ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

bice tu materijala da se zapise nesto, ne vidim scenario u kojem necu odigrati ovo do kraja. inace, danas sam veci deo sesije proveo mlateci se s gargojlima, mada moram priznati da su mi delovali impozantnije dok sam mislio da cu morati da se borim sa svih osam:

https://youtu.be/4ng6AcP90Yg

ostavicu i thumbnail kad vec forum ne podrzava embedovanje, jutjub je bio milostiv:



pred kraj borbe se sumnjicavo osvrcem da proverim koliko ih jos stoji i junacki odlucujem da potrosim i 1 lifegem, sto se ispostavi kao presudno. inace, belfry luna bi bila kudikamo zlokobnije mesto da svi patuljci nisu poslozeni u istoj pozi, ovako deluje malo blesavo 

Pošto ti ovo igraš oflajn, nemaš susrete sa drugim ljudima, ali Belfry Luna je mesto na kome sam imao neke epske PvP susrete 

A Gargojli su i mene mučili svojski skoro čitav dan.

poslednjih nekoliko bosova (skeleton lords, chariot, rat vanguard) su lep primer da brojno nadmocniji neprijatelj ne mora nuzno da bude i naporan za borbu, to su sve krajnje zabavni bosfajtovi. doduse, ne mogu isto reci i za neke od ovih oblasti oko njih, pri cemu harvest valley narocito smara sa svojim bazenom otrova i vatrenim loptama koje se naizgled pojavljuju niotkuda. vrludavi gutter zato znacajno popravlja utisak, narocito sto sam se ja nekako nasao sa suprotne strane maglenih vrata    uglavnom, evo borbe protiv pacova i njihovog gizdavog predvodnika:

https://youtu.be/t6pdEMZLmD4

ne mogu se oteti utisku da sam prilicno overlevelovan u poslednje vreme, i to bez ikakve namere. kao sto se da primetiti, u medjuvremenu sam dodao i nesto piromanije u arsenal, no glavni utisak je ipak da izgledam sve gore    na srecu, posle ovog fajta sam se vratio kod titchy grena i pazario neku finu suknjicu kilt i bolji grudni oklop, ali za ovu nesretnu masku i dalje nemam pristojne alternative. uzgred, sokirah se kad sam skapirao da je grenu glas pozajmio con o'neill, tj. bryukhanov iz cernobilja 

Ja ću stvarno morati da nađem vremena da odigram Skolar ov d Frst Sin, nije red... A tvoj prelazak me sad rajca.

kapiram da ce svakako biti neki rimaster za koju godinu, tako da... 

u danasnjoj epizodi "bio je dobar decko, a onda se propio i prodrogirao" 



inace fino napredujem, mada me nesto ne vuce da igram vise od dva sata dnevno. ako je verovati ovoj listi neistrazenih bonfireova, tu sam negde oko dve trecine igre. danas je na redu bio shrine of amana, lepo mesto, samo sto sam bezbroj puta zaginuo u nevidljivom plicaku. u medjuvremenu sam batalio stitove i presaltao se na power stancing (uchi i rapier, oba na +10), evo demonstracije protiv looking glass knighta:

https://youtu.be/ej4rJaO-e74

inace, ja sam tek pre neki dan provalio da lokacije u ovoj igri uopste nisu fizicki povezane, nego valjda igrac prolazi kroz nekakve nevidljive portale ili nesto. ne secam se da sam video neko objasnjenje za to, mozda u prvoj igri, ali kapiram da se moglo ponoviti i za nas koji to jos nismo odigrali...

Ne znam koje je objašnjenje ali dizajn i povezanost prve igre su superiorni u odnosu na DS2. Samim tim je i osećaj "pripadnosti" i boravljenja u tom svetu neuporedivo uverljiviji.

nimalo se ne bih iznenadio da je tako, svet ds2 meni deluje kao skup potpuno razlicitih mesta sklopljenih u 1 celinu. no, vise o tome kad budemo svodili utiske...

crown of the sunken king je pravo dobar, i u velikoj meri odgovara na neke od mojih zamerki na osnovnu igru, u prvom redu kilavu atmosferu i linearan dizajn nivoa. najgori deo je svakako gank squad, ne toliko zbog toga sto me ova dvojica konstantno napadaju nego sto trce kroz vodu bez usporavanja i imaju beskonacnu staminu. na kraju sam ih porazio u najboljem maniru benija hila, konstantno kruzenje istim puteljkom dok se neko od njih ne saplete o kakvu stenu i da mi sansu da ga bocnem na miru 

druga dva bosa su vec mnogo zabavniji, makar elana ipak malo previse podseca na nashandru. evo fajta protiv sina™:

https://youtu.be/z1Yb8KgL6j4

nije bog zna kako zabavno za gledanje, sve vreme pokusavam da ga navucem na ovo bljuvanje vatre jer mu je to ubedljivo najsporiji napad u arsenalu. enivej, 1 dlc gotov, ostala jos dva.

ne znam da li je do nedostatka miyazakijevog inputa ili cega vec, ali meni je dark souls 2 na kraju ispao slabije iskustvo od demon's soulsa.

za pocetak, tu su tehnicki problemi za koje sam se nekako nadao da su u medjuvremenu iskorenjeni. los sound mixing upada u usi vec u prvih par minuta igre, rolovanje kroz onu travu na pocetku zvuci kao da se probijate kroz mecavu. prckanje po opcijama ne pomaze, neki zvucni efekti su prosto duplo glasniji nego sto bi trebali biti, dok su drugi skroz normalni. s ragdolovima se pak vise ne moze igrati fudbal, ali i dalje se uglavnom ponasaju neprirodno nakom sto im odvojite vlasnika od zivota. o njihovom oruzju tek ne vredi pricati, na svakih deset protivnika koje sredite cete videti 1 mac ili sekiru kako nastavlja volsebno da lebdi u vazduhu. najvise od svega su me ipak nervirali nevidljivi zidovi, ja prosto ne vidim poentu velike rupe u vratima ako se ne mozete rolovati kroz nju  ono, ne ocekujem ja ispoliranost na nivou 1 witchera, ali za serijal ovakve reputacije, ovo je bas kilavo.

tehnikalije na stranu, ne svidja mi se sto je drangleic tako nekonsistentan setting u pogledu lokacija. ovde svaki nivo deluje kao skroz odvojena prica: mracna suma, suncana tvrdjava, otrovna mocvara, glamurozni dvorac, zmajevo gnezdo, visoka kula, itd. dobro, i demon's souls je bio takav, ali cemu onda ova iluzija kompletnog sveta koji sva ta vrlo razlicita mesta povezuje u 1 celinu? s izuzetkom bastilje u koju je moguce stici na 4-5 razlicitih nacina, u ovoj igri skoro da nema mesta koje je povezano s vise od dve druge lokacije. sami nivoi su miksd beg, ima bas dobrih (shaded ruins, iron keep, the gutter, dragon aerie), a ima i preterano opresivnih (undead crypt) ili previse linearnih (vecina ostalih). ovde dlcjevi debelo dizu prosek, sva tri su sjajno dizajnirani, vrlo atmosfericni i nude pregrst prostora da se covek u njima izgubi.

za pricu ne znam sta bih rekao, uglavnom zbog toga sto nemam pojma sta se tu izdesavalo i koja je bila moja uloga u tome. ja zaista nemam nista protiv igara koje pruzaju lore na kasicicu, ali to valjda treba da ide u kombinaciji s nekim jasnim narativom. s druge strane, ds2 prica ide nekako ovako:

1. istorija sveta u formi pocetnog sinematika s gomilom imena koje cete zaboraviti posle pet minuta
2. posle predjenog tutoriala vam ona fina gospodja pored vatre kaze da nadjete kralja da bi razbili kletvu
3. ovde ide 95% igre tokom kojih se koncentrisete skoro iskljucivo na borbu
4. i tu pred kraj ima nekih preokreta za koje mene savrseno boli dupe jer niti znam ko su ti ljudi uopste ni kakve sve to veze ima sa mnom

dobro, priznacu da sam relativno kasno postao svestan da igra nudi gotovo sav lore preko istorije oruzja i opreme, ali ipak... ako vec insistirate da igrac sve vreme bude u magli, bar mi nemojte traziti da donosim nekakve yes/no odluke na kraju 

kao zadnju zamerku bih izdvojio skriptovane invazije, taman covek pomisli da u oflajn verziji nece morati da se bakce s tim glupostima, kad ono... mislim, kapiram zasto su tu, ali ja prosto ne zelim da me u sred (po svoj prilici) ionako teske misije napadaju klovn thomas, macevalka sharon ili oruzar dennis. ako igra i uspe da izgradi neku atmosferu i osecaj straha, ovo je odmah vraca na fabricka podesavanja. cak i da sam zainteresovan za pvp borbu (mislim, ove invazije su ionako samo bleda kopija toga), sigurno se ne bih zajebavao s time dok pokusavam da predjem nivo u singlplejeru.

dakle, posteno je reci da dark souls 2 ima svoje nedostatke. no, sve je to ipak manje bitno pred cinjenicom da je ovo i dalje dark souls igra, i kao takva zavredjuje da se odigra do kraja. daleko bilo da ja sad ovde otkrivam neku toplu vodu, ali ta kombinacije tezine i postenja koje soulsborne igre nude je i danas retkost u igrama. ako se u 2019. godini neka igra reklamira kao teska, sva je prilika da se radi o naslovu koji zahteva vestinu, ali se u isto vreme trudi da igracu maksimalno olaksa zivot. tu pre svega mislim na igre poput super meat boya i hotline miamija koji tezinu sekvenciraju u jasno razdvojene celine, tako da igrac nikad ne izgubi previse progresa. sto se kaze, smrt dolazi brzo, a restart jos brze  dark souls 2 mahom zahteva manje skila od gorenavedenih primera, ali insistira da je shvatite ozbiljno jer je smrt nesto sto zapravo ima prave, osetne posledice na igraca. uostalom, to je i poenta tog nekog soulsborne iskustva, old skul dizajn s taman dovoljno modernog senzibiliteta da ne bude odbojan.

dakle, da bi 1 soulsborne igra bila uspeh, dovoljno je da pogodi taj balans izmedju postenog izazova i povremene elegantne opresivnosti. za moje pare™, i s izuzetkom frigid outskirtsa iz treceg dlca iz kojeg sam brzinski otperjao cim sam skapirao foru, dark souls 2 uspeva u toj nameri. nivoi mozda tu i tamo izgledaju genericki i preterano se oslanjaju na sivo-smedju kolornu paletu, no onaj utisak da skoro svaka borba moze da te ubije je i dalje prisutan. protivnici nikad nisu previse brojcano nadmocni, checkpointi nikad nisu predaleko jedni od drugih, nema itema koje nadjes u prvih pola sata i nose te do kraja igre. nacuo sam da je originalni ds2 imao takvih problema, ali scholar of the first sin verzija pruza 1 kompaktno i specificno iskustvo. kad biste u ovu igru dodali easy mode kao sto se pre par meseci predlagalo za sekira, moja je procena da bi izgubila skoro sve sto je cini posebnom.

naravno, daleko od toga da je dark souls 2 dobra igra samo zbog svog podrijetla. recimo, svidja mi se sto maltene sa svakim oruzjem u igri mozete stici do kraja ako ga apgrejdujete na maksimum, pod uslovom da ga koristite kako je zamisljeno. svidja mi se sto slicno vazi i za same buildove, sto daje ogromnu slobodu u izgradnji lika. svidja mi se sto igra i pored toga nakon odredjenog vremena nudi respec opciju, za slucaj da ipak zelite da probate nesto novo. svidja mi se power stancing mehanika, jer je vitlanje s dva oruzja u isto vreme inherentno kul. svidja mi se sto bosovi variraju od izuzetno laganih do vraski teskih, a ni pred jedan bosfajt niste sigurni na kojem ce se broju kuglica zaustaviti. ma sve u svemu, dobra je ovo igra, ali realno... moze to i bolje.

Nisam igrao dvojku (sem malo kod drugara), ali mislim da ce kec mnogo bolje da ti legne. Za dizajn sveta mogu da potvrdim da je genijalan, uopste nemas utisak da je nekonzistentan, vec su skoro sve lokacije savrseno fizicki povezane i mozes u glavi da sklapas mapu (tipa "nasao sam prolaz u ovom nivou koji vodi nagore do nekog nivoa od pre 20 sati igre, znaci ova lokacija je ispod one, sto znaci da je onaj treci nivo "zapadno" od ovog itd). Sad, jesu lokacije uglavnom sve drugacije, ali je to tako napravljeno da ipak deluje veoma koherentno.

Takodje, sad znas da treba da citas opise itema ako zelis da bolje razumes lore, veliki deo pripovedanja se odvija na taj nacin... Za keca bih rekao da mu je osnovni narativ jasan, ali tu, naravno, i dalje ima mnogo misterije. Ipak, to u slucaju Dark Soulsa samo dodaje draz, i savrseno se uklapa sa jednim veoma teskobnim svetom i podjednako teskobnom mehanikom gde si ti, u sustini, nebitan i slabasan lik (jos kad se igra prvi put pojavila, mnogima nisu bili bas najjasniji njeni sistemi, sto je dodatno produbljivalo uznemirujuci faktor... ne da sam je ja igrao tad, ali tako se prica, a i ima smisla : -D)

trenutni plan mi je da remaster keca odigram na kraju, posle bloodbornea i treceg dela, ali svakako sam o njemu cuo mnogo lepsih stvari!

Hmmm, ako nisi igrao keca, a koliko shvatam nisi, ne znam da li savetujem da ga igraš pre trojke. Mislim, ne što je trojka unapređenje u mehaničkom smislu (a jeste na mnogim nivoima) nego mislim da priča, kolko god opskurna i neprozirna bila, neće imati isti impakt ako prvo odigraš trojku.

S druge strane, naravno, nije da ćeš tu priču kao sad nešto shvatiti tokom normalnog igranja. Meni su sve Soulsborne igre manje više potpuno neprozirne na prvo igranje. Idem nekud, ubijam neke likove odjednom bosfajt. Tek posle, kad uzmem da pročitam, shvatim zašto je to i kako povezano.... Ali ja sam prilično površna osoba u ovakvim situacijama...

Dark Souls 2 svakako ima taj issue sa mapom koja deluje kao gomila sasvim različitih oblasti koje su jedne sa drugima povezane gotovo nasumično i to je jedna od najčešćih zamerki koje su igri upućivane, ali mislim da ona ne bi bila toliko upadljiva da igra nije došla tako brzo posle originalnog Dark Souls koji je, jelte, masterklas iz dizajna mapa i njihove međupovezanosti (naravno, sad, dok igram Bloodstained, podsećam se stare istine: Soulsborne igre su ono kako su 3D Castlevania igre STVARNO trebalo da budu - a to važi i za dizajn mapa). Demon's Souls je imao taj mudri pristup sa habom ali i u njemu je bilo odličnih načina da se mape unutar sebe samih kreativno povežu. Dark Souls 2 definitivno na nekim mestima deluje kao "napravićemo hodnik ali ćemo da ga zamasiramo teškim neprijateljima". Doduše, ja nikada nisam odigrao DLC pa nemam punu sliku DS2. A kad smo već kod toga, igrao sam samo vanilu, ne i Scholar verziju pa svakako imam u petogodišnjem planu da se jednom igri vratim.

Ono što ne vidim da pominješ je da je - makar u vanila verziji, a pretpostavljam da je i u Scholaru to bila mehanika - DS2 zapravo dosta drčno eksperimentisao sa respawningom, ukidajući ponovno pojavljivanje neprijatelja posle, valjda, petnaestak njihovih smrti, i time stavio moratorijum na farmanje duša onako kako su mnogi igrali DS1. To je meni bilo zanimljivo kao pristup, mada moram da priznam, pošto sam igru igrao onlajn, da sam veliki broj duša ionako dobijao kroz PVP pa me ovo nije preterano pogađalo...

Ali je bila neka fora da ojačaš deonicu između dve baklje pa ti protivnici budu jači (ng+) i daju više duša, što je bila odlična stvar za farmanje. DS2 je svakako najslabija igra u serijalu. DS3 je najispoliraniji što se tiče mehanike i grafike. Dark Souls je najbolji od sva 3. [emoji4]

Da, da, bila je.

I, pa, da, ja sam Dark Souls igrao najviše od sve tri, a i kanim ga ponovo igrati na Switchu, ali u velikoj meri je to možda jer je došao prvi. Trojka zbilja ima neke fantastične elemente.

Quote from: Meho Krljic on 28-06-2019, 09:21:39
Hmmm, ako nisi igrao keca, a koliko shvatam nisi, ne znam da li savetujem da ga igraš pre trojke. Mislim, ne što je trojka unapređenje u mehaničkom smislu (a jeste na mnogim nivoima) nego mislim da priča, kolko god opskurna i neprozirna bila, neće imati isti impakt ako prvo odigraš trojku.

S druge strane, naravno, nije da ćeš tu priču kao sad nešto shvatiti tokom normalnog igranja. Meni su sve Soulsborne igre manje više potpuno neprozirne na prvo igranje. Idem nekud, ubijam neke likove odjednom bosfajt. Tek posle, kad uzmem da pročitam, shvatim zašto je to i kako povezano.... Ali ja sam prilično površna osoba u ovakvim situacijama...

Dark Souls 2 svakako ima taj issue sa mapom koja deluje kao gomila sasvim različitih oblasti koje su jedne sa drugima povezane gotovo nasumično i to je jedna od najčešćih zamerki koje su igri upućivane, ali mislim da ona ne bi bila toliko upadljiva da igra nije došla tako brzo posle originalnog Dark Souls koji je, jelte, masterklas iz dizajna mapa i njihove međupovezanosti (naravno, sad, dok igram Bloodstained, podsećam se stare istine: Soulsborne igre su ono kako su 3D Castlevania igre STVARNO trebalo da budu - a to važi i za dizajn mapa). Demon's Souls je imao taj mudri pristup sa habom ali i u njemu je bilo odličnih načina da se mape unutar sebe samih kreativno povežu. Dark Souls 2 definitivno na nekim mestima deluje kao "napravićemo hodnik ali ćemo da ga zamasiramo teškim neprijateljima". Doduše, ja nikada nisam odigrao DLC pa nemam punu sliku DS2. A kad smo već kod toga, igrao sam samo vanilu, ne i Scholar verziju pa svakako imam u petogodišnjem planu da se jednom igri vratim.

Ono što ne vidim da pominješ je da je - makar u vanila verziji, a pretpostavljam da je i u Scholaru to bila mehanika - DS2 zapravo dosta drčno eksperimentisao sa respawningom, ukidajući ponovno pojavljivanje neprijatelja posle, valjda, petnaestak njihovih smrti, i time stavio moratorijum na farmanje duša onako kako su mnogi igrali DS1. To je meni bilo zanimljivo kao pristup, mada moram da priznam, pošto sam igru igrao onlajn, da sam veliki broj duša ionako dobijao kroz PVP pa me ovo nije preterano pogađalo...

eh, ja sam mislio da je ds3 u istom brodu kao i ds2, tj. da nije povezan s pricom u kecu. ako jeste, to ipak menja stvari. mislim, meni je problem sto jos ne mogu da igram ds1 remaster na jailbreakovanoj konzoli, pa su mi opcije ogranicene. dobro, videcemo kako stvari stoje kad odigram bloodborne...

da, neprijatelji se despawnuju posle 12-15 smrti, meni se tako rano u igri skroz ocistio put do pursuera. i meni je to delovalo kao savrseno logican ustupak igracu koji se bas muci s odredjenim bosom, jer se primecuje samo u ekstremnim situacijama. ako kasnije igre nisu zadrzale tu mehaniku, to im je minus u mojoj knjizi.

Quote from: Petronije on 28-06-2019, 13:16:25
Ali je bila neka fora da ojačaš deonicu između dve baklje pa ti protivnici budu jači (ng+) i daju više duša, što je bila odlična stvar za farmanje. DS2 je svakako najslabija igra u serijalu. DS3 je najispoliraniji što se tiče mehanike i grafike. Dark Souls je najbolji od sva 3.

da, mogao si da spalis predmet po imenu bonfire ascetic, to em ojacava neprijatelje em ih vraca gde su bili ako su se vec despawnovali. ja to nisam koristio jer nisam imao potrebe za farmovanjem, ali u teoriji mi se svidja kao nacin da promenis tezinu igre bez oslanjanja na standardni izi/normal/hard izbor. ko jos nije odgledao ovaj extra credits, ima toga jos:

https://www.youtube.com/watch?v=MM2dDF4B9a4

Quote from: Calavera on 28-06-2019, 13:39:55
meni je to delovalo kao savrseno logican ustupak igracu koji se bas muci s odredjenim bosom, jer se primecuje samo u ekstremnim situacijama. ako kasnije igre nisu zadrzale tu mehaniku, to im je minus u mojoj knjizi.

Nisu, ali u principu u svim Soulsborne igrama je trk do bossa generalno moguć bez ulaska u sukob sa normalnim protivnicima, samo treba da naučiš tačnu putanju.

I, da, postoji vrlo jasna narativna nit između prve i treće igre. Neću da spojlujem, ali određeni momenti u DS3 ne bi ti značili ništa ako nisi odigrao DS1 prethodno.

to je okej, i sam sam pribegavao toj taktici u vise navrata, ali nije uvek moguce. recimo, u iron keepu moras da prepesacis ceo nivo da stignes do smelter demona, i da tu nije bilo despawninga, pitanje je koliko bi mi trebalo da zavrsim s tim. mislim, verovatno je i tu moguce izbeci sve one vitezove koji se zalecu na tebe, ali imam osecaj da bi tu trazenje prave putanje i samo bilo visecasovni proces.

frigid outskirts iz treceg dlca je jos gori, pa se zato nisam ni zajebavao s njim. cak i da tacno znas gde treba da ides, do bosa ne mozes stici za manje od pet minuta, plus sve to radis u ogromnoj mecavi u kojoj ne vidis prst pred nosom i stalno se boris s nekim magicnim jednorozima koji se spawnuju pored tebe 

to za ds1 i ds3 je bedak, valjda ce brejkovati neki noviji firmware dok zavrsim bloodborne.

Moguće je da je to u DS2 malo manje naglašeno jer tu postoji ta despawning mehanika. Sve moje uspomene na DS1, DS3 i Bloodborne (pa i Sekiro) su o tome da sam dovoljno puta pokušavao bossove da sam naučio kako da protrčim do njih bez ulaženja u frku.

Da se razumemo, postoje i narativne spone između DS1 i DS2, sve je to povezano, ali DS3 kao poslednja u serijalu zaista naglašava neke od elemenata, ide na fan service i tako to, pa bih svakako savetovao, ako situacija sa firmwareom dopusti, da se prvo igra kec pa trojka.

https://kotaku.com/demons-souls-can-now-run-at-4k-and-60-fps-in-an-emulat-1837246894?utm_source=Kotaku_Facebook&utm_campaign=Socialflow_Kotaku_Facebook&utm_medium=Socialflow

Sent from my LG G7 ThinQ

   A Closer Look At Dark Souls' Most Difficult Player-Created Challenges     

Polygon video (Patrick Gill):


Let's talk about Dark Souls one last time wait where are you going 


Neka vrsta decenijske retrospektive koja se, naravno, ne uklapa ni u izlazak Dark Souls ni Demon's Souls. Ne u uklapa se ni u šta, al šta sad...

Kako beše, kojim redom je najbolje igrati Dark Souls serijal? Pitam zbog ovog popusta na Indiegala sajtu gde do vikenda za bednih 9$ možete da kupiste DS 3 za PC, može li se krenuti sa njim? Doduše na sajtu  je trenutno i DS remastered na popustu za 13$, ali ova trojka deluje smešno jeftino. Sa druge strane, kako nikada nisam igrao DS, kupio bih jednu igru za probu da vidim paše li mi uopšte ova franšiza, pa bih krenuo sa najboljom. Dakle, šta preporučujete?
https://www.indiegala.com/store/product/dark-souls-iii/374320

PS
Offtopic, na Indiegala se redovno pojavljuje Battletech vanila verzija za neverovatnih 9$,  redovno je rotiraju pa će se sigurno opet pojaviti.

Najbolje je igrati od prve, svakako ali opet, možeš da kreneš od treće da vidiš da li ti uopšte model paše.


Ja sam mejlove koje mi Indiegala prestao da otvaram pre nekoliko godina kad su počeli da se guše u pornografskim igrama, nisam bio ni svestan da i dalje prodaju normalne stvari 

Ja sam prvo igrao trojku, navuk'o se, život više nije isti...

Mislim da je treći deo možda za nijansu bolja polazna tačka (dizajn koji je malo više prijateljski nastrojen prema igraču - više lokacija za čuvanje pozicije, mnogo manje mesta sa kojih te protivnici lako gurnu u bezdan; kretanje je brže... na kraju krajeva, i grafika je mnogo lepša), ali po meni, realno nema greške ni sa prvim ni sa trećim delom. Čini mi se da je ljudima obično omiljen onaj deo koji prvi zaigraju...

Sad čitam šta ste pisali ranije o narativnoj povezanosti prve i treće igre. Pa, tačno je da treći deo ide na fan service, mada mi ne deluje da to ima takav efekat kao kad čekaš nekoliko godina da se pojavi sledeća igra u serijalu, zbog veće vremenske distance i emotivne investiranosti. Lično, kao neko ko je zakasnio na žurku, ne kajem se što sam prvo igrao trojku, uprkos fan serviceu, ali moguće da je zbog toga bolje prvo igrati keca (kome legne serijal, svakako bi trebalo da krene od prve i odigre sve tri).

S druge strane, ako prvo igraš treći deo onda ti to i ne deluje kao fan service, pa je doživljaj bolji jer, kako rekoh, čini mi se da taj fan service nije toliko efektan ukoliko ne pratiš serijal od početka... A onda, opet, drugi DLC za trojku na neki način zaokružuje priču serijala, tako da ne znam, nisam pametan 

Po meni treba krenuti od prvog, jer nije poenta da ti bude lakše, već da prođeš putem kojim su milioni prošli pre tebe. Trojka jeste utegnutija i grafički nemerljivo impresivnija, i nećeš svakako pogrešiti ako od nje kreneš, ali ipak mislim da nevinost treba da ti oduzme pravi, dlakavi(brkati?), sirovi muškarac, a ne neki ulickani metro. [emoji39]

(DS3 je meni užasno teška igra [emoji16])

Sent from my SM-A715F using Tapatalk

Složiću se, DS3 je užasno teška igra.

Doduše, sve su kad se počinje pa ne treba biti potpuno protiv ideje samonovanja.

Treba početi od najlakše, to jest, od druge ))))

Meni je put na DS bio težak....proveo sam 40ak sati u prvoj igri da bih je batalio....

Tek po priči o izlasku treće igre i prelaženja Bloodborne, pružio sam ponovo šansu DS, i to njenim drugim delom....ostalo je, štono kažu, istorija...

moram prestati da konsultujem internet za pomoć u souls igrama. stalno gledam koje je najbolje oružje, koje statistike da apgrejdujem i kojim redom treba da idem kroz nivoe, a sve što postižem je da izazov svedem na minimum. u trojci se taman naoštrio za prvi jači fajt u vidu abyss watchera, a u stvarnosti bi sve bilo gotovo za manje od minuta da nije onog sinematika između prve i druge faze. znam da zvuči kao da se hvalim, ali skroz je nerealno da mu istopim sav hp u dve kombo serije. jeste da sam odradio katedralu pre ovoga pa sam pored prejakog oružja još bio veći level nego što je potrebno (44), ali ipak...

evo tog fajta, nek se nađe, bar je muzika brutalna:

https://youtu.be/rWGHTRYl_1Y

Da, ovo je pokolj.    Vidi se da imaš nabudženo oružje i visok nivo. Ali dobro, šta sad, nije da neće ovde biti težih bosfajtova.

Како болан имаш само једног субскрајбера, шта је ово? То мора да се исправи!

Quote from: Meho Krljic on 17-05-2020, 21:43:38
Da, ovo je pokolj.    Vidi se da imaš nabudženo oružje i visok nivo. Ali dobro, šta sad, nije da neće ovde biti težih bosfajtova.

nije toliki problem što je nabudženo nego što je statistički najbolje, ne zovu ih bezveze sellsword winblades

Quote from: Tex Murphy on 17-05-2020, 22:37:11
Како болан имаш само једног субскрајбера, шта је ово? То мора да се исправи!

blagodarim, ali ja svakako ovo kačim čisto ko ilustraciju onoga što igram a ne radi jutjub popularnosti    nego, šta bi s onim davnašnjim obećanjem da ćemo zajedno igrati dark souls, ja u međuvremenu odradih ceo serijal bez tebe!

Taj jedan subscriber sam ja

hvala i tebi, pitao sam se ko je taj gospodin i ljudina 

Evo, sad sam se i ja sabskrajbovao. Odgovornost ti raste!!!!!

 

Ја сам био одмах послије милана, чисто да се зна!

Quotenego, šta bi s onim davnašnjim obećanjem da ćemo zajedno igrati dark souls, ja u međuvremenu odradih ceo serijal bez tebe!

То говори о мојим мањкавостима у смислу људског бића

sestra friede je prvi bos koga nisam uspeo da savladam tokom kompletne sesije od nekih sat i po i potrošenih 15 embera, mada sam je sledećeg dana sredio iz prve. skandalozna kombinacija snage, brzine i raznovrsnosti, možda i najteži fajt u svim soulsborne igrama za mene do sad. čak sam i u ovom uspešnom pokušaju imao utisak da me je usralo (marko kraljević vs. musa kesedžija vajb  ), jer je u više navrata samo stala umesto da po običaju nastavi s non-stop napadima.

https://youtu.be/xRr5L8_Jz3Q

Uffff.. Uzmeš joj pola zdravlja prvim napadom a onda...


Nisam ja ovo još odigrao, a treba se vratiti tim DLC-ovima. Treba.

pa treba, znaš da su dlc-jevi najbolji deo ovih igara    doduše, ovaj ashes of ariandel je svakako među slabijim izdancima ako se izuzme friede, u glavnoj oblasti prolaziš kroz neku šumu s 300 vukova i 600 ljudskih ratnika, za koje sam u 1 trenutku bio uveren da se respawnuju jer njihova KOLIČINA po metru kvadratnom nije imala smisla.

Moraću da sačekam drugi talas pandemije da bih se uhvatio u koštac sa tim. 

Ljudi koji znaju - će znati:

Ma prejako...

dark souls 3 je, što bi reko naš narod, u knjigama™. osećanja u vezi nj su mi malo pomešana, ali to je najmanje krivica same igre, jer ako se gleda čist kvalitet, ovo je tu negde rame uz rame s bloodborneom. pre neki dan sam slučajno naleteo na neki strim dark soulsa 2 i ostao zapanjen koliko je to zapravo lošije od trojke, a pri tome ne mislim samo na prezentaciju. dark souls 2 se uopšte ne libi da napujda gomilu protivnika na vas odjednom (popularno gankovanje, je li) i mnogo je liberalniji u pogledu stunova i sličnih kerefeka koje igrača ubijaju tako što mu oduzmu kontrolu. dobro, ziloti bi rekli da je cela poenta ovog serijala da bude što teži i neprohodniji, ali ds3 održava pristojan nivo težine i u isto vreme je krajnje fer ka igraču, i ja to vrlo poštujem.

meni je glavni problem s ovom igrom bio što sam se već malo zasitio soulsa, u relativno kratkom periodu sam sljuštio ds2, ds3, bloodborne, nioh, a pre par godina na trojci i demon's souls. koliko god da su ovo kvalitetne igre (a jesu, naročito bloodborne), zamor materijala polako postaje faktor. nije pomoglo što sam se tokom prvih desetak sati po navici konsultovao s internetom u cilju min/maxinga, tako da sam kompletnu igru izgiljao kao high-dex lik s prejakim sellsword twinbladesima    neko vreme sam se još zavaravao da ću se u 1 trenutku prešaltovati na čist faith build, ali džabe, jednom kad se navikneš da se svi protivnici tope u par udaraca mača, teško je naći razlog za eksperimentaciju. ajde, pred kraj sam uložio koji poen i u faith, a i tu i tamo sam menjao armor zbog mode, ali realno, ovo je vrlo smarački način da se ovo odigra. što je najgore, pomoć interneta mi nije bila ni potrebna, nekome ko je već prešao bilo koju souls igru ds3 će verovatno biti banja sve do dlcjeva, koji su ipak nešto ozbiljniji izazov.

na način pripovedanja imam iste zamerke kao i u većini souls igara, meni ti kriptični hintovi prosto nisu dovoljni da me nateraju da marim za narativ. dark souls 3 je u ovom pogledu možda čak i lošiji od prethodnika, jer baš ni u jednom trenutku nisam imao blage veze zašto nešto radim. mislim, ako ni glavna premisa igre nije potpuno jasna, svi ti nagoveštaji o širem narativu na koje tu i tamo nabasate nemaju na šta da se nadovežu. možda grešim dušu jer bi ovo ipak trebalo da bude nastavak prvog dark soulsa, pa su možda temelji narativa udareni tamo, ali ovo što sam video u souls igrama me ostavlja skeptičnim na tu mogućnost. nije ovo neki veliki greh, jer priča ovde ionako treba da bude samo bonus, no misliim da bi ovakav pristup daleko bolje fercerao uz nekoliko strateški razbacanih lore dumpova.

i tako, dark souls 3 je objektivno odličan naslov koji mi se iz čisto subjektivnih razloga nije svideo koliko je trebalo, no svejedno sam ga s uživanjem doterao do kraja    evo fajta protiv gaela iz drugog dlca, i on i midir i demon-princ su ozbiljan izazov, ali na kraju me nijedan nije namučio koliko friede:

https://youtu.be/ZX9K3KlHB2g

Bogami je meni bio potežak DS3, a i ja sam išao na hi-dex build. Dobro, posle sam skrenuo sa puta jer su mi se sviđali novi oklopi i mačevi. Ali, što se tiče priče - da, bez interneta ili bar, ne znam, deset prelazaka, ona je nevidljiva. Tako je to. Zato me zanima na šta će Elden Ring ličiti, so bzirom da tu imamo i Martina on bord...

Za one kojima je Dark Souls teška igra, evo moda koji može da pomogne 



Dark Souls Is Presumably Easier With Assault Rifles

Speedrunner Beats PS5 Demon's Souls In Less Than 20 Minutes

U dobroj tradiciji Souls serijala, Tower Knighta u Demon's Souls rimejku sam pobedio ubovši ga kopljem u stražnjicu:

https://www.youtube.com/watch?v=Y1oswWFxN_w