ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Tako je. Problem je samo vreme. Naučnici kažu da ako hoćemo da se držimo zacrtanih okvira (1.5 stepena iznad preindustrijske temperature do kraja veka) onda se to neće rešiti samo ni kad bismo ovog trenutka prestali da vadimo ugljenik iz dubine zemlje. Možda ćemo morati na silu da ga sekvestiramo i zakopavamo i potopljavamo negde.

Leba ti, jesi li ikad išta radio u proizvodnom pogonu? Razmatrao troškove proizvodnje i održavanja? Ispitivao trajnost u eksploataciji? Očigledno nisi. Truniš pročitano sa linkova. 1/8 Sahare sa solarinim pločama bi zadovoljila sve naše potrebe. Ali, troškovi lagerovanja i distribucije prevazilaze naše sadrašnje troškove za bilo koji vid postojećih izvora energije. Vetrena energija je cuker piksla. Nama ne da duva nego nas povremeno oduva skroz, ali problemi su isti. Nikad nisi pipnuo tu grdosiju koju treba ugraditi u sistem i održavati. I niko neće promenu, jer se ne isplati. A kamoli da zakopavamo ugalj. Proces zamene je toliko spor da je pametnije ne proizvoditi đubre. Dakle, opcijaa je NE PROIZVODITI ĐUBRE.

Treba nam više solarnih ćelija i biće ih više. Treba nam više svakog mogućeg izvora energije kojim se ne unosi dodatni ugljen dioksid u ekosistem. Fisija i fuzija, sad više ne marim i ne biram. Ali treba nam i manje kopanja ugljenika iz dubine, i to mora takođe da se smanji.

Uzgred, jedan problem sa solarnim pločama u Sahari je smanjena efikasnost solarnih ploča na visokim temperaturama. Mnogo je vruće tamo, i ploče prave manje struje. Drugi problem je pesak koji bi povremeno prekrivao ploče. Treći problem je nedostatak infrastrukture koji bi tu energiju transportovao tamo gde je potrebna (a to nije Sahara). I ja sam maštao o solarnim pločama u Sahari, ali stvari nisu tako lake kako izgledaju na prvi pogled.

A možemo i đubre da smanjimo. Uzgred, mnogo tog đubreta je plastika, a sva ta plastika potiče iz ugljenika koji vadimo iz dubina.

a kolko košta infrastruktura, manje ili više od korone?

Bato, ovaj tebi 'oće da podvali, jer meni ne može. Energija se ne pakuje u fišek ko semke, ne tovari se u kontejnere, nego zahteva transportni sistem, koji imamo zahvaljujući Srbinu Nikoli Tesli. I njega treba održavati, da ne puknu žice. Jedini lek je da ja posle prvog budženog kompjutera ne trošim već četvrti laptop, da nam ne prodaju brendove nego trajnu robu, ali onda propadoše biznismeni i bankari koji te nadove na zaduživanje i refinansiranje dugova. Ti se, bar, razumeš u neoliberalizam.

Mene ova razlika u prioritetima malo podseća na nekog čoveka hermetički zatvorenog u ograničen prostor s ograničenim vazduhom. Usporeno disanje samo odlaže neminovno.

Ni nalik. I nepismeno do krajnosti. Mogao bi kod Kripla da igraš jednog bota zaduženog za sto istih poruka na sat.

Special Report: Millions of abandoned oil wells are leaking methane, a climate menace

http://arctic-news.blogspot.com/2020/06/2020-siberian-heatwave-continues.html


Danas 38... 

Idemo na plažu, među sibirskim palmama.

Major study rules out super-high and low climate sensitivity to CO₂

Dakle, deco, gotovo je, dajte da vidimo ko je šta imao pa da se razilazimo:


https://www.vice.com/en_us/article/akzn5a/theoretical-physicists-say-90-chance-of-societal-collapse-within-several-decades

Rad u pitanju su uradili teorijski fizičari i bavi se deforestacijom i njenom vezom sa stabilnošću civilizacije-kakvu-poznajemo a kome se čita direktno sa izvora, evo:


https://www.nature.com/articles/s41598-020-63657-6

S jedne strane deluje ozbiljno, ali s druge strane kad kažu da će sve šume da nestanu za 100-200 godina to deluje neozbiljno. I kako onda da im veruješ za ostatak teksta?

Imaju oni uslov "if the rate of deforestation continues", ali neozbiljno je upravo to što je to jedno prilično veliko IF.

Pa, ovaj rad je spekulacija svakako, međutim, sa projektovanom stopom porasta stanovništva nije neralno pretpostaviti i da će se deforestacija nastaviti možda istom, možda uvećanom stopom. Naravno, ovo su teorijski fizičari pa u svom radu koriste puno apstrakcija i zaokruživanja:[/font]

QuoteAdmittedly, in our analysis, we assume parameters such as population growth and deforestation rate in our model as constant. This is a rough approximation which allows us to predict future scenarios based on current conditions. Nonetheless the resulting mean-times for a catastrophic outcome to occur, which are of the order of 2–4 decades (see Fig. 5), make this approximation acceptable, as it is hard to imagine, in absence of very strong collective efforts, big changes of these parameters to occur in such time scale. This interval of time seems to be out of our reach and incompatible with the actual rate of the resource consumption on Earth, although some fluctuations around this trend are possible³⁵ not only due to unforeseen effects of climate change but also to desirable human-driven reforestation.

Trebalo je da uključe i neke ekologe i sociologe. Ako meso poskupi kao nafta sedamdesetih i zeleniš postane popularan kriza se odlaže za sto godina. Ako ostvarimo efikasne fuzione reaktore kriza se odlaže za dvesta. Ako temperature još malo porastu prostrane ruske tajge na severu postaće nove žitnice, i kriza se odlaže za trista godina. I to su sve velika IF, ali ja bar mogu da budem neozbiljan, jer me ne objavljuju u ozbiljnom naučnim časopisima.

Inače, u slovenskim zemljama imamo pad nataliteta, pa će se smanjiti površine potrebne za poljoprivredu, i porašće zelena masa.

Sve su to neke pretpostavke, i treba ih sve uzeti u obzir, a ne samo jednu, pa napraviš rad od jedne pretpostavke. To je zanimljivo za članak u Galaksiji, ali je neozbiljno kao naučni rad.

I čak i ne kažem da se ne treba zabrinuti. Moramo da sprečimo masovnu seču šuma, moramo da sadimo nove šume, kao planirani Zeleni pojas u Africi. Moramo da vratimo u zemlju ugljenik koji smo iskopali iz dubina, ako želimo da usporimo klimatske promene. Moramo da pišemo naučne radove u kojima se bavimo predviđanjem. Samo bih voleo da to bude malo ozbiljnije od ovog.

Fer. Ovaj rad je očigledno teorijski model, rađen u strogo omeđenim uslovima i sa ogromnom marginom greške. Makar ukazuje na trendove i verovatne ishode.

Quote from: mac on 30-07-2020, 12:14:29
Trebalo je da uključe i neke ekologe i sociologe. Ako meso poskupi kao nafta sedamdesetih i zeleniš postane popularan kriza se odlaže za sto godina. Ako ostvarimo efikasne fuzione reaktore kriza se odlaže za dvesta. Ako temperature još malo porastu prostrane ruske tajge na severu postaće nove žitnice, i kriza se odlaže za trista godina. I to su sve velika IF, ali ja bar mogu da budem neozbiljan, jer me ne objavljuju u ozbiljnom naučnim časopisima.

Inače, u slovenskim zemljama imamo pad nataliteta, pa će se smanjiti površine potrebne za poljoprivredu, i porašće zelena masa.

Sve su to neke pretpostavke, i treba ih sve uzeti u obzir, a ne samo jednu, pa napraviš rad od jedne pretpostavke. To je zanimljivo za članak u Galaksiji, ali je neozbiljno kao naučni rad.

Mnogo je to pretpostavki za u jedan naučni rad.

Da, možda sam zapravo ja neozbiljan što učitavam u ovaj rad nešto za šta taj nije ni zamišljen.

 Record melt: Greenland lost 586 billion tons of ice in 2019

Geoengineering: A Horrible Idea We Might Have to Do

   'Sleeping giant' Arctic methane deposits starting to release, scientists find

Nova studija koja tvrdi da smo već prešli prag posle kojeg je globalno zagrevanje samoodrživo i da ni zaustavljanje emisije svih fasova staklene bašte danas ne bi bilo dovoljno da se ovaj proces preokrene:


An earth system model shows self-sustained melting of permafrost even if all man-made GHG emissions stop in 2020

Vidim da smo sa klimatskih promena opet prešli na globalno zagrevanje. Možemo slobodno da nastavimo da proizvodimo đubre.

Ma ja sam iskoristio taj termin jer studija sama govori o povećanju prosečne temperature do kraja stoleća, ali svakako pričamo o jednom fenomenu.

Sa đubretom nema značajnijih pozitivnih povratnih sprega. Ako imaš dva puta više đubreta to je samo dva puta više problema. Doklen u klimi ako imaš dva puta više džula u sistemu to je više od dva puta više problema.

Pritom, naučnici pronašli bakteriju koja razgrađuje plastiku. Rešićemo đubre.

Quote from: mac on 15-11-2020, 11:18:43
Sa đubretom nema značajnijih pozitivnih povratnih sprega. Ako imaš dva puta više đubreta to je samo dva puta više problema. Doklen u klimi ako imaš dva puta više džula u sistemu to je više od dva puta više problema.

Pritom, naučnici pronašli bakteriju koja razgrađuje plastiku. Rešićemo đubre.

I obratno. Ako ima dva puta manje... pa do prihvatljivog stanja. Ti si na strani đubreta. Ne treba nam i problem rešavanja đubreta, jer je i to utrošak sirovina, energije, istraživanja, održavanja... Neoliberalan način razmišljanja je zloćudan kao tumor. Na primer, šta će jesti bakterije, a trebaće ih mnogo, kad pojedu plastiku? Kitove? Ili ćemo rešavati kako ukloniti bakterije. U SAD ne znaju šta će sa tolstolobikom, kod nas, kaliforniski som uništio linjaka.

Invazivne vrste ćemo rešiti dronovima-ubicama. To trenutno rade sa invazivnim vrstama morskih zvezda i otrovnih riba. Tako ćemo i mi ovde rešiti ambroziju, samo da se neko doseti.

Predajem se.

Pirova pobeda!

Izgleda da su staklene flaše još gore po okolinu od plastičnih.

https://www.ecowatch.com/glass-bottles-harm-environment-2648968467.html

Možda je najbolje da tečnosti kupujemo na točenje, kao benzin na pumpi.

U šta da utočiš?

Svojevremeno je polimark koristio neke prostorije DMB-a u Rakovici za proizvodnju, i mogao si da kupiš majonez na točenje u fabrici, pa su posle prestali sa tim jer nije baš higijenski ispravno.

A, plastika po rekama, morima i okeanima je higijenska? Proizvodnja ambalaže nanosi enormnu štetu. Nekada su pivske flaše bile zamenjive, a onda se neko dosetio da proizvodi SVOJU bocu. Nekada je mleko isporučivano u zamenjivim bocama, samo folija odozgo za bacanje. Nekada si sladoled dobijao samo u kornetima, pa i njih pojedeš. Uzmi svoju kesu za đubre, pa izračunaj šta sve NE MORA DA POSTOJI.

Moraće tu neka nova tehnologija da se uvede. Trenutni zahtev ambalaže je da ima dug vek trajanja, i da može da izdrži transport. Zahtev nove ambalaže bi mogao da bude da bude biorazgradivo, ali da se ne koristi za dugo skladištenje i transport. Dakle, kamion dovede u prodavnicu bure mleka, bure soka od borovnice, i bure vinjaka. I donese i nekakve prazne biorazgradive kese/kontejnere. Kupac hoće da kupi litar vinjaka, i mašina mu natoči litar u tu kesu (na higijenski prihvatljiv način, jer kupac nije ništa tu pipao), zavari kesu i uruči kupcu. Kupac može (a ne mora) tu kesu da smesti u neki svoj dugotrajni tvrdi kontejner, da je ne bi slučajno probušio, i nosi kesu kući. Na kraju baci kesu, ali pošto je biorazgradiva, nema problema.

Kupac čak i ne mora da vidi tu mašinu. Osoblje u prodavnici puni kese i smešta na rafove. Kupac samo preuzme kese koje hoće. Važno je samo da napunjene kese ne stoje dugo na rafu.

Ona burad za transport su takođe dugotrajna. Dakle većina kontejnera je dugotrajna, a oni koji su za jednokratnu upotrebu su biorazgradivi. Jedini problem, je što trenutno ne razmišljamo o ambalaži na taj način, ali čovek je čudo, i na svašta može da se prilagodi.

više đubri macov kompjuter nego tetrapak

sem toga, kao što scallop reče, nekad flaša mlijeka bila staklena pa je zamijeniš

a znate zašto sad toga nema, zbog neoliberala naravno!

staklena flaša se može zamijeniti kad je proizvođač lokalni i ne transportuje se pola kontinenta, al globalni kapitalizam ti uvali sir iz Holandije

Kao i obično, idejno si u pravu. Trebalo je ti da pišeš SF, a ne ja. Problem nastaje na samo četiri reči: sirovine, proizvodnja, distribucija i održavanje. Nešto trošimo da bismo napravili, tehnologija obavezno koristi energiju, veliku proizvodnju održavaju transport i distribucija, a trenutnom globalnom sistemu ne odgovara trajnost proizvoda. Odaberi bilo koju od njih, a ja ću ti objasniti šta je problem.

Neoliberali centralizuju proizvodnju, uvećavaju profit i onda kao rješenje ponude macovu burad, koju će takođe proizvesti i transportovati iz Kine.

Rješenje za tržišne probleme je uvijek još tržišta.

Dokle god su burad uniformna i standardizovana nije bitno odakle dolaze. Slična revolucija u transportu se desila kad su standardizovani brodski kontejneri. Od tog trenutka brodski transport je postao i kvalitetniji, i brži, i jeftiniji.

i zagađeniji

Mac, paletizacija se standardizuje od amfora i pitosa. Ovde govorimo o neupotrebljivoj ambalaži. Posle uspešnih milenijuma, globalni biznis je načinio više koraka unazad. Evo, Musk lansira crep od solarnih ploča i nikome nije kazao da je potrošan. Trabunjamo o bioenergiji, a ona potroši 70% dobijenog.

Bato, znaš li šta je commitment berzansko ulaganje? Uložiš 10% ciljane vrednosti nekog poljoprivrednog proizvoda, pa preprodaješ papir koji je obaveza tek kad mu rok istekne. Tako smo dobili GMO proizvodnju.

Šta je sad pa bioenergija?

Quote from: mac on 19-11-2020, 14:18:05
Šta je sad pa bioenergija?

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B8%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D1%88%D0%BA%D0%B0_%D0%B5%D0%BD%D0%B5%D1%80%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0

Zbunilo me to što niko ovde u poslednje vreme nije trabunjao o bioenergiji, a ti reče da trabunjamo o tome.

Bioenergija nije dobra alternativa. Zauzima previše prostora (plodna zemlja), pa zbog toga poskupljuje ono što se inače gajilo na toj zemlji. Trebaju nam izvori energije koji ne zauzimaju mnogo prostora, ili zauzimaju prostor koji je inače neiskorišćen (krov).

Nisam napisao da trabunjamo OVDE. Upravo si izneo razloge zašto ne valja. Bilokakvom izvoru energije možemo da nađemo manu. Meni je, nekako, plimna energija najzgodnija. Vetrena i sunčana nisu zgodne jer su nestabilne za uključivanje u svetski sistem distribucije, jalovina termoelektrana uništava okolinu i podiže radioaktivnost, hidroelektarne natrpavaju mulj i dižu nivo podzemnih voda, nuklearke su rizične. Jebiga, Mac, ispada da treba manje da proizvodimo, a to je već Batin prostor neoliberalizma. Kriza globalnih promena nije nastala zbog loženja uglja ili jedenja krava, nego proizvodnje po svaku cenu.

Nuklearna fuzija je na pragu da postane samoodrživa. Elektranu možeš da posadiš bilo gde, ulaz je voda, a izlaz su energija, helijum, i kiseonik. Ako nam to uspe onda mnogi današnji problemi praktično prestaju da postoje. Moći ćemo da proizvodimo više, i bez kopanja ugljenika iz dubina nećemo doprineti globalnom povećanju temperature.

Moći ćemo čak viškom energije da crpemo ugljenik iz vode, vazduha i sa površine zemlje, i da ga konvertujemo u benzin, ili već neko drugo tečno gorivo. To takođe ne bi doprinelo brzoj promeni klime, a omogućilo bi nam da se ne bavimo alternativnim vidovima skladištenja energije.

Piši SF.

kakva sad voda, zbog pitke vode vodiće se ratovi

Sa viškom energije moći ćemo da izvlačimo pitku vodu iz mora. Problem će biti super-slana voda kao nusproizvod industrijske proizvodnje pitke vode. Trenutno ne znam šta ćemo s tim. Ne valja da se to vraća nazad u more (u industrijskim količinama) na jednom mestu, jer će tako nastajati mrtve zone u moru. Možda ćemo imati skoro besplatnu morsku so.

Quote from: Labudan on 19-11-2020, 17:56:48
kakva sad voda, zbog pitke vode vodiće se ratovi

Bato, Mac zajebava. Naime, ako možemo da cepamo atome (fisija), mogli bismo i da ih gužvamo (fuzija). Kod takvih procesa uvek se dobija višak, kao energija i kusur. Dakle, ako nateramo vodu (vodonik iz nje) da se složi u veće atome, onda bismo imali nešto kao Big Bang - beng i materiju. To ćemo da sačekamo, jer kako stvari stoje trebala bi nam dva Big Banga za jednu struju. Od resto bismo punili Mrtvo More i naduvavali balone.