ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Jel' to najpametnije što si uspeo da smisliš?

Greška. Odgovaram, a niko me ovde ništa nije pitao...

Quote from: scallop on 10-04-2018, 15:31:03
Jel' to najpametnije što si uspeo da smisliš?

Nisam ja bogznašta moro da smišljam, drugi su vodili evidenciju o tome kako je Kosmajac proglašen za državnog neprijatelja br. 1 (ili tu negde) i sad gledamo da se borba protiv te vrste kriminala ipak ne vodi preko pres konferencija (bar ne uspešno). Ne znači da ovaj nije kriminalac, samo da nije baš tako lako osuditi nekoga kao što je lako tvrditi da ćete ga osuditi.

Ekstremno opširno i detaljno pa koga zanima može da pročita i diskutuje:

[KOLUMNA ALENA ŠĆURICA] Kome to i zašto smeta aerodrom u Nišu?

Ne smeta nikome. Osim onima koji ga nemaju, ali voleli bi da ga imaju. A koj ti je sad pa Šćurić?

Kolumnista sajta koji se bavi vazduhoplovstvom u regionu. Naravno, nemam ja pojma, ali on možda ima, pa koga zanima može da čita.

Prvo, natrtljao se za prvi tom neke epske sage. Sumnjam da si i ti čitao. Čovek glorifikuje menadžmentski tim aerodroma. Ne daje nikakav podatak koliko je uložila država Srbija. Sa druge strane, Srbija ima generalni plan razvoja putne infrastrukture Srbije i imbecilno je terati Lenku po svom ćefu.


Već sam pisao da Niš vidim kao Albukerki. To je onaj grad gde se ćeraju Patak Dača i Duško Dugouško. A razlog je što je Albukerki zapadna trasverzala SAD, na sečici Interstate 25 i 40. Lokalni aerodrom je ispomoć putnom i železničkom saobraćaju i drugačije ne treba da bude ni u Niš.


Konkurencija Beogradu? Koješta. Niko neće putovati avionom iz Beograda do Niša. Sat prevoza do Surčina, 20 minuta do Niškog Konstantin Veliki i sat do destinacije u gradu. Kolima za manje od dva sata. Ni Hrvatska nema lokalne destinacije do Jadrana. Usporiti razvoj Ponikvi i Čačka. Bre, Fipa od Užica do Višegrada putuje pecajući, peške.


Suviše smo mi mala zemlja da bismo se zajebavali sa nadobudnim aerodromskim menadžmentima.

Quote from: scallop on 10-04-2018, 22:32:49
Konkurencija Beogradu? Koješta. Niko neće putovati avionom iz Beograda do Niša. Sat prevoza do Surčina, 20 minuta do Niškog Konstantin Veliki i sat do destinacije u gradu. Kolima za manje od dva sata. Ni Hrvatska nema lokalne destinacije do Jadrana. Usporiti razvoj Ponikvi i Čačka. Bre, Fipa od Užica do Višegrada putuje pecajući, peške.

Ali bi ljudi mogli putovati do Niša, kombijima sa adrese za nekih 15€, a onda iz Niša do evropskih gradova za manje novca nego iz Beograda (sa sve kombi prevozom). To već rade i lete iz Temišvara i Budimpešte, kome ne smeta malo više cimanja oko puta. Broj letova sa Niškog aerodroma je još relativno mali, pa on trenutno ne konkuriše beogradskom kao Temišvar ili Budimpešta, ali bi mogao konkurisati, što bih ja lično voleo, jer su letovi iz Beograda (posebno letovi Air Serbia-e) za isti nivo usluge skuplji (neki put i značajno) od letova sa okolnih aerodroma.

Čim se taji nešto odmah je sumnjivo, ali ajde da vidimo.

Quote from: tomat on 10-04-2018, 23:50:07


Broj letova sa Niškog aerodroma je još relativno mali, pa on trenutno ne konkuriše beogradskom kao Temišvar ili Budimpešta, ali bi mogao konkurisati, što bih ja lično voleo.

Čim se taji nešto odmah je sumnjivo, ali ajde da vidimo.

Pa, seli u Niš. Koj vam je naspeo? Samo biste nešto da mrzite. Zreli ste za terapiju odvikavanja.
Jesi li se nekad cimao do Budimpešte kombijem?

Ne vidim što bih to radio. Meni život u Beogradu sasvim odgovara, a ako već ne mogu da putujem jeftino iz Beograda nemam ništa protiv da putujem iz Niša. Ako ne može iz Niša, može iz Temišvara ili Budimpešte, bez da se igde selim, tako da ne beri brige. Al računam da je bolje ako pare ostanu ovde nego da ih dajem Rumunima ili Mađarima.

Ne znam ko smo "mi", al nema ovde mržnje. Kažem, možemo da sačekamo i da vidimo, za sada samo ima razloga za sumnju.

Edit (pitanje posle mog postovanja): jesam.

Quote from: tomat on 11-04-2018, 00:06:30


Ne znam ko smo "mi", al nema ovde mržnje. Kažem, možemo da sačekamo i da vidimo, za sada samo ima razloga za sumnju.

Edit (pitanje posle mog postovanja): jesam.

Ovi majmuni će da razvale svet zbog lažne sumnje. Natarabe Škripalja, pa ajde! Dobro, da čekamo da se sumnje razveju.

Quote from: Meho Krljic on 10-04-2018, 20:12:18
samo da nije baš tako lako osuditi nekoga kao što je lako tvrditi da ćete ga osuditi.

Не сећам се да си био оволико гласан када је досманлијски режим 2010/2011 године одузимао имовину Дарку Шарићу и делио је народу по улицама!
Да те подсетим мало; тада је досманлијски режим, на челу са Борисом Тадићем, конфисковао Шарићеву имовину, иако Шарић није био правноснажно осуђен, нити се налазио у земљи.
Тад си ћутао, иако си морао да поставиш питање: како сме да се одузима имовина било коме ко није правноснажно осуђен?

Prva aukcija oduzete imovine stečene kriminalom biće organizovana u junu, rečeno je u Ministarstvu pravde Srbije. Na aukciji će biti ponuđena zaplenjena pokretna imovina Darka Šarića, optuženog za šverc narkotika, a čiju vrednost sada procenjuju stručnjaci Direkcije za upravljanje oduzetom imovinom.
https://www.danas.rs/hronika/od-darka-sarica-za-narodne-kuhinje/

Ne sećam se ni ja da sam to pominjao na Sagiti ali jesam u kafanskim razgovorima izražavao rezigniranost što tužilaštvo može da raspolaže imovinom optuženih na taj način još pre Šarića... Ne da je to nešto sad bitno.

Еј кафано туго 
Не да је то нешто сад биттно, него је много битније од тога што је 2014. године Вучић изјављивао како ће Космајац бити осуђен.
Били би много горе да су му одузели и имовину и разделили је наоколо, као што је то досманлијско тужилаштво радило у случају Шарић.

Naravno da nije bitno. Ne znam ni zašto se ovde pominje.

Politička legenda, a bogami i matematika, kaže da je Boris Tadić u drugom krugu predsjedničkih izbora 2012. izgubio jer je Dragan Đilas dao nalog dijelu partijske infrastrukure, koju je kontrolisao u Beogradu, da minira partijskog šefa.

http://www.vijesti.me/forum/sta-ako-milo-izgubi-983655

Eto šta Crnogorci pišu...

https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2018&mm=04&dd=13&nav_id=1380909

Бизнис не зна за границе.

Vladimir Milutinović daje lepu dijagnozu:


Posle faktčekinga – stendap

Dok se ne srede-nema proširenja...
da možda ne
https://www.blic.rs/vesti/svet/makronovo-stop-za-zapadni-balkan-eu-ne-treba-da-prihvati-nijednu-novu-clanicu/c8c7wck

Лепо је што је био искрен. У преводу до 2030. нема ништа од ЕУ.

Dobra vest za optimiste.

Ustvari, jednostavno je. Ako integracija "Zapadnog Balkana" zavisi od Srbije, treba udovoljiti Srbiji. Suprotno je - suprotno.

Quote from: Truman on 17-04-2018, 20:16:43
Лепо је што је био искрен. У преводу до 2030. нема ништа од ЕУ.

Nema ni posle 2030. 

op op op. slavija se nije još ni oladila a beograd dobija nove fontane, jer, jebiga, nema drugih prioriteta u ovoj zemlji.

https://www.danas.rs/beograd/vesic-na-inicijativu-vucica-beograd-ce-dobiti-54-fontane/

a čisto da se podsetimo kako izgleda slavija par meseci nakon završetka mukotrpnih radova:

Ovi baš oće čitav bg na vodi [emoji38]

Ma, Bato, opet podvala. Juče sam bio na Slaviji. Na slici je vidljivo da se ne radi o fontani, da je u pitanju privremeno pokriven deo ka Banci. Takođe, da su stubovi zamotani nekom plastikom...

Quote from: Pizzobatto on 18-04-2018, 10:38:47
Ovi baš oće čitav bg na vodi [emoji38]

u pitanu je neka opsesija, nešto frojdovski verovatno... valjda nisu dovoljno prskali kada su bili mali?

Quote from: scallop on 18-04-2018, 10:47:56
Ma, Bato, opet podvala. Juče sam bio na Slaviji. Na slici je vidljivo da se ne radi o fontani, da je u pitanju privremeno pokriven deo ka Banci. Takođe, da su stubovi zamotani nekom plastikom...

ako ste ti i tebi slični ćoravci isto tako brojali aerosolne čestice, onda da se ne čudim što je država propala, industrija otišla u stečaj a vulin postao vojni ministar prošetaj, der, malo do stanice trole pa vidi na šta liče ploče

Prostaci uvredama samo pokazuju bezvrednost na forumu koji je izgubio svoj identitet.

apsolutno se slažem 

Quote from: Pizzobatto on 18-04-2018, 10:38:47
Ovi baš oće čitav bg na vodi [emoji38]

nego, Bato, jesi li gledao Marića i Ramuša?

http://www.index.hr/vijesti/clanak/seselj-u-beogradu-gazio-hrvatsku-zastavu-i-izvrijedjao-nasu-delegaciju/1039435.aspx

Ово смеће наставља да нас бламира...

Neopevana budaletina. Boli njega dupe za Srbe u Hrvatskoj, kao i za Srbe koji su ostali ili se vratili u Federaciju BIH. Živi od debele poslaničke plate, čujem i familiju je uguro u politiku, prava dinastija. Srbuje se iz toplog stana, iz bezbednog, nastavlja sa svojim idiotlucima. Jedan od najvećih štetočina po sopstveni narod kome na žalost, pripada.

Не живи он од посланичке плате него од Вучићеве апанаже. А за остало се слажем.

Quote from: tomat on 18-04-2018, 12:37:54

Quote from: Pizzobatto on 18-04-2018, 10:38:47
Ovi baš oće čitav bg na vodi [emoji38]

nego, Bato, jesi li gledao Marića i Ramuša?

Ne, šta, gdje?!?

Marić intervjuisao Haradinaja, bilo u ćirilici pre neki dan, pa kako si to uspeo da propustiš?

kad upoznaš glavnog lerdija

Quote from: Anomander Rejk on 18-04-2018, 20:23:44
Neopevana budaletina. Boli njega dupe za Srbe u Hrvatskoj, kao i za Srbe koji su ostali ili se vratili u Federaciju BIH. Živi od debele poslaničke plate, čujem i familiju je uguro u politiku, prava dinastija. Srbuje se iz toplog stana, iz bezbednog, nastavlja sa svojim idiotlucima. Jedan od najvećih štetočina po sopstveni narod kome na žalost, pripada.

Pa skoro svi političari, "branioci" srpstva su bili i ostali štetočine, mada je to blaga reč za njih.

Laboratorija otvorena u kampanji 2016. ni danas ne radi               

Quote
Nacionalna laboratorija za skrining urođenih metaboličkih, endokrinih i drugih bolesti novorođenčadi, koja je otvorena u kampanji za parlamentarne izbore 2016, ni nakon dve godine nije uradila nijednu jedinu analizu, jer nema potrebne saglasnosti.

https://sport.blic.rs/ostali-sportovi/atletika/skandal-evo-kako-je-evropska-atletska-federacija-izbrisala-beogradski-maraton/cm2qlp3

Још једна брука и срамота Србије. Тркачи не добијају награде које им припадају и зато сви који нешто вреде избегавају да дођу.

Subvencije Er Srbiji 40 puta veće od "profita"

Na otprilike istoj frekvenciji:

Kraj doktrine subvencija?

eto, još jedan djb fazon esenesiziran

neoliberalna kompatibilnost!

ПРОТЕСТ (први део)

Пре свега, мој блог Хајдучија јесте блог посвећен поезији и мом личном стваралаштву, али сам овога пута направио изузетак, у име истине и правде које и сам пропагирам кроз своје песме. Реч је о тексту који није смео бити објављен на неколико сајтова, из бројних разлога, понајвише из страха. Моја пријатељица Ирена Маринковић га је написала након разговора са господином Станком Крстином, и ја сам се понудио да овај текст и објавим на свом блогу, не страхујући од режима и окупационих власти, клевета и застрашивања. Ако се већ боримо за правду и истину, боримо се до краја и без страха и оклевања!

- Владимир Шибалић -





Кажу да оно сто нас не сломи заправо ојача... Шта чинити ако на животном путу сусрећемо само оно што би да нас распе у делове? Многи се повуку, најлакше је сагнуте главе корачати. Неки заобилазним путем сроде се са ситуацијом и постају гомила. Поједини-пркосе...

Дана 06. 04. 2018. упознах човека који своје ставове не конпензује, правду не занемарује и од свега највише воли истину. Истина је изазов који га одржава у намери да истраје на свом путу. Шта је радио тога јутра, поменутога дана? Протествовао, сасвим мирно...

Реч је о господину Станку Крстину, власнику фирме за графичке делатности Пре-Принт, председнику уније послодаваца Војводине, председнику и оснивачу удружења ИНС-а из Новог Сада... Пре свега реч је о човеку коме је породица на првом месту, посао на другом а проблеме решава без мешања поменутог али се то вешто увлачи у све поре његовог живота...

Имах част да говорим са њим о протесту, проблемима, животу, ставовима... Господин Крстин већ скоро једанаест година бије битку којој се крај не назире. Узалудна борба као метафора је преносног карактера што се њега тиче. Од 2008. године његова борба не престаје. Све креће од онога дана када је његова фирма оклеветана да користи токсичне боје и тиме загађује животну околину. Домино ефекат се одражава на пословање поменуте фирме, новински чланци додајући со на рану убрзавају ширење негативних и непроверених информација. Нус појава смањење кадрова, угрожавање здравља господина Крстина и борба која не престаје. Сво његово залагање и труд остаје да стоји на једном месту али снага воље не посустаје.

Нисмо ли сви ми људи?

Дискриминација је проблем и вечита тема. Има ли смисла говорити о припадности неког појединца - aко он на датој територији измирује своје обавезе, уредно се стара о својој породици не користећи државну помоћ. При том још упошљава са дате територије људе дајући им начина да на поштен начин својим радом и трудом зараде за хлеб и прехране породицу. Данас када је стопа незапослености оваква каква је, требамо ли се у муци помагати или се раздвајати по било каквој припадности?

Од протеста до протеста, од врата до врата, кабинета, судова... Господин Крстин изгубио је здравље, отпустио многе раднике, смањио пословање али вера није отишла од њега. Борба је са животом скопчана.

Кажу да истрајност једног човека зависи од његове мотивације и унутрашњег сидра које му не дозвољава да потоне. Онда нам је јасно какав је ово човек и како се ми требамо носити са својим проблемима.

О детаљима у другом делу...

Ирена Маринковић


https://hajducija.blogspot.rs/2018/04/blog-post_69.html

https://medium.com/bitersen/taksi-prevoz-i-licemerje-srpske-it-scene-d5afcc8a22ae

Vrlo lepo da i u IT sektoru ima ljudi koji nisu sasvim posisali kul ejd priče o tržišu koje se samo reguliše i ostale nlb bajke.

Слободан Антонић: Зашто деца у Санџаку треба да уче да је лоше ако се неко зове – Спасоје


У Србији се од ове школске године одржава настава и на ,,босанском језику".

Но оваквом називу језика одлучно се противе српски лингвисти. Одбор за стандардизацију језика САНУ протестовао је речима:

,,Према творбеним  правилима, од `српски народ` изводи се `српски језик`,   од `хрватски народ` `хрватски језик`, а од `бошњачки народ` могуће је једино извести `бошњачки језик`, а никако није могуће извести назив `босански језик`. То је зато што би он одговарао термину босанског народа,  а такав народ не постоји" (овде).

Република Српска се држи ове елементарне лингвистичке логике, али и свог устава који препознаје ,,језике српског, бошњачког и хрватског народа", али не и некакав ,,босански" језик  (овде). Наравно, Србе у БиХ је страх да се иза имена ,,босански језик" крије језички унитаризам и, у следећем кораку, наметање овог назива као јединог исправног у БиХ.

Међутим, власти у Србији своје инсистирање на ,,босанском језику" правдају одлуком Скупштине Србије и Црне Горе из 2005. године којом је ратификована Европска повеља о мањинским и регионалним језицима. У оквиру ратификационог инструмента, наиме, ондашња Влада СЦГ пристала је да статус мањинског језика добије и ,,босански језик", мада је као уговорна страна имала могућност да, сагласно чл. 22. Повеље, сама одреди обим њене будуће примене (овде).

И тако се у Србији, од школске 2017/2018. године учи ,,босански језик", па смо добили и школске уџбенике на том ,,језику".

Узео сам да погледам уџбеник Босански језик са елементима националне културе 7, Јасмине Хрњице и Сеада Шемсовића, који је у Београду објавио Завод за уџбенике (2018).

Читајући га, морам признати да сам збиља уживао, како у прелепој народној поезији, тако и у уметничкој прози и поезији многих ,,бошњачких писаца" (у које је сврстан и Меша Селимовић).

Нисам знао за већину тих песама и прича, а нису сметали ни мени сасвим непознати турцизми, јер је уз свако штиво дат и кратак речник.

У тим штивима, која су већином добра књижевност, види се сва лепота и богатство једног, помало архаичног српског језика. Из њих веје мирис једног архаичног господства, али и једне душевности, сете и топлине обичних људи и њихових погледа на живот и свет.

Ипак, нисам разумео зашто су у овај уџбеник за 7. разред уврштене и две песме које одударају од осталог штива. Прва је ,,родољубива лирска пјесма" извесне Елифе Kријешторац (стр. 45), која у целини гласи:

РОДНИ САНЏАK

Да ми дају све долине
од Синаја до Урала
и азурне све обале –
родни Санџак не бих дала.

Да ми дају царска блага,
све краљевске бијеле дворе,
кап Мерџане не бих дала
од санџачке једне зоре.

Да ми нуде круну златну,
царску свиту и робиње,
грумен земље не бих дала
од поносне дједовине.

Да ми узму оба ока,
врело срце из њедара,
осим вјере Аллахове,
све за Санџак ја бих дала.

Песма јесте ,,родољубива", али и поприлично дилетантска, и ако није било неке лепше песме о Санџаку, онда није требало ставити ни ову. То је слаба поезија, почетничка, са баналним сликама, површна и плачљива, и једини разлог што се таква ,,пјесма" нашла у овој читанци јесте њена ,,родољубива" пригодност и политичка подобност ауторке.

Елифа Kријешторац је, наиме, првенствено активисткиња, како у поезији, тако и у политици. У читанци се каже да је ,,завршила Вишу техничку текстилну школу у Лесковцу" и да ,,осамдесетих емигрира у Њемачку, гдје и сада живи" (47). На Нету се пак може наћи податак да ради као помоћна неговатељица у некој немачкој болници и да је за време рата у БиХ дошла како би се борила као ,,женски добровољац у јединици `Зулфикар`, под командом легендарног Зулфикара Алишпага" (овде). Ту је и њена слика у униформи, са калашњиковим, испред муслиманске ратне заставе (исто).


После рата, Кријешторчева је наставила свој активизам, опомињући муслимане у БиХ да су ,,кључ од своје куће дали комшији, да им он одређује када ће ући или изаћи", те да ,,Додик прави од Босне Палестину" (овде). Када је пак реч о Санџаку, она тврди да се ,,душмани, који још увијек из САНУ смишљају нове походе и сипају отров национализма" и даље ,,баве хајдучком литературом", пишући ,,лажне хајдучке библије" као што су оне које су, током рата у БиХ, ,,носили са собом док су клали по Босни".

,,Kада само помислим на Василија Kрестића", каже ова песникиња, ,,санџачка аутономија ми дође као хисторијска обавеза којом ће се санџачки народ колико толико заштити од тих некажњених промотера зла. (...) Ми Бошњаци Санџака морамо живјети поред таквих, као и увијек обесправљени, угрожени и увијек спакованих пластичних врећица" (овде).

Наравно, овакве небулозе биле би ирелевантне да је Кријешторчева написала добру песму која се, због својих квалитета, мора наћи у читанци. Али, изгледа да се њена дилетантска поезија заправо обрела у уџбенику ,,босанског језика" баш зато што она иде наоколо и прича политичке којештарије.

Друга за мене збуњујућа песма у овој читанци јесте она Неџада Ибришимовића (стр. 48), а гласи:

ИМЕ

Kако је моје име лијепо: Неџад!
Прво има џ, па има Н па има дад

Могу да се дозовем: О,
Неџаде!
Kао да сам Џон Вејн
Овдје ја, овдје моје име
А кад се замислим, знам и шта
Значи: Спас.
Хвала Аллаху да сам рођен у
Босни,
И да говорим босански,
и да се не зовем Прстко
Ни Kоско
Ни Очко
Ни Рукач
Ни Спасоје
Неџад
Kад ме ко зовне: Неџаде!
Дарује ме
Начиним се глухим да ме два
Пута
Зовне

Ова песма написана је 1994. године, дакле у време када се писац ,,у току агресије на БиХ, директно укључио у одбрану земље" (овде). То је било доба, како каже Ибрашимовић, када су муслимани у БиХ ,,поново добили прилику да буду то што јесу, Бошњаци, а не муслимани са великим М, али су добили гранату у главу од својих сусједа". ,,То што сам Бошњак", каже Ибаршимовић, ,,то је дар мојих предака и мога народа, то што сам Босанац то је дар моје земље, а што сам муслиман то је дар Аллаха Узвишенога" (овде).

Ма све је то у реду, али питам се зашто због Ибрашимовићевог поноса деца у Санџаку треба да уче како има нечег лошег  ако се неко зове – Спасоје? Па тако се зове, рецимо, син глумца Милана Гутовића (овде), командант САЈ  и ,,први српски полицајац који је завршио америчку ФБИ академију" (овде), архитекта Храма Христа спаса у Приштини и Палате "Зора" у Београду (овде), командант авијације која је Србију бранила од НАТО агресије (овде) и ко све још не.

Замислимо, с друге стране, да неки српски песник напише песму у којој се захваљује Св. Тројици што се зове Зоран, а не Бакир? И да таква поезија уђе у читанке? Да ли би то Бошњацима звучало увредљиво? Одакле онда помисао да је Ибашимовићева поезија згодна за читанку? Само зато што је на ,,босанском језику"?

Ненад Кецмановић је добро приметио (овде) да се Бошњаци и Срби све више удаљују једни од других, не само политички, већ и културно, па и по свакодневном начину живота – по празницима, начину одевања, исхрани, пићу, личним именима, избору брачних партнера, начину поздрављања...

Тај процес је можда незаустављив, а са бошњачке стране и намеран. Али, не можете онда очекивати да ћете, док подстичете такав процес, Србе успети убедити да треба да прихвате унитарну БиХ.

Такође, ако изграђујете босански идентитет у Санџаку, са ,,босанским" језиком и ,,босанском" културом, а за то чак имате подршку и званичног Београда, да ли то онда значи да је тај идентитет слободно градити на комично-паланачком егоцентризму и ниподаштавању комшија који се не зову Неџад?

Неке границе ипак није добро прелазити. Укључив и жалопојке песникиње из читанке како муслимани у Санџаку морају да живе с ,,увијек спакованим пластичним врећицама".

https://stanjestvari.com/2018/04/28/ako-govoris-bosanski-zasto-je-ruzno-zvati-se-spasoje/

Danas se pokrenite, sa porodicom, prijateljima, drugarima, pa u prirodu na uranak.
Cvet karanfila u rever ili na bluzu i nikako roštiljanje.

Poslodavci su ostvarili svoja prava, morate sami da ponovo osvojite svoja.
ŽIVEO 1 MAJ.

Propalo se, načisto

Sa sekirom na uranak - stradaju stabla na Košutnjaku VIDEO

1. maj na Košutnjaku: "Srušili smo tri stabla, biće i pet"

Možemo li bar danas da budemo pošteđeni ružnog i glupog?

Pa evo vidite da ne možemo.