ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Време, недеља 28. септембар 1930.

Наши књижевници у анегдотама

Јанко Веселиновић и Лаза Комарчић

Антиалкохоличарски покрет у нашој земљи, у ранија доба, мало је имао озбиљих и енергичних поборника. Али их је имао. Један од таквих био је др. Јов. Данић, који је у старијим данима постао антиалкохоличар, тек пошто је, како каже Живко Анђелић своју животну порцију утрошио.Он је успео да за свој покрет задобије Лазу Комарчића, уредника ,,Видела". Комарчић је у почетку одушевљено прихватио ствар, да је чак држао и предавање противу алкохола. Држао га је у старом Гранд хотелу, у Старом здању. То је била партиска кафана. Хотелијер Душан Милићевић, отмени господин, удесио је за говорника чак и трибину. Искупила се пуна кафана партиских пријатеља.
Предавач Лаза Комарчић био је врло интересантан човек. И ако није прошао кроз крупне школе и ако је био сеоски механџија, многим читањем и дружењем са врло умним људима толико се умно и духом усавршио да је изглеало као да је универзитет свршио. Одређене вечери Комарчић је грмио противу алкохола: прогласио га је за отров, за напаст за човечанство, за болест културног друштва. Љуто је осуђивао све оне који трпају тај отров у себ и трују свој живот.
За једном столом поред самога келнераја мало заваљен седео је Јанко Веселиновић и слушао Лазину филипику. Сам га је Комарчић, као земљака, пријатеља и колегу позвао. Јанко је бленуо у Комарчића задивљен и завидео сјајном говорничком таленту.
Урнебесан пљесак слушалаца дао је на знање да је говорник завршио своје предавање са великим успехом. Многи су му честитали.
Гурајући се кроз гомилу слушалаца према келнерају, да дође до Јанка, не стиже да седне, а Јанко му пружи руку и весело рече.
- Земљаче, алал ти вера, говориш као апостол прави.
Комарчић обриса марамом знојав врат и седе до Јанка.
- Свиђа ти се? запита Јанка.
- Ти си брате прави апостол.
Комарчић се насмеја и прстом мрдну на келнера.
- Дај ми једну горку помешану са љутом.
Јанко разрогачи очи.
- Побогу човече, па слушам те читав сат и више, како грмиш противу алкохола и шта му све ниси натоваро на врат, какве грехове и злочине и сад горка помешана са љутом.
- Ама, знаш земљаче, правда се Комарчић, не осаћам се баш најбоље; нешто ми није све у реду у стомаку, па, знаш, хоћу да поправим.
Јанко се иронично насмеја.
- А ти ваљда мислиш да ми узимамо ракију због пете или колена, а не због стомака.
А Комарчић се дусну.
- Море човече, оно је теорија, а са свим је друго пракса и живот.
- Знам, одговара Јанко, знам. Ти ме потсећаш на оног Шумадинца који је такође био противу алкохола, говорећи: ,,Шта ће нам алкохол, код наше дивне шљивовице и комовице."

Da anegdota nije bez osnova pokazuje članak iz časopisa Nova iskra, decembar 1904.


"Друштво за сузбијање алкохолних пића" штампало је до сада ова своја издања: 1. свезак: Алкохол и уживање. Јавно предавање Д-р М. Миљковића (10 н. д.); 2. свезак: Како је бекри-Раде оставио пиће. Јавно предавање Лазе Комарчића 10 (н. д.); 3, свезак: Утицај алкохола на децу. Јавно предавање Д-р М. Ђ. Поповића (10 н. д.); 4. свезак: Пијанство и лудило. Јавно предавање Д-р Ј. Данића (10 н. д.); 5 свезак: О суделовању жена у борби против алкохола. Јавно предавање Л. Левензона (10 н. д.) Сва предавања могу се добити код Друштва - Београд. "Гранд Хотел".