ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Ako uzmemo da je Irak direktna posledica ovde pominjanog 11. septembra, i ako je procena koju vidim jutros u novinama tacna:

655 000 Iracana civila = 4 000 USA civila (minus doprinos Avganistana, za to ne nalazim brojke).

Oli se, onako kao osvit kolaterale, dodaju na ovo i zrtve spoznaje gdje Olbrajt o vrednosti zivota 10^6 iracke dece vs. "Saddam on the ropes" ...

Heh, pa rekosmo da ovde ne licitiramo sa ciframa i uporedjivanjem ciji je zivot vredniji. 9/11 je simbolicki interesantan, ne samo zbog golih cifara.

Quote from: "S."Ako uzmemo da je Irak direktna posledica ovde pominjanog 11. septembra, i ako je procena koju vidim jutros u novinama tacna:

655 000 Iracana civila = 4 000 USA civila (minus doprinos Avganistana, za to ne nalazim brojke).

Oli se, onako kao osvit kolaterale, dodaju na ovo i zrtve spoznaje gdje Olbrajt o vrednosti zivota 10^6 iracke dece vs. "Saddam on the ropes" ...

E, a stvarno bih volela da mi iskreno kažeš kako ti vidiš razvitak neke sasvim hipotetičke situacije u kojoj jedna zemlja u jednom danu izgubi 4000 ljudi, pet putničkih aviona sa posadom i putnicima, par (žestoko simboličnih) zgrada i još obraz pride; baš me zanima koja bi, po tebi, reakcija na sve to bila srazmerna.
(a da iz tih mogućnosti sad odmah eliminišemo i tvoj citat i Mixijevu varijantu kopanja očiju kroz dupe. )

Ovo poslednje ne razumem, bice da hoces da kazes da je edit dugme iz raja izaslo, bar za mene? Olabavi malo sa paranojom.

Nema sta da objasnjavam, pise lepo u tom citiranom - postoji kontinuitet politike i ako hoces i prebrojavanja zrtava, te nikakvog "novog doba" niti pocetka icega novog nema. That is - ako maknes dalje od pokozice. Sad, nekim ljudima je i to deep insight, ali to vec nije moj problem.

QuoteOvo poslednje ne razumem, bice da hoces da kazes da je edit dugme iz raja izaslo, bar za mene? Olabavi malo sa paranojom.  

Time sam samo htela da kažem kako me interesuje koje to  mogućnosti reakcije na 9/11 preostaju, van onoga što je već učinjeno glede Iraka i van onog Mixijevog predloga o oko-kopačkoj reakciji na direktno diranje.

Just a moment, da ne bismo diskusiju zasnovali na pogresnim premisama:

Direktna posledica 9/11 u vojnom smislu je bila invazija Afganistana, a Irak je dosao kasnije kao logican nastavak strategije obracuna sa 'pomagacima terorista' a na osnovu isfabrikovane price o WMD.

'Prave' posledice 9/11 u americkoj spoljnoj i unutrasnjoj politici (umetnosti, kulturi...) su vece, dublje i vec sam ih gore spominjao. Formalizovanje prakse za mene JESTE kvalitativni pomak (na gore u ovom slucaju). Irak i Afganistan su samo simptom.

Adekvatna reakcija se može iskazati onomatopejom 'odjeb'.

Znaš ono kad neko nekog, recimo u školi, konstantno drka iz dana u dan, gađa ga papirićima, proziva ga, zajebava ga, lupa mu čvrge... i onda jednog dana taj poludi i ovim što ga je drkao obriše patos.

I onda se svi iščuđavaju kako je taj mali delikvent, pa onda dođe stariji burazer da razbije tog malog št mu je iz čista mira tukao brata... i tako.

Malo veselija alegorija, ali kapiraš već.

Kad ti je merak da turaš kobili jer ženu boli glava, moraš računati na to da će se jednom ritnuti i zunuti te u jajca.

To što grupa fundamentalista reši da se najebe majke Americi jer ih isti ti ameri ceo život jebavaju pod raznim izgovorima, a dobro se zna zašto nije za čuđenje. Kad su isti ti alahakbarci povratno jebali ruje, svima je bilo super, a sad, kad njaknu onog ko ih je poslednji jebavao, to BOLI. Nije nego.

Ma okej je cela ta tvoja postavka o diranju, samo kažem da je to malko zeznuto primeniti u realnom svetu. Na primer, kako klasifikovati svako pojedinačno diranje? Mislim, to po pitanju razloga koje fundamentalisti imaju, i to je malko zrelo za razgovor; recimo da je svaka pojedinačno politika na bliskom istoku neverovatno složenija nego podvučena linija ,,jebavaju im ameri majku već decenijama'. Mislim, mnogo tog konkretno akanja došlo je (a i dalje dolazi) od arapa samih. Da ne odem sad u krajnost i svalim krivicu na njih ali fakt jeste da su mnogo američkih intervencija (to posredničkih, ne ratnih, naravno) sami isprva tražili a kasnije im bilo krivo. Plus, kad se uzme u obzir a arapske političke i religiozne frakcije često jedna u drugoj vide većeg neprijatelja nego u amerima samim, to ti već samo po sebi ukazuje na složenost problema. Bilo bi dobro da su stvari tako crno-bele, ako ništa drugo bile bi lakše za rešavanje. Ali nisu.

Dok se ameri nisu umešali u sve redom posle WWII, jer su tako bili u mogućnosti, a i osladilo im se kad su videli kol'ko tu može da se prigrabi, sve bi bilo drugačije. Od gomile planinskih plemena su napravili države da bi zanimali komuniste u okruženju, i na kraju ih i upotrebili protiv dotičnih. E, onda su apetiti na obe strane (US i Allaqbar) porasli, i došlo je dokle je došlo.
E sad, što američke glavonje misle da je ceo svet sisao vesla kao i njihov plebs i da možeš da ga trpaš u bulju tvrdeći da mu poboljšavaš probavu, to je njihov problem.

Detence je poraslo i postalo delikvent uz svesrdnu pomoć roditelja, i normalno da je došlo do problema kad je tatica (hm, ujka) rešio da malo eksploatiše svoje čedo.

Ovako, problem sa islamcima bi imale evropa, zbog kolonizacije (a i tu je pitanje koliko bi ih velikodušno primili da nije bilo prijateljskog tapšanja po ramenu preko okeana), i eventualno, eventualno rusi.

E, stvarno imaš talenta za opičene metafore. LoL

A i slažem se sa suštinom, nema tu šta. Samo i dalje tvrdim da 9/11 fenomen ima ne samo indirektnog nego i sasvim direktnog uticaja i na svet u globalu i na tvoju zemlju i na tebe kao pojedinca. A smrt od malarije onih milion ljudi što sam ih ranije pominjala nema, bar na ovo dvoje poslednje nabrojano, a slutim nema ni na prvo.
Upravo u toj razlici vidim ogromnost i značaj 9/11 fenomena.

lib;ti si definitivno zadojena američkim svetskim poretkom gde je sve što se događa njima najvažnije na svetu.
Pola Amerikanaca i ne zna da je nedavno bio najrazorniji (po ljudskim žrtvama) cunami u istoriji čovečanstva, ali zato ladno 80% žutih i ne zna da postoji Amerika.

Tih 80% žutih nema nikakav bitan uticaj na nas. Ameri imaju.

To je jedan deo price. Praviti se da su ucinci spoljne politike Sri Lanke, Indonezije i Amerike jednako uticajni na globalnom nivou je besmisleno. Drugi deo price je ono sto sam vec pomenuo: kulturoloski gledano, kome se svi mi ovde osecamo blizim? Amerikancima ili Tamilima?

To nisu jedine opcije. Nekad su opcije bile i Francuska, Nemačka i Rusija.

Quote from: "libeat"fenomen ima ne samo indirektnog nego i sasvim direktnog uticaja i na svet u globalu i na tvoju zemlju i na tebe kao pojedinca.

Naravno, IX.XI (hehe, fensi oznaka) je POVOD za UZROK, kako bi to protumačio moj dosadni profesor istorije... tu bar nema ništa čudno. Pod izgovorom da... uradiće još 300 (č/m)uda za koje pre nisu znali kako da ih prodaju pod bubreg.

Quote from: "Meho Krljic"pomenuo: kulturoloski gledano, kome se svi mi ovde osecamo blizim? Amerikancima ili Tamilima?

Tamilima.
Radije ću biti polucivilizovani divljak nego poludivlji, hm, 'gospodin'.

Quote from: "Mixitron M. Storm"@Loengrin - ne znam šta ti je smešno, mi se uopšte ne pošaljujemo, nego veoma ozbiljno razmatramo mogućnosti...

 kako sam mogla toliko da pogrešim  

Ne znaš nas dovoljno

Mali OT

Preuređuu dva moja ortaka gajbu, svako sobu spram sebe. Razmatramo kako je jedan odradio krečenje, namontirao ovo i ono, blah... Šta mixi misli?

-Trebao bi da skineš ovaj glupi luster pošto imaš ugaonu, i da tu okačiš onu ljuljašku.
-?
-Onu ljuljašku kao u Jenna loves Rocco.
-Ma daj, ne zajebavaj.
Ortak br2: -Pogledaj ga, bre. On se uopšte ne zajebava.

/OT

Podrzavam tu sugestiju. Nece bas Jenna da naleti, ali uvek dobro dodje takva naprava...

Anđelina možda? Makar u snovima Meho.

@Mixi
Lepo od tebe što si se potrudio da mi tako slikovito objasniš. Znaš baka L posle operacije levog kuka malo sporije kapira, ali zato pravi dobre kolače  

Šta rekoše, nisam pratila, ko se zabio avionom u zgradu. Jel' to ipak bio onaj nesrećni sportista?

1. kad zoveš na kolače, bako?
2. Našli su mu dokumenta, za dalje ne znam
3. ko mu je kriv kad leti posred neboder-aleje
4. gledao sam pre možda godinu dana neku nemačku 'pimp my room' varijantu, gde je keva na kvar sredila sobu svom sinu mezimcu (težak overprotective type keve, koju na kraju deca zamrze) dok je bio u školi. Lik je tinejdžer, ima negde 14 godina, zasad nebitno. LM, soba stvarno dečija, i oni to prebudže u teen sobu, ali na krajnje kičast i potpuno nefunkcionalan način. I, što je najgore, mali nasred sobe IMAO PLAFON LJULJAŠKU, koju oni skinu i bace!

Dolazi on kući, mama mu prekriva oči i uvodi ga u sobu... pao sam sa kauča kad sam video koju je mali facu složio
Prvo potpuna neverica, onda pogled za kevu 'mrtva si čim odu kamere', a onda ona smorena 'da, da, baš je divno' faca do kraja emisije.

Kako upropastiše čoveka, strašno.

1. e Mixi, takav čovek a vata se na kolač, he-he! To ja zovem vrhuncem jednostavnosti.
2. da mu je neko prič'o ne bi mu poverovao, a evo sad gde je
3. možda je tu živeo ženin ljubavnik
2. ajoj da, kod mojih sam jednom gledala nekog nesrećnika kome su skinuli sve nautičke suvenire koje je godinama skupljao i sredili mu stan u boji koju ne voli. Jedina radost je bilo to što mu je stan uredan (toliko kao da niko u njemu ne živi).

Obrnut slučaj; nekada davno, imao sam sobu od 17 kvadrata sa 7000 knjiga unutra koja je izgledala kao pećina, jednom, dođem na ideju da sve to sredim i posklanjam i uradim to za noć i jutro; kada je keva došla s posla, ušla je u stan, ugledala sobu jer je bila uz ulaz i otvorenih vrata i brzo istčala u hodnik jer je pomislila da je pogrešila sprat. To je zaista bilo nezaboravno, top 10 stvari koje pamtim iz života.

Quote from: "Loengrin"1. e Mixi, takav čovek a vata se na kolač, he-he! To ja zovem vrhuncem jednostavnosti.

Kod nas životinja, ide preko stomaka

QuoteAnđelina možda? Makar u snovima Meho.

Nikad... Moj um je izgubljen u bezdanima porno industrije i nikada ne izranja da bi se bavio 'pravim' selebritijima...

A ovaj sto se pre par dana zalepio u zgradu je bio neki bejzbol superstar. Ali, eto, voleo je i da leti...

Quote from: "Boban"imao sam sobu od 17 kvadrata sa 7000 knjiga unutra

Ja imam sobu od 7 kvadrata u kojoj i za mene ima mesta   Večeras mi je sa police pao skalpel i završio zaboden u mene. Sreća te potrefi u glavu.  

@Triximon M. Strom
šta je jedan tinsi vinsi skalpelić za tvoju glavu? Pošto je provereno da tu uvek bude krvi do kolena bez obzira na veličinu povrede, znači i da si morao da krečiš. Da pogađam, u hell crvenu!  

@Bobane
Niko ne može da nadmaši mog oca koji je jednog dana čitavih pola sata tvrdio mom ortaku koji me je zvalo telefonom da je pogrešio broj. Kod poslednjeg poziva se čak iznervirao i pitao nesrećnika, jel' on ćorav pa ne ume da bira?! Shvatio je svoju grešku tek kad je bilo kasno.  Šta? Čovek je samo bio u velikoj frci zbog posla, pa me je malkice zaboravio.  

@Loengrin
Odakkkle ti iddddeja ddda jjjjjeee  billlo kkkrvvvvviii?

@Loengrin apropo Boban
Još jači je moj ex prof srp jez i knj koji me je pri slučajnom susretu na autobuskoj stanici kod starog merkatora na osnovu svog sećanja ubeđivao kako moj najbolji ortak i moja najbolja ortakinja žive vrata do vrata, a ne u potpuno odvojenim zgradama.
Inače, to je bilo možda godinu dana kako nam je postao exprof.

@Mixitron M. Storm
Kako otkud znam! Pa ja sam praunuka tečine babe tvog EX profesora, ergo ... sve znam!

Eto ti vidi sad, kako si me lukavo naterao da se sita nalupetam.

@Šta god
kako kaže g. Boki, jedan od 10 mojih velikih životnih gafova je da na žurci čekam ko će od nepoznatih (bez obzira na pol) da se samoinicijativno raspriča sa mnom, pa da toj osobi onako naivno kao iz cuga pogodim znak u horoskopu. Pazi kad je većina najčešće (99%) u znaku ovna. Hoće li neko to da mi objasni? Pri tom, ja ne verujem i ne bavim se horoskopom sem u povremene sprdačke svrhe.

Definitivno treba da pređemo na topik "S onu stranu neverice"  

Quote from: "Loengrin"

Eto ti vidi sad, kako si me lukavo naterao da se sita nalupetam.

najčešće (99%) u znaku ovna.

Samo te kolači mogu oprati  

Nego, sad ćeš jednem ovanu da pojasniš gornju izjavu  

Nemoj da pr...    

Ma daj!

Da je tako, bio bi rodjen 3., 11. ili 14. aprelja (khm, gde da donesem kolače?)  

Ne, pre će biti 24. mart

A kolače donesi na Beokon  

Ah, da i 24. mart  
Drago nas je!

Kolači? Beokon?! Lukavo nema šta, nema šanse da me promašiš.
Ok, poslaću ih po tetki, ona ih pravi još bolje!
do ... preko stomaka

Ima li nekih koje posebno voliš? Kolače, ne tetke.  

One koji se konzumiraju iz tuđe ruke, ležeći u krilu  

Nego, jesi li to pokušavala da ubodeš i dan?
Bi subota, 06:45.

M?
Pitaćutetku!

Drago mi je 5:35 ali nekog drugog dana, veoma značajnog za naš svet filma.

E ovo je morbidno, prestajem da na 9/11 uopšte komuniciram, selim se na kritiku ili sex u igricama biraj i dosta o kolačima, dobićeš ih ako ne od mene ono će ti ih Boban doneti da ne plačeš  

Opcija druga Mehe (o smandrljavanju uma u bezdane porno industrije) postaje mi sve privlačnija...

Lepo sam rekao da napravimo sex harvesting koncern i gulimo pare neiživljenim igračima.

Hm... slutim kako je lokalna definicija 'iživljenosti' dovoljna da me ohrabri da se pet puta dnevno zahvalno obratim Meki.

Kombinacija snazno prozivljene duhovnosti i valjanja u najdubljem kalu dekadencije uvek mi je delovala kao osvezavajuca i, uostalom, dobitna.

Who gives a damn o mojoj i tvojoj definiciji ako kinta krene da stiže?

Quote from: "Meho Krljic"Kombinacija snazno prozivljene duhovnosti i valjanja u najdubljem kalu dekadencije uvek mi je delovala kao osvezavajuca i, uostalom, dobitna.

Ta kontroverza je profitabilna jedino ako rezultuje izvesnim konfliktnim traumama; u protivnom, potonje je trivijalno u istoj meri u kojoj je i ono prvo iluzorno.

Sasvim se slazem. Srecom, ja sam zivot dozivljavam kao traumu tako da je barem taj uslov ispunjen.

Quote from: "Meho Krljic"Sasvim se slazem. Srecom, ja sam zivot dozivljavam kao traumu tako da je barem taj uslov ispunjen.

Phu! sad mi malko lakše; ja mislila da je to krst samo meni sličnih pro-lib crvuljaka što se koprcaju pod bagažom rezidjua katoličke indoktrinacije...

Velkam tu da klab, maj niga. Mislim, s ove strane je manje na snazi katolicka, vise pravoslavna indoktrinacija, a i ona nekako slabo, mlitavo (sem u poslednjih par godina, napadno, nespretno i nesistemacki), ali nista manje nije uzasna ni indoktrinacija gradjansko-demokratske opcije koja je, kako bi to rahmetli Stirner rekao samo Boga zamenila Covekom... Sa velikim 'C'. Da ne kažem 'Č'. Posle se i Maljevič oglasio podsmešljivim pokličom da 'Bog nije zbačen' usred uzleta sovjetske mitologije imanentnog ali žilava je to matora himera... Pa se borba protiv Boga nekako svede na borbu protiv Čoveka a, u trenucima zlovolje, ovo se pretvara u borbu protiv ljudi...

U svetu iz kog je misticizam hirurškim putem uklonjen, čoveku i ne preostaje drugo no da neguje makar i jalovu mistifikaciju. A to me tera da bežim od filozofije ko đavo od krsta i pri tom me još i vraća na samu temu topika; koliko je, u globalu, zaista bitno šta ljudi rade, sebi i drugima?
Pazi da u svetu svakodnevno umre i rodi se na milione jedinki; u tom istom svetu, (pa i ovom forumu, aj der sej) privremeno egzistira masa ljudi čije je pojavljivanje isto toliko besposledično koliko će biti i nestanak. U tom svetlu, kako adekvatno izmeriti čovekovu potrebu da svojim trajanjem (albeit kratkotrajnim) efektno i efikasno uslovi posledičnu aktivnost (albeit sićušnu i eventualno dubioznu sa nečijeg moralnog aspekta) u istom tom svetu?  i al'kaedini otmičari i njihove žrtve bi eventualno skončali onako kako je suđeno i svima nama da skončamo, pre ili kasnije. Na duge staze, vidljiva je (te se stoga jedino i računa) jedino aktivnost u trajanju pre tog skončavanja; usloviti posledicu koja nadživljava individualno skončavanje je maltene egzistencijalni prioritet svakog pojedinca. (I neka bude ovde poen sekularcima da je sve to zapravo samo još jedno slepo crevo evolutivne komande za produženjem vrste - fakt ostaje da se čovekova primarna potreba nekako slabo ispunjava samo i isključivo tom vrstom zadovoljenja, pun intended). I ako zavirimo ispod mistifikacije, naći ćemo jedino i upravo tu potrebu;  možemo je glatko imenovati ili verom u boga ili neverom u istog – ali u suštini, čini mi se da je to ipak samo potreba da se nekako nadmaši sopstveno skončavanje.
 
E sad; dilema (a i paranoja, bogami) preostaje samo onima koji tu i takvu veru u tog i takvog boga prežive. Kako reagovati na fenomen tipa 9/11? Dati mu pravičan emotivni značaj je bez sumnje opasno, makar samo zato što bi to potvrdilo efikasnost takve vrsti vere i verske aktivnosti.
Ignorisati ga je maltene nemoguće; kako ignorisati akt koji ima sasvim opipljive posledice na celo aktivno globalno selo?
Ili možda treba i tu tražiti nekakvu zlatnu sredinu?

Sredina je uvek zgodno pribeziste kad covek ne zna kud bi. Ali ti si u ovom postu pokrenula toliko tema i pitanja da ne samo da ne mogu sve da ih ispoštujem nego i sumnjam da sam ih sve i pohvatao. No, evo nekih nasumičnih primisli.

Pre svega, egzistencijalni strah od skončavanja u beznačajnosti je za mene pre posledica (pre svega) monoteističkih sistema verovanja i filosofja iz njih proizašlih, nego što je on njih izrodio. Jeste da je judeo-hriscansko-muhamedanski diskurs pokusao da podari svakoj, i najbeznačanijoj (u praktičnim terminima) jedinki privilegiju i čast bezgranične božije milosti, tako ukidajući njen (prethodno od strane istog diskursa nametnuti, dodao bih) osećaj nevažnosti, ali to je, kao i obično samo 'for members only' usluga. Ove religije uglavnom prave kmpormis izmedju opipljivo značajnog i 'duhovno' značajnog pa je nečija 'značajnost' uglavnom proporcionalna sa čistotom njegove duše & srca te posvećenosti veri i svetinjama, a tek sekundarno (i to daleko ispod po važnosti) ima veze sa konkretnim 'zemaljskim' aktivnostima. Pričamo o suštinskim, teorijskim osnovama, ne o politizovanom (poseljačenom) shvatanju stvari u kome se zaletanje avionom u zgradu prodaje kao čin koji obezbedjuje direktnu kartu za raj ili u kome se sedmonedeljni post računa kao nešto što se na kraju gleda kao važno dostignuće. Mislim, Talmudi, Kurani i Biblije su prepuni ovih praktičnih uputstava o tome kako čovek da se ponaša i šta treba da radi a šta ne, ali osnovni nivo je naravno samo ono verovanje bez koga sve ovo nema svrhe i ne broji se uopšte.  

Dakle, da se ispetljam iz ove dugačke brljotine - monoteistički sistemi verovanja i kulture proizašle iz njih imaju taj jedan koncept usuda POTVRĐIVANJA nečije vrednosti kroz nekakvu akciju koja, da citiramo Rasela Kroua treba da 'odjekne u večnosti'. Kao, ako nisi ostavio ništa iza sebe (na najbanalnijem nivou makar dete, kako ti već primeti) što je trajno izmenilo lice planete & čovečanstva, ti si bezvredan.

E, sad, srećom, ima i suprotnih primera kao što je Budizam, na primer (opet pričam o suštinskom, teorijskom nivou) koji nema taj mehanizam ucene/ prisile, ne poznaje koncept greha, gnuša se nekih visokoparnih koncepata neke onostrane večnosti (jer je večnost doneo u svaki trenutak zemaljske egzistencije), delanje prepušta da se dešava samo od sebe a ne po diktatu nekakve  nebeske agende itd. Meni je Budizam uvek bio simpatičan sa te strane - svaki čovek je Buda, ne sledbenik, ne dete Bude, već buda sam, svaki čovek je univerzum, ne jedno sa univerzumom jer bi to podrazumevalo da postoji i nešto drugo, već jednostavno, univerzum. U tako relaksiranom i ushićujućem sistemu verovanja, sam koncept sopstvene beznačajnosti je besmislen (sve što postoji je nedeljivo od onoga ko to što postoji promšlja... kad već nema pametnija posla) a delanje ima jednu duboko ispunjavajuću notu jer, kako bi mogli da protumačimo Budu, onaj koji dela to radi jer je to baš ono što želi,može i treba da uradi.

Itd. itd. Nažalost, ja nisam budista pa da me ova priča hani i greje svakog trenutka svakoga dana, ali ova filosofija je dosta primamljiva i treba je se podsetiti svaki put kada čovek zapadne u egzistencijalno samoispitivanje.

Na nešto praktičnijem nivou, odgovor na tvoje pitanje koje tumačim kao 'šta jedinka zaista treba da radi a da je to ono najbolje (ma kako definisali to najbolje)?' je za mene uvek bio posmatan sa dva aspekta: a) šta je ono što jedinki donosi najveće zadovoljenje? b) šta je ono što zajednici (pod pretpostavkom da jedinka uopšte oseća potrebu da bude deo zajednice) donosi najmanju štetu?

Zvuči skoro pa debilno prostački ali to je zaista sve što ja mgu da kažem ovde. Bez ideologija, bez koncepata građanskog društva, religijskih pripadnost, država, nacija ili čak velikih grupacija kao što su navijači Crvene zvezde ili fanovi Pink Floyd, ja zajednicu mogu da definišem samo kao nešto sebi blisko i opipljivo, sa najmanjim mogućim minimumm apstraktnosti...

Eto, nažalost prozire iz svega ovoga koliko su moja sirota duša i nejaki intelekt zagađeni raznoraznim anarhističko-satanističko-antsocijalnim koncepcijama... Ali ajde, bar sam ubio 15 minuta koje bih inače proveo smišljajući kako da napišem uvredljiv imejl donatorima od čijih para primam platu...

Voleo bih da se ukljucim, ali se bojim da je moje poznavanje sveta-religije-filosofije na nesto nizem nivou od vaseg... Mislim da treba da prihvatimo da stvarnosti, svetova, oko nas ima onoliko koliko ima samosvesnih bica - ljudi, delfina i primata. Mislim da svako samosvesno bice ima potpuno junik dozivljaj sveta oko sebe, svog polozaja u njemu i stvari koje mu se desavaju.

Ja intimno verujem da je svako bice, ma koliko sitcusno bilo, podjednako bitno kao i bilo koje drugo bice. Kosmos, da ubacim i teoriju holograma, zapravo je mozaik sastavljen od milijardi delova, nekih vecih, nekih manjih, ali i bez nekog najsitnijeg dela - kosmos jednostavno ne bi bio ceo.

Sto se morala tice, dobra i zla, ja sam potpuno ubedjen da na kosmickom, bozanskom nivou, dobro i zlo ne postoje. To ne znaci da je to losa stvar - naprotiv, kakav takav moral je omogucio da se covek razvije, od Atlantidjanskog naucnika do savremenog hakera. Dakle, moral van coveka ne postoji, ali posto smo mi ionako ljudi - nas je imperativ da izmislimo moral i da ga se pridrzavamo.

Moja dva osnovna moralna imperativa su jednostavna. Ja volim ono Kantovo Ne cini drugima ono sto ne zelis da oni cine i tebi, a od kada sam postao otac, moj drugi veoma vazan moralni imperativ jeste Ne cini sebi ono sto ne zelis da tvoja deca cine sebi.

Ako sam promasio temu, sorry

Ej sine Meho, ček da baka L uzme naučari jer brez njih ne mož' da pročita ovolikijeg pisanija.

More ... čuvaj se ako si samo onako trabunjao, znaš kako me boledu kosti, a cimam se onoliko da odem po njih.

Uh, Loengrin, ljudi koji me poznaju znaju da nije vredno truda citanje bilo cega duzeg od jedne recenice sto sam ja napisao. Znaju da tu odmah krene manija narcisticke velicine i upadanja u sopstveni anus pa se i ne trude. Izvinjavam se.

A Milane, valjda nisi promasio temu jer mi se cini da smo topik zestoko skrenuli u vode egzistencijalne filosofije... I, valjda ti je jasno da se moje lično 'poznavanje' sveta-religije-filosofije svodi na pola pročitane knjige, dva odgledana filma i mnogo blefiranja.

Ali, svejedno, ti si mnogo lepšim i manje zamumuljenim izrazima rekao istu stvar koju sam ja pokušavao visokoparnim zasenimo-prostotu-jezikom da izrazim. Moral, za nekoga poput kartezijansko-kantovsko-ničeanskih primata kakvi mi manje više jesmo nema više uporište u beskonačnosti/ Bogu/ svetom, ali ga svejedno konstruišemo da bismo mogli da na PRAKTIČNOM nivou funkcionišemo kao zajednica. Ja se inače, da parafraziram Gebelsa (Geringa?) odmah hvatam za pištolj kad se neko pozove na moral, jer mi se odmah prividjaju sveti spisi, besmrtnost duše i transcedentni odjeci naših zemaljskih poteza (po čemu sve po službenoj dužnosti pljujem), ali čak i meni, ovako blentavom kakav sam jasno je da je za zajednicu korisno da uspostavi pravila koja joj omogućavaju funkcionisanje na zadovoljstvo najvećeg broja članova. Jedino naravno što su u mojoj glavi zajednice mnogo manje nego u svetu, pravila se uspostavljaju mnogo praktičnijim procesima konstantnog preispitivanja pozitivnog & negativnog, a mehanizmi implementacije pravila (pa samim tim i represije u slučaju potrebe) nisu razdvojeni od najsitnijih članova te iste zajednice.

Nego, zabavan koncept:

QuoteJa intimno verujem da je svako bice, ma koliko sitcusno bilo, podjednako bitno kao i bilo koje drugo bice.

Podjednako bitno  U ODNOSU NA ŠTA? Ovo ja zovem implicitnim prisustvom Boga u diskursu...