ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

"The John D. and Catherine T. MacArthur Foundation announced the 25 recipients of the 2006 MacArthur Fellowships-- aka the "genius" grants-- yesterday, and John Zorn was among them. The experimental musician, composer, and head of Tzadik Records will receive $500,000 over a period of five years, to be used however he sees fit. We would like to suggest he invest in the technology to revive Coltrane, Miles, and Mingus for a pizza party, or at least buy us all copies of the new Ornette Coleman record."

Jebote, Zorn odista jeste veeeliki genije, jedan od najvecih savremenih dzez inovatora, covek koji je pokrenuo mnogo pojava u modernoj experimentalnoj musici, guru NY underground free jazz skole, veliki r'n'r i fusion muzicar i veliki ljubitelj avangardnog underground filma... sta sve ne. I ja zaista obozavam 90% njegovih projekata.

Medjutim, Zorn je teska jevrejska burzujcina van svake mere, te mu ovih 500 somica nece nista znaciti. Bolje da su otisli u ruke nekom drugom, ko ce leba od njih jesti. Jedan moj drugar cesto ide u NY, zna za Zorna ali nije njegov poklonik, i rece mi kako je cesto isao i neku njihoviu fancy kinoteku gde se pustaju iskljucivo experimentalni i underground filmovi svih profila, i da je u knjizi sponzora na prvom mestu kao glavni pokrovitelj i mecena "zlatnim slovima izvezeno" John Zorn.

Zorn je meni ok, ali ne bas sve sto je snimio. Bar ono sto sam slusao do sada. Inace ZOrn je otklinuo na Austin Oman Spare-a i Aleister Crowley-a i Kenneth Angera to mu je izgleda jedna od vecih  preokupacija vec duze vremena:

John Zorn - Crowley At The Crossroads
Featuring Mike Patton, Trevor Dunn, Joey Baron & London Sinfonietta
18 June 2006 / 19:30
Barbican Hall

Part of John Zorn In Residence

Tickets: £10 £15 £17.50
subject to availability

Aleister Crowley's reputation as an outsider, poet and magician is infamous. Tonight Zorn invokes the spirit of Crowley in two startling and very different world premieres for voice and ensemble.

Evocation of a Neophyte and How the Black Arts were Revealed unto Her by the Demon Baphomet brings the mystery of Enochian Ritual into the Barbican through a beautiful new work for soprano soloist, mixed choir, harp, contrabassoon and percussion, performed by musicians from the London Sinfonietta, conducted by Brad Lubman.

Moonchild, Zorn's most recent work, is a hardcore song cycle scored for voice, bass and drums. Featuring vocalist Mike Patton (Faith No More, Fantomaf) singing in preverbal language accompanied by two longtime Zorn alumni, Trevor Dunn and Joey Baron, and conducted by Zorn himself, this is an intense new compositional direction for Zorn, and takes rock to some startling new places.

Also featured in the evening is a new film of Crowley paintings and drawings by the legendary Kenneth Anger.

Quote from: "Gwydion"Zorn je meni ok, ali ne bas sve sto je snimio. Bar ono sto sam slusao do sada. Inace ZOrn je otklinuo na Austin Oman Spare-a i Aleister Crowley-a i Kenneth Angera to mu je izgleda jedna od vecih  preokupacija vec duze vremena:

ja kad čujem jazz, odma pomislim na one debele znojave crnje!
što ne rekoste da gi tu ima i kroulijevci i tako ta bratija!
fala ti gvidione ko Bratu što me prosvetli!
nyarla, imaš li ti ovu sektašku muziku?

Eh, da si mene ranije pazljivije slusao - svasta bi jos cuo... jasta da imam pomenuto. Imam skoro sve od cika Zorna, ukljucujuci i ovaj poslednji Moonchild. Znaci negde par desetina albuma sasvim razlicitih stremljenja. Sem Crowleyu, Zorn je citav jedan album posvetio i Marcelu Duchampu. Isto tako, narezacu ti i pregenijalni freejazz bucni instru-metal norveski bend Shining - In the Kingdom of Kitsch You Will Be a Monster, album, sa sve genijalnim nazivima pesama tipa: Perdurabo, Aleister Explains Everything, Where Death Comes To Cry itd.

Pisem ti mail veceras ili sutra ujutru... brate, opet sam u nekoj turneji po bolnicama.  

Heh, nažalost, Moonchild koji sam i ja nabavio prošle nedelje nije više poslednji. Izašao je i njegov 'nastavak' čije mi ime u ovom trenutku izmiče a tzadik sajt je anavejlabl. Oh, vejt, evo, setio sam se, zove se Astronome i ima istu ekipu (Paton, Baron, Dan, snimio Muzo, miksovo Lasvel). Nije to 'džez' ni izdaleka ali da je zajebana muzika, jeste.

Zorn je inače posvećeni ljubitelj i u neku ruku sledbenik Angera/ Kroulija. Ovo je prilično dobro dokumentovano. Bila je pre par godina svirka/ ritual na ulici u Njujorku koja je cela bila posvećena Angeru i na kojoj su učestvovali pored organizatora Zorna i ovde pomenuti Trevor Dan i Majk Paton i još masa ljudi, a sa koje imam bootleg audio snimak i to zvuči, heh, mutno. Naravno, album Iao je ceo bio posvećen Krouli/ Anger liniji...

Nyarlathotepe, ako imaš 'par desetina albuma' čika Zorna, znači da si tek zagrebao površinu, hehehe, jer on ipak ima preko stopedeset zvaničnih izdanja (računajući razne bendove sa kojima je svirao). (da ne bude zabune, ovo ne mislim ni na kakav podcenjivački način) Ne tvrdim, naravno da su sva podjednako dobra (a, pošto još nemam Astronome, znači i da ih nisam sve čuo) ali kod Zorna je karakteristično da mu je prosečan kvalitet mnogo viši nego kod skoro bilo kog drugog autora koga mogu da se setim.

Ah, The Shining... Lepo je videti da ima ljudi u ovoj zemlji koji cene skandinavski free jazz... Neću biti sam na koncertu The Thing...

Quote from: "Meho Krljic"Neću biti sam na koncertu The Thing...

Sta, bre?
Kada?
Gde?


Naravno, Zorn je ultimativni genije, inovator, veliki erudita i iskreni ljubitelj najvise avangarde u muzici, knjizevnosti, filmu itd. Imam dokumentarac "Bookshelf In The Sky" i tu je, na kraju krajeva, sasvim jasno da ce se o coveku pricati i pisati i za sto godina. A slusace se mnogo duze.
Masada, Naked City, Painkiller, Praxis... samo neki ultra super bendovi, a o njegovim kompozicijama i solo albumima cune ni da govorim. Covek je stvarno genije.

Ali, jbg, isto tako volim i cika Laswella, iako je mnogo tipicniji, prizemniji i jednostavniji.

Ustvari - imam jedan DVD Zornovih mp3ki. Ne znam ni koliko tu tacno albuma ima, ali sigurno nije ceo opus. U pravu si...

The Thing nastupaju 28. Novembra u Beogradu, nemam pojma o lokaciji mada mi se javlja da će biti Dom Omladine, ali kada se raspitam podrobnije, javiću. Užasno mi je drago da ću ih ipak gledati ove godine jer je bilo pokušaja da se dovedu na Ring Ring ali iako su Love i Gustafsson mogli, kontrabasista nije mogao, pa je to otpalo (posle im je ponuđeno da dođu samo Love i Gustafsson kao duo, ali i to je na kraju otpalo (mislim, najviše zbog para, ovogodišnji Ring Ring je rađen na shoestring budžetu)). Tada je Bojan najavo mogućnost da se to desi najesen, i evo sada stvarno, krajem Novembra. Prošle godine u negde to vreme smo gledali Arve Henriksena, pa ispada da je pred kraj godine tradicionalno vreme za gledanje avangardnog norveškog džeza. Još kad bismo mogli neđe da nađemo pare da dovedemo ceo Supersilent, mislim da bi moje ushićeno srce prslo od sreće...

Elem što se tiče Džona Zorana, ja imam drugara u Londonu koji mnogo sistematičnije prati muzičare i njihove diskografije nego haotični ja, pa mi je, nakon što sam ja njemu poslao nekih 40 John Zorn related albuma, uzvratio (i idalje uzvraća) šaljući bukvalno sve gde je Zorn svirao, gde se izvode njegove kompozicvije, pa i ono gde je Zorn samo prošao pored studija kad je snimano. I dalje sam siguran da nemam 'sve' ali imam skoro sve što je Zorn napravio... BTW, kad već pominjemo Zorna, si slušao Electric Masada 'In the Mountains of Madness'? Možda najbolji džez album koji sam čuo u poslednjih godinu dana (a, Alaha mu, čuo sam dosta dobrih džez albuma u tom periodu). Čudo!!

Laswell je meni čovek koji se suviše trudi. Ima puno briljantnih momenata ali ima i puno momenata u kojima se samo iskazuje kao producent dok je sama muzika veštački začinjena, plitka i dosadna... Čak i Praxis koji je njegov 'najluđi' projekat ima momente neverovatne banalnosti, mada opet, da budem iskren do kraja, kako je Praxis ipak jedan exxxperiment, okej je da delovi exxxperimenta budu neuspeli... Ali enivej, njegova karijeraje mnogo više hit and miss nego Zornova.. Znam da mnogo ljudi ne deli ovo mišljenje, ali eto...

Quote from: "Meho Krljic"si slušao Electric Masada 'In the Mountains of Madness'? Možda najbolji džez album koji sam čuo u poslednjih godinu dana (a, Alaha mu, čuo sam dosta dobrih džez albuma u tom periodu). Čudo!!

Blago receno cudo!!! Odlican album! Sad, ne znam, slusam i sviram dzez, funk, dub i related zajebancije evo vec skoro 10 godina, a metal, prog i noise evo vec 15, i zaista ne znam kako kako da sortiram albume po "omiljenosti". Neki su vecna zanimacija, neke slusam, pa kuliram, pa im se opet vracam. Neki me samo zapljusnu, iseku, pa posle nista... ali defintivno, In the Mountains of Madness je jedan od boljih Zornovih nastupa. Danapomenem, sem jasne simbolike samog naslova (misli se na praiskonskost uzora i uticaja koje je tu rabio, na nacionalnu hebrejsku muziku i njenu vanvremensku vrednost), ne na neko ludilo u planinama, jer je ovo prilicno pitoma Zornova inkarnacija), album nije tematski povezan sa Lavrakftovom mitologijom.

Da, kad vec drvimo o Zornu, super mi je i Blind Idiot God - gde se Zorn pokazao kao producent (koliko se secam). Greota sto bend izdao samo 3 albunma i raspad.

A Praxis je opasna kolazna zajebancija i koketiranje sa svim i svacim. IMa tu mnogo dobrih i zanimljivih stvari. Laswell jeste opasan producent, jebiga, opasan je i jazz-funk-dub basista, seti se samo ranijeg Materiala... jednostavno cove ze otkriva i u komercijanijoj ambijentalnoj muzici, pogotovo u 2. novom talasu reinvencije elektronske dub muzike (od sredine 90ih na ovamo) a ja i to gotivim, ali, pored svega, nisam siguran koliko je Praxis Laswellov najludji projekat (mozda jeste  najsareniji i prilicno zanimljiv u velikom broju momenata - ah ta predivna posprdavanja sa metal, pop, funk i rok sablonima).  Laswella imam preko 11GB njegovih izlucevina i tu stvatrno svacega ima, ali bas mnogo raznolikih uzasno kvalitenih stvari, kao i povrsnih experimenata, iako ni to nije kompletna njegova diskografija.

O, da, najludja Laswellova kolaboracija mi je mozda Painkiller. Odlicane noise-stonedmetal-dub haludze.

Uf... covece, koliko muzike, a pricamo samo o dva lika i njihovim ludiranjima - o Zornu i Laswellu - naravno, pod njihovim pruticima tu se provuklo mnogo opasnih muzicara sa strane.
aj, pozd!

Jeste, In the Mountans of Madness nema direktne veze sa Lavkraftom, ali je ploča za pusto ostrvo. Zorn, što je stariji, sve je bolji. Mislim, bio je dobar od samog početka ('First Recordings' je meni i dalje sjajna ploča) i danas je nešto manje 'divalj' nego pre dvadesetak ili tridesetak godina (ali samo malo) ali zrelost mu baš sjajno leži. Mislim, kako nabavim novu turu njegovih albuma mislim u sebi 'ne mogu da verujem da je ovo OVOLIKO konzistentno dobro'.

Da, Blind Idiot God nisu potrajali, ali njihov bubnjar se posle dosta istakao u Khanate. Sad su se i oni raspali, ali Wyskida sada sa Plotkinom ima novi bend, Khlyst čiji je prvi album... interesantan. Mislim, nema teških rifova kao Khanate, nema konzistentnog ritma, ali ima puno psihodeličnih gitara, puno odličnih 'ambijentalnih' momenata i devojku koja tako vrišti da ti se digne kosa na glavi čak i ako si ćelav. U poređenju sa tim, Dubinovo pevanje u Khanate je laka zajebancija. Ne sasvim savršena ploča, ali vrlo interesantna. Sviđa mi se što Jim Plotkin ne želi samo da kopira ono što je radio do sada, nego insistira da ide napred.

Ma, kao što rekoh, nije da ja Laswella ne volim, samo, pošto se često spominje u istom dahu sa Zornom (na kraju krajeva, prijatelji su i saradnici tolike godine) uvek moram da kažem da on za mene nema tako konzistentan kvalitet tokom cele karijere kao Zorn. Painkiller moram da kažem da mi je, posle prva dva albuma koji mi i dalje spadaju među najbolje ploče koje sam ikada čuo, postao užasno nezanimljiv. Execution Ground je razvučen, neinspirisan melanž daba i ambijenta koji traje predugo i nikako da se digne sa tla. Mik Haris nije najbolji bubnjar na svetu i kada mu se oduzmu blastbeat i thrash delovi, nema on mnogo da pruži... (Srećom, ne razume srpski jer bi sad pohisterisao od besa da ovo pročita... ludak). Rituals ajde, đene-đene, ali posle sam čuo gomilu bootlega i živih albuma koji su me poprilično smorili... Otkad su šutnuli MJHa i otkad je Hamid Drake preuzeo bubanj, ispada to bolje i zanimljivije (onaj Anniversary album je prilično dobar, uključujući Mike Pattona koji se lepo uklopio)...

I tako to... Da ne gnjavim više. U stvari, da zagnjavim još malo, jesi slušao Laswellov 'Oscillations'? Prvi album je bio prilično dobar dram en bejs, ali ono posle me je opet užasno smorilo, hehehe, sa Laswellom su uvek ups and downs...