ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Ninđa - Borilačke veštine br. 9


Pisac - Derek Finegan


Naslov - Ninđa i duhovi


Februar 1984. godine.


Lektor je Mirjana Šterijevski.


Recenzent je Slobodan Lukić.


Glavni i odgovorni urednik je i dalje Mirjana Šterijevski.


"Prokletstvo!


U kartonskom omotu sa šibicama koji je digao iz jednog ne baš otmenog restorana na obali bila su svega još dva zrna, a jedno od njih je samo bešumno zasvetlelo i ugasilo se uz neugodni miris parafina.


Drhteći od iznenadne želje za cigaretom, Loni navuče kaput preko lica, naginjući se da što bolje zakloni bledi plamičak poslednje šibice. Gotovo da je uspeo u tome; ali, kada se nagnuo nad plamen sa cigaretom u ustima, kap vode, krupnija od ostalih, perverzno je skliznula sa šešira pravo na vrh cigarete!


Bujica psovki koja je doprla iz tog mračnog ugla kraj autoputa bila je, možda, ravna samo bujici koja se već satima slivala sa neba. Umoran i bez daha, Loni konačno odustade od pokušaja da uđe u Riplijevu knjigu i ne znajući da je veoma blizu rekorda u neprekidnom psovanju postavljenom svega nekoliko meseci ranije.


Klizajući se, on se nekako ponovo uzvera uz nasip, mrko gledajući za kolima koja su jezdila pored njega. "Kao pas", pomisli. "Pas koga vozači pogledaju samo ako postoji opasnost da izleti pred kola i ošteti njihovu uglačanu limariju!"


I onaj prokleti ćelavko, danas, na ulici. i on mu je zviznuo kao psu."



Upoznajte Lonija Osmonda, beskućnika sa šibicama!!! Ili, kao što se može videti po odlomku gore, beskućnika koji je ostao bez šibica, sa ukradenom paklicom beskorisnih cigareta, na pljusku, negde na autoputu u okolini Los Anđelesa. Rezigniran i pomiren sa sudbinom, naš novi poznanik pokušava peške da se vrati u grad koji je nakratko napustio zbog sitnog poslića koji nećemo pominjati, jer bi predstavljao malo veći spojler za ovu priču, ali za koji je nagrađen bednom novčanicom od deset dolara. Dobri Loni je bio ne malo iznenađen kada su se pored njega, na ivici autoputa zaustavila niska sportska kola podignutog krova čiji vlasnik mu je ponudio vožnju do Grada anđela. Narečenu ponudu je Loni oberučke prihvatio i to je bio početak lepog prijateljstva jednog skitnice i jednog ninđe.


Pogađate, vozač kola je niko drugi do Lesli Eldridž, jedini nejapanac koji je postao ninđa. Ali otkud on na drumu ka Los Anđelesu, kada su njegov uobičajeni rejon delovanja ulice Bagdada, ovaj, htedoh reći San Franciska? Long story short, njegov omiljeni američki prijatelj Tabasko Pit pre izvesnog vremena zabasao je onamo prateći trag vrlo organizovane grupe trgovaca oružjem , a onda je iznenada nestao bez traga i glasa. Te je Lesli odlučio da se uputi ka Holivudu ne bi li mu pronaša trag, a i glas. Ostatak priče je mogao da završi u nekom filmu Majkla Dudikofa, ali srećom nije.


Zašto srećom? Pa, realno, Ninđa i duhovi su jedna od lošijih priča o Lesliju Eldridžu. U prvoj polovini epizode, Lesli se ponaša kao glupan i tupan u istom paketu preduzimajući aktivnosti koji se graniče sa idiotlukom - od propuštanja više prilika da od pripadnika tajanstvene organizacije koja je otela Pita izvuče informacije o njemu, kretenskog načina na koji je izgubio automobil, do dopuštanja da ga "saveznici" koje je napabirčio usput s koca i konopca uvaljuju iz jedne nevolje u drugu. Iz druge u treću, iz treće u četvrtu i tako dalje.


Druga polovina epizode je još gora, jer nakon genijalne ninđine ideje da se infiltrira u organizaciju protiv koje se bori kao mafijaš sa istočne obale, rezonujući da polako ostaju bez ljudstva nakon što je pobio podosta njihovih pripadnika, te da će im dobro doći jedan pištolj više, prisustvujemo prijemnom ispitu i karijernom usponu iz snova malog Perice o stupanju u radni odnos. Znate ono, došao je niotkuda i odmah ušao u upravni odbor. Pa to nema ni u Srbij... Oh, wait.


Sve u svemu, Ninđa i duhovi su priča za zaborav. Kad smo kod toga, nisam zaboravio da bi trebalo da zaključim post nekom mudrošću iz bogate riznice senseija Tanake, ali to ćemo ovog puta preskočiti iz jednostavnog razloga što ju je i Brana Nikolić preskočio. Ovog puta, sensei Tanaka je u ninđinoj podsvesti mudro ćutao.