ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Dragi prijatelji! U subotu , 16.juna, u prostorijama rumskog Zavičajnog muzeja, sa početkom u 19.00 časova, održaće se promocija Izabranih dela Radoslava Slavnića Raše. Verujem da ljubiteljima fantastike nije potrebno napominjati koliko je i velik i kvalitetom sjajan opus Rašo ostavio iza sebe. Onima koji ga nisu čitali, zaista preporučujem da dođu na promociju i upoznaju se sa njegovim životnim putem i izuzetnim delom, a knjiga koja sadrži njegova izabrana dela ima 600 strana i najlakše će se moći nabaviti na samoj promociji .Dođite u subotu u Rumu, na promociju!

Svakako jedan od boljih koji je učestvovao i na Radionici.

Izdavač je Srpska knjiga iz Rume.
Tiraž je ograničen, najverovatnije će većina knjiga ili i sve da se podele na samoj promociji.
Koliko znam, Rašini nisu planirali neku prodaju po knjižarama i sl, ali dobro o tom potom nakon promocije ako bude baš puno interesovanja uvek može da se doštampa tiraž.
Najbolje je ko može, doći na samu promociju.

Danas u Rumu održana promocija posthumno izdate knjige Rasoslava Slavnića Raše IZABRANA DELA.
U pitanju je obimna knjižurina koja sadrži jedan kratki roman i gomilu priča.  Prilažem sadržaj.
Knjiga je deljena besplatno i neće se prodavati. Mićin primerak je kod mene.

Hvala Bobanu što je bio, i hvala na fotografijama. Ima i video, sa horom, videh na fejsbuku.
Vrlo emotivno veče, drago mi je da je promocija bila veoma posećena i da je uspešno protekla.

Hvala puno, oboma.
Zaista mi je drago da je ova knjiga objavljena.

Prošlo je više od godinu dana od kako je knjiga izašla.
Znam, nema se vremena, poslovi, obaveze, vlastiti projekti, knjiga je i obimna,
ali bar neko nešto da kaže o pričama i knjizi, ili barem većem delu knjige?
Glupo je da ja pišem-kako sam doživeo i shvatio Rašino stvaralaštvo,  rekao sam u pogovoru,
nadam se da će čitaoci nešto reći o pričama, i romanu koji su u ovoj knjizi?


Barem par osoba sa ovog foruma ima knjigu , možda još i poneko ko navraća, a ne postuje.
Ako se već kaže da na forumu ostaju trajniji zapisi nego na fejsbuku i sličnom, red bi bio
da se ponešto kaže o Rašinom stvaralaštvu. Neko će naleteti na to pa će možda se
zainteresovati da nešto pročita. Dosta priča iz ove zbirke je objavljeno što u raznim knjigama,
časopisima i štampanim zbornicima, što u elektronskoj formi, tako da su prilično dostupne...

Izabrana dela počinju sa kratkim romanom pod nazivom PRODUŽENI BEZ MLEKA.
Zaplet je naizgled jednostavan : mlad momak dolazi iz Rume u Beograd na fakultet, i naravno ubrzo se predaje čarima velegradskog noćnog života, roman je svojevrsna ispovest junaka koji je živeo s ,,obe strane šanka''. No, ispod te jednostavnosti ima mnogo toga i suštinskog i načetog i ispričanog, kao i uvek što je kod Raše bilo.
Napuštajući predvidivi, utabani , dosadni život u rodnom gradiću, junak ovog romana odriče se uhodanog puta, roditeljskog nasleđa i planova koje su imali za njega, devojke koju poznaje od detinjstva i predaje se mračnim strastima velegrada-ogromnim količinama alkohola, lakim i težim drogama, i naravno gomili neobaveznog seksa i raznoraznih eksperimentisanja u istom.
Veći deo radnje se odvija u lokalu ,,Kabali'', u kojoj se naš junak zapošljava. Tu će se dogoditi niz komičnih situacija ( smrt gospodina Peričića uz njegov, hm...prilično gadan istovar pre iste  , seks u separeu sa dve, da se izrazimo politički korektno, vrlo elegantno popunjene dame, prlično naopako posluženje uručeno paru koji je vodio ljubav u separeu  , ludačka oproštajna žurka itd ), ali i niz bolnih-sudbina Klausa, upad policije u lokal ( o tome nešto kasnije ).
Mislim da ni ime Kabala nije slučajno odabrano, i da ima u ovom romanu neki okultni i metafizički značaj. Kabala nije samo popularni lokal, već je mesto sa dušom, i privlači sebi kao svetiljka leptire usamljene i umorne duše. Svi ti lokalni alkosi, stari rokeri, gotičari i gotičarke, sitni prevaranti i krimosi, razočarani u život mladići i službenici, samo su usamljene, izgubljene duše željne malo pažnje i ljubavi. Kabala je njihov hram, a njeno osoblje kao sveštenstvo kome se ispovedaju i koje im pruža ljubav. Ali to troši čoveka, užasno troši energiju, potrošiće i junaka ove priče , uvući ga u vrtlog u koji će možda i bežati od svega prepuštajući se mračnim strastima velegrada.
Neki sporedni likovi u ovom romanu, postali su pun pogodak : lokalni diler Cukan ( ,,Šta mi to radiš, bro' '', ,,Nabavio sam novu rstva, oš da duneš?'' ) koji je, sa svojim suludim slengom neka komična verzija obožavaoca i podražavaoca američkih rep gangstera i mešavina lokalnog blente i tipa koji kao da je ispao pravo iz popularnih Mućki, daje neki mangupski i topli ton ovom romanu.
Klaus je na drugoj strani skale. Misteriozni, tihi , redovni posetilac lokala, Klaus je bol, patnja, seta, nemogućnost sreće i nemogućnost izlaska, iskoraka iz (samo)nametnute uloge ,,Odlučio sam da se ubijem u trideset i prvoj godini'', reći će Klaus. Čini mi se da je on na tragu nekih drugih junaka i identiteta, koje će Rašo razviti u drugim pričama.
Iako ima pregršt komičnih situacija, bol je stalno prisutan u ovom romanu. Bol je njegova konstanta. Vratimo se na već pomenuti upad policije u Kabalu. Za nevolju, to se zadesilo, baš kad je našeg junaka posetio otac. Otac, gledajući sina koga pretresaju policajci, pokušava da protestuje, pruži otpor, ali njegov otpor biva slomljen jednom rečenicom policajca, parafraziram, nešto ovako ,,Ćuti matori, ili hoćeš i tebe da pretresemo?''Pobuna biva ugušena u trenu. Otac ropski saginje glavu ( vekovima naučena pokornost vlasti, sistemu, nadređenima, kao da nam je upisana u gene ),dok ga sin posmatra pomešanih osećanja, sa mešavinom sažaljenja i gađenja.
Svega ima u ovom kratkom romanu, i radosti i bola, i dobrog poznavanja psihologije, i preispitivanja o svemu, od ljubavi do mogućnosti sreće i uspeha. Na kraju, krug se zatvara, glavni protagonista romana se vraća u Rumu, ali i dalje nije jasno da li je uspeo, da li je pobedio sebe i druge. Odstupio je od predviđenog i utabanog puta, okusio je slobodu, ali ta sloboda kao da ga je samljela i odbacila nazad na početnu poziciju. Kuda i kako sada dalje? Na čitaocu je da prosudi.
Ne znam za druge, ja sam u ovom romanu istinski uživao.


Narednih dana, i nedelja, sledi prikaz sledećeg dela knjige, zbirke priča RABID SERBIA , koja obuhvata priče fantastike, naučne, epske i urbane fantastike, srpske folklorne fantastike, horora, humora i satire.

U KRVI SKOVANO
Došlo je nezvano, jauk jašući-tako počinje ova priča.
Za razliku od prethodnog u ovoj zbirci, romana, koji ima puno humora, vrcavosti i zabave, ova priča sadrži mnogo zlokobniju, tegobniju i strašniju atmosferu. Ova priča je horor do srži. Dotiče se nekih tema koje su Rašu očito veoma interesovale, i koje je obrađivao i u nekim drugim pričama. Demonsko, onostrano, metafizičko, neznano ovaploćeno u telu i mesu. Bolest i propadanje ( epidemija kuge u Irigu ). Motiv nasleđa - u ovoj priči nije porodično nasleđe ipak, nego zlokobni prsten koji nije ni nasleđen, nego otet , ali ipak sličnosti sa nekim drugim pričama ima u pokušaju glavnog junaka da se reši onoga što je primoran da nosi sa sobom, i da izađe iz okvira koji su mu predodređeni. Priča je relativno kratka ( pisana je tematski, za konkurs Refesticona 2014, za zbirku ,,Prsten sa one strane sna'', u kojoj je i objavljena ), a sigurno je imala potencijala i za dužu formu i dalju razradu.

Možda neko svrati, čita i pregleda, pa eto mislim da ima smisla da pišem.
Slede dve priče ( MASKA i NA KOLENIMA ) koje su objavljene u časopisu za folkornu fantastiku ( Omaja ) 2014, čini mi se da su to bili brojevi posvećeni stogodišnjici početka Prvog svetskog rata.
MASKA je tehnički korektno napisana priča, sa solidnim zapletom, razrešenjem i atmosferom kakva se i traži za ovakav časopis. Priča NA KOLENIMA mi je ipak ostavila mnogo jači utisak, pa ću o njoj nešto više.
NA KOLENIMA nudi takođe jedan mučan, zlokoban seting. Okupatorski vojnici siluju i ubijaju ženu i ćerku glavnog junaka, a zatim pucaju i u njega samog. Više od samog groznog čina bol je u ovoj priči njegova nemoć, poniženost, servilnost prema neprijatelju i jačem koju ispoljava čak i u najtragičnijim trenucima, ni tada ne uspeva da povrati ni minimum dostojanstva. Ova priča postavlja pitanja o granicama smisla života i življenja, vredi li živeti u sramoti i poniženosti ili postoje određene granice i tačke koje život čine nedostojnim , kada ga je časnije i svrsishodnije prekinuti. Dva puta u ovoj priči, ona zalazi u te dubine-prvi put nakon opisanog događaja, i drugi put nakon što glavni protagonista priče sreće mračnjaka sa psoglavima koji ga izleči i faktički vraća u život, ali mračnjakove usluge naravno, imaju svoju cenu. Vredi li i takav, ,,drugi'' život ičemu? Ovo su neke od tema koje će se pojavljivati i u drugim pričama-gde su granice kada život postaje besmislen i nedostojan, i ima li smisla u takvim okolnostima uprkos tome insistirati na suprotstavljanju smrti. Teme su teške, ali hrabro i beskompromisno načete i obrađene.

OSMATRANI-Apokaliptična vizija budućnosti ovih prostora, nemačke okupacije, ,,dištrikta'' i veštačke, izmišljene države ,,Albanski Aškelon'' koja sigurno jeste neka aluzija na ,, državu Kosovo''. Zatvoreni iza zidina i čekajući red za arenu u kojoj će služiti kao zabava za okupatore, Lopov i Šaljivdžija vode jedan vrlo dobro osmišljen i napisan dijalog, u kome bez zadrške i okolišanja govore o temama identiteta, časti, ponosa, poniznosti i pristajanja na poniženost, poslušništva i otpora, granicama trpljenja , na kraju i ljudskosti-šta je ono za šta vredi zaista živeti, i zbog čega.
Da li je kraj ove priče srećan ili nije, ne bih da otkrivam.

Priče POSLEDNJI DANI i RAMPA U SIVOM imaju tematskih sličnosti i sličnosti u sledu, pa je dobro što su i stavljene jedna pored druge. Pre ili kasnije , logično je da pisac domaće fantastike oproba da u svoju priču ubaci i neke istorijske ličnosti, a koga bi pre na ovim prostorima stavio u priču nego Gavrila Principa i Josipa Broza  Prepliću se u ovim pričama realiteti, prošlost, sadašnjost i budućnost, vreme i prostor, snovi i stvarnost, mešaju se vremena, ličnosti, sopstva...
Nastavak sutra, pa iduće nedelje, uskoro sledi i nekoliko ( po meni ) najboljih Rašinih priča ( Obora..., Tkivna, Trulež, meso i sitni kolači, itd ).

OBORA : POSLEDNJA GENERACIJA je sjajan, kratak, ali efektan i brutalan horor. Priča koja je mislim, bila i nagrađena na jednom konkursu. Porodična degeneracija u ovoj priči sasečena je brutalno u jednoj krvavoj parodiji svinjokolja, bez milosti, od strane onih koji su takođe na neki način degenerisani , ali vlastitu odbačenost će osvetiti nad onima koje krive za svoje nasleđe.
Iako možda na prvi pogled ne izgleda tako, ima mnogo dubljeg iza ovog pojavnog ,,svinjokolja''-pitanja identiteta, krivice i kazne, bolnih porodičnih odnosa i istina.
,,Dedino lice je smrznuto stravom. Bespomoćno, zgužvano-baš kao što sam očekivao da će biti. U zgrčenim borama utkana je svest o iskonskom grehu i čistoći zaslužene kazne.''
,,Kaplje. Curka. Zarivši zube u tkivo osvete, osetio sam ukus lepši od ljutine kulena ili slatkastog svinjskog mesa.''
ZDRAVKO-Nakon Obore, dolazi jedna dosta laganija i relaksiranija priča ( mada ni u ovoj se ne vodi srećnom kraju ) : seosko varoške ljubavo osvetničke vradžbine prevarene žene poći će malo...u krivom smeru.  Duhovita i zabavna, vrcava priča, no uprkos tome ne fali joj ni mraka. Dobra i fino odmerena kombinacija kontrasta.

TRULEŽ, MESO I SITNI KOLAČI-Ova priča je bila među prvim pričama koje sam pročitao od Raše, možda čak i prva ili druga. Objavljena je u zbirci V-fantastične priče iz ravnice. I dalje mi je ova priča u top 5 Rašinih najboljih priča.
Atmosfera mučnog okupljanja na porodičnoj slavi poslužila je kao sjajan temelj na kom se gradila građevina ove priče, a oživljeni mrtvac samo je sredstvo koje pokreće da se neke druge , mnogo krupnije i bolnije stvari ispričaju. Sve što ne valja i što nas boli, i kao pojedince, i porodicu i društvo, skupilo se za tim nesrećnim stolom-devedesete i njihov mračni teret, zlo koje su posejali i čiji korov nikako da prestane da niče; raspad tradicionalnih porodičnih odnosa, neverstva, odsustvo ljubavi i istinske privrženosti ; život po inerciji, nasleđenoj tradiciji ,,zato što se tako mora'' a koja više jednostavno nije srećna ni za koga, ni za onoga ko treba da je sprovodi, ni za onog ko treba da živi po tim pravilima i sluša ; laž idile patrijarhalnog i ,,domaćinskog'' modela života, koji se raspada tu pred očima porodice , za stolom i slavom. Zombirani Gavra zapravo je samo književni alat, potreban da se lakše ispriča suštinska priča. Glavni junak smognuće snage da preokrene tok tradicije, odbije poslušnost i odbaci obmanu, ali čak ni to neće doneti katarzu.
Da ne pričam duže, evo nekih odlomaka :
,,Kako ste putovali?'' zagreba sad moj taja.
,,Kako smo putovali?'' načkiljio sam. ,,Ozbiljno?''
Živeli smo u Rumi, na trideset minuta njive, praznine i balegom umazanog puta.
Kako smo mogli putovati?


,,Nije nas mrzeo, daleko od toga, ali bi svako neupućen stekao takav utisak. Kinjio nas jeste, al po tradiciji i običaju, kako valja i trebuje. Trava pokošena, dvorište uredno, odeća pristojna, molim lepo! Radio i televizija nisu se smeli puštati za vreme slave. Moralo se odati poštovanje pokojnicima...potpunim odsustvom poštovanja prema preživelima.''


,,Devedesete je plavio neukus praćen lošim vestima, a on je bio tipičan izrod okolnosti -najmlađi sin, seoski drkoš, sveže pridošao sa ratišta, krvavih kolena, sa tri uzdignuta prsta i tetovažom pod laktom. Za trideset godina života, izdrndao je sve seoske i prigradske zanatlije, nijedan posao ne zadržavši duže od frtalj godine. Živeo je od dedinih svinja i kokoši, dok je sve skromne prihode od seoskog moleraja i zidarije trošio na rakiju, tikete i uličarke. Babi i dedi, opet, bilo je najbitnije koliko ti je dubok cug, koliko džakova možeš potegliti na ramenu i koliki si Srbin, pa ih nije preterano nagrizalo to što im se mladunče tuklo po kafanama i valjalo po prljavim posteljama.''


SMRDLJIVI JARAC-Kratka, efektna priča sa lokalnim koloritom, specifične atmosfere, zgusnute između neobičnog proticanja vremena, kafanskog dima i pića, nesreće koja se dogodila, fantastike, realnog i nerealnog, živog i mrtvog...


ZLATNA DECA, ZLATNE GODINE-Takođe priča sa lokalnim koloritom, isto kao i Trulež, meso i sitni kolači objavljena je u zbirci V-fantastične priče iz ravnice. I ovom pričom Rašo nam je pokazao , i dokazao, da itekako lokalno može biti odličan ambijent i za fantastiku i za horor, pa i onaj suptilni. I ravni Srem, i Borkovačko jezero sve može biti obavijeno misterijom i tajnom. Prvenstveno sam ovu priču doživeo kao aluziju na bombardovanje 1999.godine, to neko potisnuto sećanje na zlo bombardera koje čini mi se, nikada neće sasvim iščileti iz nas. Ne čini se isprva da je to u pitanju ( tek vrlo kratke aluzije ), radnja teče drugim tokom, pokušajem odbačenih tinejdžera  da smuvaju devojke i neshvatljivom tragedijom koja se desila mlađem bratu jednog od njih-mi zapravo i ne znamo šta je misteriozna svetlost koja se pojavljuje i uzrokuje nestanke ljudi iznad Borkovačkog, i drugih jezera, ali negde između redova tu je i zlokobno bombardovanje, uranijum, rat, sve što smo kao društvo prošli. Tako sam bar ja shvatio priču, moguće da će je drugi čitaoci shvatiti i drugačije, ali u tome i jeste čar kvalitetne priče-da može uvek imati različita tumačenja i da svako u njoj može pronaći nešto specifično.

OPROST I ŠEST SUPROTSTAVLJENIH P


Ova priča može se podvesti i pod naučnu fantastiku-prvenstveno zbog izgradnje Polispirala, koje će rešiti problem prenaseljenosti u Evropi. Zaraza zloćudnom amebom koja razara mozak, otvoriće kapije i vrata ka drugim svetovima i realitetima, u kojima će takođe postojati Polispirale, ali sa drugim graditeljima. A možda su i same Polispirale most koji premošćuje razdaljine između svetova i realnosti-to ćemo se definitivno zapitati, jer autor, možda i namerno ne daje potpuno jasan odgovor ( mada se tvrdi da su amebe otvorile ta vrata, ja ipak zadržavam rezervu tumačenja)-u bunilu i snovima izazvanim amebom teško je tačno razlučiti šta je šta.
Na emotivnom nivou, onom dubljem ispod pojavnih oblika naučne fantastike i horora ova priča nam nudi mnogo-melanholiju, setu, kajanje, krivicu. S jedne strane, genijalni klinac koji je uspeo u svetu i stekao svetsku slavu, a s druge strane ostareli, usamljeni roditelj koji provodi poslednje dane u zabiti brdske Srbije, željan bliskosti, lepe reči, pažnje-bez kojih ostaje. I opet pitanja šta je zapravo sreća i uspeh, i je li to uopšte uspeh, šta je smisao života, može li se išta učiniti i promeniti da se preokrene taj večni krug trpljenja i boli.
,,Sistem funkcioniše, ali svaki sistem i omane, zagrcne se'', parafraziram jednu Rašinu rečenicu i misao iz ove priče. Sistem funkcioniše, o da, ali nije pravedan ni human, ne obazire se na naše muke, boli, patnje, tugu.


Ima li izlaza?


Odlična priča. Objavljena je i u 15. broju časopisa za književnu fantastiku UBIQ.


Dva isečka iz priče :
,,Pogrešno deluje, ali nekad i ti ostaneš u Srbiji, pa popiješ vodu iz bunara, zagađenu krvlju, ili mokraćom nekog drugog jadnika sa zažarenim mozgom, a kum te ne nađe na vreme, ili ti još uvek živi roditelji ne pruže adekvatan tretman. Nekada je to deo funkcije, a nekada greška, jer je došlo do fizičke fuzije svetova zbog toga što se mehanizam, eto, zagrcnuo, Omaške su neminovne. Nijedan sistem nije savršen u večnosti! Telo izdaje. Razum, takođe. Njihova veza najčešće, zapravo, može da te ostavi na cedilu, pa nastane belaja.''
,,Ameba te je prosvetlila. Tvoj mozak sada funkcioniše drugačije, probuđeno. Možeš da gvirneš u jednačinu postojanja, a da se činioci ne uznemire. Možeš da vidiš rezultate unija i preseka, razlika i delenja, čak i ako su sve brojke nepoznate. Vremenom ćeš, osuđen na drugačiju spoznaju sveta i svetova, i sam uvideti koliko je osećaj krivice besmislen u sklopu nečega što teče, odvija se, obrće, pa opetuje. Naposletku, i sam si imao priliku da se uveriš da Polispirale postoje i u susednim univerzumima, a to je najbitnije, jer je samim tim glavni tok osiguran.''

TKIVNA
,,Plaćena je da je boli.''
Tkivna je takođe objavljena u časopisu UBIQ, jedna od, po meni, najboljih Rašinih priča.
Srbija budućnosti, Srbija naselja Spirala, u zagrljaju Unije ( EU ? ) robotizovana i premrežena novim tehnologijama, ali ispod te površine i dalje živi ona drevna, strasna, divlja, razuzdana, na momente zloćudna i surova Srbija. Dvojica sitnih krimosa, starih drugara iz detinjstva i mladosti, ponovo se sreću u izmenjenom Beogradu budućnosti. Jedan gonjen krivicom iz prošlosti  i navikom na novo i bolje ( da li uistinu u bolje? ) dolazi iz Nemačke, drugi je ostao kući, u kriminalnom talogu i miljeu. Domaćin gostu za zabavu ponudi Tkivnu-devojku koja je plaćena da je boli, čije je telo izloženo na potpunu milost i nemilost onome ko je platio. ( zvuči poznato? proročki? npr. pelene radnicima u fabrikama? razni oblici nasilja u našem društvu, onih koji smatraju da su gospodari tuđih, posebno ženskih života, itd ). Tkivna ( uz bok joj stavljam jedino priče Trulež, meso i sitni kolači i Partiju ) nemilosrdno zaseca naše duboko obolelo društveno tkivo, pošast koja je krenula devedesetih i kojoj kao da nema kraja ( mada su joj uzroci mnogo dublji i sežu daleko u prošlost ), ali ( između redova ) ne propušta da načepi ni licemerni i profiterski tehno svet EU. Sve je u jednoj užasnoj simbiozi, u kojoj se izgubila svaka ljudskost, bliskost i empatija. Surova, mračna i snažna priča.


Neki odlomci :


,,Pa opet, zamirisao bi mi često tuđ parfem, te bih oko bacio pod suknjice uličnih mršavica koje su delile ružičaste vizitke. Ipak, sile prilika bi me za zadovoljstvo obavezno uskratile migom nedovoljno oteklog novčanika, plačnim glasom sa druge strane IP-a, ili produženim radnim vremenom, te bih se zadržao samo na pogledu.
Ali, na izletu u Srbiji, gde se pije prava rakija, maše pištoljima bez kazne i ponoć dočekuje uz ,,Tek je dvanest sati'', a sve što se zbiva ostaje zakopano u mračnim ćoškovima prostačkih jaruga, takva ponuda nije se mogla...ma, nije se smela odbiti.
,,Volim ženu i klinca'', planirao sam da zabalavim, ukoliko mi se odluka dovede u pitanje. ,,To svakodnevno dokazujem. Plaćam stan, potrepštine, malom školovanje, ovoj frizuru. Muško sam i za stolom, i za jorganom. Pa , valjda imam pravo da se malo opustim i zaboravim na dugove i pločice, bar na rodnom tlu!''


Najzad, tek što sam posegnuo za oružjem, na tren sam uhvatio i pospani pogled Tkivne, a iz njega je zaurlalo stotine krvavih noći-vrisak je bio dovoljno težak da zapečati odluku.
,,Ne mogu'', ustuknuo sam. ,,Boli je kume, zar ne vidiš?''
,,Plaćena je da je boli'', ovaj je zarežao. ,,Potpisala je ugovor, primila platu i zaslužila sve što je dobila!''
,,Niko tako nešto nije zaslužio...''
,,Kume, ovo je naša Srbija!'', glas suprotstavljenog je nenadano zadrhtao, a slomile su ga suze odbegle iz tamnih plavih očiju prožetih kapilarima, glaziranih šljivovicom. ,,Ehej, naša Srbija, bre!''
,,To je tvoja Srbija'', podigao sam ruke u vis, nalik razočaranom neprijatelju, a zapravo se ogradio od svega, kao što sam i ranije umeo,
gotovo maestralno.''

NIJE-ZDRAVO-REĆI-DOBAR-DAN
Na prvi pogled jedna zabavna priča, puna ( crnog ) humora i ironija, ali u stvari jedna vrlo uznemirujuća i zapravo mračna vizija Srbije pod Unijom ( opet Unija, i opet (Poli) Spirale. Sistem je tako napravljen i ustrojen da je duboko, totalno i neopozivo dehumanizovan i da se
( na njegovom terenu, po njegovim pravilima ) apsolutno nemoguće izboriti sa njim. Ali postoji i jedna drugačija Srbija, još uvek diše negde duboko ispod tehnoloških okova, ona divlja, razuzdana, mračna Srbija, u kojoj se pije rakija, ljube maloletne lepotice, u kojoj se još s divljenjem gleda u zvezde i noć.
RABID SERBIA-Na sličnom tragu, samo sa još više humora, referenci i na svetsku i našu pop kulturu ( ,,Snežo, sine, ide tata u rat''  , npr, aluzija na čuvenu rečenicu iz Mi nismo anđeli )i dodatnim elementom zaraze koja će stvoriti zombirana, truležna bića. Sve je to na površini, metafore, aluzije i iluzije, a ono po čemu se zaista kopa i što se zaista prikazuje, nije Srbija budućnosti, već nažalost, Srbija sadašnjosti, Srbija koja je obolela i koja je puna zombiranih kreatura, živih mrtvaca bez razuma, savesti, morala i osećanja.


Ovim se završava prikaz dela zbirke koji nosi naziv RABID SERBIA.
Slede OSTALE PRIČE ( Naučna fantastika, teorije zavere, srpska folklorna fantastika, horor, kratke priče ).

NERAST-Duhovita priča, na neki način i jedna vrsta mini političke satire. Vrlo kratka, nepune dve strane, pretpostavljam da je u pitanju bio konkurs koji je ograničio autore sa vrlo malim brojem karaktera, pa se Rašo tome uspešno prilagodio i napisao ovu vrlo kratku, ali
ipak uspelu i zabavnu priču.


PALIMPSEST-Mislim da je ovo priča koja se može podvesti pod ,,pretežu elementi naučne fantastike''. Dakle, SF. Imamo tačku na Zemlji u kojoj ne važe fizički zakoni planete, mineral uz pomoć koga se otvaraju vrata u četvrtu dimenziju, putovanje kroz vreme...u dosta Rašinih priča ima puno elemenata naučne fantastike, ali čini mi se da u ovoj baš pretežu.




Narednih dana, i nedelja, sledi prikaz četiri najduže priče u knjizi ( T-Letač, Mijazma, Mišolovka i Partija ),  po mom mišljenju vrlo kvalitetne priče, koje i sadržinom, stilom, povezanošću tema i  i kvalitetom pripovedanja, na neki način čine i centralni,
možda i najvažniji deo knjige.

T-LETAČ. Jedna od najvažnijih i najboljih priča u Rašinom opusu.
Faustovska pogodba na početku mladog doktora dovodi do vrha društvene i materijalne lestvice ; donosi mu zvanje primarijusa, položaj načelnika odeljenja, partijskog funkcionera i odbornika, društvena priznanja, novac, slavu, moć, naravno i-žene.
S druge strane te pogodbe čuči cena, cena oličena u demonskom Arbitru ( preko Arbitra, ova priča je povezana sa čuvenom Rašinom pričom-Partijom ).
Dvadeset godina. Dvadeset godina je bilo dato mladom doktoru da nesputano uživa u svemu. Nakon toga, stiže kazna, ugovor se preinačuje. U dijalozima Arbitra i doktora, i uopšte u opisu doktorovog života, vidimo šta je srž ove priče. Kazna je stigla zbog pokvarenosti, neumerenosti, sprege zdravstva i politike, korupcije, razotkriva se jedno ružno lice institucije i pojedinih zaposlenih u njoj koji bi trebalo da pomažu ljudima iz najplemenitijih motiva, a zapravo to čine iz najsebičnijih i najgramzivijih.
S obzirom na bolest s kojom se i sam Rašo borio, a koja nesumnjivo je imala uticaj na ovu priču jer se oseća taj jak lični pečat, ovu priču je emotivno teško čitati, ali to ne umanjuje nimalo njen kvalitet, naprotiv. I ovde kao i mnogo puta drugde, Rašo je sjajno spojio lično i opšte, metafizičko i onostrano sa realnim, fantastiku i stvarne probleme društva.
Jedna vrlo, vrlo kvalitetna priča.

Može li negde da se kupi?

Nema u prodaji, niti se prodavala, deljena je na promociji i kasnije.
Kad odem sledeći put u Rumu, videću sa Rašinim roditeljima da li imaju još neki primerak, pa ako bude,
uzeću jedan i za tebe. Ali sad ne znam tačno kad ću ići, neću pre proleća sigurno.

Raša je imao i bar dve odlične priče na našoj radionici.

MIJAZMA-Najduža priča u ovoj zbirci, i jedna specifična kombinacija medicinsko fantastičnog trilera...
Napisana je za zbirku HAARP-Teorije zavere pa je tematski prilagođena, ali i bez toga mislim da bi slično funkcionisala. Više nego u bilo kojoj drugoj priči, više i nego u T-Letaču, u Mijazmi se otvoreno, direktno i beskrupulozno udara po korupciji, licemerju, bezobzirnosti i svemu drugom što je trulo, u prevashodno našem ( ali ne samo našem ) zdravstvu. Nema milosti u tom seciranju, jasno je i ogoljeno, savršeno precizno i udara tamo gde boli, govori o onome o čemu manje više svi znamo, imali smo s tim dodira, ili barem naslućujemo, ali najrađe ne bi ni da mislimo ni da govorimo o tome. I u ovoj priči imamo jednu vrstu faustovske pogodbe, sa misterioznim Apostatom ( da li je on zapravo demonski Arbitar?Ili neka njegova inkarnacija?Je li ipak ljudsko biće?Ne znamo ).
Čovek koji nema šta da izgubi, biva uvučen u igru koju zapravo ne razume. Iako sve ukazuje na hepiend na kraju u jednom momentu, to se neće dogoditi. Rašo će izvesti maestralan obrt pred kraj. U glavnom junaku će se probuditi osećanja za koja je mislio da ih više i ne poseduje, probudiće se želja da pomogne drugima, želja da bude heroj malih, običnih, bolesnih ljudi, ali paradoksalno, upravo ta želja će rezultirati suprotnim-odvešće u zlo, i načiniti zlo. Sistem se ne može pobediti. Ljudska priroda se ne može promeniti. Postoje apsoluti koji su nezainteresovani za naše postojanje, za pravdu, za naše boli i patnje, koji su izvan poimanja ljudskog dobra i zla.

MIŠOLOVKA-Još jedna od dužih Rašinih priča, složena i promišljena priča, jedna zanimljiva intelektualna igra u kojoj se prepliću realiteti, vremena i prostori, ljudsko i onostrano, inkarnacije i identiteti, duhovno i ono materijalno, ovaploćeno u ljudskom mesu, preispituju se pitanja smisla postojanja i nepostojanja, smrtnosti i večnosti/besmrtnosti, sve začinjeno i večitim ljudskim pitanjem o krivici i odgovornosti, i prožeto Rašinim specifičnim humorom, ironijom i kao i uvek doslednim i beskompromisnim zahvatanjem u najveće dubine čovekovih nagona, želja, misli. U ono njegovo ,,ja'' koje se krije iza društveno pokazanog i društveno prihvatljivog. Horor u ovoj priči nije u nikakvim krvavim scenama, strašno napetoj tenziji, iščekivanju, on je egzistencijalni, horor u srcu čovekovog bića i smisla njegovog postojanja i egzistencije u univerzumu i ovoj realnosti, te je time na tragu klasika i majstora ovog žanra.


Jedan odlomak :
,,Novinari su ga, nekoliko najluđih noći unazad, prozvali ,,Mraz'', a on je, iz godine u godinu, razvučenih usana preletao preko kolumni hronike, iako je-priznao bi povremeno bledim zidovima i odrazu u ogledalu-nakon toliko smrti, očekivao pompezniji nadimak. Raniji radovi bi mu bili nagrađivani zvučnim sintagmama, kolumnom više, čak i priznanjem, doživotnom robijom, ili senzacionalnim javnim smaknućem dostojnim jednog kvalitetnog ubice, a danas, čak i za razrađeniji plan, medijska pažnja bi iz nepoznatog razloga skliznula među noge svakojakih nikogovićki, ili se isprala pred ne naročito šokantnim snimcima nedeljom uveče i besmislenim političkim duelima. Odnos javnog mnenja ka nasilju i zločinu izgledao mu je nezrelo, nalik dečijem, i to ga nije naročito radovalo. Ukoliko bi ga slučajno uhvatili i otkrili mu identitet, pretpostavljao je, verovatno bi ga u skladu sa novim medijskim žargonom, prozvali ,,Deda Mraz'' , ili još bezazlenije. Možda čak i ,,Dekster'' , po aljkavom kasapinu sa TV-a, što se vazda premišljao.
,,Vremena su takva, jebeš ga'', odbrusio bi u odbrani od nasrtaja unutrašnjih glasova i pustio da se nelagoda spere, pa prihvatio skromno mesto na stranicama iza ekonomije, a ispred zabave i sporta.''

PARTIJA-Jedna od prve tri Rašine priče koje sam pročitao. Napisao je Rašo i nekih boljih i tehnički kvalitetnijih priča, ali Partija mi je iz više razloga nekako ostala najdraža i najupečatljivija. Prvi put je objavljena 2012., u elektronskoj formi zbirke novogodišnjih horor priča ,,Nešto diše u mojoj torti '' ( kasnije i u štampanom izdanju 2016 . ) i ostala je ( i postala ) nekako simbol i kultna priča, prepoznatljiva, celog projekta Nešto diše u mojoj torti. Takođe je, na neki način, stožerna, centralna priča Rašinog opusa iz koje su i druge priče crpile pojedine koncepte, likove, svetove ili barem određene fragmente. Demonski Arbitar koji se pojavljuje u Partiji , tako će se, u nešto izmenjenom izdanju pojaviti i u priči T-Letač, pa možda i u Mijazmi u liku Apostata, neke vidove promišljanja o postojanju, besmrtnosti i realitetima iz Partije možemo prepoznati i u Mišolovci, i u nekim drugim pričama.




Za one koji nisu čitali Partiju, evo ukratko o čemu se radi :




Na jednu od zabava u novosadskom gej klubu ,,Ridler'' upadaju naoružani huligani i počinju da seju smrt. Tada ubijaju i momka glavnog junaka, odnosno naratora ove priče. Ipak, svoj naum da pobiju sve prisutne, neće uspeti da sprovedu do kraja, jer iz tame kluba izranja smrtonosni Arbitar, koji će huligane oduzeti od života, i spasiti preostale prisutne.
Ali taj spas će imati svoju cenu, jer ,,tako je zabavnije'' , reći će čudovišni Arbitar.
Svake Nove godine, preostali preživeli biće prinuđeni da dolaze u Novi Sad i igraju partiju sa Arbitrom.
Mogu izvući diskove koji znače neku sitniju sumu, a u svakom slučaju produžavanje života bar još godinu dana, mogu izvući nagradu koja znači godinu dana uživanja u bogatstvu, a onaj ko izvuče crni disk, postaće žrtva Arbitra i biće razvejan u ništavilo.
Homoseksualci su u ovoj priči prikazani vro realistično, ni navijački, ni patetično, već kao i svi drugi ljudi, sa svim vrlinama i manama. Nekad su hrabri, pravedni, odlučni, dobri prijatelji, nekad su kukavice, gramzivi, licemeri,izdaju svog prijatelja. Ali daleko od toga da je ovo priča koja se, uz alate horora i fantastike, bavi samo tematikom položaja homoseksualaca u srpskom društvu. Kao i većina Rašinih priča, ona otvara mnoga druga pitanja-smisla postojanja, (be)smrtnosti, realnosti, straha, morala, krivice.
Ima li uistinu smisla, igrati tu igru, i šta zapravo donosi čak i bogati dobitak? Uživanje u godini dana bezbednosti i raskošnog života, ali istovremeno samo odlaganje neumitnog i osećaj krivice zbog toga što je tvoj prijatelj, možda upravo zbog tebe, izvukao disk koji donosi smrt.
Narator priče, iako je izvukao život, odlučuje da se požrtvovano ponudi umesto prijatelja koji je izvukao smrt. Paradoksalno, činjenje tog dobrog dela odvešće ga prvo u zločin, a zatim i u poslednji čin drame-da sam postane zlo, novi Arbitar. Ovaj savršeni obrt otvara i nova pitanja i dileme u priči : vredi li uopšte dobrota, ne samo u ovoj igri, Partiji, već u jednoj široj, većoj Partiji, koja se igra u Univerzumu, koji je potpuno nezainteresovan za naše i dobre namere, i nimalo ne mari za nama priželjkivan ishod. Na kraju-može li se uopšte pobediti zlo, je li jedini način suprotstavljanja da se preuzme njegov oblik, i da li je uopšte Arbitar zlo? Možda samo u našim, ljudskim merilima, a u širem kontekstu, u Vasioni, mi nismo merila ničega.
Sjajna priča.




Neki odlomci :
,,Iako sam upoznao đavola lično, ili bar jednog od njegovih najbližih saradnika, nisam verovao u boga. No opet, nalazio sam se na kolenima, šaka sklopljenih ispred lica, ponizan. Klečao sam ispred WC-šolje u koju sam se tren pre olakšao, zagledan u žućkastu tečnost iznutra, smrdljivu baricu pri keramičkom dnu, pomirljivu sa sudbom, spremnu da klizne niz cevi, u kloaku. Povukao sam vodu, pa ispratio čitavo zbivanje, naprosto se trudeći da uočim nekakvu simboliku ili višeslojnost u svemu tome. Međutim, slojeva nije bilo, zapravo. Nikada. Nigde. Vodeni vir je liznuo žuto, razmazao ga do bezbojnog, pa povukao za sobom u tminu. To je bila tačna interpretacija jednačine naših života. Mog života, i života svih ostalih u susednoj prostoriji, zajedno sa prežaljenim životima bivših učesnika partije. Dobiješ u žuto, nastane vir, ispere te, pa skončaš u tami-jedinoj slojevitoj dovoljno da obesmisli Pakao i sve strašne priče.''
,,uspeo sam da se nadovežem bespravnim poređenjem svojih poznanica i njihovog obezbeđenja sa kokoškama i petlićima, te upitavši se da li bi potrčale ukoliko bi ih ubo komarac, i šta bi bilo sa nesrećnim stvorenjem kada bi se nasisalo ljutog ; i ko je tu bio lisica, te koja se od zaluđene peradi plašila kljova, koja je tražila da je zver gricne, a koja je mrzela jaja ; i da li je Bog planina sa više slojeva kože od insekata i kojekakvih živuljki, ili samo lokva mokraće što kaplje u kloaku i cedi se pred ambisom čekajući da je sapere nešto jači vir; i da li je , možda, Arbitar bog, a ja se pomolio pogrešnom, onom u WC-šolji.''

AURORA I ČOVEK KOJI SE SMEJE-Jedna kratka priča od dve stranice, u kojoj imamo pogodbu sa Đavolom, koga opet kao da zabavljaju ljudske želje , ljudsko zlo, ljudske potrebe..
ONO U ZEMLJI GLAGOLA-Još kraća priča, od svega nekoliko rečenica, objavljena u zbirci ,,Najkraće priče''. I u ovoj priči se dobro videlo koliko je Rašo napredovao kao autor, i koliko je bio postao zreo pisac. Nijedne suvišne rečenice, hirurški precizno i jasno, a opet slojevito i duboko, u svega par rečenica ispričan čitav proces postojanja-rađanje, osećanja, potrebe, želje, trajanje, umiranje...
GARMONBOZIA-Sjajan omaž Tvin Piksu. Neverovatno koliko je ovo zrela priča, koliko je atmosferom i stilom verno opisan i prenesen duh serije, prosto imate utisak kao da ste zavaljeni u fotelju i da ne čitate, nego da je gledate i doživljavate. Mislim da ova priča zaslužuje najveću ocenu. Odlomci :
,,I dok je slom aktuelnog sveta bio ispraćen kakofonijom huka i naizgled besmislenih slogova, i režanjem susednih slojeva realiteta koji su se sudarali i varničili nalik suprotstavljenim metalima, agenta Kupera u Crnoj Kolibi iznenadi napetost tišine. Nalazio se u Čekaonici, posađen u crnu kožnu fotelju i obasjan prigušenim crvenilom razapetih zavesa kojima je bio oivičen u svom novom prebivalištu.''
,,U tom trenutku, tanak razmak između dva krila crvene zavese se raširi i propusti novog posetioca u Čekaonicu. Agent Kuper je dobro znao da se iza čekaonice nalazio splet beskonačnih koridora-isto kao i da je zvuk sitnih koraka najavljivao dobro poznato prisustvo.''
ĐAVO BEZ FILTERA-Psihodelični horor/fantazi o bolu, gubitku, ljubavi, identitetu, traženju smisla...Đavo je i u najboljim namerama, putevi dobra i zla čudesno su isprepleteni.

Sledi nekoliko kraćih priča :
ŽIVKO-simpatična ,,lokalna'' priča na tragu folklorne fantastike.
KOZADELAVITA-Ova priča je po mom mišljenju u top 5-6 Rašinih priča. Objavljena je u 7. broju sf časopisa Marsonic iz Slavonskog Broda. U ovoj priči pretežu SF elementi ( cenjeni ABN da obrati pažnju na ovu informaciju  ), gde se na jedan duhovit i vrcav način obrađuje tema robota i veštačke inteligencije. Ali Raša ne bi bio Raša kada u sve to ne bi dodao mnogo slojeva, zvukova,muzike, boja, mirisa,
istančanog psiho portretisanja likova...sjajna priča, uživanje za sva čula!
LOŠIM VINOM PROTIV PET MINUTA-Četiri jahača Apokalipse, rakija, Srbija-i luda zabava je zagarantovana  .




ČUDESNI PLES EFROSINIJE BOSONOGE-Klasična Rašina priča, u kojoj se dobro vidi maštovitost, pravci u kojima razmišlja i kako osmišljava priče, a i teme koje su ga zanimale i kojima se iznova vraćao-večnost, smrtnost, različiti realiteti i nivoi postojanja,
postojanje u mesu i duhu, lokalna mitologija i ona kosmička, nadljudska...
VOKUHILA,PERFORACIJE I BRCI-Kratka, ali urnebesna sf/fantazi zabava.
BUENA-Kontrast prethodnoj, priča sa tamom, strašću, latino šmekom...
BAJKA O SMRADOVIMA-Kad pročitaš više puta, uvek nešto iznova i iznova otkriješ u ovoj priči, čas je šaljiva i vrcava, čas puna simbolike i metafora, bajkovita, fantastična, sve u jednom.


Ostale su još dve priče, o njima narednih dana.

OD MERMERA I MESA-Omaž Lavkraftu, još preciznije njegovoj priči ,,Hram''. Atmosfera priče, sklop rečenica, misli, sve je bez dileme u Lavkraftovom duhu, ali opet izvedeno na specifičan, Rašin način. Savršen omaž, nemam nikakvu primedbu na ovu priču.
LARGO AL FACTOTUM-U postapokaliptičnoj budućnosti, odbačeni su svi moralni obziri, društvene norme i vrednosti na kojima je počivala civilizacija. Ili su barem odbačene one površne manifestacije ljudskog društva, a na površinu je izbilo ono iskonsko i suštinsko u ljudima-nema milosti, samo najsposobniji i najsuroviji preživljavaju, slabi i moralni brzo završavaju kao plen.
Ipak, i u takvom okruženju, troje ljudi, jedan muškarac i dve devojke, sa dna društva i ulice, ostvaruju jednu zajednicu prijateljstva, ljubavi i požrtvovanosti, kakve se ne sreću ni u tradicionalnim ,,pravim'' porodicama. U tom slomu svega, oni pružaju otpor, inat, pokazuju da su ljudskost, osećanja i emoatija neuništivi. Ova priča pobune i otpora, idealna je da se s njom i završi ova zbirka.




Ovim završavam prikaz zbirke. Većina Rašinih priča dostupna je u mnogim domaćim i regionalnim, štampanim i elektronskim, zbirkama i časopisima, i ko nije nabavio ovu knjigu, svakako može bez većih teškoća da nađe Rašine priče i da se upozna s njegovim stvaralaštvom, a može naravno i da proba nabaviti knjigu.
Nadam se da će još neko ko je čitao knjigu , ili barem poneke priče, komentarisati. Želeo sam da i ovde ostane neki trag o njegovom stvaralaštvu , pa eto ako neko svrati na temu moći će da pročita. Dalje ne bi bilo smisla da pišem, i da se ponavljam, i ponavljam već rečeno. Neka dalje pišu drugi.
Zahvaljujem svima koji su čitali i pratili temu.