ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Quote from: "Meho Krljic"
U svakom slučaju pošto životna filosofija i jeste stvar razuma i obrazlaganja, tvoja izjava je tačna i skoro tautološka, hehehe.  A 'objektivna' krivica, iz perspektive hrišćanskog vernika je samo ona krivica koju gospod Bog tako definiše. Pošto je on jedini koji ima 'objektivno' znanje itd. Kolakowski all the way...

u suprotnosti je sa zdravim razumom upotrebljavati zdrav razum u svadji sa apsolutnim razumom.
pokusavam toga uvek da se drzim. jedino to nema neke velike veze sa nama srbima.  

Two can play this game: U suprotnosti je sa zdravim razumom pomišljati da se upustiš u svađu sa apsolutnim razumom, čak i da zamišljaš da takva svađa može da postoji.

mislim da sam promasila topic.  

Topik u čijem se naslovu spominju Srbi i jebanje je promašen u samoj svojoj suštini....

Quote from: "Meho Krljic"

QuoteShto znachi konkretno, u Srbiji 2006. godine, shta?
Mislim da su moralni postulati hriscanstva prilichno neprimenjivi u savremenom svetu. Ja nisam bas nikakav poznavalac Novog zaveta, tako da verovatno gresim, a voleo bih da neko ovo objasni.

Ne mislim da je potreban neki ogroman intelektualni napor da se savlada deset božijih zapovesti i da se shvati kako se njih pridržavati. Kako su to moralni postulati hrišćanstva, to nije neki problem, surely? Na šta misliš kad kažeš da su neprimenjivi sada i ovde?

Mislim na to SHTA su hriscanski postulati? Odnosno, deset zapovesti je iz Starog zaveta, da li se to odnosi i na Novi ili ne? Ovo pitam zato sto su meni Stari i Novi zavet prilichno konfliktne knjige - nije da sam sada neshto mnogo chitao - ali svakako kao da pripadaju razlichitim vremenima i filozofijama. Odnosno, ako su zapovesti iz starog, a vaze i dalje, u Novom, sta jos iz starog vazi dalje a sta ne...  

Quote from: "Meho Krljic"Topik u čijem se naslovu spominju Srbi i jebanje je promašen u samoj svojoj suštini....

skoro da si mi procitao misli.  

i bla bla bla
edit: ovo se odnosi na moj prethodni post...

Quote from: "milan"

Quote from: "Meho Krljic"

QuoteShto znachi konkretno, u Srbiji 2006. godine, shta?
Mislim da su moralni postulati hriscanstva prilichno neprimenjivi u savremenom svetu. Ja nisam bas nikakav poznavalac Novog zaveta, tako da verovatno gresim, a voleo bih da neko ovo objasni.

Ne mislim da je potreban neki ogroman intelektualni napor da se savlada deset božijih zapovesti i da se shvati kako se njih pridržavati. Kako su to moralni postulati hrišćanstva, to nije neki problem, surely? Na šta misliš kad kažeš da su neprimenjivi sada i ovde?

Mislim na to SHTA su hriscanski postulati? Odnosno, deset zapovesti je iz Starog zaveta, da li se to odnosi i na Novi ili ne? Ovo pitam zato sto su meni Stari i Novi zavet prilichno konfliktne knjige - nije da sam sada neshto mnogo chitao - ali svakako kao da pripadaju razlichitim vremenima i filozofijama. Odnosno, ako su zapovesti iz starog, a vaze i dalje, u Novom, sta jos iz starog vazi dalje a sta ne...  

Pa, nije da nisi u pravu, stari i novi zavet jesu različite knjige koje su pisali različiti ljudi u različitim kulturama u različito vreme. No, svejedno, ja nisam hrišćanski vernik, ali stvari otprilike idu tako da crkva kao 'živo Hristovo telo na zemlji' i (skoro pa sertifikovana) institucija tumačenja božije reči pomaže da razlučiš odgovore na pitanje koje imaš u vezi pridržavanja hrišćanskih postulata i konflikata koji naizgled postoje. Sumnjam doduše da iko ide toliko daleko da ti kaže kako deset božijih zapovesti ne važe baš skroz više.

Vladeta Jerotić je u dosta prilika razložno objašnjavao šta danas znači biti dobar hrišćanin (a pričamo o čoveku sa zavidnim naučnim pedigreom u disciplini koja je vazda shvatana kao nehrišćanska, čak i nakon Jungove konverzije) i kako obrazovana, pametna osoba danas može da bude 'pravi' hrišćanski vernik a da se ne oseća anahrono. Nije uspeo da me preobrati, ali je zanimljivo za proučiti.

Quote from: "milan"Mislim na to SHTA su hriscanski postulati? Odnosno, deset zapovesti je iz Starog zaveta, da li se to odnosi i na Novi ili ne? Ovo pitam zato sto su meni Stari i Novi zavet prilichno konfliktne knjige - nije da sam sada neshto mnogo chitao - ali svakako kao da pripadaju razlichitim vremenima i filozofijama. Odnosno, ako su zapovesti iz starog, a vaze i dalje, u Novom, sta jos iz starog vazi dalje a sta ne...  

Opširno bi trebalo da se odgovori. Deset zapovesti važe svukud i za svakog, u svako vreme. O kontradikcijama u SZ i NZ, obrati se svom parohu ili stupi u kontakt sa nekim sa bogoslovskog fakulteta. Oni će ti objasniti. Sa hrišćanskim postulatima kreni na vrlo jednostavan način. Prvo ih nauči kao pesmicu. Onda počni da razmišljaš o njima. Onda probaj nešto i da primeniš. Istraj na tom putu i videćeš kako ti to postaje druga priroda. Ako budeš živeo kao pravednik i činio dobro, ti ćeš se dobro i osećati. Tada si na bogotražiteljskom putu. Cilj ti je da ostvariš potencijal koji ti je Tvorac dao, da kreneš Hristovim putem. To ti je hrišćanstvo danas u Srbiji, pre hiljadu godina u Maloj Aziji ili u vreme Svetog Pavla.

Eto, lepo je Kornelijus objasnio.

Čisto da uspostavim protivtežu, umesto toga možeš da se odaš bludu, da shvatiš da vrednosti ne postoje i da je sve što uradiš jednako bezvredno kao i bilo šta drugo, da uzgajaš lenjost i samozadovoljstvo (pa i samozadovoljavanje, što da ne?), da ugađaš samo sebi. I jedan i drugi pristup mogu da ti donesu puno zadovoljstva u životu. Pitanje je da li veruješ u to da je ovaj život samo test za večni život.

Meho, ima još i jedna začkoljica. Da li i van bogotražiteljskog puta imaš mir u duši? Ovaj život jeste priprema za večni život, ali pre večnog života ima Božji sud, a pre Božjeg suda ima ovozemljski mir u duši. Treba prvo njega postići.

Pošto ti, prezjumabli, nemaš uvid u moju dušu (samo pretpostavku da ono što tebi donosi duševni mir donosi i drugima, koju ti potvrđuje tvoja pretpostavljena veza sa živim Hristom u tvojoj duši a koju drugi mogu da vide samo kao fantazam), onda i ne možeš da znaš sa sigurnošću da meni ili nekom drugom upravo činovi razvrata ili hedonizma ili preterivanja u bilo kom pogledu ne donose duševni (ili barem duhovni) mir. Istina je da si svojim postom postavio pitanje ali ja sam ga ipak video kao konstataciju maskiranu u pitanje.

Tako je, apstinencijha je najveći neprijatelj duševnog mira (a bome i telesnog   )

Ma, zavisi kako kod koga. Nekom bolje leži apstinencija, nekom preterivanje, ne može svako da bude sve... Meni (lično, u ličnoj praksi) je apstinencija u mnogim stvarima vrlo bliska i korisna stvar ali je ne smatram za princip koji je sam za sebe vredan.

Quote from: "Meho Krljic"Pošto ti, prezjumabli, nemaš uvid u moju dušu (samo pretpostavku da ono što tebi donosi duševni mir donosi i drugima, koju ti potvrđuje tvoja pretpostavljena veza sa živim Hristom u tvojoj duši a koju drugi mogu da vide samo kao fantazam), onda i ne možeš da znaš sa sigurnošću da meni ili nekom drugom upravo činovi razvrata ili hedonizma ili preterivanja u bilo kom pogledu ne donose duševni (ili barem duhovni) mir. Istina je da si svojim postom postavio pitanje ali ja sam ga ipak video kao konstataciju maskiranu u pitanje.

Preterivanje nikome nikada nije donelo mir u duši. Seti se samo zen budista. Oni govore o umerenosti. Mislim da je to pravi put. Ne uspevamo uvek da ga se držimo, ali trebamo da težimo umerenosti i bogobojažljivosti. bar u hrišćanskom svetu. U zn budizmu je to isto, nazvano drugačije a sufi učitelji ga opet zovu svojim imenom. Ali sve se svodi na isto.

Sufije i hrišćani su iz iste mantije izašli, judaističke, pa nije ni čudo da dele neke osnove razmišljanja.

Što se Budista tiče, ja sam to već negde ranije ovde pomenuo, izvorni Budizam uopšte ne propoveda umerenost (sad, disklejmer, ja nisam nikakav stručnjak za Budizam ili komparativnu religiju pa je, moguće ovo što pričam potpuno sranje i netačno), u Budizmu umerenost može da dođe kao posledica zen-satorija, ona nije nužno put ka satoriju/ buđenju.

However, this is besides the point, mir u duši tokom života je za hrišćanina sekundarna stvar, primarna stvar mu je spasenje, to jest neka vrsta ponovnog rođenja u Hristu. Koje može, kao u onom biblijskom primeru da nastupi i u poslednjim momentima našeg života na zemlji (života koji nije imao duševni mir). Mir u duši je lepa stvar ali može biti shvaćen i kao nekakav luksuz, svakako nije cilj sam po sebi.

ukljucuje li zen budizam i nove medije u svoju filozofiju ili treba reforma?  

Quote from: "Meho Krljic"
However, this is besides the point, mir u duši tokom života je za hrišćanina sekundarna stvar, primarna stvar mu je spasenje, to jest neka vrsta ponovnog rođenja u Hristu. Koje može, kao u onom biblijskom primeru da nastupi i u poslednjim momentima našeg života na zemlji (života koji nije imao duševni mir). Mir u duši je lepa stvar ali može biti shvaćen i kao nekakav luksuz, svakako nije cilj sam po sebi.

Grešiš Meho. Svi veliki podvižnici su tražili smirenje na Hristovom putu. Spasenje je posledica mira u duši koji se stiče molitvom i bogotražiteljstvom. Ono što ti kažeš za kraj života, jeste da Bog prašta, pa i najgori grešnik, ako se pokaje u poslednjem trenutku, može potencijalno sebi da spasi dušu. Valja sačekati Božji sud.

Quote from: "zosko"ukljucuje li zen budizam i nove medije u svoju filozofiju ili treba reforma?  

U budizmu je kompletan pojavni svet iluzija (ako ja nisam nešto pobrkala). Novi mediji se tu sasvim lepo uklapaju.

Matrix!

Quoteukljucuje li zen budizam i nove medije u svoju filozofiju ili treba reforma

Ko bi ga znao? Budizam je toliko reformiran još od Bude naovamo da vrlo malo toga ima zajedničkog sa onim što je u njemu bilo uzbudljivo...

QuoteGrešiš Meho. Svi veliki podvižnici su tražili smirenje na Hristovom putu. Spasenje je posledica mira u duši koji se stiče molitvom i bogotražiteljstvom. Ono što ti kažeš za kraj života, jeste da Bog prašta, pa i najgori grešnik, ako se pokaje u poslednjem trenutku, može potencijalno sebi da spasi dušu. Valja sačekati Božji sud.

Čekaj, ti si sad potvrdio upravo ono što sam ja rekao, to jest da je spasenje primarni cilj a da je duševni mir (eventualno, dodajem ja) put do njega, dakle ne svrha, sredstvo u najboljem slučaju a često samo usputni efekat. Na kraju krajeva, mnogi od nas će tokom celog života biti na teškim iskušenjima i time 'objektivno' u nemogućnosti da postigu duševni mir što im ni na koji način ne umanjuje vrednost tog mira u trenutku čina spajanja (ponovnog rađanja) sa hristom kada, možda samo na momenat dostižu taj mir.

QuoteU budizmu je kompletan pojavni svet iluzija (ako ja nisam nešto pobrkala).

Ovo je čest način sažimanja 'suštine' zen-budizma i, kao sva sažimanja, nije baš tačno ali služi svrsi brzog privlačenja pažnje. Mislim, ako umem ovo da objasnim: budizam ne kaže da je pojavni svet iluzija (tj. 'da tamo nema ničega što se može čulima iskusiti' (iako je i iluzija neka vrsta čulnog iskustva, barem sa stanovišta organa... ah, jebiga, shvatate me)) nego kaže da je naša apstrakcija sveta u simbole (dakle prepoznavanje pojava kao, pre svega pojava, a zatim pojedinačnih, imenovanih pojava)) stvar arbitrarne odluke i da 'stvarni' pogled na svet, koji se lišava apstrakcija i simbola daje 'pravu sliku'. U skladu sa tim dolazi i određena duhovna mirnoća (ili duševni mir, kako bi Kornelijus rekao) kada se, kroz satori (buđenje) i ostatak apstrakcija koje inače doživljavamo kao bitne (intelektualne, emotivne saznajne itd.) sagleda kao arbitraran i u krajnjoj analizi opcion u odnosu na potencijal iskustva univerzuma u svom totalitetu.

Jebote, da li je iko ikada upotrebio više zagrada u jednom pasusu? Idem kući...

oprostite, ovo je dobro posjeceno.
[epp]

[/epp]
http://cgi.ebay.de/MATRIX-SILVER-STAR-DESIGNER-BRILLE_W0QQitemZ330056804086

Quote from: "Meho Krljic"
However, this is besides the point, mir u duši tokom života je za hrišćanina sekundarna stvar, primarna stvar mu je spasenje, to jest neka vrsta ponovnog rođenja u Hristu. Koje može, kao u onom biblijskom primeru da nastupi i u poslednjim momentima našeg života na zemlji (života koji nije imao duševni mir). Mir u duši je lepa stvar ali može biti shvaćen i kao nekakav luksuz, svakako nije cilj sam po sebi.

Pokajanje i Božji oprost dolaze tek u trenutku kada grešnik poželi da se pokaje i da krene bogotražiteljskim putem. Medjutim, ljudima ogrezlim u greh, nekada je vrlo teško da krenu pravim putem i tako ne mogu da stvore duševni mir, neophodan za normalan život. "Šta nam koriste sva blaga ovog sveta, ako izgubimo dušu. Duša nam je vrednija od čitavog sveta - kaže Sveti Isak Sirin. Čineći dobra dela, čovek napreduje u vrlini, čuva dušu i dolazi do smirenoumlja i do sjedinjavanja sa Bogom još za zemljaskog života. A, to je cilj.

Quote from: "Cornelius"... Čineći dobra dela, čovek napreduje u vrlini, čuva dušu i dolazi do smirenoumlja i do sjedinjavanja sa Bogom još za zemljaskog života. A, to je cilj.

Da li ti i zašto želiš da sjediniš sa Bogom?

Quote from: "deka"Da li ti i zašto želiš da sjediniš sa Bogom?

Želim, ali mi vera nije dovoljno jaka. Inače, sjediniti se sa Bogom jeste prevazići sujetno i prolazno u životu, isterati iz duše strah i bojazni, i biti ispunjen veseljem i Božjom blagodati.

idem se sad malo nadisati bozje blagodati uz neku prometnu cesturinu.  

Aleluja.

almeljulja.

Prijatno, Zosko.

Quote from: "Cornelius"Inače, sjediniti se sa Bogom jeste prevazići sujetno i prolazno u životu, isterati iz duše strah i bojazni...

Siguran si da se pomenuto prevazilaženje i isterivanje ne može postići na drugi način, osim sjedinjavanja sa Bogom?

Quote from: "Cornelius"...i biti ispunjen veseljem i Božjom blagodati.

Koliko dugo bi trajalo to veselje i ispunjenost? Zar se od veselja nakon određenog vremena, recimo 1 000 000 000 godina, ne bi opasno smorio?

Svratim na temu posle nekoliko dana (i 20 stranica...) i imam šta da vidim.


Vi govorite o JEDNOM bogu, zar ne?

...oj...

Čisto razbibrige radi. Ne treba to da shvataš preozbiljno. Ima nas koji govorimo o nijednom bogu, as well.

A ima nas i koji govorimo o božice, vi, muškošovinistički pigići!  

a ima i nas koji smo pravi bogovi.  

Znao sam da ako ipak postoji - ima i neka kvaka.

O bože svemogući, zar ti je bogovanje toliko dosadilo da si na OVO spao?  

Maj 2cents - svasko od nas može da bude bog, ali treba to i umeti.

Tvoja dva centa su zapravo zvanično učenje muslimanske sekte 5%.

http://www.allahsnation.net/

Quote from: "Bab Jaga"A ima nas i koji govorimo o božice, vi, muškošovinistički pigići!  

jedan ozbiljan bog ne bi smeo da ima pol.

mada, iskren da budem, često pomislim da ova(j) naš(a) zaista menstruira...

Quote from: "Mixitron M. Storm"...Vi govorite o JEDNOM bogu, zar ne?

Ja da. Šta da ti kažem, više volim (tačnije voleo sam ) nesečeni dop, pa kolko god da je skup i teško dostupan. Nažalost, većina vernika će se zadovoljiti drugom, trećom, petom rukom sa ulice (30e/g) presečenom kafom, ćeršeom, dontroima, anadolima i ostalim aditivima.

E moram sa vama da podelim jedno fantastično (jer smo na forumu fantastike) iskustvo podvučeno društveno-istorijsko-religijskim elementima (jer smo u takvom podforumu).

Rešim juče, da presečem iz Sarajevske uzbrdo ka urg. centru kad imam šta da vidim u onoj poprečnoj širokoj ulici:
Povampireli se Vampiri!  

Stoje tamo zgusnuti ispred kuće onog zgubidana Van Helsinga ("helsinški odbor" not related(?)) imaju binu, na bini veliku sliku grofa Dvakule.
Kupim ja novine da vidim šta se dešava sa vampirskim svetom, kad ono apel svim Vampirima (ali i njihovim žrtvama sa kratkim pamćenjem kojima su rane na vratu potpuno zarasle) da se okupe na protestu protiv Van Helsinga(koji, uzgred da kažemo i to: više ni ne stanuje tu),  koji se, po Vampirskim informacijama namerio da redom ubija njihovu sortu evropskim kazamatima.  

Tu su malo vilenili, pokazivali očnjake, bilo je i suza (ne mogu da tvrditim da uzrok tome nije bio crni luk koji se služio uz slaninu), a onda su bili spremni za razilaženje. Na kraju su još samo, uputili podršku grofu da izdrži u svom pokušaju da popravi liniju.  



Nažalost (po Vampire, kojima je takvo stanje stvari neophodno radi opstanka) zna se da nisu baš dobro obavešteni (intelidžens kažu englezi, a mi tu reč koristimo za nešto sasvim drugo). Van Helsing je bolestan već duže vreme (stigli su ga rezultati njegove višedecenijske borbe protiv stvarnih, ali i izmišljenih čudovišta), obuzet je svojim problemima i slabo razmišlja o Vampirima koje više ne smatra pretnjom.
Al' što ja to da im kažem, mislim se, ne valja to za moje zdravlje, podvijem rep i nastavim dalje.  

Jedan stariji Vampir, učinilo mi se da je iz unutrašnjosti, koji je po razilaženju skupa izgledao potpuno izgubljeno pa sam se skroz sažalio na njihovu sortu, pozvao me je pokunjenim glasom. Mislim, pitaće me gde je želiznička ili autobuska stanica i priđem. Kaže: "izvini sine, da li negde ovde ima neka trafika?" Mislim treba mu cigara i ponudim ga.
Neće cigaru. Pokazuje rukom naginjanje flaše i smeška se.
Kažem da će to teško naći, a i da se to više ne prodaje na
običnim trafikama. On odmahne i promrmlja "Bog te... u šta se pretvorio ovaj grad" i ode.

Stvarno, mislim ja kasnije, u šta se pretvorio kad i Vampiri pominju Boga.

Quote from: "Izitpajn"I nemoj opet ono "pacov i tigar" jer 1991. nije bilo nikakvog tigra u blizini. Milošević je imao odriješene ruke. Nije iskoristio priliku. Prošle su četiri godine, Hrvati se naoružali, 'đenja, povijest pišu pobednici    

Bio sam pre neki dan u Drvaru kod svoje sestre, pokazala mi je zgradu u kojoj je živela (velika, zelena u centru Drvara), u toku Oluje srušena od strane NATO aviona koji su prilično oštetili grad. A na svim položajima oko grada, kako ko ispali granatu, dobije raketu iz vazduha, to je ona čuvena NATO tehnologija koja je kasnije zagorčavala život i po Srbiji svima koji su pokušavali da pucaju - satelitsko praćenje stanja na terenu i automatsko navođenje raketa na opaženu lokaciju. Hoćeš da kažeš da ste i tu tehnologiju kupili, a?
Pre oluje, tri-četiri meseca su NATO avioni očistili ceo Velebit i Dinaru od srpskih položaja, takođe i uporiše na Šator planini, nekoliko dana pre akcije... ipak je to bila borba tigra i pacova protiv vuka, Izi.
Pričao sam sa nekoliko desetina ljudi koji su bili u tim izbegličkim kolonama, strahovita podrška aviona iz vazduha koji su sejali smrt i strah da je retko kome padalo na pamet da čuva ognjište.

Miloševiću su 1991. godine bile vezane ruke, još uvek je postojao SSSR i Milošević je mislio da ima beskrajno mnogo vremena da sprovede svoj naum. Onog momenta kada je SSSR rasparčan, u roku od nekoliko dana donete su sankcije Jugoslaviji, priznate Slovenija i Hrvatska (protivno svim međunarodnim pravima) i krenula vojna pretnja na srpske položaje.
Takođe, jedan oficir JNA mi je rekao da je srpska strana bila neprijatno iznenađena time što su Hrvati izabrali da se brane u gradovima umesto da im izađu na pravi megdan. Po meni, ovo je  veliki propust srpske kontraobaveštajne službe, jer su pripreme za odbranu u gradovima bile obavljene godinama ranije... podzemni rovovi u Vukovaru i takve stvari.

Politika 9 12 2006
Културни додатак

Исцељење српског језика
Покрет за обнову србистике, Драгољуб Петровић перфидно преокреће у Покрет за поправљање историје  



Текст Драгољуба Петровића Распарчавања језика је било (Политика, 2. децембар 2006) занимљив је као парадигма тзв. католичке лингвистике. Покрет за обнову србистике, који је основао професор Петар Милосављевић, Д. Петровић перфидно преокреће у Покрет за поправљање историје, сматрајући да је католичка лингвистика, у складу с Марксовом 11. тезом о Фојербаху, већ променила свет ( неповратно преименовала српски језик у хрватски и у његове подручне варијанте).

Драгољуб Петровић не оспорава Милосављевићеву констатацију да ,,хрватски", ,,бошњачки" и ,,црногорски" представљају верзије српског језика, али му је због нечега нејасно зашто Милосављевић ,,из својих спискова испушта македонски". Затим он, без икакве ограде прикључујући македонски, покушава да докаже да су неки од тих ,,језика" старији од једног века (,,хрватски", коме је кумовао Ђуро Даничић, и ,,босански", који је, убрзо после окупације Босне, озваничио Бењамин Калај), а неки (,,црногорски" и ,,македонски") да су тобоже његови вршњаци (напомињемо да је Драгољуб ,,присукао" седамдесет љета).

Тријумф католичке лингвистике

А онда наставља, цинично: ,,али је занимљиво да Покрет за обнову србистике, због свега тога, досад није протестовао ни код Калаја, ни код Даничића, ни код Броза и за све што се са српским језиком и његовим носиоцима догађало током последњих 10–12 деценија сада главне кривце види у САНУ и у Одбору за стандардизацију српског језика". Што даље, то перфидније: ,,Петар Милосављевић и његов Покрет за обнову србистике свој протест против свега што се догодило са српским језиком (и српским народом) могу поднети Ватикану и Анти Старчевићу и њиховим хрватским следбеницима будући да су САНУ и Одбор за стандардизацију у тим пословима учинили једино што су могли: термин ‛босански језик' за Србе, и у Босни и уопште, не може бити прихваћен, а на ‛бошњачки', као језик исламизованих Срба, и САНУ и Одбор ионако су могли утицати једнако као и на све што се дешавало са српским народом и ње­го­вим језиком током много последњих деценија".

И још једном (с новим пасјалуком, главном својом ,,науком"): ,,Тако се десило да је због српског језика у Хрватској и Босни, током последњих педесетак година, макар три милиона Срба тамо или остало без глава или отуд било прогнано, па ваља очекивати да ће П. Милосављевић и Покрет за обнову србистике убедити и Хрвате и Бошњаке (али и њихове стране заштитнике) да они и даље говоре српским језиком".

Сви ,,језици" о којима говори, признаје Д. Петровић, јесу настали из српскога, али тобоже САНУ и Одбор за стандардизацију српског језика у то досад нису успели да убеде ни Хрвате, ни Бошњаке, ни Новоцрногорце. Прво није тачно лингвистички: нису они ,,настали", него они јесу и даље регионално конфесионалне варијанте српскога језика, у којима је српски књижевни језик само преименован. Друго није тачно политички: одговарајуће одељење САНУ успротивило се обнављању Катедре за србистику на Филолошком факултету у Београду; Одбор је својом првом одлуком био већи католик од папе: он је не само признао право босанскохерцеговачким муслиманима да преименују српски језик него их је поучио да га назову бошњачки како би га извезли у Србију и Црну Гору, што су окупациони режими у међувремену већ и учинили.

А пре него што је Одбор и формиран, Петровић је здушно бранио пројекат протеривања ијекавице, а то значи и српских народних песама, и Његоша, из српског књижевног (стандардног) језика. Прогоном ијекавице отварао се простор за сва преименовања српскога језика (и за тријумф католичке лингвистике).

Милосављевићеву тврдњу да ,,ниједна од (словенских) националних филологија није довела до тога да се њихови национални језици распарчају на четири и више језика" Д. Петровић покушава да оспори следећом ,,аргументацијом": ,,није било давно кад се словачки језик издвојио из чешког, белоруски и украјински (малоруски) из руског језика, а издвајање молдавског језика из румунског добро су могли запамтити сви они Молдавци (и Румуни) који се рачунају у Милосављевићеве (и моје) вршњаке. Тако се показује да се језици, ипак, могу и ‛распарчавати' и ‛укрупњавати' (и то по најразличитијим шавовима, па и онима конфесионалним)".

Остављајући по страни румунски и молдавски — они ваљда нису словенски (мада су њихове културе вековима грађене на старославенској баштини), истаћи ћемо да су белоруски и украјински засновани на својим говорима и књижевној традицији (нису Белоруси и Украјинци преименовали руски језик), као што су Словаци на својим говорима засновали свој словачки језик а нису преименовали чешки. Македонски пак језик издвојио се из српског у посебан јужнословенски језик (ни Македонсци нису узели Вуков и вуковски српски па га просто преименовали у македонски). У слободној словенској и европској земљи Белорусији у службеној употреби су и белоруски, и руски као заједнички књижевни језик источних Словена. Све то показује колико је Петровићево штиво лингвистички неутемељено.

Удбини ,,лингвисти"

Присећа се Д. Петровић да је још пре 24 или 25 година, на високом политичком месту, било предложено да се оснује Савет за српскохрватски језик (с Ивићем као прочелником и Брборићем као тајником), али је та идеја пропала јер су се успротивили Филолошки факултет у Београду и један високи покрајински форум у Новом Саду, и да је ,,остало записано да је предложак за расправу на оном покрајинском форуму припремљен управо у дому Петра Милосављевића". Је ли то записано у извештају Удбе, и откад је тај запис доступан лингвистима (или га и даље могу имати само Удбини ,,лингвисти"), питамо се. Као што је у некој новој Удби, оној окупационој, смишљена усташка песмица којом Д. Петровић покушава да усади ампутациону мржњу према свим Црногорцима, а не само према ,,Новоцрногорцима који су се нашли на истој линији са својим хрватским и бошњачким савезницима (и од њих преузели и неку нову поезију)".

Ја на такву поезију у Црној Гори, у којој често боравим, нигде нисам наишао. Милосављевићеву опаску да је ,,нека ђаволска памет смислила" да се рад Одбора за стандардизацију ,,легитимизује тако што ће иза њега стати готово све српске научне и високошколске установе" треба допунити: формирање тога Одбора ствар је антисрпске закулисе: да је тај предлог разматран на Већу Филолошког факултета у Београду, и тада би био одбијен, сигурно.

Слово о српском језику

Д. Петровић покушава да оспори Милосављевићеву констатацију да је Дејтонски споразум ,,био потписан, тобоже, на четири језика: српском, хрватском, бошњачком и енглеском" а да се ,,српски лингвисти нису потрудили да покажу да је тај споразум писан само на два језика: на енглеском (у америчком језичком стандарду) и на српском (у српској, хрватској и бошњачкој верзији)". Ову констатацију треба адресирати лингвистима из САНУ и из тзв. Одбора за стандардизацију српског језика, који стварно спроводе хрватски филолошки програм, али не и потписницима ,,Слова о српском језику", у којем се изричито каже: ,,Програм издвајања ‛књижевних језика' на конфесионалној основи одражен је и у Дејтонском споразуму (1995), који има четири равноправна текста, од којих је један на енглеском а три на српском језику, с тим што се српским језиком у том документу сматра само екавска ћириличка варијанта док се две ијекавске латиничке варијанте српског књижевног језика у њему називају ‛хрватским' односно босанским' језиком".

Учење о српском народу и његовом језику, о српском књижевном језику и његовим варијантама, о српским писмима, о преверавању (прозелитизму), о српској књижевности, уметности и култури (у најширем значењу) – изложено у ,,Слову о српском језику" – чини Језичко законоправило српскога народа, које потписаше и потврдише српски филолози и писци у Београду, на Спасовдан 1998. године.

,,Слово о српском језику", обjављено у Политици 1. и 8. августа 1998, настало jе из забринутости због штете коjу jе српском националном интересу нанела и наноси антисрпска jезичка политика. Протагонисти те политике, не из Загреба него из Београда, jавили су се саопштењем ,,надлежних комисиjа Одбора за стандардизациjу српског jезика" (објављеним под насловом ,,У одбрану достоjанства српске jезичке науке" у Политици од 15. августа 1998), у коjем и даље заступаjу начела хрватског (католичког) филолошког програма. Фалсификуjући чињенице из српске културне историjе, ,,надлежне комисиjе" су своjим текстом jасно разоткриле своjу ненаучну антисрпску делатност, стајало је у одговору потписника ,,Слова о српском језику" (који је објављен под насловом ,,Раскид с подаништвом ‛српске jезичке науке'" у Демократији од 17. и 18. септембра 1998).

Радмило МАРОЈЕВИЋ

eh, radmilo marojevic... da je pisao gramatike ceo zivot, gde bi mu bio kraj... nego oce covek u politiku. ma, pusti.

Quote from: "Boban"pripreme za odbranu u gradovima bile obavljene godinama ranije... podzemni rovovi u Vukovaru i takve stvari.

Mogu samo reći da, tko god tebi vjeruje, sam si je kriv.

da se vratim originalnoj temi:
ko god da je ujebao srbe (sorry na psovanju) uradio je to temeljno i ucinkovito.
ne bih da kukam na turbofolk i njegov los uticaj na povodljivi srpski narod (mnogo toga su vec objasnili pametniji od mene, a sve to i na ovom forumu), ali ceca ispred skupstine ipak jeste (ocekivani?) skandal.
mnogo sam ljuta, ali posto (srecom?) jos uvek ne moram da se vratim u srbiju, suzdrzacu se od daljih komentara.
http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2007&mm=01&dd=14&nav_category=418&nav_id=227606

Quote from: "lilit_depp"ali ceca ispred skupstine ipak jeste (ocekivani?) skandal.

Ne shvatam o kakvom je skandalu reč. Ceci jeste mesto ispred skupštine, ako je već nema u njoj. Nešto nisam video da je bilo kuknjave na Ćićolinu; to je više tretirano kao kuriozitet.

Quote from: "John Reynolds"

Quote from: "lilit_depp"ali ceca ispred skupstine ipak jeste (ocekivani?) skandal.

Ne shvatam o kakvom je skandalu reč. Ceci jeste mesto ispred skupštine, ako je već nema u njoj. Nešto nisam video da je bilo kuknjave na Ćićolinu; to je više tretirano kao kuriozitet.

pa sad, ne pratim bas sve vesti iz otadzbine, a i cicolina mi je ljubimica iz perioda dok sam bila mladjahna.

filoZofski gledano, nit' je skandal, niti je neocekivano, ali nadam se da mogu da kazem da mi je skandalozno tuzno.
znaci, u zemlji koja je tako lepo renovirala zgradu (pohvalno) iz koje je jedan premijer ubijen (malo banalizujem), ceca ispred skupstine gde nazdravlja novom premijeru, meni, verovatno otudjenoj samim kratkim boravkom van te iste zemlje, tesko pada.

O pa, Lili, ne znam sto se bunis. Ipak, Ceca je nasa najveca zvijezda, meni je zao sto nisu jos i velicanstvenog Colu pozvali, da njih dvoje, kao najveci zivi Srbi, pozdrave okupljene gradjane i cestitaju im Novu godinu.
Nego, prije neki dan imao sam cast da u jednom kaficu napokon cujem pjesmu s novog Colinog albuma i mislim da se zove " Djidji- midji". Naziv pjesme govori vise nego bilo kakva prica o njoj.
Sada sam uvjeren da bi ljudi kupovali njegove albume i da na njima samo prdi i podriguje, kako je to fino rekao, cini mi se, Rambo. Koliko sam cuo, samo u Srbiji je za prva dva dana prodaje, planulo 100.000 CD-ova.

Quote from: "lilit_depp"
pa sad, ne pratim bas sve vesti iz otadzbine, a i cicolina mi je ljubimica iz perioda dok sam bila mladjahna.

filoZofski gledano, nit' je skandal, niti je neocekivano, ali nadam se da mogu da kazem da mi je skandalozno tuzno.
znaci, u zemlji koja je tako lepo renovirala zgradu (pohvalno) iz koje je jedan premijer ubijen (malo banalizujem), ceca ispred skupstine gde nazdravlja novom premijeru, meni, verovatno otudjenoj samim kratkim boravkom van te iste zemlje, tesko pada.

Eto, mene uvek nazivaju fašistom kada krenem da kritikujem demokratiju, a sve se svodi na priču - 'oće narod. Meni bi više smetalo kada bi se onolika masa zgruala na koncert GBH-a koji očekujem ne toliko jer obožavam bend koji je poslednji pristojan album snimio '83 godine, već sporta radi. Najpre bi mi smetalo jer bi u DOB-u bilo mnogo tesno (ako je svirka uopšte tamo), a bilo bi teško videti šta se na bini događa od transparenata "JEDAN JE GBH", "KOLINE OŽENI ME" i sličnih. Dok je masa na Ceci, u Guči, po rejvovima i na Exitu, sve je u redu sa ovim svetom.

Malo bih se ozbiljnije osvrnuo na delove o ubijenom premijeru i otuđenosti od zemlje. Iskreno da ti kažem, smeta mi kada pročitam kada ljudi koji žive u inostranstvu sa nekom vrstom rezigniranosti pišu o pojavama u Srbiji. Vidim da toga ima i na ovom forumu, ali 'ajde... Mislim, jasno je meni kakvo je ovo okruženje, ali daleko od toga da je po zapadnim državama drastična razlika kada su u pitanju neukus, isprazni populizam, visokoprofilna politička ubistva, šeme i fore za šišanje ovaca, od škole za male manekene do vidovnjaka i tarotista. Štaviše, ako pogledam u kakvim smo uslovima do sada živeli, to uporedim sa stanjem "preko", pa onda uporedim nas i njih... U bizarnom obrtu, evo upravo je sunce sinulo iza oblaka i zasijalo kroz moje spuštene roletne.