.

ne, nije. sa dva završena semestra istorije se ne postaje istoričar

Quote from: Аксентије Новаковић on 24-02-2018, 14:24:16
Да је Србски језик - језик мајка, рекли су и доказали многи лингвисти.

pa što ga onda konačno ne naučiš?

Радован Калабић ''Званична сербска историографија је огромна ЛАЖ''

https://www.youtube.com/watch?v=76qsR80tTFM&sns=fb

Историчар аутохтониста из Србске Ријеке, Горан Шарић, поново у Србији!
Добродошао Брате!

Винчанско писмо је само за писмене

Професор Радивоје Пешић је један од најважнијих научника у области српске, словенске и свеевропске прошлости. Деценијама је био потпуно оспораван, једно време и прогоњен у Србији и ондашњој Југославији, а данас је један од најразапетијих научника у историји.

Радови професора Радивоја Пешића познати су и прихваћени у целом свету, једино су занемарени у земљи чијој су слави неизмерно допринели – Србији. Већина људи у Србији нити је чула за проф. Пешића, нити зна да је он доказао културни континуитет једног те истог народа који ове просторе насељава већ више од 8000 година.

Професор Пешић је био генијални научник који је надахнут сопственим визионарством строго научним методама успео да докаже да је колевка европске и средоземне цивилизације била у данашњој Србији, на обалама Дунава, и да се она одатле ширила по свету, а не обрнуто – да нам је однекуд донета.

Прича о професору Пешићу и цивилизацији Винче је прича о најтамнијем периоду европске историографије и, уједно, о њеним најсветлијим тренуцима.

Винча је мало насеље које се налази на 14 километара удаљености од центра Београда, поред пута Београд-Смедерево и позната је по налазима праисторијског локалитета Бело брдо изузетне археолошке вредности. Административно припада општини Гроцка у Граду Београду. Према попису из 2002. имала је 5819 становника.

Винча се као археолошки локалитет први пут помиње 1893. када је на састанку Српског геолошког друштва Јован Жујовић скренуо пажњу на ово налазиште. А када су 1897. приказани предмети који су овде откривени, закључено је да постоји могућност да се овде налази праисторијски локалитет. Иако су систематска ископавања вршена у три засебне серије, са повременим прекидима, истраживање локалитета у виду обраде материјала, сређивања документације, упоређивања са другим локалитетима на територији централног Балкана и публиковања налаза, траје готово без престанка.

Професор Милоје Васић је на овом локалитету започео прва методолошки утемељена археолошка ископавања у Србији 1908. године, инсистирајући на систематском истраживању. Током ових ископавања дошло се до веома задовољавајућих резултата, али није било довољно средстава за даљи рад. Захваљујући помоћи директора Руског археолошког института у Цариграду Фјодора Успенског, после Првог светског рата помоћи британског археолога сер Џона Линтона Мајреса и власника бирмингемске новинске куће сер Чарлса Хајда, 1911. истраживање се наставља са прекидима до 1934. године, а добијени резултати су изузетно значајни за разматрања о настанку и карактеру овог праисторијског насеља.

После овог периода, током наредних десет година, иако није било ископавања, Васић се и даље бавио Винчом и резултате рада објавио је између 1932. и 1936. године у монографији Праисторијска Винча I-IV.

Да је 1906. професор Васић пронашао само један знак на једном једином фрагменту керамике из Винче, то би могао да буде случајан налаз. Да је, међутим, пронашао знаке на три фрагмента керамике то би могла да буде интересантна појава. Но, проф. Васић је пронашао знаке и читаве написе на преко 10.000 артефаката, а то већ није ни случајно, нити само интересантан налаз.

Као археолог, професор Васић није био у стању да својим налазима да право и потпуно тумачење, али је као генијални научник решио да потражи помоћ и сарадњу од научника других дисциплина, за које је сматрао да би могли да нађу право значење ове појаве. Учмала средина научних институција у Београду и целој Југославији ни пре ни после Другог светског рата није показивала никакво интересовање за капитална открића професора Васића, који је наслућивао да пронађени знаци представљају доказ о праписмености Винчанаца. У овоме су га подржавали једино филолози светског гласа Милан Будимир и Милош Ђурић, ништа мање значајни и познати археолог и један од проналазача Старчевачке културе др Миодраг Грбић, затим анатом и антрополог проф. Бранко Шљивић и други малобројни. Званична наука у Србији и Југославији је ова мишљења једноставно потиснула, јер јој нису одговарала.

Етрурци на винчанском

Онда на сцену ступа проф. Радивоје Пешић који се од средине седамдесетих бавио истраживањима знакова нађених у Винчи. Још је, посматрајући игру светла и сенки на симболима поред свих огњишта у нешто старијем налазишту Лепенски вир, проф. Пешић дошао до закључка да цео алфабет може да се извуче из ова три знака – А, Λ, ∆ .

Постепено, током скоро две деценије свог рада, проф. Пешић је успео да установи да винчанско писмо располаже са неколико верзија словних знакова, па је тако успео да препозна 57 карактеристичних слова. Вокали су били представљени са 14 знакова, од чега је било пет основних, а остало су били дифтонзи. Сугласници су по проф. Пешићу били представљени прво са 43 знака, да би се временом и тај број смањио, док се на крају није дошло до винчанске азбуке од 26 слова.

Упоређујући старост налазишта древних писама широм света, проф. Пешић је у свом делу Завера порицања начинио нову хронологију појаве и развоја писма широм света, која би требало да гласи:

1. Протописмо Лепенског вира (8000-6000 година пре Христа),
2. Винчанско писмо (5300-3200 година пре Христа),
3. Сумерско у Месопотамији (3100 година пре Христа – 75. године наше ере),
4. Протоеламско (између 3000 и 2000 година пре Христа),
5. Протоиндијско (око 2200 година пре Христа),
6. Кинеско (1300 година пре Христа и траје до данас),
7. Египатско (3000 година пре Христа – 400 година наше ере),
8. Критско (2000-1200 година пре Христа),
9. Хетитско (1600-777. године пре Христа).

Проучавајући и азбуке других древних народа који су почели да пишу доста после Винчанаца, проф. Пешић је установио да, на пример, у старофеничанској азбуци има 10 слова преузетих из винчанског писма, у старогрчкој азбуци их има 12, а у српској ћирилици чак њих 20. Још један крупан налаз проистекао из ових проучавања био је да је азбука старих Етрураца идентична са винчанском!

Ово би значило не само да Етрурци воде порекло са ових простора, а не из Мале Азије, како се уопштено сматрало, већ и да целокупна писменост Европе и Средоземља почива на винчанском писму. Осим тога, запањујуће је да српска азбука има чак 20 истоветних симбола као и винчанско писмо, те је тако и она настала из ове, а не грчке азбуке, како се и данас учи по школама.

Комплетна германско-нордијска школа, која је сматрала да су Словени дивља племена која су у Европу стигла из руских степа тек пошто су се остали народи цивилизовали, пада овим открићима у воду. А то многи нису смели да дозволе, јер им је од ширења оваквих лажи зависила егзистенција.

Посебно су открића проф. Пешића била неприхватљива за оновремену званичну политику СФРЈ која је инсистирала на томе да је територија модерне Србије током целе историје била цивилизацијски запећак, макар на њој некада живели и Кинези. Цивилизација је Србима донета са стране, однекуд, она никако није могла да потекне на овим просторима.

Германско-нордијска школа историје, коју неки називају и бечко-берлинском, у ствари је наставак националног романтизма немачког народа из 19. века. Захваљујући финансијској снази своје две тадашње царевине, Немачке и Аустроугарске, поборници ове школе лако су налазили плаћенике на овдашњим високошколским установама и академијама. На жалост, ни Русија дуго времена није била поштеђена ове пошасти.

,,Нису одавде"

О радовима научника који се нису уклапали у виђење Словена као неписмене и варварске гомиле ни данас готово да нема помена. Срамно држање САНУ, тог бастиона ненаучног приступа новим открићима и месту где се увек налазио довољан број излапелих стараца спремних да за тридесет сребрњака глуме Јуду, представља апсолутно дно на које је једна научна институција могла да се сроза.

Када је проф. Пешић изашао са својим налазима који су пркосили ондашњој дневно-политички оријентисаној историографији, дочекан је у ,,научним" круговима на нож. Проблем је био само тај што нико није могао да замери ништа ни његовој апсолутно научничкој методологији истраживања, а још мање његовим бриљантно оштроумним закључцима. Ако открића не могу да се нападну научно, могу ненаучно, одлучило се у неком од ондашњих комитета.

Први ешалон јуришника на Пешићева открића предводио је проф. Милутин Гарашанин, који је овим обешчастио име своје славне породице. Потомак Илије Гарашанина и унук Милутина Гарашанина, књижевника и председника српске владе из 19. века, одмах је пристао да за рачун комунистичке идеологије и по директивама одозго свој отровни мач окрене прво против свог учитеља проф. Милоја Васића.

Своје слугерањско деловање Гарашанин је започео још 1948. острашћеним и на науци неутемељеним нападима на Васићева открића у Винчи. Овим се препоручио властима да га угурају у кругове просвећених представника германско-нордијске школе у тадашњој Југославији. Убрзо су га придружили Јосипу Корошецу из Љубљане и Алојзију Бенцу из Сарајева и ова тројка је задуго харала југословенском историографијом.

Удружени, њих тројица су објавили срамни чланак Око проблема Винче у гласнику Земаљског музеја у Сарајеву. Овом пашквилом озваничен је почетак прогона не само проф. Пешића, већ и свих осталих који би се усудили да не признају германско-нордијску школу и који би покушали да мисле својом главом. Њих тројица су се дуго времена успешно старали да се нико у Југославији, а посебно у Србији не пробије у науци уколико се само посумња да не жели да ради како му се каже.

На њихово штеточинско деловање још онда су указивали еминентни научници из света. Посебно је значајно мишљење Марије Гимбутас, археолога светског гласа и проналазача курганске културе, која је после заједничких ископавања са Милутином Гарашанином била јако разочарана његовим радом. Осим ње, против поменуте тројке устали су и Маркетић из Калгарија, Чепмен из Лондона, Вин из Лос Анђелеса, али и Трубачов, Рибаков и многа друга славна светска имена.

Уочи распада Југославије 1987. године Гарашанин и Бенц (уз Срејовића, Тасића и Палавестру) у анкети часописа Галаксија стали су на становиште о знацима из Винче као о обичним знацима власништва, а не писму. Сам Гарашанин је, међутим, још 1973. објавио да одустаје од те теорије када је у Праисторији Србије I и II прихватио критику Јована Тодоровића и Александрине Цермановић из 1961. На ком становишту се Гарашанин коначно скрасио није познато. Изгледа да се стално окретао по политичким ветровима који су дували.

Други ешалон, онај који се против проф. Пешића борио путем игнорисања и ћутања уз делимично порицање, предводио је академик (Драгослав) Срејовић, истраживач културе Лепенског вира. Још као студент био је члан Комунистичке партије Југославије, али је за пуританско руководство на челу са женскарошем Јосипом Брозом Титом имао ману која је могла да га кошта и саме главе, а не само каријере: био је окренут сопственом полу. Као такав, а да би анулирао оно што су комунисти сматрали неопростивом настраношћу, радо је узео учешћа у борби естаблишмента против проф. Пешића. За разлику од Гарашанина и сличних, он је ипак имао и извесни лични дигнитет па се против Пешића борио ћутањем.

Када год би у САНУ-у било покретано питање прихватања налаза проф. Пешића и даљих испитивања у том правцу, Срејовић би са већином дементних старчића стао на становиште да они нису стручњаци за граматологију, те зато не могу да дају своје мишљење. А без мишљења академика било је немогуће мењати било шта у научним и школским програмима.

Потиснут у сопственој земљи

Када је КПЈ почела да клизи у историјски заборав, Срејовић се окуражио да промени своје мишљење и пред смрт спасе душу своју, објавивши у Политици од 19. фебруара 1991: ,,Она (винчанска култура, нап. аут.) је била најдинамичнија, најпрогресивнија култура тог времена, и у њој су антиципирана два крупна остварења која ће у будућности изменити живот човечанства: писменост и проналажење вештачког топљења руде..."

На страну проф. Пешића је стао један од великана српске историографије, Реља Новаковић, и то на један задивљујуће научни и људски начин. Новаковић је, иначе, био заговорник тезе о доласку Словена из Централне Азије, али је конфронтиран са изванредно добро образложеним налазима проф. Пешића приметио: ,,При оцени резултата проф. Пешића о старости винчанског писма не треба журити с поразним оценама". Затим је теорију о писмености Винчанаца назвао запањујућом и заложио се за одбацивање свих шаблона и предрасуда у интерпретацији овог проблема.

Проналазач курганске културе и светски признати археолог Мариа Гимбутас одмах је подржала тезу проф. Пешића о винчанском писму, мада су се њих двоје разишли о тумачену значења тог писма. Док је Гимбутас сматрала да се ради о словима коришћеним у религиозним обредима, Пешић, заступник тезе о ,,биолошкој писмености људи", сматрао је да је писмо имало далеко ширу употребу.

И поред тог неслагања Мариа Гимбутас, као професор археологије на Универзитету УЦЛА из Лос Анђелеса, оснива на својој катедри посебну групу за истраживање Винчанске цивилизације на којој 1985. године докторира и Милтон Шан Вин на теми Знакови из Винче. Ова прва и званична, научно призната дисертација на тему винчанског писма садржи највећи попис знакова винчанске културе.

У сваком погледу прогањан и понижен у својој земљи, проф. Пешић одлази у иностранство где остварује изузетно успешну каријеру на италијанским универзитетима (Рим, Трст, Милано). У италијанској енциклопедији Еуроанали прво се опширно пише о сензационалним Пешићевим открићима, да би у наредном издању његове тезе биле проглашене открићем године у Европи.

Потиснут у сопственој земљи, проф. Пешић добија изузетна признања у свету. У Великој Британији и Ирској он је у непрестаној сарадњи са Интернационалном Словенском Научном Академијом – филијала за Велику Британију и Ирску у Лондону, којој највећи допринос у афирмацији дају археолог Софија Давидовић и професор Србољуб Живановић, један од оснивача српске антропологије. Са овим двома научницима Пешић ће остати у непрестаној и плодној сарадњи све до краја живота.

У то време, Пешић је и у сталном контакту са Јоханом Вајдерс, удовицом једног од највећих руских емигрантских научника Јурија Мирољубова (који је, између осталог, декодирао таблице Велесове књиге, најстаријег пронађеног записа на неком словенском језику), те ће се тако, посредством Пешића и његовим залагањем руска, српска и јавност уопште, први пут упознати са радом овог великана. Истовремено ће се на Пешићеву иницијативу, у Ахену оформити и Институт за истраживање ,,Велесове књиге".

Оно што је посебно иритирало присталице тезе да је сам Мирољубов фалсификовао Велесову књигу јесте чињеница да се у њој налазе многи знаци идентични винчанском писму, које је кодификовао и класификовао проф. Пешић много година после Мирољубове смрти. Или је, значи, Мирољубов имао времеплов па је могао унапред да зна шта ће проф. Пешић да открије, или се заиста ради о писму насталом у једном словенском народу (Руси) на основу традиције која је кренула из Винче.

Нема ко да учи

Изузетан допринос Пешићеви радови су дали и етрусколозима, на првом месту Светиславу Билбији који је руководио Институтом за етрускологију из Чикага. Користећи се Пешићевом систематизацијом винчанских слова Билбија је беспрекорно превео Златне таблице из Пирга, један од најзначајнијих сачуваних споменика етрурске писмености.

До Билбије је општеприхваћено било схватање да се етрурски разуме, али не може да се чита (!?), при чему су сви историчари полазили од тога да тај језик не спада у групу индогерманских. Уз помоћ свог одличног познавања више од десет светских језика, а на основу Пешићеве систематизације винчанских слова, Билбија је утврдио да су древни Етрурци, који су себе називали Расенима, говорили једним од – словенских језика.

Ни данас, скоро две деценије после смрти овог великана српске и, уопште, светске науке, ни једно једино сокаче у Београду, макар и у удаљеној Винчи, не носи име проф. Радивоја Пешића. Завера порицања се и даље наставља и то, нажалост, највише овде, у земљи којој је проф. Пешић дао бесмртну славу колевке европске цивилизације и писмености.

Данас је већ увелико у целом свету прихваћено да знаци из Винче представљају писмо и то не неко староевропско или подунавско, већ винчанско писмо. Једино се још у Србији, захваљујући дементнима из САНУ, који своје пелене за одрасле купују од донација присталица германско-нордијске школе, о открићима проф. Пешића нигде не учи.

Човек којег су хтели

Радивоје Пешић је рођен у Велесу 1931, а умро у Београду 1993. Дипломирао на Филозофском факултету у Скопљу, одсек српскохрватски језик и јужнословенска књижевност, други језик руски, а на Институту за санскрт у Делхију – санскрт и филозофију језика.

После студија постаје професор руског језика на Вишој економској школи у Београду и главни и одговорни уредник Издавачке куће Космос, Београд.
Од 1978. године борави у Италији када је био генерални секретар Института за Балканологију у Риму, професор Факултета за модерне језике у Трсту (српскохрватски), професор филозофије језика на Институту за студије истока у Трсту, професор Универзитета у Милану (Оријенталне студије), сарадник Института за језике у Београду, сарадник Института за тантру у Делхију, научни руководилац The international Scientific group among the implementationof the New Program of Research of the Etruscan Civilisation (Милано-Ахен).

Члан је три међународне академије наука и уметности: Академије наука и уметности Тиберина из Рима, Академије наука и уметности Паестум из Салерна и Француске академије за уметност и науку Де Лутес из Париза.
Био је носилац Уницефовог Златног ордена Уније златне легије.
Од 1952. године до смрти објавио је 3.000 јединица радова (есејистика, преводи, научни радови, критика...), на различитим језицима чувају се у МАНУ (Македонска академија наука и уметности, Скопје).

Нема дисконтинуитета

Један од великих поштовалаца рада проф. Пешића био је и Матеј Бор и сам прогањан због својих аутохтонистичких налаза у погледу Словенаца. Бор је Словенце везивао за античке Венете са северне обале Јадранског мора.

На основу радова проф. Пешића професор Марио Алинеи је образлагао своју теорију континуитета (ТК) и тврдио да су Словени од давнина живели на простору југоисточне Европе, одакле су се селили на север и исток.

У прилог ТК говоре и налази врхунског, светски признатог професора Србољуба Живановића, који тврди да се антрополошки прастановници Балкана, значи и они из периода винчанске цивилизације, не разликују од ових данашњих. Проф. Живановић је антрополог, палеопатолог, професор Лондонског универзитета, члан Краљевског антрополошког института и Краљевског медицинског института у Лондону, директор Европског института за изучавање историје древних Словена (Европски Институт за Древне Словенске Студије) у Лондону, председник Међународне комисија за утврђивање истине о Јасеновцу, председник Фонда за истраживање геноцида и члан Словенске академије наука и умјетности.

И професор Универзитета Харвард Алексеј Кљосов, највећи живи ауторитет за хаплогрупу (хпг) Р1а1, која се везује за Словене, даје свој прилог теорији континуитета доказима да је ова хпг на просторима српског Подунавља присутна око 10.000 година.

Радови проф. Пешића, комбиновани са претходним налазима, доказују не само да је исти народ све време живео на овим просторима, већ и да не постоји дисконтинуитет у културном развоју тог народа од Лепенског вира па све до данас.

На србском језику познате су његове књиге:

    1. Винчанско писмо
    2. Завера порицања
    3. Велесова књига
    4. Оптужујем ћутање
    5. Учити санскрт
    6. Прва Европа



Skrivena istorija Srba - prof. dr Srboljub Živanović i Vesna Pešić

https://www.youtube.com/watch?v=ENhxrKNamtU

Ne zameri, ali ovo sam pazario pre 30 godina. I ne kajem se.

Благотин

Прва ствар коју ћете о Србији научити у школи јесте да смо направили кућу на раскрсници.
Да буде још сликовитије, кажу нам да је Балкан - кућа на промаји.
Иако је Лепенски вир целој светској науци познат већ 50 година, а Винчанска цивилизација још од 1901, нико се још није сетио да српско Подунавље назове правим именом.
Србско Подунавље и Балкан нису никакво слепо црево Европе, нити транзитна зона.
Србско Подунавље и Балкан су ИЗВОР европске и светске цивилизације.
Још 1993.године генијални археолог Нани Станковић, са својом екипом истраживача дошао је до неколико револуционарлних открића која из корена мењају виђење светске историје. Наравно, претпостављате, то откриће је данас затрпано заборавом и коровом.
Ова прича има за циљ да скине прашину са грандиозног историјског доприноса великог археолога доктора Светозара Станковића.
Такође, циљ ове приче је да покаже како смо деценијама уназад били индоктринисани и учени да стварамо комплекс ниже вредности.

Skrivena istorija Srbije - Pomoravlje drevna civilizacija

https://www.youtube.com/watch?v=ePosj6ffxO4

Тек ће се у Србији ископавати, и то ће трајати "вијековима" дуже но у Египту.

Da je Nanijeva fotografija Zrna bila malo kvalitetnija stigla bi i na naslovnu stranu UNAZAD.

Радмило, да ли си можда имао част да упознаш професора Пешића, Нанија, Ђорђа Јанковића?


Иначе, пошто је раније неко крајње неозбиљан и неупућен, у више наврата, истакао тврдњу да велики Црњански није био историчар, а ту глупост нико није демантовао, користим прилику да обавестим неупућену младеж да велики Црњански не да је завршио историју, него је био и професор историје.

Miloš Crnjanski je rođen 1893. godine u Čongradu, školovao se kod fratara pijarista u Temišvaru, studirao u Rijeci i Beču, završio komparativnu književnost, istoriju i istoriju umetnosti u Beogradu.

https://www.laguna.rs/a1187_autor_milos_crnjanski_laguna.html


Што се тиче наклапачина неког тамо неозбиљног и неупућеног о некаква "завршена два семестра", да разјаснимо и то.

Godine 1919. proletni vetri počeli su da duvaju već u februaru, i ja sam rešio da idem u Beograd, pa da, opet, sednem u klupu. Da nastavim tamo, kako bi se to u Salamanci reklo, gde sam stao.
...
Došao sam, dakle, u Beograd, na Univerzitet, u februaru i priznali su mi, posle malo gužve, dva semestra u Beču. Godinu na Rijeci u Eksportnoj akademiji, dabogme, ne priznaju. Upisujem se, kod Bogdana Popovića, na uporednu književnost (iluziju Ezra Paunda), na istoriju, i istoriju umetnosti.


Толико.

Laguna kao pouzdana referenca ni ne cudi me da se ti I skoljkan lepo slazete

Quote from: Аксентије Новаковић on 18-03-2018, 20:47:23
Радмило, да ли си можда имао част да упознаш професора Пешића, Нанија, Ђорђа Јанковића?

Ne. Moj favorit je iz sličnog kruga priznatosti u srpskoj arheologiji, prof. dr. Radmilo Petrović i knjiga ETRURCI I DERONI, Beograd, 2007.

Хвала на постављеном линку. За Благотин сам чуо, али нисам знао детаље.
А за прекид истраживања не треба никаква теорија завере.
Довољно је видети колико дуго Народни музеј не ради...