ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Search ne nalazi nikakvu temu o Ridliju Skotu, čudno...

Ako neko ima link, zna za neku knjigu, ili je i sam napisao ozbiljnu analizu Skotovog filma 1492: Conquest of Paradise (1992) neka javi Bati Životinji.

Hvala unapred.

http://ljudska_splacina.com/2011/08/dangerous-days-making-of-blade-runner.html

Pokušao sam tamo komentarisati, medjutim, nikako nisam mogao postati komentar. Šteta. Ovo ću rado skinuti i uživati u puna tri sata materijala. Pa da vidimo...

Blade Runner Convention Reel 1982

1492: Conquest of Paradise

Evo šta piše na poleđini romana koji nedavno pročitah: - Dik je u knjizi imao literarne i moralne snage da napravi pun krug asocijacija, što ga čini nadmoćnim u odnosu na film, koji čak ni posle ''autorske'' verzije nema potrebnu jačinu. ( izdavač je Algoritam )

je l kapira neko ovo?

Ja. Blejd Raner mi igra jednu od vodećih uloga u kategoriji najlošijih filmova, a izvikanih, ikad 

R.Skot: Novi istrebljivač biće žena

Reditelj Ridli Skot i scenarista Hampton Fenčer krajem ove sedmice dogovorili su saradnju na nastavku filmskog hita "Istrebljivač" (Blade Runner) u kojem će glavnu ulogu imati žena.

"Prošle nedelje sastali smo se po prvi put da razgovaramo o detaljima nastavka. Ozbiljno smo prionuli na posao i zasigurno će glavni lik biti žena", kazao je Ridli Skot portalu "Aceshowbiz.com".

Ova izjava ulsedila je neposredno nakon objave producentske kuće "Alkon Stejtment" da je u toku pripremna faza nastavka filma "Istrebljivač", čija su autorska prava otkupili početkom osamdesetih godina prošlog veka.

"Alkon Stejtment" u saopštenju navodi da će Skotu i ovoga puta najbliži saradnik biti Hampton Fenčer, koji je autor scenarija za originalni film snimljen 1982. godine.

"Trostruki dobitnik Oskara Ridli Skot i njegov saradnik na 'Istrebljivaču' Hampton Fenčer želeli su prvo da urade serijal filmova zasnovanih na likovima iz romana 'Sanjaju li androidi električne ovce', odakle je i Blejd Raner potekao. Međutim, okolnosti su odvele Skota na drugu stranu i njihova ideja do sada nije realizovana", navodi se u saopštenju.

Glasine o novom nastavku "Istrebljivača" pojavile su se prošle godine, ali se od tada ništa značajnije nije desilo. Skot je u međuvremenu snimio novi film "Prometej" i tako se nakon više od tri decenije vratio naučno-fantastičnom žanru.

This animation is made of 3285 aquarelle paintings and form the very beginning of my paraphrase on the motion picture Blade Runner (1982) by Ridley Scott.
The sound is borrowed from the original movie.

http://youtu.be/KiPNMTKgn0Q

Quote from: Truman on 28-03-2012, 01:47:49
Evo šta piše na poleđini romana koji nedavno pročitah: - Dik je u knjizi imao literarne i moralne snage da napravi pun krug asocijacija, što ga čini nadmoćnim u odnosu na film, koji čak ni posle ''autorske'' verzije nema potrebnu jačinu. ( izdavač je Algoritam )

je l kapira neko ovo?

Капирам ја - то значи да негдје постоји лудница у којој врло слабо пазе на најозбиљније случајеве.

Ma to je neko razmazao nešto "umno" po koricama.

Presvlačenje i artificijalno telo u filmu Blejd Raner ili 'žensko' u odsustvu

Quote from: Alexdelarge on 21-01-2013, 20:50:24
Presvlačenje i artificijalno telo u filmu Blejd Raner ili 'žensko' u odsustvu

jao ,samo kad vidim bibliografiju, govna mi se prijedu!

kristeva, barbara krid i lora malvi! femin-trio fantastikus!
kuku!
jao!

Ridley Scott won't direct 'Blade Runner' sequel

A sequel to Blade Runner has been in the works for a few years now, but it appears that Ridley Scott no longer plans to direct it. In comments to Variety, Scott is reported to have said that he will be producing, but not directing, the sequel to Blade Runner, unlike what's been planned up until now. The change of course is likely due to the full plate of films that Scott has been lining up. In addition to the Blade Runner sequel, he was also working on a Prometheus sequel and an adaptation of the novel The Martian.

Scott says that the new Blade Runner should start filming within the next year, according to Variety. He also gave some of the first details on what the movie will be about. Scott reportedly says that Harrison Ford has signed on to reprise his role from the original film, but Ford will apparently only factor into the end of the film. "Harrison is very much part of this one, but really it's about finding him," Scott tells Variety. "He comes in in the third act." Scott also says that the script makes sense in the way that it relates to the original. He's previously called it "damn good." There's no word on who might replace him as director.

http://www.theverge.com/2014/11/25/7286991/blade-runner-2-wont-be-directed-by-ridley-scott

Nakon abortusnog "Prometheusa", ne poznajem nikoga ko može da se raduje ovom filmu.

Ridliju se baš ne da. Evo je "Before I Go To Sleep" koji je producirao flopovao, iako je gledljiv (a povremeno i dobar). Ako "Exodus" bude onoliko loš koliko trejler nagovještava (nepsihodelični "Noah" sreće "Gladijatora"), možda nas poštede ovog nepočinstva.

Damage Control za Aronovog Nojeta?

A je l će da igra Ema Uotson ?

QuoteNakon феноменалног "Prometheusa", ne poznajem nikoga ko može da se raduje ovom filmu.

Исправљено.

Елем, што се тиче овога:

QuoteAko "Exodus" bude onoliko loš koliko trejler nagovještava (nepsihodelični "Noah" sreće "Gladijatora"), možda nas poštede ovog nepočinstva.

Увјерен сам да је Ридли у сарадњи са својим сценаристима, баш као и Аронофски, урадио све што је у његовој моћи да напаствује библијски материјал, али сам сигуран да није толики кретен као Аронофски да направи ДОСАДАН филм.

Кристофер Нолан

QuoteNakon феноменалног "Prometheusa", ne poznajem nikoga ko može da se raduje ovom filmu.

QuoteИсправљено.

Pitao sam se kada ćeš primjetiti

da, osim što umesto Nexus 6 replikanata imamo telefon

Da je Roj imao Internet ne bi morao ni da dolazi na Zemlju, sve bi saznao onlajn.

suzu pustim kad god gledam ovu scenu. ridli, sve posle ti je oprošteno.

! No longer available

Quote from: lilit on 08-01-2016, 23:50:54
suzu pustim kad god gledam ovu scenu. ridli, sve posle ti je oprošteno.

što ridli kad nije on kriv za nju?
to sve ovaj improvizovao.

joj bre, pa zato što da nije bilo ridlija ne bi bilo ni tog filma, pa ni te scene, te malo pesnički hiperbolišem jer to jeste film koji sam gledala najviše puta i znam ga napamet. plus, potpuno svesna koliko će ludo zvučati, svaka scena u tom filmu je imala manje ili više efekta na moj real life

sad da se manemo pesme, u dangerous days je lepo objašnjeno sve vezano za gorepomenutu scenu.

evo ti i deo kolekcije: desno je ono iz 1992. a levo dole je sve 

nešto me kopka poslednjih dana, a odgovor mi možda izmiče zato što sam neuk i teorijski nepotkovan, a to je zašto Blade Runnera smatraju primerom sajberpank filma? ok, ima tu nekih elemenata, na primer seting sa silnim neonom, ili ta film noir postavka, ali je li to dovoljno pa da film bude sajberpank? knjigu sam poodano pročitao, ali ako se sećaam tamo je tih elemenata bilo još manje, a naravno pisana je u vreme kada sajberpank kao podžanr nije formulisan.

Evo šta William Gibson ima da kaže o tome:


http://io9.gizmodo.com/how-did-william-gibson-really-feel-about-blade-runner-896472321

A da se podsetimo:

Bladerunner  June 25, 1982
Neuromancer July 1, 1984

divan jedan tekst: https://www.ign.com/articles/2019/11/02/blade-runner-is-no-longer-set-in-the-future-ridley-scott-november

Sreća da je snimljen nastavak 

Di su moji leteći automobili (pitam ja Ridlija i njemu slične)?

Quote from: Meho Krljic on 02-11-2019, 19:54:58
Sreća da je snimljen nastavak 

onaj abominejšn ti zoveš nastavak?

Eh, meni se nije dopao, zapisano je to, ali važno je da su njime futureproofovali brend. 

Lepota je drugi deo, vizuelno...što se ostalog tiče, a uzevši u obzir da najboljem filmu ikada nastavak nije ni potreban, drugi deo je ispao gledljiv.

Pa dobro.... imate još puno vremena da se predomislite, ljudima se ni prvi nije svideo na keca. 

Meni se i drugi svideo - na keca. Ne koliko prvi, ali - svideo mi se. Sada, međutim, pošto je prošlo vreme, priznajem da se sadržaja u drugom delu tek maglovito prisećam, dok prvi nisam ni u detaljima zaboravila. Nisam devojčica, a rano mi je i za staračku demenciju, pa bih rekla da je to ipak do filmova. Dobro zamišljena priča, glumci, fotografija, svi efekti i trikovi, ipak ne mogu da pokriju potpuno odsustvo originalnosti. Takva dela, ma kako zanatski bila obrađena ne stvaraju kod publike divno osećanje da se zakoračilo u neznane prostore.
Često slušam kako novi filmovi nisu ni prineti onim iz osamdesetih, pa delom i iz devedesetih godina. I sama sam nostalgična, zato se trudim da suzbijem takve poglede, ali treba priznati da je zapažanje o filmovima tačno i da ima lepo, racionalno objašnjenje. Tvorci starih filmova su bili hrabri, rizikovali su i stvarali NOVO, a sada se igra na sigurno. Mnogo se pazi da se ne kaže pogrešna reč, da se ne povrede osećanja (umetnost nije umetnost ako ne uznemiri duhove!)Da ne pominjem neke moderne apsurde tipa da publika bira kako će se priča završiti. Dođe čoveku da kaže: snimajte sami sebi filmove! Uostalom, moja generacija (sedamdesete) je imala običaj da se posle projekcije ''igra filmova'', a sin mi je to radio samo posle ''Terminatora''. Prva dva dela.

Mislim da ne mozemo porediti original i nastavak, mada je meni i nastavak odlican film.
Ipak, original je bio toliko ispred svog vremena, toliko neobican, komplikovan, a opet, u narativu, jendostavan i pravolinijski film, da je verovatno za ono vreme bio too much. Jos se secam svog prvog utiska, gledao sam ga u bioskopu Beograd (danas Pozoriste na Terazijama) i bio potpuno zbunjen, pa i razocaran. Imao sam, recimo, 13 godina, ne secam se kada je film bio tacno na Festu, a ovo je bilo prikazivanje nesto, tipa, Festove premijere posle Festa or something. Plus, one jugoslovenske projekcije, jebiga, sve je bio mrkli mrak. Onda sam ga gledao opet i opet i opet, pa u Rimu, 1995. sam kupio original VHS, mislim da je tad izasao i onaj directors cut... i nedavno sam ga opet gledao. Ono u cemu je velika razlika izmedju filmova koji su tada nastajali i ovih danas je da danas sve mora da se nacrta, da se psiholoski objasni, da se kopa po proslosti, traumama, da likovi rade stvari zato sto nisu doziveli closure, ili zbog trauma, a ne zato sto se bave tim poslom. Tako je i nastavak morao da ima to kopanje po proslosti, flesbekovima, ko sam ja itd itd ali dok original sve to sazme u jednoj sceni i jednom monologu - onom na kraju - novi film sve vreme prica o tome. Sto je meni, da se razumemo, sasvim okej, i nekako je prirodni nastavak prvog filma, nastao u novom vremenu.
Hocu da kazem, nekada su filmovi bili ekonomicniji nego danas.

I meni je Blade Runner jedan od omiljenih filmova svih vremena, i taj utisak mi je ostao još iz detinjstva - gledao sam ga kad je došao kod nas u bioskope prvi put. Iako tada nisam razumeo suptilnije elemente filma, emocije su bile tu, uzbuđenje otkrivanja novog je bilo tu, i zato ne znam koliko danas uopšte mogu da budem objektivan po tom pitanju. (Mada, skoro sam ga ponovo gledao, ne znam po koji put, i... odličan je! Mnogi filmovi koje sam voleo u to vreme danas pokazuju rupe koje pre 30-i-kusur godina nisam video). Tako da Linkinovo zapaženje ne drži vodu. Ili to, ili nisam čovek.

Čak i Vangelisova muzika je dobro upotrebljena, a ja nisam ljubitelj tih New Age muzičkih simplifikacija. Nekoć davno sam bio, danas nisam. Ali uz ovaj film ta konkretna muzika ide sasvim prirodno.

Quote from: Kimura on 03-11-2019, 09:34:48
Često slušam kako novi filmovi nisu ni prineti onim iz osamdesetih, pa delom i iz devedesetih godina.

A ipak, 70-e su bile još bolje za film, a ja sam tad bio premlad da išta shvatim! 

Quote from: ridiculus on 03-11-2019, 11:16:43
Mnogi filmovi koje sam voleo u to vreme danas pokazuju rupe koje pre 30-i-kusur godina nisam video). Tako da Linkinovo zapaženje ne drži vodu. Ili to, ili nisam čovek.

Odgovori (ne)čovek umesto mene! 

Šalu na stranu, nisam mislio na taj fenomen, već onaj kad ti se, recimo, neka pesma ne svidi na prvo slušanje, bude ti jako odbojna, a što je više slušaš, više ti "ulazi u uši".

Tako je nekako bilo i s prvim Blejd Ranerom. Bar meni. Što sam ga više gledao više sam ga razumeo i jače zavoleo. Nije to ni jednostavan ni lako kapirajuć film, zbog dosta brzog ritma, da se ne lažemo. Npr, ona scena sa zumiranjem slike i pronalaskom riblje krljušti, gde ćeš to kao klinac da ukačiš na prvo gledanje, kad tad nisu ni postojali kompjuteri koji su uopšte mogli takve stvari, ili bar nisu bili javno dostupni?

Ili ona paranoja da li je Dekard replikant ili nije, preuzeta iz knjige i tek u potpunosti ubačena u Director's Cut verziji, jer se Harison Ford protivio takvom tumačenju Ridlija Skota. Da bi u sikvelu potpuno okrenuo ćure naopako, i bio onaj glavni koji poteže da je i pored sikvela moguće da je Dekard replikant, i kakve to reperkusije ima na taj svet i na priču nastavka.

https://www.youtube.com/watch?v=DeT7B0BMtXE

Quote from: Kimura on 03-11-2019, 09:34:48
Meni se i drugi svideo - na keca. Ne koliko prvi, ali - svideo mi se. Sada, međutim, pošto je prošlo vreme, priznajem da se sadržaja u drugom delu tek maglovito prisećam, dok prvi nisam ni u detaljima zaboravila.

A da nije možda zbog besomučnog broja gledanja prvog dela, da ga znaš skoro napamet, plus si verovatno čitala i knjigu, dok si drugi gledala samo jednom i to je to?

Ma, možemo reći i da je mnogo teže očarati matoru mene nego dete koje sam bila. I to je istina, ali ne pomaže.
Nisam Blejd Ranera besomučno puštala tražeći nove detalje, nisam ja taj tip. Gledala sam ga najviše tri ili četiri puta i to u velikim razmacima. Poslednji put nedavno, pod izgovorom da film ''pokazujem'' detetu.
Prvi i svaki put me je oduševila motivacija (androidi imaju ograničeno trajanje i žele ''produženje'', dakle ono što ni čovek ne dobija od svog tvorca, ne na ovom svetu) i zaključak: ako nema večnosti, ubiću Boga koji mi je nije dao. Sa te tačke odgovor na pitanje da li je Dekard čovek i nije previše bitan, tj. to pitanje možeš da ostaviš otvoreno. Čovek je smrtan, andriod ima ograničeno trajanje, pa su prema tome u istom položaju i pravog razloga za istrebljivanje i nema.
U odnosu na to, drugi deo je sentimentalna limunada.


Interesantno mi je Milanovo zapažanje da su filmovi bili ''ekonomičniji''. Govorilo se, dakle, sa manje reči. Nije bilo pokazivanja prstom niti podvlačenja. Više se oslanjalo na publiku ili je bilo manje straha da će te pogrešno razumeti, ko zna?
Sa druge strane, imamo prebrze kadrove. Slike se samo nižu u tempu koji bi sludeo naše roditelje. Množina senzacija treba da maskira odsustvo prave emocije ili šta?

Quote from: ridiculus on 03-11-2019, 11:16:43
A ipak, 70-e su bile još bolje za film, a ja sam tad bio premlad da išta shvatim! 

Pa opet, najbolji film svih vremena, T2, snimljen je 90ih.

Quote from: Kimura on 03-11-2019, 15:05:52
Interesantno mi je Milanovo zapažanje da su filmovi bili ''ekonomičniji''. Govorilo se, dakle, sa manje reči. Nije bilo pokazivanja prstom niti podvlačenja. Više se oslanjalo na publiku ili je bilo manje straha da će te pogrešno razumeti, ko zna?
Sa druge strane, imamo prebrze kadrove. Slike se samo nižu u tempu koji bi sludeo naše roditelje. Množina senzacija treba da maskira odsustvo prave emocije ili šta?

Kako se menja publika, menjaju se i filmovi (i stripovi, TV serije, literatura, muzika, video igre i sve ostalo). Nekada je paznja kod gledalaca bila veca, a danas je rasuta na sve strane. A ono sto mi je kontraintuitvno, da se tako izrazim, jeste cinjenica da danas normalni blokbasteri traju po tri i po sata, a nekada su bili ono, dva sata, pa kad vidis da je dva sata ti pomislis, jeboteee, dva sata film.... Odnosno, nekada se gledalo sa vise paznje, kadar i ono sto je u njemu se pazljivije gledalo, osluskivalo se, podrazumevalo, bili smo neviniji i naivniji, pa kada posle samo dve, tri zajednicke scene shvatimo da je Dekard zaljubljen u Rejcel, mi to prihvatimo, a u danasnjem filmu bi morali da se vidjaju, da setaju po kisi medju azijatima, da trce i beze i pricaju, da stalno podsecaju publiku kojoj je paznja rasuta da su par, pa tek onda, posle dva i po sata da pokazu da su se zaljubili jedno u drugo. Danas, dakle, posto je paznja rasuta, mobilni svetle u mraku bioskopa, stizu poruke, lajkuju se fotke, danas nam treba tri i po sata da shvatimo, da nas podsete, da bismo na kraju prihvatili odredjene stvari.
E sad, neki filmovi su dobro, a neki bas lose ostarili. Ridli Skot je reditelj, dizajner, genijalac, koji je toliko punio svoje filmove sitnicama i detaljima, da danas, kada ovaj film gleda nova publika, nekako bude prevarena i zaokupljena tim detaljima, pa proguta sve ovo. Nisam pustao Blejdranera klincima, tako da ne znam kako bi reagovali, ali mislim da bi nekako sve to zajedno progutali. Druga stvar kod danasnje mlade publike je ovo - a to je mislim takodje veoma bitno - oni su videli SVE. Sve sto se zamisli, postoji i ne postoji, sve to su oni vec videli, u ovakvom ili onakvom obliku. Za nas je Blejdraner bio udar na cula i neobicnost koja nije licila ni na sta sto je pre toga doslo (kao i, recimo, Star Wars), a za njih je to nesto sto su vec desetinama puta videli, osetili, culi u, recimo, video igrama. To kako nova publika danas dozivljava stare filmove je slicno mom dozivljaju razvoja specijalnih efekata. Prvo, Ratovi zvezda, au, nenormalno, Povratak Dzedaja, ludilo, Indijana Dzouns, strava, onda sa razvojem CGIa, Bezdan, T2, Park iz doba Jure... nije bilo srecnijeg od mene... A onda, onda je sve postalo moguce i sve postalo savrseno i sve smo videli, sve, sve, sve smo videli i onda vise, zapravo, nista nije zanimljivo i jedinstveno, zato sto sve znamo.... I samo jos nesto, na kraju ovog predugackog solilokvija, vratio bih se na nastavak Blejdranera... Jedan od razloga zbog kojih mi se dopao je bio i to, specijalni efekti, odnosno, upotreba efekata u spoju sa art directionom na nacine koji su mi bili zanimljivi, pa i jedinstveni. 

Quote from: Kimura on 03-11-2019, 15:05:52
Množina senzacija treba da maskira odsustvo prave emocije ili šta?

I samo jos ovaj detalj, koji sam propustio.
Ja sam zaplakao od srece na Avengers Endgame... U trenutku kada Kapetan kaze Avengers Assemble, zato sto sam 30 i kusur godina cekao to da cujem na filmu. Tako da ja nisam od gledalaca koji ne pronalazi emocije u modernim blokbasterima, ali jesam ogranicen u tome... Odnosno, posto sam neko ko americke stripove pasionirano cita, i to redovno, dakle, svake srede poskidam torente, ili pazarim nesto na Comixologiju sto mi je bas zanimljivo... dakle, posto obozavam americki strip, posebno superherojski, mene vecina ovih adaptacija pogadja u metu. Ali, recimo, neki drugi blokbasteri me ostavljaju hladnim, recimo, Fast and Furious filmovi su mi ooonako. I sto vise vreme prolazi shvatam da nostalgija ima velikog udela u mom dozivljaju novih filmova... Odnosno, da li sam nesto voleo zato sto je imalo vise emocija i bilo bolje nego filmovi danas, ili sam voleo zato sto sam bio mlad, nebo je bilo granica, a svaki film je mom tek upotrebljenom hard disku od mozga i duse po prvi put nesto pokazivao i znacio.

Quote from: Linʞᴉn on 03-11-2019, 13:51:00
A da nije možda zbog besomučnog broja gledanja prvog dela, da ga znaš skoro napamet, plus si verovatno čitala i knjigu, dok si drugi gledala samo jednom i to je to?

Neki znak je, valjda, i ta želja da se nešto gleda besomučan broj puta. Polazim od sebe - od kad sam prvi deo gledao prvi put (na Pinku, preveden kao "Istrebljivač", verzija sa naratorom) mislim da sam ga gledao minimum jedanput godišnje. Drugi deo sam odgledao jednom, kad je igrao u bioskopu kod nas.

Quote from: Linʞᴉn on 03-11-2019, 13:51:00
Ili ona paranoja da li je Dekard replikant ili nije, preuzeta iz knjige i tek u potpunosti ubačena u Director's Cut verziji, jer se Harison Ford protivio takvom tumačenju Ridlija Skota. Da bi u sikvelu potpuno okrenuo ćure naopako, i bio onaj glavni koji poteže da je i pored sikvela moguće da je Dekard replikant, i kakve to reperkusije ima na taj svet i na priču nastavka.

To je tako dikovski, ali ne slaže se preterano sa najboljim preokretom koji smo inače dobili u filmu. Roy Batty je na kraju ispao humaniji, jer je, suočen sa svojom smrću, poštedeo Deckarda, dakle poenta je bila da android može da bude čovečniji od čoveka koji samo mehanički obavlja svoju dužnost, a, ako je i Deckard replikant, gde je onda ta poenta?

Scena koja bi bila "najdikovskija" u celom filmu nije ni snimljena zbog nedostatka para...

Quote from: ridiculus on 03-11-2019, 20:17:29

Quote from: Linʞᴉn on 03-11-2019, 13:51:00
Ili ona paranoja da li je Dekard replikant ili nije, preuzeta iz knjige i tek u potpunosti ubačena u Director's Cut verziji, jer se Harison Ford protivio takvom tumačenju Ridlija Skota. Da bi u sikvelu potpuno okrenuo ćure naopako, i bio onaj glavni koji poteže da je i pored sikvela moguće da je Dekard replikant, i kakve to reperkusije ima na taj svet i na priču nastavka.

To je tako dikovski, ali ne slaže se preterano sa najboljim preokretom koji smo inače dobili u filmu. Roy Batty je na kraju ispao humaniji, jer je, suočen sa svojom smrću, poštedeo Deckarda, dakle poenta je bila da android može da bude čovečniji od čoveka koji samo mehanički obavlja svoju dužnost, a, ako je i Deckard replikant, gde je onda ta poenta?

Pa ta poenta ostaje, jer Roy Batty nije mogao da zna da Deckard nije replikant, isto kao što ni Rachel nije znala.

Najbolji preokret u filmu možda i nije da je čovek pobedio replikanta zato što je ovaj postao humaniji, i onda otišao da se razmnožava sa replikantom, i da dominira tim novim svetom na nov način, kao jednak replikantima, već možda to da čovek nikad i nije figurisao kao glavni lik (u oba filma), već su svi protagonisti bili replikanti, dok je čovečanstvo prevaziđeno pre dešavanja u filmu i figuriše samo u epizodnom liku umirućeg tvorca koji pravi svoj poslednji trik i omogućava svojoj kreaciji da se razmnožava. Klasična distopija.

Inače, zar nije nelogično da tvorac replikanata napravi da se replikanti mogu razmnožavati sa ljudima, umesto sami sa sobom? Ok, u sf filmovima sve je moguće, ali praktično to bi razmnožavanje s ljudima trebalo da bude problematika dosta višeg nivoa nego reprodukcija replikanata samih sa sobom, jer je to zatvoren sistem, kojim njihov kreator u potpunosti vlada.

Quote from: Slobodan on 03-11-2019, 19:12:21

Quote from: Linʞᴉn on 03-11-2019, 13:51:00
A da nije možda zbog besomučnog broja gledanja prvog dela, da ga znaš skoro napamet, plus si verovatno čitala i knjigu, dok si drugi gledala samo jednom i to je to?

Neki znak je, valjda, i ta želja da se nešto gleda besomučan broj puta. Polazim od sebe - od kad sam prvi deo gledao prvi put (na Pinku, preveden kao "Istrebljivač", verzija sa naratorom) mislim da sam ga gledao minimum jedanput godišnje. Drugi deo sam odgledao jednom, kad je igrao u bioskopu kod nas.

Nisu ni ta originalna ponovna gledanja započela sledeće godine po prikazivanju, već kad su ljudi malo zaboravili film. Možda je baš sad pravo vreme da se i dvojka reprizira.

Inače, ja sam original gledao u bioskopu, kad je izašao. Važio je za sf film koji mora da se pogleda te godine i to je to. Nikakav kultni status, već samo dobar novi sf film, kakvi su izlazili stalno.

Pa pošto ovog sudbonosnog meseca sigurno ponovo gledam prvi deo, pustiću i drugi, čisto da vidim kakav sad utisak ostavlja.
Inače, zanimljivo je to "svi protagonisti su replikanti" čitanje, ne bi mi palo na pamet.

Quote from: Linʞᴉn on 03-11-2019, 22:03:12
Pa ta poenta ostaje, jer Roy Batty nije mogao da zna da Deckard nije replikant, isto kao što ni Rachel nije znala.

Ne utiče na mene. Ako kojim slučajem "i ostaje" to je sa njima na drugoj strani. Više bih voleo da ostane sa mnom, pošto mogu da gledam film samo iz svoje perspektive. Ako ja znam (ili ne) na kraju filma ko je ko, to ima određene posledica na moje uživanje u filmu.

QuoteNajbolji preokret u filmu možda i nije da je čovek pobedio replikanta zato što je ovaj postao humaniji, i onda otišao da se razmnožava sa replikantom, i da dominira tim novim svetom na nov način, kao jednak replikantima, već možda to da čovek nikad i nije figurisao kao glavni lik (u oba filma), već su svi protagonisti bili replikanti, dok je čovečanstvo prevaziđeno pre dešavanja u filmu i figuriše samo u epizodnom liku umirućeg tvorca koji pravi svoj poslednji trik i omogućava svojoj kreaciji da se razmnožava. Klasična distopija.

I upravo zato što je klasična meni nije preterano zanimljiva, ako nema u sebi neki posebni novitet. A još je kod Dika (u čitavom opusu) mnogo toga u samoj atmosferi paranoje, a, ako već to ne prenose u film onda nema potrebe da prave neko kao "revolucionarno" otkrovenje koje nema neki emotivni efekat. Ovo što si rekao pre toga upravo vidim suprotno. Čovečanstvo nije pobedilo, jer ono nije moralni princip, već biološka vrsta, koja je možda posrnula, i neće joj pomoći to što jedan replikant oseća nešto što nije dizajnirano. I ja upravo iz kraja filma izvlačim zaključak da je nebitno da li je neko replikant ili ne (u bilo kom smislu osim onog čisto fizičkog), dok ti izgleda zaključuješ da je samo to bitno. Pa, možda je i to onda uspeh filma na neki način... (pa makar i pričali o različitim krajevima - CYOME*)


*choose your own movie ending

Ridikuli, gledaš li Tvin Piks?

Zadnji link koji sam okačio na topiku serije je objašnjenje koje u potpunosti demistifikuje sve u seriji. Ali bukvalno. Traje preko 4 i po sata.
Neki komentarišu da je to objašnjenje toliko fenomenalno i sveobuhvatno da je na nivou dokaza da Bog postoji.
Ali ono što je sigurno, da jednom kad shvatiš sve, posle ti serija neće biti zanimljiva kao pre.

Eto, možda je nešto tako i sa demistifikacijom da je Dekard replikant u Blejd Raneru.