ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Mira umrla
Nik9 nista...
Prva dama nekoc

sto reci? o mrtvima sve najboje?

meni je bizarno koliko danasnja srbija ulaze sredstava u placanje njemackih i austrijskih fasista koje god boje, da uvjetuju hrvatsku nekakvom denacifikacijom. denacifikacijom? bivsu yu?

also: srbija danas placa gomilu zapadnjackih fasista raspona crvenog do braun koji prezivjeli porace ww2 jer predali komunistickoj revoluciji na klanje stotine tisuca obicnog naroda bivse yu i tako kupili povlacenje crvene armije i novj iz austrije. tako pravi nacisti izbjegli denacifikaciju, pa se jos proglasili nekakvim antifasitima, sve uz hajdera.

iz austrije koja ima heil hitler kardinala, udruge razne ss-ovaca, njihova glasila, okupljanja, komemoracije, itd. duboko fasisticke austrije ispod blage glazure cega god.

srbija danas kupuje te naciste da uvjetuju rh, alo, denacifikacijom, sve kao da srbiji nije bilo dosta ratova sa svojim susjedima, ubijanja i razaranja. srbija kupuje naciste da denacificiraju bivsu yu koja u boljsevickom ludilu satrala stotine tisuca ljudi, u biti, sve s mozgom. zar to nije vic tisucljeca?

Ona nam je krojila sudbinu
A sada nista ne osjecam
Sta ti je vrijeme...

Ja bih voleo da u Srbiji ima ljudi koju mogu tako da planiraju i imaju novca da takve planove sprovedu, ali ne verujem da toga sada ima ovde, ako je ikada i bilo. Možemo da kupujemo tuđa mišljenja samo na lepe oči i junačke pesme iz kosovskog ciklusa, i to je to. A onima u Srbiji koji raspolažu državnim parama ni na kraj pameti nije da ih troše za bilo šta osim ličnog dobitka.

Jebote mac 100 % si u pravu!!!
Šta ti je danas?!?

@mac: ne vjerujes? a gjde ces veceg osobnog dobitka no ako opet i opet zajebes glupi narod da potrpa svoju djecu u tenkove i posalje ih meni na ribnjak? ratno stanje = milijarde u dzep.

U Srbiji ne postoji vojno-industrijski kompleks. Znači jedini način da zaratiš i zaradiš je pljačka. Ali u ex-YU nema većih para, niti šta vredno da se opljačka. Plašenje naroda pred izbore je jedno, ali svestan ulazak u rat nema mnogo logike. I pod kojim izgovorom bi Srbija pa osvajala Hrvatsku? Ranije nam je izgovor bio da branimo Srbe u Hrvatskoj, ali tamo nema više Srba.

ne razumijes, tu nema mjesta logici na ljudskim temeljima.
mene nece opljackati, moze mi unistiti razvoj, perspektivu, privredu, sta god, kroz sukob uvlaciti u svoj mulj. a opljacka TEBE. isprazni ti mirovinsko, zdravstveno, prisili na zakup drzavnih obveznica, skupi donacije, rasproda drzavno blago, konfiscira ti sta god, trilion varijanti. TI si mu cilj i dostupan, ne ja.

Па то што прича зоско се дешавало деведесетих, ова што је данас умрла је у Русију однела четири милијарде. Е сад, ја мислим да се то тако неће опет десити.

ljudi nemojte više nikog braniti

Quote from: siting bil on 15-04-2019, 03:04:00
ne razumijes, tu nema mjesta logici na ljudskim temeljima.
mene nece opljackati, moze mi unistiti razvoj, perspektivu, privredu, sta god, kroz sukob uvlaciti u svoj mulj. a opljacka TEBE. isprazni ti mirovinsko, zdravstveno, prisili na zakup drzavnih obveznica, skupi donacije, rasproda drzavno blago, konfiscira ti sta god, trilion varijanti. TI si mu cilj i dostupan, ne ja.

Za to mu ne treba rat. Ovde, koliko god se govorilo da je država siromašna, itekako ima resursa koji se mogu pljačkati i od njih zarađivati-od preprodaje i zakupa zemljišta, banja, hidrogradnje, stambene izgradnje. Mnogi u vlasti i bliski vlasti su već zgrnuli milione. Sirotinji uvali neko radno mesto gde će rmbačiti za petoricu iz stranke ( koji se takođe vode kao zaposleni, primaju (veću ) platu, a ne rade ništa, čak se i ne pojavljuju na poslu ), da mu koju crvenu za izbore i mitinge, penzionere pošalje u banju i sistem tako deluje. Mladi odlaze vani, rađanja slabo-što vlasti u suštini i odgovara, jer njima odgovara rast starosne strukture stanovništva kojoj je ( čast izuzecima kojih ima ) već decenijama ispran mozak. Što više starijih, što manje mlađih-vlast sigurnija, duže traje i sigurno dobija izbore.
No, neki oblik države će opstati, verovatno pomešan sa novopridošlim ( Sirijcima i sl. ) koji će se lako uklopiti u naše muljatorske navike, a ovim iz još gorih sredina Afganistana i sl, mi ćemo i ovakvi kakvi smo, biti kao banja. Verujem da će ih biti ovde, pošto sumnjam da će ih baš pripustiti sve u Nemačku i Švedsku.
Šta će biti s BIH, teško je predvideti. To ni Milan Tarot ne zna ). Hrvatska se takođe ubrzano prazni, migrante neće da pušta, tako da ne znam odakle misle za koju deceniju uopšte da nabave radnu snagu...

Evo prigodne ilustracije Srbije Tudej:


Maskirani napadači zapalili ceo vozni park privatne vranjske firme

SNS sve luđi i luđi : http://rs.n1info.com/Vesti/a476522/SNS-spot-sa-sendvicima.html

Не бих то назвао лудилом, више недостатком елементарног морала.

https://www.kurir.rs/vesti/drustvo/3237453/jeziva-koincidencija-mirjana-markovic-preminula-je-tacno-20-godina-kasnije-i-to-istoga-dana-i-istog-minuta-kada-su-slavka-curuviju-spustali-u-grob

Езотерици би рекли да се у овом датуму крије одговор на питање ко је наручио убиство Ћурувије.

Branka Prpa: Ljiljana Smajlović je Miloševiću mogla javiti šta je Ćuruvija rekao u Vašingtonu

Istoričarka Branka Prpa izjavila je da je njenom ubijenom suprugu, novinaru Slavku Ćuruviji ,,presudila" rečenica da protiv tadašnjeg lidera Srbije Slobodana Miloševića treba da bude podignuta haška optužnica i aludirala da je novinarka i urednica Ljiljana Smajlović dojavila Miloševiću da je Ćuruvija to rekao na večeri sa zvaničnicima američkog Stejt departmenta. Prpa je za podgoričku ,,Pobjedu" kazala da je, pored nje i Ćuruvije, toj večeri u Vašingtonu prisustvovala i Ljiljana Smajlović, prenosi agencija Beta.

,,Pored Slavka i mene, toj večeri je prisustvovala i Ljiljana Smajlović, novinarka zabranjenog Evropljanina. E, sad, ne verujem baš da je neko od prisutnih zvaničnika Stejt departmenta pozvao Miloševića i preneo mu Slavkove reči", kazala je Branka Prpa.

Ispričala je da je Ćuruvija tu rečenicu izrekao kao odgovor na pitanje američkih zvaničnika. ,, 'Šta da radimo sa Miloševićem' ". Odgovorio je: ,,Podignite hašku optužnicu?", kazala je Branka Prpa.

,,Ta rečenica je ključna, ona mu je presudila. Doduše, Slavko je nije izgovorio javno, nego tokom večere sa zvaničnicima Stejt depertmenta. Pitam se kako je ta informacija došla do Slobodana Miloševića", navela je Prpa.

Na pitanje da li zna kako je ta rečenica došla do Miloševića, ona je odgovorila potvrdno i potom ispričala da je toj večeri prisustvovala i Ljiljana Smajlović, koja je u to vreme bila novinarka Ćuruvijinog zabranjenog nedeljnika ,,Evropljanin".

Prema njenim rečima, nekoliko meseci kasnije, Ćuruvija je dao intervju za Bi-Bi-Si, u kojem je kritikovao Miloševića i njegovu ratnu politiku.

,,To se očito nije svidelo Ljiljani Smajlović, koja je, zajedno sa Draganom Bujoševićem, u to vreme glavnim i odgovornim urednikom zabranjenog Evropljanina, iste večeri došla u naš stan. 'Na ovaj način nas ugrožavaš, ne smeš davati takve izjave', govorila je Ljiljana Smajlović. 'Zemlja je u ratu, zbog toga možemo imati probleme!', rekla je Prpa i dodala da je Smajlović Ćuruvija prekinuo i izbacio iz kuće posle čega je nikada nije video.

Dodala je da se to dogodilo ,,možda desetak dana pre Slavkovog ubistva".

,,Naravno, Ljiljana Smajlović je kasnije rekla da se to nije dogodilo, a da je dokaz i to što je baš ona govorila na sahrani Slavka Ćuruvije. Da, sama se ponudila da govori. Prihvatili smo. Šta da kažete u tom trenutku?! Naravno, Ljiljana Smajlović je i tada više govorila o NATO ,,zlikovcima", nego o Slavkovim ubicama", navela je Branka Prpa.

Prema rečima Prpe, 2014. godine, u vreme dok je Ljiljana Smajlović bila glavna urednica beogradske ,,Politike", u tom listu je objavljen tekst ,,Treći metak Branke Prpe".

,,Tekst je predstavljao pokušaj moje i lične i profesionalne difamacije. U njemu je detaljno 'analiziran' moj privatan život, moj lični odnos sa Slavkom, sve sa ciljem da se dovedem u pitanje kao svedok ubistva. Objavljivani su razni odvratni tekstovi, ali niko nikada nije napravio 'sintezu' kakvu je u 'Politici' Ljiljane Smajlović napravio taj Ištvan Kaić, potpisan kao saradnik Instituta za javnu politiku Bebe Popovića", kazala je Prpa.

Ćuruvija je ubijen u Beogradu, 11. aprila 1999. godine, na Uskrs, u vreme NATO bombardovanja Srbije.

Nedavno je sudsko veće beogradskog Specijalnog suda osudilo četvoricu učesnika u tom zločinu na ukupnu kaznu od 100 godina zatvora.

Sud, međutim, nije utvrdio ni ko je neposredni izvršilac, ni ko je nalogodavac Ćuruvijinog ubistva.

Prpa je rekla da tokom istrage nijedan član političkog establišmenta Slobodana Miloševića nikada nije saslušan, odnosno niko od njih nije dao iskaz na okolnost ubistva Slavka Ćuruvije.

Prema njenim rečima, trebalo je da bude saslušan i tadašnji ministar informisanja, a sadašnji predsednik Srbije Aleksandar Vučić, jer su informisanje i mediji bili njegov resor.

http://www.politika.rs/sr/clanak/427448/Branka-Prpa-Ljiljana-Smajlovic-je-Milosevicu-mogla-javiti-sta-je-Curuvija-rekao-u-Vasingtonu

Još jednom se pokazalo po hiljaditi put, da Srbija nije ni d od države :
https://www.b92.net/kultura/vesti.php?yyyy=2019&mm=04&dd=17&nav_category=1864&nav_id=1531506

Gospodarsko 'čudo' u Sinju: već osam godina na Kukuzovcu posluje fiktivna mljekara?!

https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2019&mm=04&dd=23&nav_category=11&nav_id=1533937

Boru Čorbu zbog nastupa stavili i na umrlicu


https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2019&mm=04&dd=23&nav_category=12&nav_id=1534004


Na zgradi Ambasade Mađarske u Beogradu osvanuli uvredljivi grafiti

Makronov slom Balkana ili slom živaca?

ali koje su ovo budalastine. lijevo-liberalna europa stvarno jos uvijek nije shvatila sta je boljsevizam koji poharao srbiju u svakom smislu. deklarativno ce sve obecati dok teku pare, kad treba nesto ispuniti, komedija. daj fondove, sredstva, pricamo, palamudimo, obecajemo, a realno cekamo priliku da mozemo upasti, etnicki ocistiti i popljackati sto svojatamo (=revolucija).
to vidi svaki laik za 5 sekundi, vec stotinjak godina. zasto ovi jednostavno ne smanje unos alkohola i kokaina?

https://www.kurir.rs/vesti/politika/3249181/poceo-rat-psg-i-narodne-stranke-na-tviteru-ko-kaci-montirane-snimke-i-glumi-zrtvu-a-ko-vredja-madjare

Са 'ваквом опозицијом Вучић може да влада још десет година најмање.

 

https://www.danas.rs/drustvo/pasalic-neovlasceno-snima-razgovore-sa-zaposlenima/

kako je normalan covjek odgovorio beogradskim agentima provokatorima pupavki i dejanu jovicu na podmetanja...

ZNATE LI KAKO JE DANAS BITI SRBIN U HRVATSKOJ? Danas to doista nije problem, što god SDSS mislio o tome

ili kako beogradski vampir opet ostaje bez podrske idiota od hrvatskih komunista, glas istre (mislim, ponavlja se vec 100 godina, ne da iznenadjuje, jer vampir):

QuoteU tijeku je kampanja o tome kako je danas biti Srbin u Hrvatskoj. Manjine, pa tako i nacionalne, uvijek trebaju uživati zaštitu većine. Zbog svoje raznolikosti one su bogatstvo društva. Zaštita njihovih prava čvrsta je linija obrane u neosvojivoj tvrđavi demokracije i slobode izražavanja koju upravo manjine čine još posebnijom. Sve je to u redu dok se manjine za svoja prava bore na adekvatan način i bez provokacija. Time se izbjegava da u međusobnim nerazumijevanjima stvari ne izmaknu kontroli.

E sad, jedan natpis na plakatima koje je SDSS, kao vodeća stranka srpske nacionalne manjine u Hrvatskoj, postavio po većem dijelu države, izaziva sve više pažnje. Na njemu piše: "Znate li kako je danas biti Srbin u Hrvatskoj?" Takvim natpisom nešto se želi poručiti. Autor, SDSS, s njime želi potaknuti određenu asocijaciju. Kao da svakom Srbinu sugerira da na taj upit – "Znate li kako je danas biti Srbin u Hrvatskoj?" – on mora odgovoriti: "nikako", "užasno", "teško", "neizdrživo". Na ovaj način SDSS ipak sam anatemizira Srbe, radi problem gdje ga nema, podiže tenzije koje su se taman počele spuštati, a odnose koji se zbog velikosrpske agresije sporo grade, on sada tako lako ruši.

Srećom, kampanja SDSS-a za europarlamentarne izbore kratkog je dometa. Ali je upozoravajuća. Dilema je da li SDSS natpisom "Znate li kako je danas biti Srbin u Hrvatskoj", prvo, želi preventivno skrenuti pozornost na "srpsko pitanje" ili je to, drugo, stvarna uvjerenost SDSS-a da je danas doista problem biti Srbin u Hrvatskoj ili je taj natpis, treće, svjesna provokacija. Provokacija koja će među malobrojnim budaletinama koji su dio hrvatskog nacionalnog korpusa i koje svaki narod ima u svojim redovima, jer je to statistički naprosto tako, pronaći idealnog tipa s kistom u ruci spremnoj išarati taj natpis potpisujući ga s kretenskim ustaškim znakovljem.

E onda i baš u ovakvom slučaju ti iz SDSS-a koji su stavili takav plakat s natpisom u centre svih većih hrvatskih gradova postigli su svoj cilj – našla se među Hrvatima osoba dovoljno glupa da šaranjem po plakatu nasjedne na provokaciju. Ta nas je osoba blamirala, a Pupovcu, Joviću i sličnima dokazala da smo mi Hrvati naspram Srba povampireni ustaše. Ispast će da je nasjedanjem na provokaciju SDSS-a ta osoba koja šara po srpskim plakatima kompromitirala stvarnu hrvatsku toleranciju, snošljivost, otvorenost i uvažavanje Srba kao naših suboraca, prijatelja, kumova i lojalnih građana. Poanta je da SDSS ovakvom provokacijom očekuje reakciju "povampirenog ustaše" na temelju čijeg će rukopisa po plakatu s natpisom "Znate li kako je danas biti Srbin u Hrvatskoj" graditi tezu o ugroženosti Srba, problemu koji će upravo oni iz SDSS-a na čelu s Pupovcem onda rješavati na najvišim političkim razinama u Hrvatskoj i EU. I evo im, opet, novog i unosnog posla. Stvoriš problem, isprovoiciraš ga i onda ga rješavaš.

Nekome se, međutim, i među Srbima u Hrvatskoj dignuo živac na Pupovčevo-Jovićevu patetično-provokativnu poruku koja ne spaja, nego dodatno razdvaja hrvatski i srpski narod. Kako je samo efektno, hrabro, lukavo, pametno, inteligentno i duhovito vukovarski branitelj Predrag Mišić, porijeklom Srbin, odgovorio Miloradu Pupovcu i Dejanu Joviću stavljajući na svoj dobro osmišljeni plakat sliku svoje malenkosti tik do Pupovčeve, pri čemu se vješto poigrao riječima. Dakle, tamo gdje su SDSS-ovci napisali, uz Pupovčevu i Jovićevu sliku, "Znate li kako je danas biti Srbin u Hrvatskoj", Mišić je nadodao – "unosno". Tamo gdje je na tom plakatu Mišićeva slika, uz tekst "Znate li kako je danas biti Srbin u Hrvatskoj", sam Mišić je nadodao - "časno". Vukovarski branitelj je napisao istinu. Honeste vivere, časno živjeti. To je poanta.

Pupovcu i Joviću unatoč, Srbi u Hrvatskoj danas nisu ugroženi. Slobodno šeću, rade, žive, pokreću biznise, uspijevaju i propadaju, žene se međusobno ili se miješaju s drugim nacionalnim zajednicama, idu u svoje crkve ili im to nije važno. Srbi u Hrvatskoj danas u svemu imaju pravo izbora. Mogu glasati za koga god požele, kupiti auto, prodati kuću, mogu biti što požele. Njihova sudbina ovisi o njihovim sposobnostima. Ima među Srbima u Hrvatskoj vrhunskih liječnika, ali i kriminalaca, što znači da Srbe u Hrvatskoj ništa ni po čemu ne izdvaja od Hrvata kojih isto ima, kao i Srba, i vrhunskih liječnika, ali i kriminalaca. Jedina je razlika što su Srbi Srbi, a Hrvati Hrvati. Zbog toga što su Srbi Srbi, oni nisu ugroženi, zbog toga što su Srbi Srbi, oni ne čekaju dulje na liječnički pregled, zbog toga što su Srbi Srbi, njima nije zabranjeno da se školuju i postanu sveučilišni profesori ili električari. Zbog toga što su Srbi Srbi i slave pravoslavni Uskrs neće im pasti dlaka s glave, niti im bilo tko prijeti jer izražavaju svoju vjersku opredijeljenost. Običan Srbin je kao i običan Hrvat, Talijan, Mađar, Bošnjak ili Albanac u Hrvatskoj. Čovjek sa svojim problemima, životnim uspjesima i neuspjesima koji mu se događaju neovisno o nacionalnoj pripadnosti. Pitanje je samo jesi li čovjek i kakav si čovjek, a ne jesi li Hrvat ili Srbin. Svjesno potenciranje teze da su Srbi ugroženi demantira način života u Hrvatskoj u kojoj smo zbog nepravednog sustava često svi ugroženi, a ne samo Srbi kako to nameću Jović i Pupovac.

Danas je u Hrvatskoj problem ako je radnik, bilo da je Srbin ili Hrvat ili Bošnjak, bez posla u svojoj struci i zanimanju koje je suficitarno, industrija u kojoj je radio užurbano nestaje zbog Dalekog Istoka koji melje sve pored sobom, a na tržištu rada više nije konkurentan jer ga je pregazilo vrijeme . Problem je ako je netko bolestan i bez prave zdravstvene pomoći, jer čeka pregled na magnetnoj rezonanci godinu i pol dana dok mu se život zbog teške dijagnoze neupitno i pred očima gasi. Problem je kad netko ima disfunkcionalnu obitelj s poremećenim odnosima te dijete koje se navlači na drogu, a on to bespomoćno gleda. Problem je kad su obiteljski prihodi manji od rashoda pa u pitanje dolazi roditeljska odluka da se financira studiranje svoje djece u državi koja promovira društvo znanja, ali na tome premalo i nedovoljno ozbiljno radi. To što je netko Srbin, Hrvat ili Bošnjak neće mu ni pomoći ni odmoći u rješavanju takvih situacija. U ovoj državi ništa nije specijalno rezervirano samo za Hrvate koji će prema Pupovčevom i Jovićevom mišljenju prije nego Srbi dobiti radno mjesto. Laž, to je laž, Srbi rade svuda, kao i Hrvati. Srbi napreduju u državnim službama, grade karijere i nitko ih ne pita jesu li oni stvarno ti neki Srbi. Ima Srba koji zarađuju fantastično i voze najskuplje automobile, a ima ih i koji ne dobivaju plaću, u dlaku isto kao i Hrvati. Postoji li Srbin koji nije mogao investirati u Hrvatskoj samo zato što je Srbin ili je bliže istini u nekom takvom slučaju da mu je investiranje onemogućeno jer je žrtva korumpiranog sistema koji ne bira žrtve po tome što su Srbi ili Hrvati.

Nogometne utakmice jedino su mjesto gdje se Srbe na određeni način ugrožava ili se dovodi u pitanje njihov nacionalni identitet stavljajući ga u neprimjeren kontekst. Ali ni tada Srbi nisu izuzetak, jer na utakmicama koje su ponekad manifestacija primitivizma, kad dođe taj neki trenutak svatko svakog vrijeđa. Tamo se čuje, istina je, glasno uzvikivanje "Srbe na vrbe", što je krajnje neprihvatljivo, ali, realno, nije ništa ubojitije, pokvarenije, gluplje, prizemnije i besmislenije od uvreda i prijetnji kojima se međusobno časte navijači Istre, Rijeke, Dinama i Hajduka. Među kojima, opet budimo iskreni, ima i navijača koji su Srbi, što govori da, srećom, nisu baš svi Srbi u Hrvatskoj navijači Zvezde, Partizana i Obilića. Budimo još realniji, nijedan navijač Rijeke, Dinama, Hajduka ili Istre nije stradao, nije pretučen ili napadnut zato jer je porijeklom Srbin, nego zato što je navijač protivničkog kluba. Dakle, mržnja na tribinama usmjerena prema Srbima nije stvarna, nego je dio suludog navijačkog folklora. Uostalom, zašto je poklič BBB-a "Srbe na vrbe" grozniji od, naprimjer, Armadinog "Ubi' tovara"? Zašto bi se smatralo da je ovo prvo ugrožavanje Srba, a ovo drugo nije ugrožavanje Dalmatinaca i svih navijača Hajduka? U ovoj državi nije ugrožen nitko. Ugroženi smo svi.

Zakon o izvršenju i nakon izmena nepravedan prema najsiromašnijima?

Quoteu udruženju "Efektiva" navode da, iako postaje socijalno odgovorniji, zakon ostaje pun rupa i nedorečenosti. Posebno ističu da dužnicima i dalje nije dozvoljeno da angažuju procenitelja i navode primere iz prakse. "U jednom trenutku se predstavlja da je stan useljiv, pa u drugom da je stan neuseljiv, pa se prikaže da ima centralno grejanje, a u sledećem da nema. I sve to u jednom istom postupku. Zapravo, umanjenje imovine kreće od procene", rekao je za N1 Jovan Ristić, pravnik "Efektive".

Skupština Kosova usvojila rezoluciju o "genocidu Srbije na Kosovu"

QuoteKako se navodi, za rezoluciju je glasalo 79 poslanika, bez glasova protiv, a sednici nisu prisustvovali poslanici srpske zajednice. Predsednik Skupštine Kosova Kadri Veselji izjavio je da je najveća rana rata na Kosovu 1998/99. godine "nedostatak pravde za žrtve genocida koji je država Srbija izvršila na Kosovu". Predstavljajući predlog odluke o formiranju Državne komisije za stvaranje Tribunala za srpski genocid na Kosovu Veselji je kazao da su tokom rata Albanci, njih više od million, postali izbeglice, 13.053 je ubijeno, među njima i 1.230 dece, uključujući i novorođenčad. "Na hiljade žena je silovano. Razlog zašto je demokratski svet odlučio da interveniše je upravo ovaj genocid. Na kraju rata bilo je 6.057 nestalih osoba", kazao je Veselji. Istakao je da se znaju imena i prezimena onih koji su izvršili zločine, mesta i vreme kada su ih izvršili, ko su bili naredbodavci i da za to ima mnogo dokaza.

Srpska lista pobedila na izborima u sve četiri opštine na severu Kosova

Brisanje opozicije - Sofija Mandić - Peščanik

QuotePod krinkom tehničkih izmena, vlast zadire u mogućnost političkog udruživanja. Opozicija se guši neslobodnim izborima, nasiljem, hapšenjima. Ubuduće, to će se svesti na brisanje i zabranu.

https://www.blic.rs/biznis/vesti/pretekli-nas-bosanci-iza-nas-makedonci-i-albanci-uporedili-smo-koliko-mesecno/k72fx5z

Претекла нас и БиХ.

Gde smo trenutno kad je reč o KiM? Vučić: Razgovarali smo pet sati i onda sam dobio poruku

QuoteBivši nemački kancelar Gerhard Šreder izjavio je na konferenciji "Wolrd minds" da je najlakše prvo primiti Srbiju u EU, pa onda rešavati pitanje Kosova.

kad nisam umro od smijeha. srederovo misljenje vrijedi koliko i snijeg zime 1876. posebno iz ugla njemackih stavova. sreder, pojam rusenja socijaldemokracije u nj, sdp-a, stranke koja se poslije sredera nikad vise nije oporavila i tesko ce i narednih 20 godina.
90% njemacke doslovno se zamrzne na pojam sredera koji se pokazase na djelu gori od najgoreg turbokapitalizma (sto prirodno, boljsevik).

inace je jos glaise von horstenau opisao stav socijaldemokracije (dok bila neki faktor, znaci prije sredera) spram jugoslavije, sto navodim kao karikaturu koliko duboki i temeljiti stavovi, iskustvo:

Quotemoja malenkost izrazila je ... stav da razbijanje jugoslavije bijese ... velika greska.
trebalo je samo razjuriti razbojnicku i nesposobnu srpsku kliku, te kroz vojnu upravu preko zagreba reorganizirati tu privredno vrijednu drzavu.

to bijese stav socijaldemokrata do schrödera, znaci maksimalno pozitivni (slijedi samo manja naklonost). i ovaj sad reklamira pricu da bi se razbojnicka klika mogla/trebala zateci u europi, bez prethodnih rezultata, kao takva?! na sta vi bacate pare je fantazija. lobiranje za domace potrebe?

globalni kontekst i bitno: ceka se da zapadni svijet prepusti rusiji krim, na sto ce rusija odbaciti velikosrpske fasiste iz beograda, kao i njihove agenture po europi (od vucica, preko dodika, pupavke, jovica raznih, spc-a i antipape, austrijskih nacista), preko kojih stvara pritisak, u sekundi. tad mozda dobijete i postene izbore i nezavisne medije.

"WORLD MINDS" U BEOGRADU "Stvari se nikada više neće događati OVAKO SPORO KAO DANAS"

Beograd je danas bio domaćin simpozijumu "World Minds", na kojem učestvuju neki od najvećih svetskih umova današnjice.

Srbija je tako postala prva zemlja na svetu, posle Švajcarske, u kojoj se održava simpozijum zajednice "World Minds" koja okuplja više od 1.000 pojedinaca koji spadaju u sam svetski vrh stručnjaka i lidera u različitim oblastima kao što su nauka, tehnologija, umetnost, biznis, a vi u našem blogu uživo možete ispratiti ceo tok konferencije.

https://www.blic.rs/vesti/drustvo/world-minds-2019-beograd-belgrade/gcfxx3d

и нажалост политике.

Ekonomski fašizam u Srbiji

Subota, 1 april. Pred radnjama su stajali muškarci i pretili svima koji su hteli da uđu u prodavnice. Na tablama koje su nosili pisalo je ,,Ne kupujte kod njih".

Subota, 27. april. Pred prodavnicom su stajali muškarci i tražili od vlasnika da zatvori radnju i da se iseli, a od građana da bojkotuju vlasnika. Na automobil vlasnika radnje stavili su pečenu glavu svinje. ,,Gde nema poštovanja, tu nema poslovanja", pisalo je u jasnoj pretnji ispisanoj na velikoj tabli koju su nosili u ponovljenom okupljanju 5. maja.

Nije jedina sličnost u tome što su se oba slučaja dogodila u subotu i u aprilu, to je najmanje bitno. Mnogo je značajnije što oba događaja, bez obzira što ih razdvaja ozbiljna vremenska i geografska distanca, pripadaju istoj, mračnoj, političkoj ideologiji.

Prvi se dogodio 1933. godine u Berlinu i poznat je kao početak progona Jevreja u nacističkoj Nemačkoj. Drugi se dogodio 86 godina kasnije – 2019. godine u beogradskom naselju Borča. Grupa demonstranata opkolila je pekaru ,,Roma" u vlasništvo građanina Srbije albanskog porekla Mona Đuraja, tražeći da zatvori pekaru i pozivajući stanovnike naselja da bojkotuju pekaru. ,,Kažu mi da sam Šiptar i da moram da se selim odavde jer za mene nema mesta", rekao je Đuraj, koji se medijima pravdao da je lojalan građanin i uredan poreski obveznik države Srbije.

To nije prvi put da se u Srbiji nasrće na radnje u vlasništvu građana Srbije albanske nacionalnosti. Prvi put to se dogodilo 2014. godine posle fudbalske utakmice Srbije i Albanije kad je šest pekara moralo da bude zatvoreno zbog divljanja nacionalističkih grupa.

U najnoviji linč borčanskog pekara tiho su se uključili i mediji pod kontrolom vladajuće partije. Da bi dočarali atmosferu netrpeljivosti prema Monu Đuraju, mediji su posebno isticali da je na skupu podrške Đuraju ,,bilo više političara i novinara nego građana", sugerišući da zapravo građani više podržavaju bojkot pekare nego što daju podršku njenom vlasniku.

Razlog za okupljanje pristalica ideologije krvi i tla u Borči bila je fotografija Đurajevog brata od pre dve godine na kojoj on ukrštenim rukama navodno dočarava sliku orla s albanske zastave. Neko je sliku s predumišljajem izvukao ,,iz naftalina" i postavio na društvene mreže da bi opravdao novi povod za okupljanje u Borči.

Poruka o vezi ,,poštovanja i poslovanja" ne bi smela da ostavi ravnodušnim nijednog preduzetnika i biznismena u Srbiji. Zahtevi koji asociraju na ekonomski fašizam loš su signal i dodatno kvare poslovni ambijent u Srbiji koji je, inače, već previše zaražen virusom političke nestabilnosti.

Zaslugom vlasti, pre svega, njenim zakonodavno-praktičnim delovanjem u srpskoj ekonomiji primetni su mnogi elementi koji mogu da stvore utisak sličnosti s fašizmom.

,,Fašizam neće proći u Srbiji. Od toga što ćutimo nećemo moći da se suprotstavimo narastajućem fašizmu. Fašizam nema budućnost u Srbiji". Tim rečima u borbu protiv fašizma uključio se, pre slučaja ,,Borča", i srpski predsednik Aleksandar Vučić. Ali njega ne ,,žuljaju" fašističke natruhe u ekonomiji, koje je u poslovni ambijent unela njegova vlast i partija, on najpre ima na umu navodni fašizam srpske opozicije. Tako su optužbe na račun opozicije za fašizam postale obavezna stilska figura u političkom životu i javnom obraćanju funkcionera vladajuće Srpske napredne stranke.

Čiji je fašizam u Srbiji?

Pitanje je više retoričko s obzirom da je svaki i svačiji fašizam ekstremno opasan. I levi i desni, i vladajući i opozicioni. Naravno da je najopasniji onaj koga kroz institucije države i društva promoviše i praktikuje vladajuća politička garnitura. Već nekoliko godina tiho, najčešće (ali ne i obavezno) vaninstitucionalno i šunjajući se na mala vrata u ekonomiju Srbije uvedene su prakse, propisi i ponašanja koja imaju prizvuk fašističke ideologije. Na prvi pogled to nisu krupne i uvek jasno vidljive mere, ali jesu zabrinjavajući trendovi koji oblikuju zastrašujući ambijent iz 30-ih godina prošlog veka.

Među najvidljivije činjenice ubrajaju se pokušaji vladajuće partije da, uz pomoć državnih mehanizama, suspenduje tržište i prisilno stavi pod kontrolu privredu i ekonomske tokove. Državi je data uloga vrhovnog arbitra, regulatora i kontrolora što neodoljivo podseća na omiljenu rečenicu Benita Musolinija: ,,Sve za državu, ništa van države, ništa protiv države". Podsećanja radi, Musolinijev cilj bio je da Italiju pretvori u modernu industrijsku državu i obnovi njenu nacionalnu slavu. Fašisti u Italiji govorili su da državu ne treba napadati jer je ona prijatelj, ali da je zato veoma poželjno blatiti tajkune (,,klasu eksploatatora").

Šta je karakterisalo fašističku ekonomiju?

Ekonomske politike Musolinijeve Italije i Hitlerove Nemačke počivale su na kontroli privatne privrede i direktnom prisiljavanju kompanija da služe interesima države. Sve što je rađeno u nacističkoj Nemačkoj, rađeno je u ime nacionalnog interesa a o tome šta je nacionalni interes odlučivali su partijski lideri i državna birokratija. Svoju ekonomsku politiku Musolini je opisivao kao ,,državni kapitalizam", a 1934. godine slavodobitno je tvrdio da je ,,tri četvrtine italijanske ekonomije u rukama države". U Srbiji 2019. godine, sedam godina od preuzimanja vlasti Srpske napredne stranke i gotovo dve decenije od početka tranzicije, polovina privrede (uključujući i lokalnu komunalnu privredu) u rukama je države.

Velika svetska ekonomska kriza iz 2008. godine bila je odličan izgovor srpskim političarima koji su, poput Musolinija u vreme velike krize iz 1933. godine, verovali da je kriza kapitalizma tako duboka da mora da dođe do temeljnih reformi koje su moguće samo ako postoji jedinstvena vladajuća stranka i univerzalna totalitarna država, a iz tog modela onda ni privreda ne može da bude izuzeta. Čak i državne firme koje su u poslednjih tri-četiri godine restrukturirane u okviru reforme javnog sektora u Srbiji ostale su u potpunom ili većinskom vlasništvu države, odnosno prepuštene na milost i nemilost partijama vladajuće koalicije. Po ugledu na Nemačku iz 30-ih godina prošlog veka u Srbiji danas u državnim firmama najvažnija osoba je ,,čovek za kontakte". NJegovo radno mesto obično se zove ,,izvršni direktor za odnose s državnim organima i organizacijama". Ko ne veruje neka pogleda sistematizaciju radnih mesta u bordu direktora nacionalne avio-kompanije Air Serbia.

Takvih partijskih poverenika ima u svim javnim preduzećima, ali su uglavnom prikriveni i bez zvučnih titula kao u slučaju Air Serbia.

Osim direktne kontrole u upravljanju državnim kompanijama vladajuća partija u Srbiji, po ugledu na Nemačku iz 30-ih godina prošlog veka, osnovala je svoje privatne kompanije, koje uvezuje u kartele i tako njima lakše upravlja a istovremeno kontroliše čitave grane privrede (model korporativizacije koji je Musolini koristio u Italiji). Takav model već je primenjen i uspešno je ,,zaživeo" u saobraćaju, telekomunikacijama i građevinarstvu.

Na taj fenomen ukazala je pre neki dan kompanija CarGo koja se bavi prevozom putnika. Besprizorni napad države i njenih institucija na ovu kompaniju, pretnje zatvorom i nastojanje da joj se onemogući rad razotkrili su postojanje kartela taksi prevoznika koji kontroliše i štiti država i tako onemogućava sve ostale preduzetnike da se bave tim poslom na slobodnom tržištu.

Sličan scenario događa se i u telekomunikacijama gde država podstiče novoformiranu klasu partijskih biznismena da kupuju kablovske operatere i televizijske stanice i koncentriše ih oko poslova državne kompanije Telekom, koja se svim raspoloživim državnim resursima trudi da uspostavi kartelski monopol na srpskom tržištu telekomunikacija.

Nešto malo skriveniji, ali zato brutalniji, model kartelizacije primenjen je i u građevinarstvu, gde je kao inicijalna kapisla stvaranja kartela poslužio državni projekat ,,Beograd na vodi".

Za razliku od javnih radova u Nemačkoj i Italiji koji su služili za masovno zapošljavanje radne snage, ,,Beograd na vodi" poslužio je kao model javnih radova za masovno davanje posla novoosnovanim stranačkim preduzećima i zanatskim radnjama. Posle uspostavljanja kartelskog sistema na tom projektu, kasnije je sve bilo lakše na drugim projektima koji se realizuju ili su u najavi. Kartelizacija, odnosno korporativizacija, srpske građevinske industrije dostigla je vrhunac – vladajuća partija preko mehanizama vlasti kontroliše, upravlja i koordinira državnim institucijama i desetinama novoosnovanih privatnih firmi (Musolinijev model: ,,ništa van države") koje se bave projektovanjem, izdavanjem urbanističkih uslova i dozvola, tenderima, izgradnjom i finansiranjem stambenih i poslovnih objekata u Beogradu, Nišu, Novom Sadu, Kragujevcu i svim većim gradovima.

Kao i u Italiji i Nemačkoj 30-ih godina prošlog veka, tako i danas u Srbiji kartelizovane (korporatizovane, umrežene) firme služe za pokriće najhaotičnijih, najmutnijih i najprofitabilnijih poslova. Javnost ponešto sazna o tome tek kada dođe do svađe oko podele profita unutar kartela ili kad istraživački novinari otkriju neki od pipaka te hobotnice.

Sve ključne odluke u korporativnom sistemu Musolinijeve Italije donosile su državne agencije: Instituto per la Ricostruzione Industriale (osnovan 1933. godine, imao je udele u industrijskim, poljoprivrednim i firmama za nekretnine) i Instituto Mobiliare (osnovan 1931. godine kao nacionalna kreditna institucija). Institucije u Srbiji najpribližnije tom profilu su Akcijski fond, Fond za razvoj i Komisija za kapitalne investicije (osnovana 27. aprila 2019.).

Fond za razvoj se već pokazao kao protočni bojler stotina miliona evra državnog novca usmerenih u firme bliske vladajućim partijama. Poseban kriterijum koji Fond neformalno praktikuje pri dodeli kredita je potpis zajmotražioca kao garancija da će članovi njegove porodice i zaposleni u firmi na izborima za sve nivoe vlasti glasati za kandidate vladajuće stranke.

Sličan model poslovanja mogla bi da ima tek formirana nacionalna Komisiju za kapitalne investicije. NJen zadatak biće da rangira projekte i da unapređuje sistem za upravljanje kapitalnim investicijama. Po sastavu – predsednica Ana Brnabić, zamenici Zorana Mihajlović i Siniša Mali i još šest ministara kao članovi – reklo bi se da je Komisija zapravo klonirana mini Vlada, što znači da nacionalne kapitalne investicije (višemilionskih vrednosti u evrima) ostaju ,,u krugu porodice" i pod isključivom kontrolom vlasti.

Fašisti, naročito, u Italiji (korporativizam) odlučili su se za fuziju države i institucija tako što su apsorbovali sve institucije društva, države i tržišta. Modernim jezikom rečeno, napravljena je kapilarna (duboka) država koja je apsorbovala poslove Berze, Komisije za hartije od vrednosti, Antimonopolske komisije, Centralne banke... Nešto slično dogodilo se i u Srbiji. A zatim se vladajuća partija potrudila da svojim članovima i simpatizerima obezbedi mesto i posao u nekim tek osnovanim i za tržišnu ekonomiju veoma važnim institucijama sistema, kao što su notari i izvršitelji.

Mediji su danima obaveštavali javnost kako su dozvole za rad mogli da dobiju samo ljudi koje je prethodno sertifikovala partija na vlasti. Time su postignuta dva cilja u srastanju (korporativizaciji) državnih i nezavisnih institucija: pod kontrolu vladajuće stranke stavljen je i privatizovan važan element tržišne privrede i postignuta sinergiju u praćenju ekonomsko-finansijskih tokova na nivou države. Ne treba zaboraviti i na činjenicu da je vladajuća partija tvrdo insistirala i na kraju ostvarila svoju ideju obaveznosti članstva u Privrednoj komori Srbije, iako se veliki deo domaće poslovne zajednice i određeni krugovi u Evropskoj uniji opirali toj ideji. Na taj način vladajuća partija stavila je pod kontrolu privrednike i privredna kretanja u zemlji.

Inače, ekonomska filozofija fašizma počiva na partnerstvu države i biznisa, ali primenom državne sile. Svi preduzetnici i biznismeni koji se ,,dobrovoljno" ne udruže s državom u ,,privredni sistem Nacije" reskiraju hapšenje, kao jednu od mogućih opcija (u Srbiji je na svojoj koži to osetio Miroslav Mišković, vlasnik Delta holdinga), a tu su i druge vaspitne mere poput zatvaranja biznisa i proterivanje iz nekog grada pa čak i iz zemlje.

Slučaj proterivanja vlasnika velike kompanije iz jednog grada nadomak Beograda traje već dve godine, a kao sredstvom ,,ubeđivanja" lokalna vlast Srpske napredne stranke služi se najprljavijim diskvalifikacijama, denunciranjem, potpisivanjem peticije za njegovo proterivanje iz grada i javnim pozivima preko lokalnih medija na bojkot njegovog biznisa.

Fašizam ne poriče privatnu svojinu i privatnu firmu, ali ih ne smatra neprikosnovenim jer, zarad opštih interesa, država može da im nametne razna ograničenja. Od vlasnika zanatskih radnji do vlasnika velikih kompanija tražilo se da koriste imovinu u ,,nacionalnom interesu", ko to nije prihvatio, završio je kao neprijatelj naroda i tajkun koga mediji pod kontrolom vlasti mogu slobodno i nekažnjeno da blate i razapinju. Uživanje svojine moralo je da se pokorava opštem interesu, a lična inicijativa odgovorna je pred državom koja ima pravo da je kontroliše.

,,Država treba da zadrži mogućnost nadgledanja i svaki vlasnik imovine treba da smatra da ga je na to mesto postavila država. NJegova dužnost nije da koristi svoju imovinu protiv interesa svojih sunarodnika. Treći rajh će zadržati svoje pravo da kontroliše vlasnike imovine", govorio je Adolf Hitler početkom 1933. godine. Tako na primer, nijedan kapitalista ili preduzetnik nije imao slobodu da potroši vlastiti novac prema svom poslovnom nahođenju nego samo u skladu sa svojom pozicijom ,,služenja narodu". Svaki pokušaj ,,gomilanja" novca je bio strogo zabranjen a rente su bile zamrznute – ,,možeš da uzimaš, ali ne preteruj".

Identičnim upozorenjem, kako se može pročitati u medijima, danas se u Srbiji najviši zvaničnici vlasti obraćaju svojim partijskim biznismenima (na stranačkim skupštinama) koji su naprasno postali nezajažljivi, pa predsednik mora da ih ,,lupi po prstima".

Fašizam je insistirao i na eliminisanju svih vrsta parazitizma uvođenjem progresivnog poreza na kapital koji je ponekad podsećao na delimičnu eksproprijaciju celokupnog bogatstva. Hitler je umeo da razgali dušu radničke klase rečima: ,,Mi hoćemo ukidanje svih dohodaka osim onih zarađenih radom".

Od gneva vlasti i javnosti nije mogla da pobegne poslovna elita Nemačke koja se dugo gnušala lojalnosti režimu ili odbijala da plati dovoljno veliki reket vladajućoj kliki. Sličan gnev osetili su u poslednjih pet-šest godina na svojoj koži i neki veliki srpski biznismeni koji su ,,uverljivim argumentima" bili primorani da uplate milion evra u privatni fond predsednikove supruge, dva miliona evra za finansiranje jednog košarkaškog kluba ili 15 miliona evra za finansiranje stranke. Svi veliki srpski biznismeni žive danas u strahu da će se jednog jutra probuditi s rešenjem zakačenim na vratima firme koje ih upozorava da njihova kompanija mora da služi državnim i nacionalnim interesima.

Današnji srpski biznismeni u sličnoj su situaciji u kojoj su bili nemački 30-ih godina prošlog veka. U pojedinim velikim firmama, ponašajući se kao partijska inkvizicija, sedi po šest-sedam državnih revizora, inspektora i poreznika koji ostaju tri-četiri meseca sa striktnim uputstvima za kontrolu poslovnih knjiga. Takav slučaj dogodio se prošle godine dvojici velikih domaćih privrednika. Papiri su kontrolisani detaljno, dve ili tri godine unazad, sve dok se ne pronađe neka greška. Kontrolori ne smeju da odu iz firme dok ne pronađu neku grešku. Čak i najmanja formalna greška dovoljan je razlog za veliku kaznu koja je mogla da bude i nekoliko miliona evra (maraka). Nisu pomagale ni žalbe upućene sudovima pošto su sudije partijski instruisani.

Cilj fašizma bio je da oštrim propisima i strogim inspekcijama razori autonomiju privatnog biznisa i uspostavi disciplinovanu i kontrolisanu privredu. Hitler je to postigao etatizacijom kartela, Rajhsbanke, Železnice... i sveopštom intervencijom države u privrednim odnosima. Centralna banka Srbije danas podseća na Rajhsbanku iz tog vremena po načinu kako je izgubila samostalnost i postala produžena ruka države.

Iako na prvi pogled odvojen od Vlade i države, i bankarski sistem u Srbiji ponaša se već nekoliko godina kao nemački bankarski sistem 30-ih godina prošlog veka. Većina menadžera u bankama i osiguravajućim firmama u Srbiji danas savetuje svojim klijentima da urade isto što su nemački bankari savetovali pre osam i po decenija svojim klijentima – da ušteđevinu ili višak kapitala ulože u državne obveznice.

O primamljivosti državnih hartija od vrednosti svedoči vest od 22. aprila ove godine u kojoj se kaže kako je ,,Eksplodirao promet na Beogradskoj berzi". Tog dana zabeležen je promet od 10,4 miliona evra, ali se priznaje da su ,,najveći doprinos takvom prometu dale državne obveznice, dok je trgovanje akcijama kompanija bilo slabo". Portfoliji srpskih banaka i osiguravajućih kompanija puni su sličnih ,,sigurnih utočišta" kao što su državne obveznice i blagajnički zapisi, što faktički znači da je deo imovine banaka zapravo – državni dug.

Država u autoritarnim fašističkim režimima nije samo vlasnik velikog dela privrede, nego i ključni arbitar na tržištu. Ministri, premijer predsednik države preuzimaju ulogu tržišta i propisuju koliko će se čega proizvoditi, u kojim uslovima i po kojim cenama. U Srbiji i danas Vlada (ili predsednik) određuju cenu električne energije za domaćinstva i privredu, cenu železničke karte a početkom aprila premijerka i ministar poljoprivrede saglasili su se ,,da cena koštanja malina bude 139,3 dinara po kilogramu".

Posebna pažnja fašističke države bila je posvećena platama, odnosno minimalnoj nadnici. Iako je insistirao na podizanju produktivnosti i proizvodnje fašizam se nije zalagao za model po kome će plate zavisiti od rada. Visinu (minimalne) nadnice određivala je vlast direktno ili na ,,socijalno-ekonomskom savetu" (sindikati i poslodavci).

Inače, mit o Hitleru kao ekonomskom magu počivao je na dva uspeha – rešavanju problema nezaposlenosti (,,najveće zlo Nemačke") i rastu ,,narodnog dohotka" (bruto domaćeg proizvoda). Ti uspesi zahtevali su masivni državni intervencionizam i vođa se toga nije libio, koristeći populizam kao zgodnu alatku komunikacije s masama. Tako je već 1936. godina Hitler mogao da kaže da se u Nemačkoj ,,desilo čudo".

O postignutom privrednom ,,čudu" naslušala se i Srbija poslednjih pet-šest godina.

I pored nesumnjivih ekonomskih uspeha, naročito u početnoj fazi, fašizam je u ekonomiji imao ozbiljnu ,,Ahilovu petu" koja ga je mučila sve vreme. Domogao se vlasti šireći mit o istorijskoj privrednoj obnovi, a kad je skončao, optužen je za gušenje privredne aktivnosti i preduzetničke inicijative/slobode.

https://www.danas.rs/nedelja/ekonomski-fasizam-u-srbiji/

A lepo nas je Vučić upozoravao, još sinoć, sa skupštinske govornice, a mi se smejali:

https://www.nedeljnik.rs/rosu-na-severu-kosova-oglasile-se-sirene-za-vazdusnu-opasnost/

Naravno, onda ima i ovo:

https://kossev.info/kosovska-mitrovica-policijska-akcija-protiv-krijumcarenja/

Шта мислите, које су шансе да су се то Вучић и Тачи договорорили да избије насиље да би убрзали процес разграничења?

Nikakve. Mislim da je, koliko god nevoleo Vučića, cela priča o nekakvom dogovoru njega i Tačija čista glupost i laž.
Tači i Albanci iza sebe imaju SAD, i dok je tako ne vidim zašto bi bilo šta davali, od onoga što im je Zapad priznao, naprotiv, samo mogu da traže još.

https://www.youtube.com/watch?v=WPkg9YMRlhk

Зоран Живковић се слаже са мном. Вучић је знао шта ће да се деси, а вероватно је био и у дилу.

Ruske vlasti donele su odluku da privremeno obustave uvoz mesa i mesnih prerađevina prozvedenih u kompanijama Matijević, Big Bull Foods, Zlatiborac i Carnex zbog ,,ozbiljnih nepravilnosti" uočenih tokom inspekcije, saznaje Nova ekonomija.

опа, а ти народе само кркај паштете пошто за више немаш.

Opet poplave : https://www.blic.rs/vesti/srbija/poplave-u-kraljevu-vesti/4d8r827

Da vidio sam na pinku
Odnese sve
Lik oko 60 god skoro da zaplace
Tuga
Vjerojatno se ne ciste potoci
A i napadalo bas 80 litara

 Evo, da ne bude da sam samo ja paranoičan povodom uvođenja ,,komunalne milicije" kao partijske formacije za primenu sile koju će od sada svaka opštinska vlast moći da plaća iz svog budžeta:

Vlada usvojila Predlog zakona o komunalnoj miliciji

QuoteBeogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP) smatra da je potrebno odustati od usvajanja Zakona o komunalnoj miliciji i da je potrebno preispitati potrebu postojanja te službe. Istraživač BCBP Saša Đorđević izjavio je   da će ta služba više biti sredstvo partijskog zapošljavanja i zaštite vlasti nego očuvanja komunalnog reda, regulisanja divljih deponija i sprečavanja buke, na šta se građani najčešće žale. "Zakon još nije usvojen, a već se najavljuju nova zapošljavanja za čak 1.000 ljudi u Beogradu, dok Nacrt zakona omogućava svim opštinama u Srbiji da imaju svoju komunalnu miliciju", izjavio je Đorđević. On je dodao da će na taj način "svi lokalni moćnici u Srbiji moći da imaju svoje ljude koji će moći da upotrebljavaju sredstva prinude kao što su fizička snaga, lisice, biber sprej i palicu" i dodao da u okruženju nedovoljno razvijenih mehanizama kontrole ovo može biti "vrlo opasno". Istakao je i da jedan od osnivača vladajuće stranke i sadašnji direktor BIA Bratislav Gašić "lično kupuje obuću i odeću za komunalnu policiju u Kruševcu, zbog čega se jača partijski uticaj na tu instituciju". Govoreći o mogućem uticaju na bezbednost, Đorđević je kazao da to nije utvrđeno jer komunalna policija postoji od 2010. godine, a da nema izveštaja o tome koliko je komunalni red povećan ili smanjen, koji je efekat rada te policije, niti koliko građani imaju poverenja u tu službu.

Dobro je znati da smo pripremljeni na svaki potez koji neprijatelji Srbije mogu da izmisle. Ova vlast se ponaša odgovorno, planski, takoreći razmišlja strateški.

https://www.blic.rs/vesti/politika/on-je-propali-student-prava-koji-na-svakom-koraku-sramoti-srbiju-a-mi-mu-placamo/4137mjp

Ивер не пада далеко од кладе! Кад Војвода оде на онај свет на сву срећу имаће ко да преузме странку.

Povratak otpisanih:

Skupština opštine Brus vratila mandat Jutki

Vulin je svrgnut s trona, nova merna jedinica za (dupe)uvlakaštvo i poltronstvo
zove se ,,jedan Čučko(vić)''.
https://www.blic.rs/vesti/beograd/cuckovic-novi-most-da-se-zove-prijateljstvo-predsednika-vucica-i-si-djinpinga/vh3t9mj

Quote from: Meho KrljicDobro je znati da smo pripremljeni na svaki potez koji neprijatelji Srbije mogu da izmisle. Ova vlast se ponaša odgovorno, planski, takoreći razmišlja strateški.

Đurić lično da doturi - sve trčeći!

Nanogičarska klasa


Dario Hajrić

Pompezno otvoren aerodrom Morava dobio radno vreme - otvoren sredom od 12 do 14

http://rs.n1info.com/Biznis/a497952/Pompezno-otvoren-aerodrom-Morava-dobio-radno-vreme-otvoren-sredom-od-12-do-14.html