ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Quote from: "zstefanovic"
- Crippled Avenger би могао да помогне са литературом катедре драматургије, једине у нашој земљи која из прве руке спаја и теоријско и практично познавање уметничког жанра. http://www.fdu.bg.ac.yu/s-osn-dra-prog.htm

jeste, jedini spajaju, al' na elektronima, da ne kažem na papiru. koliko sam upućen, a avendžer će me ispraviti, samo na prvoj godini filmskog scenarija se piše žanrovski scenario, a ostalo ti je simfonija "Kud koji, mili moji".
pa i to što se piše žanrovski scenario je sjajna stvar, ali se radi usputno, u frci praktičnog posla oko samih scenarija (verzije, ispravke, smišljanje priče, natezanje sa studentima da li je da pišu žanrovski scenario ili da pišu "film uopšte", nekakvu, šta znam, nadriumetničku genijalnost). dakle, na dramaturgiji, tako su mi kazali vrlo bliski prijatelji koji tamo studiraju, "teorijsko i praktično poznavanje umetničkog žanra" (?) se događa samo u izmaglici utopijskog programa FDU-a. kako bi to mali đokica hteo da izgleda, dočim, u realnosti, sve to ima oblik lazi lebe da te jedem deformacije...
jedino se na trećoj godini, iz teorije filma, nešto natukne o žanru, ali to predaje nevena daković, koja bi štošta imala da kaže na temu: da l' je ljubav osnovni motiv, zajedno sa toplinom, i da li su svi filmovi ljubavni ("Melodrama nije žanr" zove joj se knjiga, i lepo je napisana, pa još i originalna, ali poenta mu nekako odjednom dođe da su svi filmovi melodrama, ako već nisu vestern   )
jedino goran terzić, i to na katedri za montažu, predaje nešto što se zove "Filmski žanrovi" i to vam je, a imam razloga da takvo što pretpostavim, verovatno jedan od najboljih časova koje na tom kletom fakultetu možete pohađati. ja sam iz razonode išao na terzine časove iz kursa "osnove filmskog jezika", i to je bilo zaista dobro, sa gomilom primera, precizno, tehnički i teorijski potkovano predavanje o filmskom jeziku, predavanje iz koga se stvarno moglo dosta naučiti. kontam da su i ti "filmski žanrovi" dobar kurs, ali je, trunje mu pogano, samo za montažere. od ovih dramaturga - slaba vajda.
ovode u prokletim amerikama imaš lepo kurseve koji se zovu - "književnost horora", "filmska komedija", "film noir", "sf i kiberpank", i onda se to lepo proučava, studenti nešto nauče o tom žanru, čak i ako ga predaju ove ghoulu omražene feministkinje...
najbliže što je fdu prišao "teorijskom i praktičnom" oko nekog žanra je bila serija predavanja o film noiru miše nedeljkovića, čoveka koji predaje istoriju filma u oklahomi. e tu su se mogle videti osnove ikonografije žanra, "namera" žanra, odnos prema industriji i gledaocu, kao i problematičnost termina "film noir" tj. pitanje da li je noir uopšte žanr. takav bi trebalo da je Efdeu, naš albanski brat.
na opštoj književnosti, to već znam iz prve ruke, po pitanju književnih žanrova je mrka kapa. ima, brate, tri žanra: epika, lirika i drama, i šta će ti više?
ili su to rodovi, a žanrovi... pa, ovaj, nema žanrova, mi proučavamo klasike, a klasici su iznad takvih budalaština.
kada se pominju sf, horor ili krimić, to se onda zove "trivijalna književnost", i čak ni to nema svoje mesto, kao nekada što je zagrebačka škola, taj zdenko škreb, pa stanko lasić, viktor žmegač, lepo tumačila i ozbiljno se, ama uz gomilu grešaka, time bavila.
edgar alan po je, naravno, romantičar, i njegove priče, bar na opštoj književnosti, nemaju veze sa hororom.
daklem, nije vreme za pobednicke trube, jos ce dosta vode proteknuti dunavom i savom dok nase instuticuje za proucavanje knjizevnosti uopste dopru do ukljucivanja ne samo zanrovske knjizevnosti, nego i samog pojma zanr, u svoje programe.

Quote from: "Zika Kisobranac"kada se pominju sf, horor ili krimić, to se onda zove "trivijalna književnost", i čak ni to nema svoje mesto, kao nekada što je zagrebačka škola, taj zdenko škreb, pa stanko lasić, viktor žmegač,

sve je to streljano na gubilištu koje se zove MOJ MAGISTARSKI (u nastajanju na ivici nestajanja    )
uz istovremeno dizanje spomenika heroju revolucije, pavlu pavličiću...

ćuti, bar si im'o šta da streljaš...

Quote from: "Zika Kisobranac"ćuti, bar si im'o šta da streljaš...

zato mi i sitno da se zezam sa tamo nekim izitpajnima i sl. amaterima, sem kao razonodu...

Quote from: "Zika Kisobranac"
jeste, jedini spajaju, al' na elektronima, da ne kažem na papiru. koliko sam upućen, a avendžer će me ispraviti, samo na prvoj godini filmskog scenarija se piše žanrovski scenario, a ostalo ti je simfonija "Kud koji, mili moji".

To ako su nešto promenili od vremena kada sam ja studirala. Na prvoj godini smo pisali dva scenarija za polučasovne filmove, jedan prema originalnoj ideji, drugi adaptaciju pripovetke. Nikakav žanr. Moglo je da se potrefi da neko hoće da radi žanr, ali to nije bila obaveza.

ja cetvrtkom igram basket i pijem pivo ispred dragstora sa drugarima iz kvarta... zao mi je...  

Nema zabusavanja, Nyarle. Sile mraka moraju da se pokazu u punoj snazi.

Nego, 15. mart je - sreda

15. mart 2006. je bio u sredu. Onaj iz 2007. će biti u četvrtak.

Quote from: "Zika Kisobranac"
na opštoj književnosti, to već znam iz prve ruke, po pitanju književnih žanrova je mrka kapa. ima, brate, tri žanra: epika, lirika i drama, i šta će ti više?
ili su to rodovi, a žanrovi... pa, ovaj, nema žanrova, mi proučavamo klasike, a klasici su iznad takvih budalaština.
kada se pominju sf, horor ili krimić, to se onda zove "trivijalna književnost", i čak ni to nema svoje mesto, kao nekada što je zagrebačka škola, taj zdenko škreb, pa stanko lasić, viktor žmegač, lepo tumačila i ozbiljno se, ama uz gomilu grešaka, time bavila.
edgar alan po je, naravno, romantičar, i njegove priče, bar na opštoj književnosti, nemaju veze sa hororom.

Ziko, druze, ja nemam takva iskustva u one dve ucionice na prvom spratu... apsolutno svi profesori su podrzavali sve moje radove o fantastici u knjizevnosti. NIko se nikada nije pobunio, niti ista negativno mi prebacio kada sam pricao (pisao) o fantastici u antici, klasicnoj knjizevnosti, kao i o cyber punk-u ili hororu. Brana predaje poeziju evropskog romantizma, voli Dika i Gibsona, i raduje se svakom smislenom analitickom tekstu o fantastici (bilo zanrovskoj ili ne). Kornelije Kvas se odusevio cak i mojim najosnovnijim teoretskim hipotezama kako je i zasto horor zanr umetnicke proze, odakle vuce korene i kako se zanrovski osamostalio (pogotovo opovrgtavanju ZZve teze). Isto tako, vrlo mu je jasno kako je Po jedan od utemeljivaca horor zanra. Velika je zabluda da su profesori sa opste knjizevnosti i teorije knjizevnosti sa omalovazavanjem okrenuti ka fantastickim zanrovima. Novica Milic, odlican slobodouman i otvoren profesor, veliki strucnjak za srednjovekovnu knjizevnost, psihoanalizu i sta sve ne, je napisao pogovor "Uvodu u fantasticnu knjizevost" Cvetana Todorova. Cak i B. Vracaric, sekretar katedre je SF fan. Imam i drugare, studente ili bivse sudente koji su veliki fanovi sf/h/f. Jedini prioblem je nedostatak strucne literature o zanru na faksu, te sam ja na faks nosio mnostvo opstih studija i kritika o gotiku i hororu.

Zanimljivo je, na katedri za anglistiku, ja sam bio prvi student koji je pozajmio solidnu opstu studiju Freda Bottinga "Gotic", a knjiga je lezala u njihovoj biblioteci dve godine. Ej, neotvorena, nova knjiga.... video sam da sam bio prvi na njenom kartoncetu.

A to sto pricas o zanru... normalno.. na prvoj godini se radi anticka (izvorno Platonova) podela knjizevnih rodova (zanrova) i sasvim je jasno zasto si samo takvu pricu zakacio.

Quote from: "mac"15. mart 2006. je bio u sredu. Onaj iz 2007. će biti u četvrtak.

Moj kompjuter na poslu kaže drugačije.  

e, moj njarlja, kućni, pokućni i okućni sam ti ja prijatelj sa novicom, na primer, i pričao mi je davno kako je hteo da napravi kurs o naučnoj fantastici, ali nisam video da taj kurs postoji (doduše, nisam odavno bio tamo, voleo bih da grešim.)
i uvopšte nijesam kazivao da nastavno osoblje tamo mrzi žanrovsku književnost, ili da se buni protiv radova o fantastici (naročito ovi mlađi, što ih ti spomenu a da ih znam, brana i kvas, oni su asistenti još uvek, ne? a i sekretar katedre je vračarić, ali ne B, već Lj).
to je čist nespo razum, da ne kažem zamena teze.
radi se o principu po kom katedra funkcioniše, dakle, o planu, programu i nastavnim jedinicama.
to što brana privatno voli dika i gibsona i nema ništa protiv tvojih teza, bojim, nemam nikakve veze sa onim što sam kazivao.
i takođe si loše pretpostavio da sam zakačio samo priču sa prve godine...
ma, grabovo mu kolje, ili ne umem da pišem ironiju kako treba, ili je ovo zavera pogrešne interpretacije.
(za sad se samo dvared desilo, i još uvek mislim da je slučajno...)
činjenica da si ti bio prvi koji je uzeo spometnutu knjigu, osim što govori da si načitaniji od ostalih, veli i to da katedre za anglistiku i opštu književnost ne predaju, to jest, imaju u svome programu uključene aktivnosti po pitanju razvijanja interesovanja kod studenata (težak poso, kume), propisuju obaveze ili preporučuju literaturu, niti o hororu, niti o sf-u.
te studije nisu loše koncipirane, nemoj da misliš kako sam luk ljuti jeo pak dahćem na opštu književnost, ali meni nije dovoljno dobro.
tvoj od govor e samo po tvrda da se i dalje sve temelji na pojebitačnome entuzijazmu (da li ćeš ti, kao fantastike fan, napisati seminarski o hororu ili ne, ili ćeš "odneti na faks gomilu opštih studija o gotiku"), i da tu ni govora nema o kakvom planskom & slobodoumnom uključivanju npr. SF-a u fakultetski program.
mislim, kako uopće da uključiš tak'e perverzije na faks koji nema ni osnovnu literaturu o datoj temi, kajne?
sve su tu samo sporadični, individualni ekscesi, i tako se ne prave avioni, taj ti nikad neće poleteti, tj. tako se ne menja slika o jazu između glavnog toka i žanrovske književnosti.
a o situaciji u naših esedžista i teroretičara o književnim žanrovima - nek ti kaže ghoul.

Quote from: "angel011"To ako su nešto promenili od vremena kada sam ja studirala. Na prvoj godini smo pisali dva scenarija za polučasovne filmove, jedan prema originalnoj ideji, drugi adaptaciju pripovetke. Nikakav žanr. Moglo je da se potrefi da neko hoće da radi žanr, ali to nije bila obaveza.

promenili, promenili... sad se piše samo jedaj scenarijo, i žanr je obaveza. ne baš striktna, ali se veoma preporučuje

a eve i šta možete učiti na malom koledžu negde u američkim pripizdinama... (i ovo je samo odlomak, ima toga još kolko oš.)
sad, da je meni dragan stojanović na opštoj predavao kako je franc kafka - horor, ja bih odma počo da se štipam ne bi li se probudijo iz noćne more. eh, čista blasfemija prema evropskom nasleđu, to ameri rade stalno, sunce im neotesano...

309-1550 0-01 VAMPIRES, GHOSTS, AND OTHER MONSTERS 3a b g
(Michael Richardson, Department of Modern Languages and Literature)

Horror and the fantastic have long been central topics in German literature and German film. In this course we will investigate why it is that we seem to enjoy being scared and what particular horror movies or stories can tell us about the social and political circumstances in which they were produced. We will also investigate the influence of German horror on American representations and compare U.S. horror films to their German predecessors.

ENGL-21400 Science Fiction HU LA 3a

Survey of fantasy and science fiction from H. G. Wells to Harlan Ellison. Prerequisites: One course in the humanities or social sciences, or sophomore standing. 3 credits. (IRR)

ENGL-21000 The Literature of Horror HU LA
(Michael Stuprich)
Survey of horror literature from its commercial origins in the 18th century through contemporary writers. Writers whose works are examined include Edgar Allan Poe, Henry James, Franz Kafka, Bram Stoker, and H. P. Lovecraft. Prerequisites: One course in literature. 3 credits. (S,Y)

Science Fiction and Film
This course will examine classic and modern science fiction stories and films that have had a significant impact on the evolution of science fiction. Authors whose work will be discussed include Ray Bradbury, Harlan Ellison, Philip K. Dick, and William Gibson. Films will include Alien, Bladerunner, and Ghost in the Shell. This course should be of interest to students who are interested in both science fiction and film. Class will be discussion-based. Students will be asked to do short essays analyzing the works covered, and there will also be opportunities to do creative work for course credit. 3 credits.
Associate Professor Katherine Kittredge

Ziko, ocigledno te nisam razumeo... i dalje nema SF kursa na opstoj, niti ce verujem u nekoj skorijoj buducnosti biti - bar mi tako stvari izgledaju.... da, Lj. V. je u pitanju... pogresno sam te razumeo, jer fanovi fantatike cesto umeju si pripisati da im profesori knjizevnosti miljenike omalovazavaju... ali princip studija po novom planu, nemam pojma kako funkcionise, ja sam jos jedan od onih starih repova iz vremena Marojevica.. iskreno, voleo bih da se situacija priomeni, ali mislim da bi se do fantastike doslo, zestoko se moraju razgranati kursevi na katedri... a sto se tice teorije, ona se na opstoj knjizevnosti veoma povrsno i opste obradjuje, sve sto postoji iz nauke ide u u jedan ispit, OPNOK II, prvi ne racunam - cistra zajebancija. Znaci sve u djuture, na gomilu, i prilicno povrsno, a teorija knjizevnosti podrazumeva mnostvo disciplina koje se mogu potpuno odvojeno studirati i proucavati, dok se kod nas, kao sto znas, sve ovo smulja u par stotina strana eseja i eventualno neke skripte.


ej. zive li diskusije...

Quote from: "Zika Kisobranac"a eve i šta možete učiti na malom koledžu negde u američkim pripizdinama... (i ovo je samo odlomak, ima toga još kolko oš.)
sad, da je meni dragan stojanović na opštoj predavao kako je franc kafka - horor, ja bih odma počo da se štipam ne bi li se probudijo iz noćne more. eh, čista blasfemija prema evropskom nasleđu, to ameri rade stalno, sunce im neotesano...

sad, jebiga, mnogo bi ti hteo.... kod nas se tek od skoro detaljnije prucava avangardna XX vekovna poezija i do horora bato dug je put....

inace, nesto mi i nije jasno kako je Kafka horor... bice da mi treba neki kurs.

Quote from: "Nyarlathotep"
inace, nesto mi i nije jasno kako je Kafka horor... bice da mi treba neki kurs.

ma pusti žiku vidiš da je "igrao basket"...  

Quote from: "Nyarlathotep"inace, nesto mi i nije jasno kako je Kafka horor... bice da mi treba neki kurs.

to što 'nije' horor (ako nije), ne znači da nije relevantan za razumevanje horor žanra, a pre svega za takve pisce kakvi su HPL, ligotti, aickman, pa donekle i TED klein... dakle, za SRŽ onoga najboljeg u XXvekovnom hororu...

to što nije horor, ne znači da nije relevantan za razumevanje horor žanra, a pre svega za takve pisce kakvi su HPL, ligotti, aickman, pa donekle i TED klein... dakle, za SRŽ onoga najboljeg u XXvekovnom hororu...

urednik

Quote from: "Nyarlathotep"sad, jebiga, mnogo bi ti hteo.... kod nas se tek od skoro detaljnije prucava avangardna XX vekovna poezija i do horora bato dug je put....

pa to ti kazem...

jasno, jedan je Franc i zasigurno dosta toga njegova knjizevnost objasnjava - srz mnogo toga fenomenalnog u XX veku ... i horora, i ne-horora...

Quote from: "Boban"Hoću da kažem, da sam, sada kada sam spoznao svu veličinu i zapreminu horora, tj. onoga što jeste horor-žanr, a ne prisustvo elemenata strave u drugim delima, dakle, sve to, je zapravo malo, skučeno, usmereno, ograničavajuće i naprosto nedovoljno da bi se nadahnudi kreativac iskazao.
Definitivno mi je žao što sam možda najbolje godine života protraćio smarajući se sa hororom u raznim obličjima, te obznanjujem da se na to stavlja tačka, Nekronomikon će za dugo vremena biti poslednja knjiga ispod mog čekića sa takvom tematikom a iz novog časopisa Znak sagite, iz zaglavlja se briše stavka horor. Ako je Nekronomikon vrh horor žanra, onda je to skup bezveznih polustrahova jednog iskompleksiranog, poluludog čoveka bez literarnog talenta, trabunjanja u obliku zapisa jedva vredna da budu sačuvana od spaljivanja. Horor je mrtav i smoran, Fantasy je mrtav i dosadan, SF u svom novom ruhu je budućnost umetnosti.

Od svega što je Boban napisao u prvim postovima ovog topika slažem se jedino sa konstatacijom da je horor dosta ograničavajuć i sužen u odnosu na druge žanrove, posebno SF u kome su kreativne mogućnosti neograničene.

Uvek sam mislio da je upravo to i razlog zašto je teže napraviti dobar horor film, pa ih zato ima primetno manje nego dobrih filmova drugih žanrova, a ne zato jer je to manje vredan žanr, što sam često imao prilike da čujem od nekih ljudi. Dakle ograničenja koja žanr postavlja su veća, pa je utoliko teže stići do cilja - dobrog ostvarenja, što iziskuje visoku kompetenciju i talenat autora.
Prosto rečeno: ne može svako napraviti dobar horor.

U vezi podnaslova ZS - magazin za SF, F i Horor - nikad nisam na to gledao sa simpatijama, uvek mi je delovalo kao "babe i žabe".

Pošto je ovakav naslov - koncept časopisa nastao 90-ih uvek sam to povezivao sa niskim standardom, odnosno siromaštvom u ovoj zemlji, kako doslovnim, tako i u žanrovskoj ponudi samim tim. Pošto društvo nije dovoljno bogato da postoje časopisi za sve, onda sve pod istu kapu - zajedno smo jači do boljih vremena, ako ikad dođu.

Nikad nisam ovakvu koncepciju posmatrao kao genijalnu ideju spajanja prirodno srodnih stvari i zato mi je uvek razumljivo bilo ABNovo gunđanje oko horora i neSFa.

Quote from: "alexts"
Od svega što je Boban napisao u prvim postovima ovog topika slažem se jedino sa konstatacijom da je horor dosta ograničavajuć i sužen u odnosu na druge žanrove, posebno SF u kome su kreativne mogućnosti neograničene.

A da ti lepo kazes sta si to sve od horora procitao, pa si ovo zakljucio. Ovako, samo prdis uz vetar.

Ja priznajem da su u SFu neogranicene idejne mogucnosti, iskreno, nisam duboko upucen u SF zanr, ali ima par SF knjizevnih remek-dela koja cu uvek nanovo iscitavati. Ali isto tako mislim da svako knjizevno delo ima potencijalno neogranicene mogucnosti (nevezano za zanr), a da je samo do autora dokle ce ono doterati.

@ Ghoul

Quoteovde mora da imamo neki mejdzor komjunikejsn problem:

Ааа, сад тек видим  да је ово суштински, теоријски, сукоб. Са пећинама си се открио, птицо.

Quotemoja je impresija da upravo g. zoran koristi SIROKO shvatanje zanra, kao i svi oni koji se vracaju na pecinskog coveka i slicne budalastine. nema zanr nikakve veze sa pecinskim pricama.

Па што ја дајем три референце на шта мислим (Сурио, Лома, Кембел), ако се то не узима као аргумент у расправи и игнорише потпуно?

Ајде, чисто из зајебанције, да мало видимо да ли жанр може да има везе барем са пећинама, и то на примеру нечега што вероватно мислимо да се подразумева.

1

Да ли је Лома практично доказао и нацртао још пре десет година да у српској епици, нарочито Косовски циклус, има директних слојева индоевропског и можда протоиндовропског доба?

ЈЕСТЕ.

+1

Да ли се распад индоевропске заједнице сад може конзервативно сместити најкасније у касни мезолит или  рани неолит (Ренфрју, уз све критике), што је пре око 10.000  година? А ако идемо на свежије а дубље  хронологије (Алинеи), да ли би ,,распад Индоевропљана" могао бити чак и горњи палеолит (тачније између 40.000 и 27.000 година судећи по укрштеним сазнањима археологије и палеолингвистике)?

МОЖЕ.
(немој неко да је поменуо Ломиних 5.000 година, јер је он текст објавио прво 1996, а мало је више воде протекло у свим наукама, тако да спуштамо ИЕ хронологију.)

= 2

Ерго, тврдо наративно језгро нашег косовског циклуса, па чак и неке трајне песничке формуле у њему,  можемо сада да датујемо између 10.000, условно на 40.000 година.  Исто важи за неке најстарије елементе сага, Веда и понешто код Грка, Митана, Хетита (небитно када су записани, текстологија је чудо).

ЕТО ТИ ПЕЋИНЕ.
ЕТО ТИ ЖАНРА НАД ЖАНРОВИМА.  
ЕТО ВЕЧНО УНИВЕРЗАЛНЕ ФОРМУЛЕ.

Ваистину.

'Ајд сад, нађи фалинку у доказивању.

(А етимологија ,,пећине" је занимљив проблем сам по себи, мислим да је Никос Чаусидис имао чудан текст скорије на ту тему.)

Quotezanr ima veze sa II polovinom 18. veka, sa nastankom romanse (vrste romana, ne romanse kao vrste poezije), a narocito u gotskoj romansi...

Модерни англоамерички и њихов епигонски. А и то само у неким конвенцијама.

Но, немам ништа против тога. Све је Исто и у Исто се враћа. И све је то једна фамилија.

Quote from: "varvarin"Mali dodatak:
A jel' bi ti stručni (ili kako ih nazoveš)  tekstovi, osim što ćemo zamoliti časopis ZS da ih objavi - mogli da se postave i na sajt LAZAR KOMARČIĆ ??  Bar neki!
Mislim, kad već govorimo o oživljavanju tog sajta- tema možda nije previše atraktivna za prosečnog posetioca, ali siromahu su i tri kupca - pijaca, a pametnom je i komarac- muzika...

Да! ЛК и јесте посебан јер није прост фановски скуп, већ и дом многих професионалаца. Од оваквих тема на сајту може бити само користи. И за Емитор исто мислим.

Quote from: "Zika Kisobranac"dakle, na dramaturgiji, tako su mi kazali vrlo bliski prijatelji koji tamo studiraju, "teorijsko i praktično poznavanje umetničkog žanra" (?) se događa samo u izmaglici utopijskog programa FDU-a. kako bi to mali đokica hteo da izgleda, dočim, u realnosti, sve to ima oblik lazi lebe da te jedem deformacije...

Ђокица опет:

Не, не, не, нисам мислио на филмологију и занат писања сценарија, то је тек део приче на катедри. Лакши.

Погледај темељ, основни предмет драматургија, па остале, а онда срачунај колико се времена студент драматургије и теоријски и практично бави жанром на ФДУ. А онда срачунај исто то на Филолошком. Није то исто. Овамо је то суштина, а онамо успутни феномен.

Друго, узми у обзир да теорије на драматургији нема ништа мање него на Филолошком, а да се у самом писању подразумева да си занат прозе савладао, јер је просто природа драмског заната неупоредиво комплекснија у поступку и захтевима од већине прозе, јер морају унапред да се пројектују будуће нетекстуалне условности. (Значи, писмен и талентован је у драматургији исто што и будала. Тек треба да учи.)

Е сад студенти су увек стока, барем је тако у моје време било, и вероватно и данас прескачу темељно теоријско образовање тамо, али с обзиром да сам имао директна искуства и са америчким, чешким и македонским академијама, могу само да кажем: програм је крајем 1980-их и почетком 1990-их у Београду био врло добар и ко је хтео да учи имао је шта да научи. Не кажем да је данас исто, ја припадам генерацији која је имала прилику да скупља чауре код старе гарде (Христић, Селенић и Стаменковић, плус шармантне  и бистре Весна Језеркић и Дубравка Кнежевић), тако да су ту и антика и архајско били као добар дан, а данас мислим да је ова нова екипа склонија другим стварима.

И што се уопште ја јављам, кад овде можда има више племенитих федеуоваца (феудалаца) него квислинга-англиста? Авенџере, Ејнџел?

Озбиљно: има ли неко да упореди и срачуна обим у настави и раду око жанра на Филолошком и ФДУ?

И која је обавезна литература.

Мислим да су то суперкорисне информације за овај круг.

uf/h... nećem više da pišem. niki me ne razumede. idem u banju.

teo sam reći: program na dramaturgiji FDU je lepo napravljen, elektronsko slovo na ekranu, i tu se apsolutno slažem sa tobom. međutim, to je napisano maltene bez realnog osnova, to je kako bi mali đokica hteo da izgleda program dramaturgije, a u praksi to ne liči ni na šta. especijalno po pitanju žanra.
i, bojim, ne samo broz radi toga što su studenti stoka, već ni profesori nijesu djevice.
(naravski, i materijalna baza faksa je u krahu i prahu, tak da i duhovna nadgradnja ne pada daleko od baze... no, opet, što bi reko meho, a možda je u pravu, ne treba kriviti mehanizam kad ga ljudi pokvaredu.)
a kad se pomene dramaturgija sa kraja 80-ih i početak 90-ih, a znam dosta ljudi iz generacija koje su tada blejale tamo, u bloku 39, onda takva nastava, tada, u poređenju sa ovom sada... ki kajmak i sirko.
(pričala jednom Biljana Srbljanović, koja znate kakvo mislenije ima sada o Pajkiću, kako je taj čovek dok je njima predavao zaista bio izuzetan profesor - pa ti vidi. nahvalila ga na sva usta, s tom ogradom, da je sve to bilo "pre isidore, dok je nebojša bio normalan čovek". a pored te stare garde koju ti spomenu, možeš dodati žiku pavlovića, a bome i bracu slijepčevića, koji je predavao filmsku režiju dramaturzima.)
danas ti je sve to drugačije, i slažem se totale da su važne informacije kako se na dvema možda najvažnijim organ'zacijama edukacije, filološkom i FDU, predaje o žanru, i književnosti, i filmu, an general-pukovnik. viš da sam zabalavijo o tome ko mutav.
al što da brebam o tome izdalekog svemira kad ovde ima upućenijih ljudi...
(ionako, očigledno, ne umem da razjasnim šta oću da kažem. tja. a to i nije za ovaj topik, brate mili. pa što se onda javljam? ne, ne, otišo sam da se smirim na neko vreme, nemo da me ogovarate iza leđa.)

Sa duznim postovanjem, Zorane, moram priznati sledece:

sve je ovo veoma jasno kao dan, opste poznato u antropologiji i srpskoj kulturnoj etnologiji, i dosta toga i od ranije, nevezano sa samog Lomu, koji svakako ima veliki doprinos na ovim prostorima, i jeste autoritet koji bi trebalo na ovom polju priznati.

Vi ste ovde 1000% u pravu, isto kao sto se matrica mita o potopu moze naci i u sumersko-vavilonskoj, hebrejskoj i grckoj-rimskoj mitologji... sto je samo jos jedan do mnogih ovakvih primera.

Ali, ja zaista ne vidim kakve sve ovo veze ima sa teorijom knjizevnosti, tj.  modernism shvatanjem zanra, samim tim i sa hororom, sf-om ili fantasyem.

nije frka za spisak literature i slicno, kad se nakanim danas-sutra, postovacu to ovde.

Quote from: "zstefanovic"Па што ја дајем три референце на шта мислим (Сурио, Лома, Кембел), ако се то не узима као аргумент у расправи и игнорише потпуно?

te reference se 'ignorišu' zato što se njihova relevantnost za temu NE vidi.

mislim, ok, ne negiram ja SASVIM eventualne doprinose i paralele iz antropologije, mita, religije, psihologije, i koječega sve ne, ali baš zato što ja žanr posmatram u užem smislu reči, a ne u širem, kao g. ZS, mene pre svega zanimaju 2 stvari:
1. književna istorija (jer žanrovi ne nastaju u maglinama praistorije već diferencirani postaju u vrlo konkretnim, recentnim vremenima)
2. forma (odnosno, ŠTA u neraskidivom spoju sa KAKO i ZAŠTO)

odnosno, dok g. ZS (pre)naglašava praistorijske korene NEKIH motiva, mene podjednako, ako ne i više, zanima KAKO su oni upotrebljeni u datom žanru, i S KOJIM CILJEM, SVRHOM, UČINKOM.
u mojoj egzegezi žanrova uopšte, a horora naročito, motivi nemaju ključno mesto niti značaj: oni JESU večiti, od kulina bana itd, i kao takvi nalaze se svuda, od gilgameša preko odiseje do šexpira i nadalje. no, nijedno od pobrojanih dela NIJE horor, iako sadrže duhove, čudovišta, veštice i štatijaznam.
horor je, aman ljudi, ŽANR nastao u II polovini 18. veka, sa gotskim romanom, i ako hoćemo da ga razumemo kao 'pokret' (ne mogu da se i dalje ne smejem na taj bobanov termin; čudo nije rekao: 'sekta'!), daj da vidimo ŠTA JE, KAKO I ZAŠTO radio sa tim vekovnim motivima onda kada je bio oformljen kao zasebni žanr.

iz navedenih razloga, za mene su sasvim ireleventna, ili tek sekundarno zanimljiva, brda literature koja bi se mogla navoditi, a koja govore o mitskim matricama od pre milijon godina: žanr predstavlja njihovo moderno uobličenje, njihovu upotrebu u drugačijem kulturnom (proizvodnom, ekonomskom, političkom, itd. pa najzad i stvaralačkom) kontextu nego što je to bilo ćaskanje oko vatre ili pevanje uz gusle.
žanr je moderan fenomen i treba ga, pre svega, tumačiti u modernom kontextu u kome se javio takav kakav je.

Tako posmatrano, o hororu kao žanru u modernom shvatanju možemo govoriti tek neku deceniju unazad, jer je 99% žanrovskih horor dela (u književnosti i filmu) nastalo od 1980. naovamo.

Quote from: "Boban"Tako posmatrano, o hororu kao žanru u modernom shvatanju možemo govoriti tek neku deceniju unazad, jer je 99% žanrovskih horor dela (u književnosti i filmu) nastalo od 1980. naovamo.

bullshit.

pre svega, to nije tačno, a osim toga, niko nije govorio o KVANTITETU, o broju nastalih dela, nego o tome KADA je, istorijski posmatrano, određeni skup motiva počeo da se obrađuje na jedan poseban način, sa posebnom svrhom, tj. kada su uobličeni u ŽANR, a to se niej desilo ni u nekoj pećini, ni kod homera, nego 1764. u Engleskoj.

aha, a kada je gotski roman prekomandovan u žanr horora?
Otkad je horor postao tako sveobuhvatan i totalno prostirući na gotovo sve?

Neogotika, kao pokret u umetnosti, došao je odmah posle neoklasicizma, kao odgovor na rigidnost koja je zavladala u formama. Neogotski pokret je u sebi nosio, pre svega, romantičnost i emocije, oličene u gotskoj arhitekturi i ruševinama. Dobrim delom, nije bilo nikakve horor atmosfere, za ondašnjeg čoveka. Neogotiku je nasledio neobarok, neorokoko... Neogotski stil u arhitekturi je čak u SADu bio mainstream oko 1900, kada su zgrade zidane sa gargojlima i ostalim tornjevima. Posedovali su ih najbogatiji. Kao i uvek, Holivud je kriv za upotrebu elemenata ovog stila pri stvaranju atmosfere. Kasnije, svi znamo kako je išlo.

moja poslovica za danas: Horor je u oku posmatrača.

Quoteedgar alan po je, naravno, romantičar, i njegove priče, bar na opštoj književnosti, nemaju veze sa hororom

Zar on nije negativni romanticar? Takodje, kakav je to romantizam u kome isplivava njegov racionalni empirizam? Podvodi li se to i dalje pod romantizam?

ZS, salu na stranu, vec si me imao kod prvog pominjanja neolita. Ako izvjesni covjek napise roman tzv. hororne fantastike, sumnjam da bi autor pozelio da mu, pored tebe, neko drugi govori o vezi stiva sa prvim rezbarijama iz Kamenog doba. Tvoji ogledi o zanrovskoj literaturi vecinom djeluju komicno nego iscrpno (ponekad umijes da kontriras samome sebi a i da bjezis od zadate teme), sudeci makar po ovome sto je postovano do sada.

Kako mi je zbog nedostatka obrazovanja na mahove tesko da drzim korak sa tobom, svakako bih volio da izlozis neku literaturu iz kojih crpis ove kompromisne, skolske zakljucke, ne bi li me malo bolje uputio na tokove svojih dosadasnjih misli; citajuci tvoje postove zaista sam mislio da ces do sada to vec uraditi. Naprotiv, cudio bih se da se sa beogradskog FDU-a medju narod konacno pojavilo neko manje kompleksnije celjade...

   Kako god bilo, evo prilicno iskristilisane odrednice iz Enciklopedije SF & F, gdje se o hororu, kao i ovdje,  diskutuje iz perspektive SF zanra. U najmanju ruku, iz nje moze da se nauci kako da se nadasve racionalnije oslikavaju ovakve dileme oko zanra a i odakle SF-ovci crpe dosta toga---  

HORROR IN SF

The often propounded notion that sf is a literature of rational,
scientifically based extrapolation is in most instances false. Much sf is
anti-science, for reasons partly historic and perhaps partly intrinsic.
The famous remark of the Spanish painter Goya (1746-1828) that the Sleep
of Reason breeds Monsters is inarguable in its most obvious meaning: when
rationality is in abeyance, terrible things happen. But the phrase seems
to allow a rather different interpretation, one of great significance to
sf: that it is science itself which, when it dreams, dreams monsters; in
other words, the link between the bright light of science and the darkness
of monstrousness is a link of blood and kinship. Certainly much sf might
lead us to suppose that this apparent paradox is true.Brian W. ALDISS
argued in Billion Year Spree (1973) that sf "was born from the Gothic
mode" in the 19th century ( GOTHIC SF), and that was also one of the
birthplaces of horror fiction; certainly many of sf's early manifestations
were horrible indeed, with E.T.A. HOFFMANN's malign ROBOT-maker Coppelius,
Mary SHELLEY's FRANKENSTEIN MONSTER, Robert Louis STEVENSON's Jekyll and
Hyde, Nathaniel HAWTHORNE's poison-saturated daughter of the scientist
Rappaccini, and Edgar Allan POE's rotting M. Valdemar being celebrated but
not untypical examples.In the flurry of fantastic fiction published in
magazines and PULP MAGAZINES between, say, 1880 and 1930, occult and
supernatural fiction and sf were so closely related as to be disentangled
only with the greatest difficulty, and sometimes not very convincingly.
Ambrose BIERCE, Algernon BLACKWOOD, Arthur Conan DOYLE, William Hope
HODGSON, Arthur MACHEN and A. MERRITT are only a few of the very many
writers of that half-century whose work hovered between sf's light and
horror's darkness. Even during and after the 1930s, when pulp fiction was
being more and more categorized into separate groups, we find that it was
not just the sf magazines like AMZ and ASF that published sf: much sf, of
an often horrific kind, continued to appear in WEIRD TALES, a magazine
largely devoted to supernatural fiction. Even H.P. LOVECRAFT wrote some
borderline sf. In the ordinary world, science, then as now, came in two
guises: on the one hand it offered a gleaming, safe future; on the other
it carried us to the brink of apocalypse. Its medical research might
unleash new diseases, its robots run amok, its intellectualism generate a
race with huge brains and withered bodies, its physics create death rays
or atomic bombs. Science was ungodly; it might even awaken the dead.Sf is,
even now, by and large written by ordinary people rather than scientists.
This was almost exclusively so in the 1930s, and it is no wonder that much
of the sf of those early years gave science a bad press. Many people agree
that sf should be about science, but that has never meant that sf should
like science. The anti-scientism of much 1930s sf (also visible at the
more reputable end of the spectrum in the work of writers like C.S. LEWIS)
did no more than reflect the fears of the 1930s, fears that are in no wise
abated in the 1990s. Public anxieties aroused by science and technology
are bound to manifest themselves in fiction, especially horror fiction;
this is natural and unsurprising. The only surprising thing about it is
that so many commentators on the genre are surprised by it. These
commentators have, of course, endeavoured to banish sf/horror from the sf
genre, and some have actually contrived DEFINITIONS OF SF intended to do
just this. Wishing, however, does not make it so; and the fact is that the
supposed splitting in the 1920s and 1930s of the fantastic-fiction
tradition into separate genres of sf, horror and FANTASY never really took
place - or, at least, that the process was never completed.This failure to
exorcise the demons from sf is most visible in sf CINEMA. To this day
maybe half of all sf movies are horror movies. Of the 250 or so films
given entries in this encyclopedia that could be cited to demonstrate the
case, a few dozen or so of the most prominent should be sufficient. In the
1920s we had DR JEKYLL AND MR HYDE, METROPOLIS, ALRAUNE (vt Unholy Love;
vt Daughter of Destiny) and ORLACS HANDE (vt The Hands of Orlac); in the
1930s we had FRANKENSTEIN, MAD LOVE, The INVISIBLE MAN , KING KONG and
ISLAND OF LOST SOULS; in the 1940s (when there was almost no sf cinema at
all) we had DR CYCLOPS and The LADY AND THE MONSTER ; the 1950s offered
rich pickings with The THING , The BEAST FROM 20,000 FATHOMS , INVADERS
FROM MARS, THEM!, The QUATERMASS XPERIMENT , TARANTULA, INVASION OF THE
BODY SNATCHERS, The BLOB and I MARRIED A MONSTER FROM OUTER SPACE, among
very many others; things slowed down a little in the 1960s with VILLAGE OF
THE DAMNED, The DAMNED , The BIRDS , X - THE MAN WITH THE X-RAY EYES, DR
STRANGELOVE: OR HOW I LEARNED TO STOP WORRYING AND LOVE THE BOMB, TERRORE
NELLO SPAZIO (vt Planet of the Vampires), SECONDS, WEEKEND, QUATERMASS AND
THE PIT, NIGHT OF THE LIVING DEAD and SCREAM AND SCREAM AGAIN; in the
1970s we saw A CLOCKWORK ORANGE , FROGS, The CRAZIES , IT'S ALIVE!,
WESTWORLD, The PARASITE MURDERS , The STEPFORD WIVES , BUG, DEMON SEED,
COMA, PIRANHA, The BROOD and, most notably of all, ALIEN; in the 1980s
there were ALTERED STATES, SATURN 3, SCANNERS, The THING , VIDEODROME, Der
LIFT , The TERMINATOR , RE-ANIMATOR, The FLY , PREDATOR, MONKEY SHINES,
THEY LIVE, SOCIETY, TREMORS, HARDWARE, DARKMAN and ALIENS; already in the
1990s we have had TERMINATOR 2: JUDGMENT DAY and ALIEN3. All of these are
sf. All of these can be described as horror.There is something going on
here beyond anxieties about science. It is the theme (discussed in detail
under GOTHIC SF and again under MONSTER MOVIES) of the incursion of the
irrational into an apparently calm and ordered venue - an intrusion that
in the real world we all fear with good reason; for this fear (which is
for some an active desire) we may need a catharsis in harmless fictional
form. It is a theme for which the metaphoric flexibility of sf is
peculiarly well adapted to cater. The worldview of PARANOIA is one that sf
has often adopted.Horror itself, as a separate genre, has roots older than
those of sf, and had begun to develop its distinctive patterns by the time
of the Romantic movement in the very early 19th century - a little earlier
than sf. Like sf it was by the 1930s widely if incorrectly considered as
distinct from other literary genres. Horror did not, however, become a
major genre in the mass market until the late 1970s and early 1980s - a
boom that partly resulted from Stephen KING's popularity - and later in
the 1980s it began to seem as if the horror wave had already crested. It
is a genre defined not by its content but by its presumptive effect - this
is why it so readily overlaps with other genres which are identified by
their content; we know that horror-sf is common, and lately there has been
a mini-boom in horror Westerns. Various critical attempts have been made,
seldom very convincingly, to distinguish between horror and weird fiction,
or horror and terror, or even horror and the New Gothic. (The term horror
is regarded by some as an unpleasant lowest-common-denominator word for
the genre, hence the occasional search for something that sounds more
respectable, such as "dark fantasy"; but some contrary writers glory in
even less attractive terms, like the current "splatterpunk" [see also
SPLATTER MOVIES]. Regardless of what terms critics use, the predominant
marketing term remains "horror".) Horror fiction can be either
psychological horror - often psychopaths cutting up women with sharp
instruments, sometimes the inner landscapes of maimed minds - or
supernatural horror, or very often both, stories in the second category
being (perhaps) no more than an externalization of the demons conjured up
within the first.When sf collides with horror it is, curiously enough,
usually via the supernatural category, though very often in a rationalized
format ( GODS AND DEMONS; GOLEM; SUPERNATURAL CREATURES) where some kind
of quasiscientific explanation is given - as in Richard MATHESON's I Am
Legend (1954) and Brian M. STABLEFORD's The Empire of Fear (1988), both
vampire novels - for apparently unnatural, and often horrible,
manifestations. (The term MONSTER is sometimes reserved for more overtly
sciencefictional horrors, like the carnivorous killer in Alien.) Just as
sf often uses horror motifs, so too does horror sometimes use sf motifs,
as in Joe R. Lansdale's The Drive-In 2: Not Just One of Them Sequels
(1989), in which a "big red comet" causes carnivorous dinosaurs to
manifest in a metamorphosed Texas. Lansdale is one of the many interesting
writers lacking entries in this encyclopedia because their use (if any) of
sf tropes is so inexplicable; but his borderline case does serve to show
up the insecurity any scholar must feel in attempting to dissect horror,
fantasy and sf out from each other.There seems little point in listing
here sf authors whose work contains major horror components; such a list
would be not only unmanageably long but also rather arbitrary, for such
genre-crossing occurs in work of very varied literary ambition and for a
variety of purposes, some horror-sf stories being admonitory fables,
others exercises in the provision of rollercoaster thrills, still others
tales of mental breakdown and the hallucinatory worlds such illness can
produce. As argued above, horror cannot easily be defined by content, only
by its desired effect, which may be a matter of auctorial tone, or of
lethal subtext. Coagulations of horror with sf have come from authors as
various as Ray BRADBURY and Thomas M. DISCH, Charles BEAUMONT and Dan
SIMMONS, Clark Ashton SMITH and L. Ron HUBBARD, Frank Belknap LONG and
Dean R. KOONTZ, Gerald KERSH and K.W. JETER. The theme of CHILDREN IN SF,
in particular, is a hothouse for such crossovers.With sf cinema it is
possible to be very much more specific: the auteur directors who have
specialized in blending sf with horror are first and foremost David
CRONENBERG and then, still importantly, Larry COHEN, Roger CORMAN, George
A. ROMERO and Ridley SCOTT, in turn followed perhaps by Charles BAND,
James CAMERON, John CARPENTER, Michael CRICHTON and Joe DANTE, along with
the important film-writer Nigel KNEALE.There are many books and magazines
about horror. A particularly useful quarterly magazine that sometimes
considers horror-sf crossover books - and a better informed and more
intelligent review than many magazines in the field - is Necrofile: The
Review of Horror Fiction ed Stefan Dziemianowicz, S.T. Joshi and Michael
Morrison, published by Necronomicon Press, Rhode Island, USA, since Summer
1991. [PN]

Možemo li da ovo uprostimo? Odnosno, možemo li da postignemo saglasnost oko osnovnih stvari o kojima govorimo?
Ajde da pustimo ostale medije i da se usresredimo na horor u književnosti. Ako "horror" izdvajamo od ostatka književnosti, onda bi on trebalo da poseduje neku "specifičnu razliku". Može li mi neko prostim rečima reći koja je to razlika?

Tako je, brate! Inžinjerski pristup!

Quote from: "Cornelius"Neogotika, kao pokret u umetnosti, došao je odmah posle neoklasicizma, kao odgovor na rigidnost koja je zavladala u formama. Neogotski pokret je u sebi nosio, pre svega, romantičnost i emocije, oličene u gotskoj arhitekturi i ruševinama. Dobrim delom, nije bilo nikakve horor atmosfere, za ondašnjeg čoveka. Neogotiku je nasledio neobarok, neorokoko... Neogotski stil u arhitekturi je čak u SADu bio mainstream oko 1900, kada su zgrade zidane sa gargojlima i ostalim tornjevima. Posedovali su ih najbogatiji. Kao i uvek, Holivud je kriv za upotrebu elemenata ovog stila pri stvaranju atmosfere. Kasnije, svi znamo kako je išlo.

jebote, ovaj kornelije ima unikatan talenat za slepilo i slepaštvo: kao niko drugi on ume da izrekne najpogrešniju moguću procenu, da kaže najpromašeniju stvar, najdalje od poente.
od iole obrazovane osobe bi se dalo očekivati da zna kako gotik u književnosti nema nikakve bliske veze sa gotikom u arhitekturi – ali ne i od kornelija.
1. nagrada za najbesmisleniji, najpromašeniji, najizlišniji post meseca.

velika zahvalnost trippu, što je citirao odrednicu iz  Enciklopedije SF & F koja bi trebalo da postidi ove koji su se do sada iznalupetali na ovom topiku: ako ne znate šta kažu ENCIKLOPEDIJE, kako očekivati da znate neke posebne, detaljne, konkretne STUDIJE o žanru i žanrovima?
ako vam ovo, što je koncizno izrečeno u nekoliko šlajfni texta, očigledno nije poznato, kako se onda usuđujete i ČIME IMATE DA PODUPRETE svoja naklapanja i svoje smešne pokušaje da rasečete na parčiće nešto što je toliko srodno (odnosno, H+SF+F)? svojim instinktima? svojim intimnim ćutilima? svojim predrasudama?
ajde u ćošak – sa odštampanim textom koji je tripp postovao sa RELEVANTNOG mesta – na meditiranje o onome što je u njemu rečeno. a ako i dalje zastupate one gluposti, dajte protiv-argumente za to...

QuoteThese
commentators have, of course, endeavoured to banish sf/horror from the sf
genre, and some have actually contrived DEFINITIONS OF SF intended to do
just this. Wishing, however, does not make it so; and the fact is that the
supposed splitting in the 1920s and 1930s of the fantastic-fiction
tradition into separate genres of sf, horror and FANTASY never really took
place - or, at least, that the process was never completed

Kad smo već kod dvadesetih i tridesetih...
U pokušaju pravljenje bibliografije SF-a,  prelistavao sam, a pomalo i čitao časopise koji su kod nas objavljivani u to vreme - na primer, Zabavnik Ilustrovanog lista, i slične časopise.
Priče i romani iz tog vremena veoma često imaju sličnu postavku - postoji nekakav čudan događaj, nekakva misterija oko koje se plete radnja, u naizgled realističkom okruženju, međutim, tek se na kraju priče, romana, i sl. otkriva se da li je taj "agens" iz domena "realnog ali neobičnog" (mađioničarski trik, tek otkrivena svojstva elektriciteta, i sl.), "natprirodnog" (okultne pojave, i sl.), "pseudonaučnog" (pojava nepoznata u nauci, ali pseudonaučno objašnjena, i sl.)...

Da li se iz ovog takođe može zaključiti da u to vreme proces žanrovske diferencijacije još nije bio završen?

Quote from: "Mica Milovanovic"Kad smo već kod dvadesetih i tridesetih...
U pokušaju pravljenje bibliografije SF-a,  prelistavao sam, a pomalo i čitao časopise koji su kod nas objavljivani u to vreme - na primer, Zabavnik Ilustrovanog lista, i slične časopise.
Priče i romani iz tog vremena veoma često imaju sličnu postavku - postoji nekakav čudan događaj, nekakva misterija oko koje se plete radnja, u naizgled realističkom okruženju, međutim, tek se na kraju priče, romana, i sl. otkriva se da li je taj "agens" iz domena "realnog ali neobičnog" (mađioničarski trik, tek otkrivena svojstva elektriciteta, i sl.), "natprirodnog" (okultne pojave, i sl.), "pseudonaučnog" (pojava nepoznata u nauci, ali pseudonaučno objašnjena, i sl.)...

Da li se iz ovog takođe može zaključiti da u to vreme proces žanrovske diferencijacije još nije bio završen?

tzv. 'objašnjeno natprirodno' bilo je ODUVEK, od početka XIX veka, daleko najpopularniji, najdominantniji pristup u srpskoj 'fantastici' i hororu.
videti knjigu save damjanova za primere i elaboraciju.
srbin je (bio?) suviše na zemlji, obema nogama, da bi se sasvim prepustio maštarijama kakve su sebi, u to isto vreme, dopuštali nemci, francuzi, englezi, ameri, pa čak i poneki rusi, otvoreno pribegavajući čistoj fantastici, bez 'realnog' ili kvazi-naučnog objašnjenja. otud ta smaračka potreba u mnogim našim starostavnim 'fantastičnim' textovima da se pribegava ofucanim završecima, u stilu 'sve je bilo san', odnosno 'a onda se pera probudio i video da je prethodnih 200 stranica zapravo bilo zadahnuto obilnom večerom od sinoć', odnosno 'duhovi i vampiri su zapravo bili maskirani ljudi' i tsl.
mislim da to nema veze sa 'procesom žanrovske diferencijacije', već više sa (tadašnjim) lokalnim pristupom, ili bolje reći, neumećem pristupa fantastici i hororu muški, otvoreno, licem u lice, nego uvijeno, pod maskama raznih opravdanja, objašnjenja, poučnih nota i sl.

Nismo se do kraja razumeli. Mogao bih da se složim sa ovim da je to "kod nas" bio dominantan pravac, mada ima i drugačijih primera, kao što znaš... Međutim, Sava Damjanov poglavito tretira XiX vek.

Ovo o čemu ja pričam je početak XX veka i ne odnosi se na domaću prozu već je poglavito važilo za prevedne stvari - dominantno francusku (pisce koji današnjim čitaocima vrlo malo znače, a tada su bili veoma popularni: Claude Farrere, itd.) i anglosaksonsku prozu...

Quote from: "Ghoul"mislim da to nema veze sa 'procesom žanrovske diferencijacije', već više sa (tadašnjim) lokalnim pristupom, ili bolje reći, neumećem pristupa fantastici i hororu muški, otvoreno, licem u lice, nego uvijeno, pod maskama raznih opravdanja, objašnjenja, poučnih nota i sl.

Мислим да грешиш душу, јер ми данас немамо увид ни у један  бедни промил промила српске продукције 18. и 19. века. Оно што је објављено тек вршчић леденог брега, цензуриани исечак стварности. По прелиминарним наговештајима, изгледа да су архиви Летописа Матице српске и САНУ пуни таквих рукописа одбијених из идеолошких разлога, а видећемо и за пет година када Институт заврши обраду комплетне периодике.

И немој да мислиш да је ово било само за фантастику, јер чак и много важније ствари леже у рукопису (историјски извори), а камоли белетристика. Тек ће се бацати уџбеници и историје поново писати.

О осталом, касније.

Quote from: "zstefanovic"Мислим да грешиш душу

ako su lagali mene, i ja lažem vas...
kazao sam ko/šta je moj izvor - sava damjanov, koji je to proučavao i čijem sudu i stručnoj studiji ja verujem.

e, sad: ništa me ne bi više radovalo nego da se u nekim lagumima iskopa neki srpski po, ili barem birs... ali, među nama, čisto sumnjam, i čak bih mogao i da se kladim da ničeg sličnog neće biti.

Quote from: "Ghoul"

Quote from: "zstefanovic"Мислим да грешиш душу

ako su lagali mene, i ja lažem vas...
kazao sam ko/šta je moj izvor - sava damjanov, koji je to proučavao i čijem sudu i stručnoj studiji ja verujem.

e, sad: ništa me ne bi više radovalo nego da se u nekim lagumima iskopa neki srpski po, ili barem birs... ali, među nama, čisto sumnjam, i čak bih mogao i da se kladim da ničeg sličnog neće biti.

Сава Дамјанов, Бојан Јовић и неколико других њихових колега су управо најновији извор да би се копањем могла сад свашта открити. Видећемо за коју годину. Мислим да су и регионални архиви од интереса. И у Нишу би требало претрести грађу, ако је сачувана, миц по миц.

А за опкладу ти саветујем да не стављаш велике улоге

Quotetzv. 'objašnjeno natprirodno' bilo je ODUVEK, od početka XIX veka, daleko najpopularniji, najdominantniji pristup u srpskoj 'fantastici' i hororu.

Yup. Prosvetiteljski pristup. Da se obrazuju neobrazovani. Možda i da prestanu da otkopavaju leševe i zabijaju kolac u njih.

Udaljili smo se, zahvaljujući meni    od osnovnog... Definicije: Šta je to što izdvaja horor od ostale književnosti...

U slučaju SF-a, neki, uslovno rečeno", polu-zvanični stav je da je to "naučni" odnosno "pseudo-naučni" karakter "agensa" koji je poslužio za kreiranje "sveta" drugačijeg od našeg, da ne kažem neku grublju izraz kao "cognitive enstrangement". Ako taj "agens" nema naučno objašnjenje, a svet se razlikuje od našeg, onda je u pitanju fantastika... Po ovakvoj vrsti podele, jasno je da tu mesta za horor kao nešto što se izdvaja od ostatka književnosti

A većina nas ipak misli da on postoji kao nešto posebno...

Nikols kaže:

QuoteIt (horror) is a genre defined not by its content but by its presumptive effect

Slažemo li se s tim?

Quote from: "Mica Milovanovic"

QuoteIt (horror) is a genre defined not by its content but by its presumptive effect

Slažemo li se s tim?

Ја се слажем. Издвојио си  кључну реченицу. Јеси ли приметио да је:

1) избегао дефиницију хорора у целој одредници

2) да га је одредио по ономе шта он није: not by its content (а управо стабилни елементи "контента" одређују шта је жанр, а шта није).

3)  "presumptive effect" је такође избегао да дефинише, али знамо на шта мисли и то је потпуно у складу са оним што је Живковић својевремно писао. Проблем је у томе што управо тај "ефекат" има опасне и нејасне теоријске замке, и суочавамо се са сиромаштвом стручне терминологије и целе данашње књижевно-теоријске парадигме (нарочито америчке). Сваки писац зна да се тај ефекат може постизати средствима која су другачији феномен од канона било којег жанра.

Морам да размислим и мало прокопам. Ово уопште нису тривијални проблеми, и далеко од тога да желим да их релативузујем и упрошћавам.

ДИСКЛЕЈМЕР: Ово сад пишем интуитивно и успут, чисто да се зна, да се не би неко опет залетео да убоде на брзо размишљање наглас, које никог не обавезује.

З.

Horor je "žanr specialis"

Quote from: "zstefanovic"Јеси ли приметио да је:

1) избегао дефиницију хорора у целој одредници

jeste li primetili da je tripp okačio odrednicu o HORROR-SF-u, LOGIČNO je da u njoj nichols (je li on?) ne definiše horor, nego to, valjda, čini u odrednici koja se zove HORROR.
if any?

sudeći po ovde citiranom, ovo svakako nije uskogruda, ograničena, tupadžijska 'enciklopedija' SF-a (kakva je zoćina) u kojoj odrednica o hororu i ne postoji: pa zato, molim trippa ako sve to ima u e-obliku, da okači i deonicu o HORRORu ili barem GOTHICu...

Kako je ovaj topik krenuo, još se i na dobru stranu uputio.

Trippe, pridružujem se Ghoulovoj molbi.

Quotenichols (je li on?)

On. vidi potpis... [PN]

Vidi šta kažu Enciklopediji Fantastike John Clute and John Grant:

QuoteUnlike fantasy, supernatural fiction and science fiction -- terms which describe generic structure -- horror is a term which describes an affect. A horror story makes its readers feel horror.

BTW, Nicholls i Clute su suizdavači Enciklopedije naučne fantastike tako da ne čudi sličnost u pristupu...

Još čekamo na definiciju...