ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

The series debuts Friday, October 27 at 10 p.m. ET/PT on the cable network with Tobe Hooper's monster bash THE DAMNED THING; read on for further details, and click on the titles to see more photos:

October 27: THE DAMNED THING (pictured), written by Richard Christian Matheson, directed by Tobe Hooper, starring Sean Patrick Flanery, Marisa Coughlan and Ted Raimi.

November 3: FAMILY, written by Brent Hanley, directed by John Landis, starring Meredith Monroe, Matt Keeslar and George Wendt.

November 10: THE V WORD, written by Mick Garris, directed by Ernest Dickerson, starring Michael Ironside.

November 17: SOUNDS LIKE, written and directed by Brad Anderson from the short story by Mike O'Driscoll.

November 24: PROLIFE, written by Drew McSweeny and Scott Swan, directed by John Carpenter, starring Ron Perlman, Caitlin Wachs, Mark Feuerstein and Emmanuelle Vaugier.

December 1: PELTS, written by Matt Venne from the short story by F. Paul Wilson, directed by Dario Argento, starring Meat Loaf Aday and John Saxon.

Željno očekujem novu sezonu i nadam se da će autori biti ambiciozniji. Doduše, Geris će obezbediti minimum jedan škart, i to lično (voleo bih da me demantuje, s obzirom na prisustvo Majkla Ajronsajda), ali bi Lendis, Karpenter i Arđento trebalo da budu neka garancija. Bumo videli.

Quote from: "taurus-jor"Lendis, Karpenter i Arđento trebalo da budu neka garancija.

Jes vala; i to možda baš tim redom...

ocekujmo Ken Foree u nekim epizodama sigurno su zombiji

privju prve 2 epizode, ovde:
http://www.fangoria.com/ghastly_review.php

ovo obećava solidnu zabavu za TV produkte, ali i dalje ništa što bi STVARNO opravdalo termin 'MASTERS'.

posebno mi se ne dopada banalizacija i trivijalizacija metafizičke strave iz birsove sjajne priče, i njeno svođenje na još jednu 'nevidljivu silu koja nas tera da radimo loše stvari'...

ipak, ako nekako uspem da zaboravim na predložak, huperov filmčić deluje sasvim ok sam za sebe, for what it is, dakle sa smanjenim ambicijama i očekivanjima.

Quote from: "Ghoul"ipak, ako nekako uspem da zaboravim na predložak, huperov filmčić deluje sasvim ok sam za sebe, for what it is, dakle sa smanjenim ambicijama i očekivanjima.

huperov filmčić je nepodnošljivo glup i nezanimljiv, i nikakva prosuta krv i creva ne mogu da nadomeste odsustvo likova, drame, smisla i, naročito - STRAVE.

premisa iz odlične birsove priče prosto je MAMILA da se izmuze za malo prave čiste nepatvorene kosmičke strave.
ali ne, tendencija ovog serijala je da isključivo insistira na splatteru, pa je tako i ovde scenario nesnosno banalizovan i sveden na idiotsku nebulozu o kojoj me mrzi i reči da trošim.

2-

PS: posebna je bruka što je naša, srpska verzija, tj PROKLETINJA iz 1975. u režiji branka pleše DALEKO bolja, i kao adaptacija, i kao autorski projekat nevezano za predložak.
za hupera i sve ostale, ovo je samo TEZGA.
jebeš ti tog 'mastera'!    

The V Word (MOH SE2) je priča koju bi neko umešniji možda i mogao da pretoči u uspešan scenario.

Iako počinje video-igrom čitava prva polovina epizode očigledno je zamišljena kao old-school-horror, sa sve škripavim stepenicama, zaključanim vratima, zlokobnim senkama itd. ali, nažalost, realizovana na nivou satelitskog ljubavnog filma (uključujući i glumu dvojice protagonista).

Od "inicijacije" pa do kraja, epizoda je gledljiva, u većem delu čak i dopadljiva, čemu značajno doprinosi odlična(!) maska (moguće je da ona skriva i nedostatak glumačkih sposobnosti pomenutih mladića) ali i suština priče - razlike u izborima (da ne spojlujem) gde se gledalac može lako vezati za izbor jednog (prilično patetičan) ili drugog lika.

Kad se podvuče crta, u ovoj epizodi nisam uživao, ali me je druga polovina relativno zadovoljila (perverznjaku!).
Pošto imam vrlo izmešane utiske pri podsećanju na ovu epizodu interesuje me: Da li i vi vidite (videli ste) dobru ili lošu epizodu, da li vidite dve polovine, da li su dijalozi i gluma očajni, a maska odlična isl. ili sam ja idiot i nema mi pomoći.  

prva epizoda je neviđena glupost  

Ep 04 Sounds like

Dosadna, predvidiva, neoriginalna.  

pa valja li išta  

Quote from: "Kastor"Ep 04 Sounds like

Dosadna, predvidiva, neoriginalna.  

Na fangoriji je baš ishvališe suprotno!???
Brad Anderson (Session 9) da omane?
Sto mu muka...  

Jel odgledao još ko?

FAMILY, by John Landis

napredak u odnosu na hupera, ali mnogo slabije od prošlogodišnje JELENE.
veći deo epizode deluje kao manje-više deja vu, onda dođe twist koji je OK (iskreno, nisam ga naslutio, uljuljkan rutinskim zbitijima do tada...), ali se ni od njega ne uradi ništa pompezno ili memorabilno.
g. wendt je toliko gnusno debeo da je očigledno da jedva diše i govori, a kamoli da nekome predstavlja ozbiljnu pretnju: nemam ništa protiv debelih zlikovaca (moj omiljeni je pedofil iz ALONE IN THE DARK; leatherface se ne računa ovde, on je samo 'big-boned'   ), ali ovaj konkretni je zaista kontraproduktivno debeo.

ukratko, 2+

Quote from: "marduk"

Quote from: "Kastor"Ep 04 Sounds like

Dosadna, predvidiva, neoriginalna.  

Na fangoriji je baš ishvališe suprotno!???
Brad Anderson (Session 9) da omane?
Sto mu muka...  

Može biti da sam se razočarao rediteljem voljenog mi Mašiniste i preterao u ocrnjivanju.
Računam da, ako već dobiješ priliku da snimiš epizodu kao master of HOROR, onda napravis filmcic koji se bespogovorno zanrovski odredjuje kao horor, a ne: drama/misteri/triler/horor.

Pogledao prve dve; slabo, slabo...

The Damned Thing je prilično loša epizoda i jedva sam je odgledao do kraja. Hooperova režija je ovde znatno bolja u odnosu na Dance of the Dead, ali scenario Mathesona mlađeg je potpuno dno, banalno do srži i gotovo jednako nezanimljivo.

Family je ok, ali ništa više od toga. Obrt me je prenuo malo, pošto ga nisam očekivao. Pre toga, Landis upada u rutinu i ponavljanja, iako su dešavanja dovoljno zanimljiva i šarmantno bizarna da drže pažnju. Wendt je mnogo bolje iskorišćen u odličnom King of the Ants, ovde skoro da ti ga bude žao.

Quote from: "Ghoul"November 24: PROLIFE, written by Drew McSweeny and Scott Swan, directed by John Carpenter,

ovo je najsramotniji komad govneta na koji je ovaj master ikada metnuo svoje nadobudno 'john carpenter's'!
kakva neopisiva svinjarija!
kakav pad!
kakvo đubre!
kako neoprostiv scenario!
kako banalna režija!
kako imbecilna i nepotrebna auto-referencijalnost! (mislim na onu THING-like scenu)
kakvi gafovi u kontinuitetu (razneta polovina glave minut kasnije postaje obična rupica u čitavoj lubanji! trudna djeva iz sebe izbaci žgepče ali i potom i dalje ima mega-naduven stomak!)
kako nepismeno i traljavo režirane scene sa man-in-the-suit 'demonom'!

jooooj!

reči nemam i verovat ne mogu da je ovo moguuuće!

how the mighty have fallen!

ako argento ne izvadi stvar (mislim na MUDA) u idućoj epizodi, ova serija je definitivno doomed, i biću zaprepašćen ako doživi III sezonu.

ovakva blamiranja nikome ne trebaju, i bolje da ovi 'masteri' u penziju odu kolko-tolko neokaljane časti i ugleda...

Priznajem....Ghoul je totalno u poravu.

Sutra je Argento koji ce izvici stvar!

malo nade:

Of course, we can't talk about "Pelts" without talking about Argento. A lot of his signature style shows up in this episode, more so than was in "Jenifer", I think. The whole episode is painted with his color palette, which means you'll see a lot red – both in the background décor and in the grue. Argento has never been a stranger to gore, and he's definitely not stinting here either. In fact, he's more than generous. It's brutal and cringe-worthy and honestly, I loved it. It made the little girl in me clap with glee (yeah, the little girl in me is a gorehound, so what?) Greg Nicotero and Howard Berger did gorgeous work. Bravo, boys!

While Dario didn't use his patented "killer's eye view", there was quite a lot of his look to the movement of the camera, the feel of the sets, and the music used (the episode is scored by Claudio Simonetti, who's worked with Argento a lot in the past). Argento normally encorporates sensuality into his stories in some way, shape or form, and while I wouldn't say "Pelts" possesses a sensuality it definitely is knee-deep in a seedy sexuality that lends itself well to the subject and makes the simple, luxurious sensuality of the fur coat stand out nicely.

"Pelts" isn't a deep episode with a message the way "Pro-Life" was attempting to be unless you maybe want to read an environmental conservation, or animal cruelty message into it, but despite it's subject matter it really didn't feel like it was trying to do that. It's not a complicated morality tale or anything like that, either. Whatt it is is a decently acted, solidly written, stylish looking and gore filled hour and I was genuinely entertained the whole time. All in all I was pretty happy with Argento's second time at bat, and I think anyone looking for a good time will be too.

Pretpostavljam da sam se nadao da ce ovaj topik zamrijeti sa prvom sezonom MOH-a. No, izgleda da postoje ljudi koji nikada nisu gledali horor-filmove – ergo, tek su poceli sa time – pa imaju utisak da gledaju nesto... sublimno, makar kada je zanr u pitanju, i cak nalaze za shodno da diskutuju o tome. (Dobar dio toga mi je bio kristalno jasan kada su ovdje nikle neke fun-club individue i na sva zvona slavile Romerov posljednji night-of-the-living-dead film.) U redu, ne poricem da ovdje ne defiluju nasi omiljeni reditelji, cak i skriptasi, medjutim... ako ovako krene: sigurno cu se okrenuti bespostedno dosadnom azijskom hororu.  

   Od toliko sranja u koje se transformisao noviji americki horor, cak i u literaturi, mislim da nisam gledao vece, ako vec govorimo o Masters of Horror. Svakako bih iskustvo gledanja prve sezone serije opisao kao edukativno; radi se o savrsenom odrazu stanja horor-filma (i –literature, dodajem) u Americi, i sa samo par koliko-toliko pismenih izuzetaka. Tako da i ne cudi sto novi imperativ u tom zanru drze ljudi poput Elija Rota, tip sa IQ-om jednoga mravojeda u buretu (mravojedi sirom svijeta ce mi, nadam se, oprostiti ovakvo poredjenje, no shvatili bi da iole znaju o cemu se radi).

Pamtim prvu epizodu radjenu po Lensdejlovoj prici, vjerno prenesenoj na ekran, i njenu vrlo dobru montazu. Iako najposlije so-so, bila je vrijedna gledanja. Tu su onda bile i dvije srednje zalosti, HPL-ova storija i Karpijeva epizoda koja pretjerano podsjeca na jalovu verziju OK fanovskog romana T. Roszaka, Flicker.

Ono sto je narocito unizilo citavu seriju i kompletan zanr jeste upravo Argento. Iako od njegovog recentnog opusa zaista volim Non Ho Sonno sa M. Von Sydowom, nemam rijeci da opisem, da tvrdim, da je on ikada bio reditelj vrijedan pomena.

Pogledavsi jos par njegovih starijih filmova nanovo, zakljucio sam da njegova dramaturska nepismenost nikako ne ide u prilog na mahove i briljantnom umijecu sa kamerom, pa na kraju vecina njegovih tzv. remek-djela – a zbilja sam htio vise zavoliti ovoga reditelja - izgledala mi je prilicno neorganizovano i rastrzano: gomila lijepo obojenih slika u puzzle-u koji ne slaze reditelj, vec, nekim cudom, gledaoci. Eventualno mi se citav njegov opus besprijekorno uglobio na epizodu iz Masters of Horror.

Mislim da sam tu i digao ruke od njega. Kao sto je house-proud SF-ovac, Boban K., konacno dozivio otkrivenje o hororu kao anti-zanru, i ja sam donekle uvidio koliko Fulci treba da bude znacajniji od Argenta. Siguno smo obojica u krivu, nadam se.

Kako god bilo, moj poznanik iz Bara, Aleksandar Becanovic, velicanstveni filmski kriticar (i horor-teoreticar, izmedju ostalog) sa ovih prostora bio je i te kako u pravu kada je rekao da je Fulci znacajniji, i dobro je sto do nedavno nisam, u svemu ovome, zaboravio upravo na Argentovu abominativnu MOH epizodu. Sjecam se da sam se bolje proveo gledajuci par stvari iz Nightmares & Dreamscapes nego kompletan MOH (naime, oko pedeset procenata te serije iskljucio sam na polovini), a da ne kazem koliko bi mi sada prijala jedna budalasta, prazna serija kao sto je bljutavi Carnivale, da je vec nisam pogledao i zatro sve njene primjerke nakon 6-7 ep.  

   A sada imam prilike procitati o drugoj sezoni MOH-a koja je, naizgled, jos tragicnija. Mozda, za kraju posta, da ide ono obligatorno, "volio bih da grijesim", medjutim, i da grijesim, nije ovo pravi kalem starog, dobrog amero-horora koji sam nekada navikao gledati. Sve mi, naime, nalikuje na onu najvecma beskorisnu splatterpunk fazu u literarnom hororu koja je ubrzo zamrla, ili na precijenjeni, polupismeni kiberank u SF-u. Nesto sto svakako treba izbjegavati, po mome misljenju, ako sto od toga jos uvijek hodi nasim komsilukom.

Jedno je imati svoje negativno vidjenje o stvaralastvu jednog rezisera. Ima ih koji mnogo vole horor a nikako ne vole Ardjenta. Potpuno je, medjutim, druga stvar takvo jedno vidjenje - ili sasvim razumljivo nezadovoljstvo stanjem u americkom horor filmu - prenositi na citav zanr. Ako sam dobro shvatio tvoj post, u sustini si samo skeptican, pa te molim da ne uzimas ono sto sam napisao isuvise za ozbiljno. Pokusacu da pruzim drugi ugao gledanja na stvar.

I ja se sve vise okrecem azijskom filmu, koji je sve samo ne dosadan. Ali su mi oci i dalje otvorene za anglosaksonske teritorije. Svaka kinematografija, svaki zanr, svaki vid umetnosti, ima uspona i padova. No, za to nisu krivi ni kinematografija ni zanr, ni vid umetnosti vec stvaraoci - u svetu filma, u najuzem smislu, to su reziseri i scenaristi. U najsirem smislu to su producenti, studiji...

Najlakse je razocarati se. Najmanje 90 odsto svega je sranje. A kad Boban nesto odvali (najcesce samo da bi provocirao i dobro se zabavio), poput njegovog najnovijeg "bisera" o hororu, meni je to pre podstrek za promisljanje tendencija u zanru nego osnov za donosenje konacnih vrednosnih sudova o zanru samom.

Food for thought: Na upravo zavrsenom BEOKON-u sa tribine je izneta vec anahrona tvrdnja (od koje se i Zoran Zivkovic odmakao) da horor "ne moze biti zanr vec atmosfera u nekom delu". Htedoh da upitam sta je, zanrovski gledano, Noc vestica, ali sam se suzdrzao. Ovo je demokratska zemlja, postoji pravo na slobodno izrazavanje misli. Isto tako, svet je otisao dalje, i mislim da smo davno prevazisli stav da su naucna fantastika i fantastika centar koordinatnog sistema za sve ostalo. Stavise, smatram da je taj stav podjednako besmislen kao onaj da je realizam jedini prav(overn)i koncept umetnickog izrazavanja.

A sad da se vratim na stvar.  

Cini mi se da nije dobro suditi o jednoj seriji, ma bilo kojoj seriji, na osnovu narocitog razocaranja jednom od njih, i negativnog licnog stava prema opusu autora te epizode. Serija "Masters Of Horror" je - kako stvari sada stoje - izneverila premisu iz sopstvenog naslova. No, ako mene pitas, ipak je, barem u prvoj sezoni, iznedrila najmanje sest epizoda vrednih pamcenja: Incident On And Off The Mountain Road, Deer Woman, Cigarette Burns, Fair Haired Child, Sick Girl, Haeckel's Tale.

Famozni Imprint jos nisam pogledao, o epizodi uglavnom cujem dobre stvari; Jennifer mi nije u tom rangu. Ali, nisam prekinuo gledanje na pola.

Moram da primetim da zamerke koje iznosis na racun Jennifer i samog Ardjenta predstavljaju opste mesto, i nisu bas najbolje uporiste za potcenjivanje njegovog rada. Jer, kvalitet se, ipak, krije na drugom mestu.

Ako si citao Ghoulov esej u Znaku Sagite 13, ili se malo vise interesovao za Ardjenta, onda znas da se doticni rukovodi logikom sna, tacnije koshmara, i da ga otvoreno zabole uvo za logicnost radnje, situacija, likova. Da li je onda fer suditi o Ardjentovom stvaralastvu na osnovu toga kriterijuma? I iznositi sudove o "dramaturskoj nepismenosti"? Ja kazem da nije.

Ali, itekako se moze govoriti o autorskoj istrosenosti posle filma Stendalov sindrom.

Da bi se o kvalitetu i znacaju Ardjentovog rada za zanr ali i za film uopste mogle donositi uopstenije ocene, mora se pogledati sledecih sedam filmova:

1. Ptica sa kristalnim perjem/Tajna crne rukavice (1970)
2. Duboko crveno/Tajna napustene kuce (1975) - necenzurisana verzija
3. Suspirija (1977)
4. Tenebre (1982) - necenzurisana verzija
5. Fenomen/Natprirodna pojava (1985) - necenzurisana verzija
6. Opera (1987) - necenzurisana verzija
7. Stendalov sindrom (1996)

Pusti Brecanovicevo misljenje - svako ima prava na sopstveno - i pogledaj sve ove filmove. Neces pogresiti ako se okusas ni sa Dva zla oka, a zestoko nesavrseni Inferno maestralan je barem sa vizuelne strane.

Ali, isto tako, obrati paznju na vecheg majstora i od Ardjenta i od Fulcija - to je Mario Bava. Kad je Ardjento dobar ja ga jako volim, no on se, poput Karpentera (na kojeg je strahovito uticao), iskljucivo krece vodama jednog ili dva srodna zanra (Ardjento: giallo, natprirodna strava; Karpenter: natprirodna strava, naucna fantastika). A tihi, skromni, do skora zaboravljeni Bava snimao je, sa uspehom, sve i svasta. Da ne bih nabrajao, pogledaj IMDB i Ghoulov esej u ZS 13.

Mislim da te odlicno shvatam, Jore. Samo... ne u smislu sta bih trebao da odgledam od Ardjenta kako bih ga zavolio. Imam sve te filmove i sve sam ih pogledao. Kao i Bavu i Fulcija. Bava je, nadam se da se slazemo, kategorija za sebe. Isto tako, mislim da se ne mogu prozvati neofitom vezanim za Ardjenta; mozda sam neofit za azijski horror oga sam tek bio poceo da upoznajem i shvatio da mi ne prija, ali ne i za Ardjenta.

Kontekst moga posta sasvim je bio usputan, iako globalan donekle, tek poput konverzacije, a ne poput vapaja u pomoc za vodjstvom u odabiru filmova. Isto tako, ghoul je vrstan kriticar koga tamo gore imate, ali neki njegovi tekstovi – kao recimo onaj za Snyderov Dawn of the Dead - naprosto ne idu niz dlaku mome ukusu. No, eto, procitao sam i to u ZS#13, hvala na informaciji, jer ghoula prevashodno smatram za narocito dobroga pisca filmske teorije i mislim da nikako ne bi trebalo izbjeavati njegove tekstove.  

Naprotiv, govorio sam o ljudima koji su se za moje pojmove cinili neofitima u pogledu horor filma pa su nasli da se dive necemu sto se zove Hostel, Cabin Fever, Land of the Dead, The Hills Have Eyes (2006) i tome slicno. Tu sam valjda u krivu kada kazem da mi se svi oni cine kao pocetnici i fanovi tek zakoracili u ovaj zanr, ali, opet, vjerovatno to samo zalim za danima dok je Karpenter radio filmove poput In the Mouth of Madness i Vampires, da spomenem samo ova dva. Mozda sam jeftin u filosofiji, no isto kao sto HPL-a drzim kao svojevrsnoga tatu od koga se u mnogome jace nastavila literatura strave u 20. vijeku, tako i Karpentera, odnosno njegov The Thing, drzim za nekoga mentora u mome poimanju fcelulidnog horora. Naime, i Bava mi je donekle smijesan kada pomislim na Karpentera. No, vjerovatno sada stekcem blasfemije, jer sebi zvucim poput tipova koji u 21. vijeku pokusavaju da nadju uzore horor-filma, ili bilo cega drugog, medju stvaraocima koji su ga poceli kreirati tek prije trideset godina, ne osvrcuci se na same zacetke. U ovom trenutku, ne interesuju me zaceci, niti istorija, obzirom da se nesto ozbiljno dogadja sa amero-hororom.    

Znaci, ne tvrdim da je amero-horor umro, vec sam, sudeci o ovoj seriji koja je imala nevjerovatan entuzijazam, umalo izgubio vjeru u njega i shvatio da je blizu tome. Isto tako, samo sam spomenuo svoj konverziju u ne-ljubitelja Ardjenta, sto pak znaci da sam ga nekada izrazito postovao. A moje spominjanje Aleksandra Becanovica (ocigledno nisi citao mnogo njegovih kritika; teorijski VEOMA potkovan covjek), bilo je vezano za jednu nasu (znaci, izmedju njega i mene) vjecnu internu diskusiju o tome ko je znacajniji u post-Bava dobu italijanskog filma, Ardjento ili Fulci. Dakle, interna sala je u pitanju. I znas sta?

Ardjento mi se vise jednostavno ne dopada, postaje mi monoton nalik na repetitivni azijski horror, nezavisno od toga kakvu je nit pokusavao rastezati kroz vlastite filmove. Pocinje da me zamara, iako mi je jasno da je dobar dio recentnijeg azijskog filma bio pod njegovim uticajem. Jer, gledaj, ponekad prodjes kroz fazu kada tebi i pored ociglednih cinjenica nesto nikako nije jasno i odlucis da nanovo prodjes kroz sve to i raskrstis sa time, kao recimo kroz neko istorijsko razdoblje.

Zar ti se, na primjer, nikada nije dogodilo da deceniju docnije shvatis da si na sva zvona hvalio knjigu koja ti se na drugo ili peto citanje ucinila i te kako losom?

Ili si, recimo, osudjen da namjerno volis nesto za sta svi drugi misle da je genijalno. Obicno to covjeka, makar mene u ovom slucaju, navede da vise puta promislim prije nego odlucim. Nadam se da ne mislis da se stidim svojeg ukusa? Zar bi Boban trebao da se stidi svojega? Rado bih, naime, pomogao ghoulu u onoj planiranoj debati da ghoulu uopste i treba pomoc, sto se toga tice. Nemali broj knjiga teorijskih knjiga o SF-u u literaturi horor uopste i ne spominju (recimo, Thomas M. Disch, koga izuzetno cijenim, u jednoj svojoj studiji/knjizi SF prvobitno vezuje za E.A. Poa...), a ono pozitivnih citata sto mozes zateci u slicnim stivima sumnjam da bi ti pomogli u takvoj jednoj debati.

Tako je bilo i kod mene, istina poodavno, dakle kada sam u nevjerici koliko-toliko ispratio prvu sezonu MOH-a, zatekao sam sebe kako nanovo gledam Ardjenta i Fulcija, uporedo. Cak sam sa satelita uspio da VHS-ujem par Fulcijevih filmova iz perioda dok je snimao cuvene italijanske istorijske/mitoloske spektakle, i da znas da su sasvim OK. Jedan od tih, meni veoma mio, istina ne u Fulcijevoj reziji, o Troji, sniman je ni na deset kilometara od Podgorice. Da tek ne govorim kako bi se Ardjento izgubio da krene raditi BILO STA van giallo podzanra.  

Daleko bilo da sam htio ovdje zapoceti neku novu debatu o Ardjentu ili o italo-hororu, jer ih je, koliko pamtim, vec bilo nekoliko. Nisam tip za visestruke konverzacije, osim ako sagovornik nije moj omiljeni psihopata na ovome Forumu, medjutim bolje da joj sada ne spomnjem ime da joj mama nocas ode u postelju bez grama brige. Isto tako, moja familija je nocas umalo saznala kako nikada nisam gledao Ardjenta i Bavu, zato sam i pozurio da odgovorim. Necemo da nam familije saznaju nista lose o nama, zar ne?

Quote from: "Tripp"vjerovatno to samo zalim za danima dok je Karpenter radio filmove poput In the Mouth of Madness i Vampires, da spomenem samo ova dva.

I nisi jedini...

Inače, mislim da je konstantni problem sa MOH serijalom loša i bezlična produkcija gde je akcenat stavljen na gore scene, a skoro sve ostalo se odrađuje. Ni to, naravno, ne može da opravda neke od najslabijih epizoda, ali zato smeta onim bolje napisanim/režiranim. Naime, sve epizode izgledaju isto. Fotografija, scenografija, montaža, muzika... Za klasičnu seriju gde je ova celovitost bitna to nije problem, ali za ovu gde je valjda poenta da svaka epizoda ima neki svoj audio/vizuelni identitet i posebnu atmosferu, ovo poprilično ubija svaki efekat.

Nisam još pogledao Karpenterovu epizodu, ali verujem da je grozno loša što kažu svi koji su gledali. Karpenter danas naprosto nije u stanju da snima filmove kakve je radio 70-ih i 80-ih (i malo 90-ih); on može ili da snimi nešto što bi redefinisalo žanr (čisto sumnjam), ili da nastavi sa samorecikliranjem koje ga vodi sve bliže i bliže u ambis najgoreg direkt za video đubreta. Vremena su se promenila, a Karpenter niti se prilagodio, niti je u međuvremenu postao šire priznat; istrošio je sve originalne koncepte, a sada troši i poslednje ostatke stare slave što mislim da neće još dugo trajati. I dalje mi je omiljeni reditelj, ali stvari stoje tako kako stoje.

mislim da, donekle, razumem trippa i acu b.
i ja imam problema sa posmatranjem argentovih filmova (čak i najboljih, koje jor nabroja) kao CELINA: i najbolji od njih imaju problema sa kompozicijom i ritmom, opterećeni samodovoljnim 'lakunama' i, često, bezukusnim i bajatim hlebom između dva parčeta sočnog mesa. argenta, jednostavno, ne zanimaju ljudska bića: otud on ne zna šta da radi sa njima izvan i između scena u kojima ih ubija.
onda kada mu film nema dovoljno deliričan tempo (kao što imaju suspiria i, u malo manjoj meri, inferno) ili barem naznaku simpatije prema protagonisti (kao prema j. connelly u phenomeni) – oseća se to spojno tkivo, oseća se šlajfovanje, lenjost u postavci likova i zapleta, kao i povremena MEHANIČNOST u njihovoj konstrukciji (najočitije u tenebrae).

ipak, ne bih išao tako daleko da fulčiju dajem prednost prema argentu, iako bi se mogla braniti tvrdnja da je fulči potpisao bar nekolicinu u potpunosti zaokruženih i skroz zadovoljavajućih filmova, kao što su the beyond, city of the living dead, new york ripper (izuzev glasa ubice! ah taj paja patak, damn it!), a tome je relativno blizak i house by the cemetery pa čak, ako zažmurim na jedno oko i isečem 15ak minuta iz filma, još i don't torture a duckling.

fulči je, ipak, najčešće bio odradek: exekutor: sledbenik trendova: izvršitelj režiserskih radova.
nikako autor koji ima neku ličnu viziju i potrebu za iskazivanjem: štaviše, njegova nezainteresovanost prosto bode oči iz najvećeg dela opusa (ili nekompetentnost, pa i reakcionarnost – što je, možda, jedan od razloga PLUS za acu-kalvinistu, he he).
poštujem to što je fulčijev opus 'šareniji' i bogatiji različitim vrstama filmova, ali za mene ostaje činjenica da su njegovi špageti vesterni (poput 4 of the apocalypse) ili 'dečji' (white fang) ili istorijski (beatrice cenci) izrazito inferiorni predstavnici svojih žanrova, orgije bezličnosti iz kojih tek povremeno i bez ikakvog razloga iskoči poneki sadistički detalj da se deca raduju.
fulči je svoj vrh imao u periodu 1980-1982, a i njega je ostvario isključivo zahvaljujući izvanrednoj grupi saradnika: kad ti salvati snima, frizzi komponuje, a de rossi pravi maske, onda je i režiranje dečja igra. čim su ga ovi napustili, on se vratio bezličnim, negledljivim budalaštinama...

otud, na penale, i u žestokoj borbi, ja argentu ipak dajem malu prednost.

Quote from: "Tripp"Mislim da te odlicno shvatam, Jore. Samo... ne u smislu sta bih trebao da odgledam od Ardjenta kako bih ga zavolio. Imam sve te filmove i sve sam ih pogledao. Kao i Bavu i Fulcija. Bava je, nadam se da se slazemo, kategorija za sebe. Isto tako, mislim da se ne mogu prozvati neofitom vezanim za Ardjenta; mozda sam neofit za azijski horror oga sam tek bio poceo da upoznajem i shvatio da mi ne prija, ali ne i za Ardjenta.

Kontekst moga posta sasvim je bio usputan, iako globalan donekle, tek poput konverzacije, a ne poput vapaja u pomoc za vodjstvom u odabiru filmova. Isto tako, ghoul je vrstan kriticar koga tamo gore imate, ali neki njegovi tekstovi – kao recimo onaj za Snyderov Dawn of the Dead - naprosto ne idu niz dlaku mome ukusu. No, eto, procitao sam i to u ZS#13, hvala na informaciji, jer ghoula prevashodno smatram za narocito dobroga pisca filmske teorije i mislim da nikako ne bi trebalo izbjeavati njegove tekstove.

Naprotiv, govorio sam o ljudima koji su se za moje pojmove cinili neofitima u pogledu horor filma pa su nasli da se dive necemu sto se zove Hostel, Cabin Fever, Land of the Dead, The Hills Have Eyes (2006) i tome slicno. Tu sam valjda u krivu kada kazem da mi se svi oni cine kao pocetnici i fanovi tek zakoracili u ovaj zanr, ali, opet, vjerovatno to samo zalim za danima dok je Karpenter radio filmove poput In the Mouth of Madness i Vampires, da spomenem samo ova dva. Mozda sam jeftin u filosofiji, no isto kao sto HPL-a drzim kao svojevrsnoga tatu od koga se u mnogome jace nastavila literatura strave u 20. vijeku, tako i Karpentera, odnosno njegov The Thing, drzim za nekoga mentora u mome poimanju fcelulidnog horora. Naime, i Bava mi je donekle smijesan kada pomislim na Karpentera. No, vjerovatno sada stekcem blasfemije, jer sebi zvucim poput tipova koji u 21. vijeku pokusavaju da nadju uzore horor-filma, ili bilo cega drugog, medju stvaraocima koji su ga poceli kreirati tek prije trideset godina, ne osvrcuci se na same zacetke. U ovom trenutku, ne interesuju me zaceci, niti istorija, obzirom da se nesto ozbiljno dogadja sa amero-hororom.

Ma, samo opusteno. Dobro je da se voda malo ustalasa. Sto se Ghoula tice, bio je znatno kriticniji od mene prema Land Of The Dead, ali smo i Milosh i on i ja sa gushtom pokopali The Hills Have Eyes. Sa druge strane, procitao sam Becanovicev prikaz Land Of The Dead i - ne slazem se sa njim.    

Quote from: "Tripp"Znaci, ne tvrdim da je amero-horor umro, vec sam, sudeci o ovoj seriji koja je imala nevjerovatan entuzijazam, umalo izgubio vjeru u njega i shvatio da je blizu tome. Isto tako, samo sam spomenuo svoj konverziju u ne-ljubitelja Ardjenta, sto pak znaci da sam ga nekada izrazito postovao. A moje spominjanje Aleksandra Becanovica (ocigledno nisi citao mnogo njegovih kritika; teorijski VEOMA potkovan covjek), bilo je vezano za jednu nasu (znaci, izmedju njega i mene) vjecnu internu diskusiju o tome ko je znacajniji u post-Bava dobu italijanskog filma, Ardjento ili Fulci. Dakle, interna sala je u pitanju. I znas sta?

Ardjento mi se vise jednostavno ne dopada, postaje mi monoton nalik na repetitivni azijski horror, nezavisno od toga kakvu je nit pokusavao rastezati kroz vlastite filmove. Pocinje da me zamara, iako mi je jasno da je dobar dio recentnijeg azijskog filma bio pod njegovim uticajem. Jer, gledaj, ponekad prodjes kroz fazu kada tebi i pored ociglednih cinjenica nesto nikako nije jasno i odlucis da nanovo prodjes kroz sve to i raskrstis sa time, kao recimo kroz neko istorijsko razdoblje.

Zar ti se, na primjer, nikada nije dogodilo da deceniju docnije shvatis da si na sva zvona hvalio knjigu koja ti se na drugo ili peto citanje ucinila i te kako losom?

Desilo mi se. Ohoho puta. Sto je veci razmak izmedju prvog citanja i poslednjeg iscitavanja - sanse za razocarenje vece. Sad vidi moj slucaj sa Ardjentom. Imam 33 godine, a prvi film koji je on napravio pogledao sam sa 29. Uopste, recimo, ne delim odusevljenje njegovih hardcore fanove oko Inferna, ali ne mogu da poreknem virtuoznost onoga sto sam video u navedenih sedam filmova. Pri svemu tome od pocetka imam odmak, na koji su mi ukazali Milosh, Ghoul i drugi poznavaoci Ardjenta - a to je da gospodin ne mari mnogo za dramaturgiju. Znaci, meni kad kazes lepe slike i gledalac koji ih sastavlja - ne kazes mi nista novo.  

Quote from: "Tripp"Ili si, recimo, osudjen da namjerno volis nesto za sta svi drugi misle da je genijalno. Obicno to covjeka, makar mene u ovom slucaju, navede da vise puta promislim prije nego odlucim. Nadam se da ne mislis da se stidim svojeg ukusa?

Ni u ludilu.

Quote from: "Tripp"Zar bi Boban trebao da se stidi svojega?

Ne bi. Samo, poucen iskustvima, kazem da se za njegove izjave ne treba hvatati doslovce. A umeju da budu podsticajne.

Quote from: "Tripp"Rado bih, naime, pomogao ghoulu u onoj planiranoj debati da ghoulu uopste i treba pomoc, sto se toga tice. Nemali broj knjiga teorijskih knjiga o SF-u u literaturi horor uopste i ne spominju (recimo, Thomas M. Disch, koga izuzetno cijenim, u jednoj svojoj studiji/knjizi SF prvobitno vezuje za E.A. Poa...), a ono pozitivnih citata sto mozes zateci u slicnim stivima sumnjam da bi ti pomogli u takvoj jednoj debati.

Tako je bilo i kod mene, istina poodavno, dakle kada sam u nevjerici koliko-toliko ispratio prvu sezonu MOH-a, zatekao sam sebe kako nanovo gledam Ardjenta i Fulcija, uporedo. Cak sam sa satelita uspio da VHS-ujem par Fulcijevih filmova iz perioda dok je snimao cuvene italijanske istorijske/mitoloske spektakle, i da znas da su sasvim OK. Jedan od tih, meni veoma mio, istina ne u Fulcijevoj reziji, o Troji, sniman je ni na deset kilometara od Podgorice. Da tek ne govorim kako bi se Ardjento izgubio da krene raditi BILO STA van giallo podzanra.

Fulci je stvarao u vise zanrova, bas kao i Bava. A ja sam vrlo sklon zanrovski raznovrsnim autorima. Nedavno sam u rukama imao obimnu monografiju o Fucijevom radu, koja je za mene zaista inspirativna. Ja sam nedovoljan poznavalac Fulcija - gledao sam samo horor filmove - a o njegovom opusu mnogo bolje mogu da sude Ghoul, Dr Kunc i Milosh. Zeljno iscekujem nastavak Ghoulovog eseja o italo-hororu, u kojem ce reci biti upravo o Fulciju.

Quote from: "Tripp"Daleko bilo da sam htio ovdje zapoceti neku novu debatu o Ardjentu ili o italo-hororu, jer ih je, koliko pamtim, vec bilo nekoliko. Nisam tip za visestruke konverzacije, osim ako sagovornik nije moj omiljeni psihopata na ovome Forumu, medjutim bolje da joj sada ne spomnjem ime da joj mama nocas ode u postelju bez grama brige. Isto tako, moja familija je nocas umalo saznala kako nikada nisam gledao Ardjenta i Bavu, zato sam i pozurio da odgovorim. Necemo da nam familije saznaju nista lose o nama, zar ne?

Aaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa?!?!?!?!?!?!?

Sto se tice In The Mouth Of Madness, to mi je jedan od drazih Karpenterovih filmova. Uz malo reziserove paznje, to bi bio i Vampires. Koji se takodje ne moze nazvati losim. Samo predvidivim.

Ardjenta si prvi put upoznao sa 29 god.? To je manje-vise kul.

   A vidim, cuo si i za Karpentera?

       Pazi sad. Imas na imdb.com-u spisak njegovih filmova ali trudi se da ih gledas od rediteljevih dugometraznijih pocetka, znaci od Dark Star... to je radjeno negdje sredinom 70-ih...

Nisam gledao samo njegovog oskarovca - The Resurrection of Bronco Billy. Ne posedujem Body Bags, Someone's Watching Me i Elvisa.

Štaviše, njegovih sam se filmova nagledao i naplašio još kao klinac - ali teško da mi se danas manje dopada samo zato što sam stariji. U stvari, dopada mi se još više. Doduše, onda kad ne snima nedela kakva su Village Of The Damned, Escape From LA i Ghosts From Mars.

Pazi, da te zanima slučajno kraći Dark Star?

Kraci Dark Star?

e, da se po'valim, ja sam gledo i Resurrection of Broncho Billy, i jos pride ga imam na DIVX-u   . i to je samo uslovno Karpenterov film, jer je on tu samo sed'o i montir'o, i da l je nesto u scenariju ucestvovo, sad sam zaboravijo.
uglavnom, to je ABCD uspesnog studentskog kratkog, a govori o jednom mladom momku koji je opterecen vestern filmovima, oblaci se ko kauboj i oponasa dzon vejna, al sto mu ne ide u zivotu, joj... pa ne ide mu ni sa zenama, i svi hoce da ga tuku i pitaju ga za kaj se tak oblacis. a sve zbog tih kaubojaca, trunje im pogano.
(izvinjavam se na vestern prepadu u masters of horror temi.)

Ah da, mislis na studentsku verziju Dark Star? Ako dobro pamtim, ona se eventualno izrodila u film koji svi znamo?

     Ipak biram integralnu verziju.

Quote from: "Tripp"Da tek ne govorim kako bi se Ardjento izgubio da krene raditi BILO STA van giallo podzanra.

Teško da bi Arđentov kompletni opus mogao da se ugura u giallo. Ako ništa, čovek je pisao scenario za "C'era una volta il West". Bilo bi interesantno proveriti da li njegova istorijska drama/komedija "Le cinque giornate" nešto vredi  - to je jedini Arđentov film koji nisam pogledao, a najviše odstupa od giallo kanona. Da li ju je neko overio? Što se Fulčija tiče, već godinama znam da je on bio odličan i raznovrstan reditelj - na žalost, poslednjih desetak godina karijere se srozao na najniže grane, tako da je to okrnjilo njegov ugled. Milo mi je da vidim da ljudi ponovo otkrivaju njegove zaboravljene filmove iz  60-tih i 70-tih.  

Da se vratimo na Azijinog tatu... Ja sam, generealno, jako osetljiv kad neko nasrene na tatu Daria. Jednostavno, on mi je slaba tačka. Znam da od 1987. nije snimio odličan film, ali stara grčka izreka kaže da nada umire poslednja. Zato s takvim nestrpljenjem očekujem "Treću majku"

Takođe, juče sam pogledao PELTS, Arđentov ovogodišnji doprinos MoH serijalu. Nisam oduševljen, moram priznati.

Quote from: "Dr Kunac"Bilo bi interesantno proveriti da li njegova istorijska drama/komedija "Le cinque giornate" nešto vredi  - to je jedini Arđentov film koji nisam pogledao, a najviše odstupa od giallo kanona. Da li ju je neko overio?

ja sam to počeo da gledam, pa ostavio na pola.
smorio me.
uninvolving characters, silly & unfunny situations, vrlo jadno i nezanimljivo.

možda je trebalo da izdržim do kraha, kurioziteta radi, ali ja sam surov (i) prema onima koje najviše volim (i to baš zbog toga!): recimo, i cronenbergov FAST COMPANY sam ostavio posle 20ak minuta. prosto, nisam sklon obožavanju svakog isprtka na koji se potpisao neko koga volim: res, non verba, moj je moto!

nego, daj detaljnije seciranje KRZANA: ja ga gledam tek sutra, pa reci, na šta da se spremim?

Quote from: "Ghoul"možda je trebalo da izdržim do kraha, kurioziteta radi, ali ja sam surov (i) prema onima koje najviše volim (i to baš zbog toga!)

Ja jednostavno moram da odgledam do kraja kada se nađem u sličnoj situaciji. Nisam mazohista, jednostavno: I WANT 2 KNOW; bez obzira na gorak ukus u ustima... Kompletista sam, šta li...

Quote from: "Ghoul"nego, daj detaljnije seciranje KRZANA: ja ga gledam tek sutra, pa reci, na šta da se spremim?

SPOJLERI! PAZITE SE!

Ukleta krrrrzna i njihova dijabolična osveta! Kada se sve sabere i oduzme, verovatno se radi o najboljoj epizodi druge sezone... Hooper i Carp su ponudili kršine (ostale nisam još pogledao - ali je buzz - s izuzetkom Landisa - odbijajuće negativan), tako da je Argento dobio priliku da zasija - i pored toga što je ovaj jednočasovni film verovatno nešto najgluplje što je u životu snimio. Priča je sasvim imbecilna, i ide otprilike ovako: krzna začaranih rakuna donose krvavu smrt svakom ko dođe u kontakt s njima... To je kompletan zaplet - s izuzetkom minornog sub-plota u kome Meat Loaf pokušava da (uglavnom neuspešno) privoli zgodnu striptizetu Šanu (svaka sličnost s Vesnom Počučom je slučajna) da mu da "malo smeđeg šećera". Epizoda se zapravo sastoji od niza eksplicitnih scena krajnje bizarnih ubistava/samoubistava koje su labavo povezane "pričom".   Argento nudi, ako me sećanje ne vara - četiri scene krvoproliča - i ukupno šest smrti. Sve je to prikazano ekstremno krvavo - kao da je scenario napisao Alekasndar Radivojević - pravi gore fest koji nadmašuje sve do sada viđeno u MoH-u. Zabavno je to gledati (efekti su zanimljivo koncipirani - mada sama egzekucija nije uvek vrhunska), ali uskoro postane repetativno i donekle monotono pošto nije potreban nikakav emotivni angažman.  "Krzna" su pure gore galore - da citiram Pooa - "samo to i ništa više".

P.S.
Neko će verovatno u čitavu stvar da učita priču o zaštiti životinja, ali se meni čini da za tako nešto nema osnova.

Evo i ja malo da se vagoniram na vasu momacku lokomotivu:

Pelts je najzabavnija epizoda do sada! Dobro je snimljena, dinamicna, lepo izgleda, ima dosta krvi i prijatne golotinje. No, prica je imbecilna, kao i pojedine, otaljane scene samopovredjivanja: prvenstveno mislim na razvlacenje iznutrica u kolima i bedno cgi zasivanje usta i kapaka. Ostalo je OK.

Fulci je TATA klanice. Uvek mi je bio zabavniji od tehnicki artikulisanijeg Argenta, koga takodje obozavam.

Ako bi ta dva grand mastera uporedjivali sa pornografijom, onda bi Dario bio master malo tvrdje erotike, dok bi Lucio bio Hyper Cum-Shot Mashina Par Excellance!

Fulci lives!

p.s. Nakon Pro-Liva, Hooperov Damned Thing je poceo vise da mi se svidja. U svakom slucaju, bolji je od Dikersonove i Andersonove epozode.

Quote from: "Tripp"Ah da, mislis na studentsku verziju Dark Star? Ako dobro pamtim, ona se eventualno izrodila u film koji svi znamo?

     Ipak biram integralnu verziju.

Teoretski mislim na studentsku verziju. Jer bi ona jedino i smela da bude ta na koju mislim.

Pricam to zato sto sam na TV Beograd 1995. godine, snimajuci za sebe bolju kopiju (moj prvi VHS Dark Star sa bioskopskim titlom made in Kinema Sarajevo povremeno je gubio boje), naleteo na verziju u kojoj nema prve dve bombine akcijade, nema uletanja u asteroidno polje i nema "Pinbekovih" pokusaja da nasmeje Bojlera u spavaonici. Skoro da nema price. Snimak je kraci za 20 minuta... Sreca da sam koristio novu traku i da nisam prebrisao duzu verziju.

PELTS
3+
ah, najzad – MAJSTOR!
najzad epizoda koja svuda po sebi nosi POTPIS majstora!
ovo mi definitivno vraća nadu da ono što bih VOLEO da 'mama na suze' bude – zapravo IMA realne šanse da se desi!
ne bih išao tako daleko i tvrdio da ovo prevazilazi intenzitet miikeovog IMPRINTA, jer argentova mistika je nižerazredna (u odnosu na miikeovu misteriju) kao i splatter, bliži EC comics zezanju negoli ozbiljnom i duboko uznemirujućem miikeovskom sadizmu u IMPRINTU; pored toga, make up + visual efx su mogli biti i malkice bolji, posebno u scenama samozašivanja, i u prikazu samoodrane ćufte (koja posebno ne pije vodu).
ipak, ovo je manje-više cepidlačenje: nemam većih zamerki na epizodu, veoma mi je prijala, pružila mi je više vintage argento momenata nego što sam se usuđivao da očekujem (mada je ovo, strogo gledano, argento reborn through fulci & fincher, jedan dirty old man, razuzdan, ali ipak sa zadovoljavajućim nivoom kontrole).

inače, priču sam čito pre 10ak godina u nekoj (tada-svežoj) antologiji year's best horror koju više nemam: ne sećam se detalja zapleta, ali iz nekog razloga kroz (pod)svest mi se javlja da su u priči bili i neki bolesniji i morbidniji momenti, naročito na kraju: nešto sa odevanjem u ljudsku kožu, ili sa krznima koja se našivaju na ljudsko meso, ili tako nešto: čini mi se da adaptacija malkice banalizuje premisu pretvarajući je u izgovor za nekoliko (ipak, odličnih!) set-pisova sa zaginućima sporednih likova.
da li je neko čito priču u neko skorije vreme? ima li je namircu ili negde? rado bih se podsetio...

Quote from: "Kastor"Ep 04 Sounds like

Dosadna, predvidiva, neoriginalna.  

meni je iznenađujuće prijala: najzad jedna epizoda koja NIJE 'masters of SPLATTER' nego, ipak, horror.

jes' da nije previše originalna, ali ima nešto što nije imala nijedna iz oba serijala: bar neku mini naznaku DUŠE, drame, simpatije prema gl. liku, itsl.

ja sam naklonjen pričama koje rabe 2 ključna motiva iz ove epizode:
1. postepeni raspad protagoniste, potonuće u pakao, step by step, i
2. pojačana percepcija koja vodi u ludilo (tj. ko vidi/čuje više, pati više)

Pogledao sam Danteovu epizodu i imam utisak da boluje od iste boljke koju imaju Prolive i Damned Thing. Lepo počinje, a blaže imbecilno se završava.

Mislim da su Masteri, onako svi skupa, otišli u majčinu...

Iako sam puno očekivao od MoH kao koncepta, moram priznati da me čitav serijal nije preterano oduševio, pa sam zato i bio prilično neažuran u praćenju serije.

No, eto, kao, pogledao sam PELTS iz pijeteta prema velikom geniju i mogu reći da me je Argentov nastup neviđeno smorio.

Ovaj filmić koji bi još mogli nazvati i KROJAČEVA TAJNA a ne pogrešiti mnogo, zaista nema mnogo od Argentove atmosfere, osim ako blagu senilnost u pristupu ne zloupotrebimo pa je uporedimo sa INFERNOm koji je više dementan no senilan.

Nema nikakve napetosti, nasilje je dato u flash-backu, kao što Ghoul dobro reče u nekom Fincherovom maniru, i sve kako Ghoul opet lepo reče liči na  EC, samo bez ikakve razigranosti, bez dinamike, bez duhovitoszi koju nosi sa sobom i spontanog humora koji proističe iz samih situacija.

Opšte uzev, PELTS ne stoji čak ni kao neki geekovski, fanovski curio. PELTS je jedno ništa, skraćeni direct-to-video film sa Meat Loafom koji je sticajem okolnosti režirao Argento i zato se mi patimo gledajući i pokušavajući da razumemo.

Glupo mi je da tako eklatantno citiram Williama Goldmana, ali moraću.

Obratite pažnju koliko dugo Meat Loaf ulazi u lift kad ide da obiđe kurvu. To vam pokazuje koliko Argento nema sadržaja ovde i koliko "kupuje" vreme u filmu.

pogledao sam "Pelts"zanimljiva je! u stanju je da snima filmove,ala ume dobro da shokira mogu reci da je Argento stvarno luud! mogao bi neograniceno da snima masters of horor

odgledao sam Karpentera...ni reci da kazem o tome,vrlo loshe..
Tu vidimo pauka sa glavom koji me je podsetilo na stvora..fx dizajn demon je interesantan,dzaba FX toliko truda za to..
Karpenter je propao  

Quote from: "WARLOCK"
Karpenter je propao  

Propadao je on mnogo puta.

Ha-ha! Mikili Geris je snimio najmanje losu, odnosno sasvim pristoju epizodicu!

Rob Shmitova epizoda je OK. Nista specijalno, ali moze da prodje, imajuci u vidu da je cela druga sezona prosmrdela.

Sifoni ko bombone!

Tom Holandova epizoda je najbolja do sada, cak i sa malim problemima koje ima u poslednjih par minuta.

Ma Mik je pukao sa snimanjem one shitty verzije Isijavanja.
Treba ipak imati muda, i izaci pred javnost sa takvom gluposti.
Nije ni Steva dobro prosao, s obzirom da se njemu svidela verzija koju je cika Stan napravio, hteo on baja da pise scenario pa eto mu sada.
Od epizoda mi se svidjaju :
Stuart Gordon i obrada Poove crne macke
Dario Argento sa Pelts
John Carpenter sa Pro - Life

QuoteSifoni ko bombone!

Cool! Ko je u pitanju?

Quote from: "marduk"

Quote from: "Kastor"Ep 04 Sounds like

Dosadna, predvidiva, neoriginalna.  

Na fangoriji je baš ishvališe suprotno!???
Brad Anderson (Session 9) da omane?
Sto mu muka...  

Jel odgledao još ko?

ODLIČNO!
Najbolja epizoda 2.sezone, a inače samo sam jednu epku i odgledao

Tehnički vrlo dobro, priča dovoljno interesantna, finale OK.

Posle odličnog Session 9, vrlo dobrog The Machinist evo nam još jednog zanimljivog Bradovog ostvarenjca! Thumbz up!

...pogledao sam THE BLACK CAT Stuarta Gordona i mislim da uz Miikeov IMPRINT predstavlja najvishi domet MoH serijala so far...veoma je atmosferichna, ochito je Gordonovo umece kao i njegova sveuukupna filmska pismenost( verziranost po pitanju Poevog svetoznara se josh od davnih dana podrazumeva sama po sebi!)...mozda je chudan izbor za Gordona, ali je za svaku pohvalu sto se napokon neko odluchio za film stanja... ritam je odlichan, pricha je techna, zahtevna ali i pregledna shto je dosta teshko postici kada treba prikazati ludilo, delirium tremens, kreativnu blokadu, urusavanje...( sve od reda ne bash filmichne pojave), bez da se ne potone u ochekivano i prezvakano...izuzetna uverljiva gluma Jeffreyja Combsa...prilagodjena stilizacija...u nesto od manje od sat dosta toga se moze saznati o Poeu( za one vec  neupucene/ neposvecene...)
...posle coraka u dugom nizu, potpuno uspela epizoda koja dosta govori i o predmetu interesovanja i o onome ko ju je potpisao...

Vise mi se svidela Gordonova epizoda iz prvog serijala. U odnosu na druge epizode, Black Cat je jedva above average, zbog prijatne atmosfere i sjajnog Dzefrija Kombsa.