ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

MY LIFECHANGING BOOKS


Kao što naslov kaže: knjige posle kojih pogled na život više nije isti.
Dakle, knjige koje su vas pomerile iz onog što ste bili (nadam se) u nešto veće i bolje.

(redosled nabrajanja je manje-više slučajan, a uz svaki naslov je kratko obrazloženje: ako se još neko nadoveže, poželjno je da, osim nabacanih naslova, prikači i koji komentar/objašnjenje)


BAMBI – F. SALTEN
Ubiše Bambijevu mamu! I još pola šume pride! Život je SUROV!

DEMIJAN – H. HESE
Ja nisam kao rulja – i to je DOBRO!

PRVI BOL – KAFKA
DNEVNICI + PISMA – KAFKA
PRIČE – KAFKA
Pisanje sopstvenom krvlju; estetizacija košmara; pisanje o nemogućnosti pisanja; život nemogućeg života...

PRIČE – E. A. PO
Alfa i omega horora. Crnilo, mrak, klaustrofobija, smrt, neizbežnost, sumrak razuma.

HOROR – LAVKRAFT, KING, BARKER
Po prvi put na srpskom, vrhunski Lavkraft, odlični Barker i vrlo dobri King.

UŽIVANJE U ZLOČINU – M. DE SAD + J. AĆIN
Inauguracija katedrale zadovoljstava; filozofija amoralizma i ateizma.

JUDA ISKARIOTSKI + SEDMORO OBEŠENIH – L. ANDREJEV
Ultimativni nihilizam i beznađe.

MUČNINA – SARTR
Autsajder iznutra; Pakao, to su svi drugi, i ja pride.

PUT NA KRAJ NOĆI – L.F. SELIN
Stvari baš onako kako jesu, bez uvijanja, a opet stilizovano. Vrhunci cinizma i mizantropije.

GOLI RUČAK – V. BAROUZ
Pornografija u službi dokumenta; sex i droge kao istine o zavisnosti ljudske Samsare; crni humor kao crni izlaz crne egzistencije.

SLUČAJ ČARLSA DEKSTERA VORDA (+ NATPRIRODNA STRAVA U KNJIŽEVNOSTI) – LAVKRAFT
Okultizam i natprirodno kao suština pravog horora.

U PLANINAMA LUDILA – LAVKRAFT
Poetika nezemaljskog, neljudskog, vanvremenog. Fascinacija strave.

CRAWLING CHAOS – LOVECRAFT
As the Master wrote it (na engleskom) + prvi susret sa remek delima COLOUR OUT OF SPACE + THE CALL OF CTHULHU + inicijacija u Creation/Annihilation Press + Midian Books

ĐAVOLOV REČNIK – E. BIRS
Mračna strana humora. Cinizam otvorenih očiju.

UBIK – F.K. DIK
Stvarnost? KOJA stvarnost?

SUDAR – DŽ.G. BALARD
Perverzija? KOJA perverzija?

LEVA RUKA TAME – U. LEGVIN
WOW! SF može da bude OZBILJAN!

ANTOLOGIJA SVETSKE FANTASTIKE – R. KRSTAJIĆ
Fantastika je najbolja kad nije naučna!

UTKANI SVET – K. BARKER
Fanastika je najbolja kada je horor! + Kakva raskoš 'morbidne' mašte, kakav pandemonijum genijalnih, slikovitih, perverzno-prelepih ideja!



OSTALE KLJUČNE KNJIGE:

S ONU STRANU DOBRA I ZLA – NIČE
PARENEZE I MAKSIME – A. ŠOPENHAUER
SVET KAO VOLJA I PREDSTAVA – A. ŠOPENHAUER
MIZ O SIZIFU – KAMI
ZLI DEMIJURG – E. SIORAN
SLUČAJ I NUŽNOST – Ž. MONO
POL I KARAKTER – O. VAJNINGER
TERTIUM ORGANUM – P.D. USPENSKI
BUDISTIČKA MISAO – S. STOJANOVIĆ
KNJIGA LAŽI – A. KROULI
KULTOVI SENKE + MAGIJSKI PREPOROD + A. KROULI I SKRIVENI BOG – K. GRANT
SVET ZAGONETNIH SILA – DŽ. FERLI & S. VELFER
NAJVEĆE SVETSKE SABLASTI I DUHOVI
NAJVEĆE SVETSKE MISTERIJE
NAJVEĆE SVETSKE UBICE
ANATOMIJA LJUDSKE DESTRUKTIVNOSTI – E. FROM
ANTINOMIJE ŽIVOTA – J. STOJANOVIĆ, J. VESEL, J. STRIKOVIĆ
PSIHOLOGIJA UBISTVA – K. VILSON
AGONIJA ROMANTIZMA – M. PRAC
KNJIŽEVNOST I ZLO – Ž. BATAJ
ČUDOVIŠTA KOJA SMO VOLELI – R. MUNITIĆ
SVETLO U TAMI – (prir.) N. PAJKIĆ, D. JELIČIĆ
CRONENBERG ON CRONENBERG
EROS IN HELL – J. HUNTER
KILLING FOR CULTURE – D. KEREKES, D. SLATER
THE AURUM HORROR ENCYCLOPEDIA – P. HARDY



STRIPOVI:

DYLAN DOG
HELLBOY
CALVIN AND HOBBES


MAGAZINI:

RITAM
HEMITOR
RAPID EYE
RE/SEARCH



OSTALO:

MIDIAN BOOKS CATALOGUE

Tja... Pa ti, Gule na spisku imaš više lifechanging naslova nego što sam ja pročitao knjiga u životu... Plašim se da ću se učešćem na ovom topiku žešće izblamirati.... Evo neke koje mi padaju na um...

Bez Porodice - nažalost ne mogu da se setim ko je bio autor ove knjige, a google nije od pomoći. Ipak sam ja to čitao pre dobrih trideset godinica. Prvi roman koji sam ikada pročitao - depresivna, gorkoslatka storija o dečaku koji odrasta u prilično, da kažemo, nekonvencionalnim uvjetima...

Vitez Sudbine - Majkl Murkok : od svih fentezi knjiga koje sam čitao kao dete, ova, u izdanju Plave Ptice mi je najbolje legla. Čitao sam ja i Elrika i Erekoza i Koruma i druge, ali Hokmunove originalne četiri avanture su mi i dan danas možda najomiljenija Murkokova herojska fantazija.

Deca kapetana Granta - Žil Vern: Nije preterano reći da je Vern na moju percepciju literature i sveta uticao užasno mnogo. Knige poput 20,000 milja pod morem ili Tajanstveno Ostrvo i dan danas pamtim kao fantastične pustolovine u kojima se nauka i mašta mešaju na najlepše načine, sa puno pamtljivih slika. Deca kapetana Granta, however, mi je nekako u najboljem sećanju ostala. Možda zbog svoje nešto realističnije potke u kojoj se i odnos prema likovima izgradio na nešto čvršćim osnovama. Ali ovo je zaista za dlaku ispred ostalih Vernovih dela.

Vinetu - Karl Maj: Opet samo jedna od mnogih Majevih pustolvnih knjiga koje sam pročitao. Vinetu je možda najimpresivnija jer su u njoj moralne poente najjače a zli ljudi su najzliji od svih Majevih dela... Voleo sam Majevu verziju divljeg zapada u kojoj su svi (uključujući i indijance) govorili nemački.

E, kada sam malo pomolio nos iznad onoga što su objavljivale Plava Ptica i Zlatna Knjiga:

Vinu Pu - A. A. Miln: Iako je ovo decidirano dečija knjiga, i dalje mi stoji kao jedan od najomiljenijih primera kako dečije knjige mogu da budu ozbiljne. Mnogo pre nego što ću upoznati Zelaznija i Dika, Vinu Pu je pokazao da je realnost samo stvar interpretacije.

Čokoladni rat - Kormijer Robert: za razliku od većine omladinske literature koju sam gutao u ono vreme, ova knjiga je imala seks, gorčinu, strast i bol... Zajebano....

Avanture Šerloka Holmsa - Artur Konan Dojl: hmda, zapravo sve Dojlove priče o Holmsu ikada napisane su mi bile obavezna literatura kao klincu. Majstorstvo koje se danas samo imitira.

Mi djeca sa kolodvora Zoo - Kristijana F: Kad imate 13 godina, ovakve knjige su stvarno lifechanging experiences. Sada imam 35 godina i još nisam ni probao drogu u bilo kom obliku...

Avanture Artura Gordona Pima - Edgar Alan Po: Ovo je bila prva knjiga koja je činila da drhtim od straha u anticipaciji događaja. Početak sa Arturom zatvorenim u sanduk na brodu mi i dalje stoji u sećanju kao najklaustrofobičniji literarni momenat ikada.

Za kim zvono zvoni - Ernest Hemingvej: kada sam konačno počeo da čitam 'ozbiljnije knjige', Hemingvej je bio prvi izbor jer ga je čitala i najpametnija devojčica u našem razredu. Ovo je jedna od prvih knjiga koja mi je izazvala suze a da nije u pitanju neka životinja uhvaćena u klopku. Naravno, Zbogom Oružje, Sunce, Preko reke ili Starac i More su isto mogli biti na ovom mestu.

Trijumfalna Kapija - Erih Marija Remark: Sad, mogao je ovde da bude i Povratak, i Tri Ratna Druga i Iskra Života i Na Zapadu ništa novo... Odabrao sam Kapiju zato što je manje poznat naslov a na mene je ostavio strahovit ustisak. Remark i Hemingvej kao da su izašli iz iste materice pa je luzeraj u njihovim knjigama dosta uticao na moju mladu, patetičnu ličnost.

Ciklus o meksičkoj revoluciji - B. Traven: Zapravo, govorim o četiri knjige koje se bave pripovešću o meksičkoj revouciji, mada sam, opet mogao da stavim i bilo koju Travenovu knjigu.. Ovde sam prvi put video šta je to što proletera stvarno razdvaja od ostalih ljudi i dobio skoro pa uverljivu sliku kako to izgleda kada radnici razviju svest o svojim životima.

Stranac - Alber Kami: Heh, lektira... Zapravo, ja više volim Kamijevu 'Kugu' ali Stranac je bio prvi i suočio me sa dvadesetim vekom na jedan dosta bezobziran način. Posle ove knjige pogled na moral više nije bio isti...

Majstor i Margarita - Mihail Bulgakov: relativizacija dobra i zla nikada nije bila ovako zabavna i sjajno napisana.

Solaris - Stanislav Lem: kao i skoro sve Lemove knjige, duboko pesimistično delo zapanjujuće vizije

Tri Stigmate Palmera Eldriča - Filip K Dik: Mogao je ovde da bude i Policajac i Ubik i Androidi i... Zapravo moja najomiljenija Dikova knjiga je A Scanner Darkly, ali Palmer Eldrič je psihozu izdigao na nivo najprefinjenije umetnosti

Goli Ručak - Vilijem Barouz: orgija od par stotina strana posle koje suočavanje sa 'beletristikom' zvuči kao neukusan predlog.

Grad Iluzija - Ursula Legvin: Opet je ovde mogla da stoji i Leva ruka i Rasposednuti i mnogo toga drugog iz vintage Ursulinog perioda, ali mi je ovo najomiljenije njeno delo. 'Žensko pismo', pre nego što je ovaj termin postao uobičajen, pa još sve u formi sjajnog avanturističkog SF trilera. Završnica u kojoj glavni junak poništava svoju ličnost (ali je ipak pamti) je moćna!!!

Stvorenja svetlosti i tame - Rodžer Zelazni: Opet, mogao je da bude i Gospodar svetlosti i On koji oblikuje, ali Stvorenja su najlepršavije, najeksperimentalnije, najduhovitije Zelaznijevo delo. Mitologija shvaćena ozbiljno a zatim prepričana kao pop kultura. Predivno.

Ulis - Džejms Dojs: roman koji u sebi sadrži maltene totalitet sveukupnog postojanja, ili barem pojavnog sveta. Teško mi je da objasnim način na koji sadržaj i forma teksta ovde igraju igru značenja i zvučenja...

Pripovetke - H.L. Borhes : Pretpostavljam da nema svrhe da bogznašta objašnjavam... Jedan od najgenijalnijih umova u istoriji proze...

Tajno Oružje - Hulio Kortasar: Ovde je mogla da stoji i bilo koja druga njegova zbirka pripovedaka, ali se ipak odlučujem za TO jer sadrži neke od najzaprepašćujućijih Huliovih priča. Urbana verzija Borhesa, latino verzija Poa, džez verzija Bucatija...

I, plašim se da posle toga nije više bilo prozne produkcije koje mi je promenila život. Umesto toga, gomila kojekakvih mudrijaša:

Tako je govorio Zaratustra - Fridrih Niče: sve što kažem biće glupavo, osim da su malo autora ikakve pisane reči u bilo kom periodu bili blizu zanosa sa kojim je Niče pisao svoja dela...

Jedini i njegovo vlasništvo: Maks Štirner - najpoštenija anarhistička knjiga ikada napisana.

Simbolička razmena i smrt - Žan Bodrijar: moglo bi ovde da bude i mnogo njegovih drugih dela, ali ovo je možda najambicioznije i najzanesenije. I sam Žan je posle rekao da se stidi ove knjige jer nije uspela da promeni svet... Dakle, neuspeh, ali veličanstven...

Ukleti deo - Žorž Bataj: nazvati Bataja prorokom je previše melodramatično. S druge strane, ova knjiga izašla je 1948. godine a stvari o kojima je on u njoj pisao se sada dešavaju zastrašujućom pravilnošću...


I bla bla bla, bolje da stanem...

Edit: zar Balarda da zaboravim, Alah me spržio!!!!!! Ali ne Sudar, o toj knjizi sam previše znao unapred da bi mi zaista promenila život. Potpoljeni svet, međutim je bio zapanjujuće iskustvo koje se samo pojačava kako vreme prolazi. To je jedna od onih knjiga koje čovek pročita a onda mesecima shvata neke stvari iz nje. U mom slučaju godinama, pa i decenijama. Spor sam...

Edit 2: razmišljao sam da li da Beketa ubacujem jer Godo i Endgame nisu knjige... A onda sam se setio da sam pročitao Moloa i da je to em roman em me je stvarno spucao u glavu kao retko šta drugo. Eto kakcve stvari zaboravljamo i posle se pitamo zašto nam u životu sve ide naopako...

Edit 3: ne ide a da se ne spomene Bukovski i njegov prvi roman Post Office, koji mi je bio i prva njegova knjiga koju sam pročitao - duhovita, uverljiva, nihilistična, sjajna. O istom trošku, ogrešio sam se i o Fjodora M Dostojevskog čiji mi je Zločin i Kazna dosta značio u osetljivom kasnom pubertetu sa svojim melodramatičnim ispitivanjem motiva krivice & iskupljenja.

Odlicna tema. Idemo redom:

Sabrana djela - Karlos Kastaneda. Kultna knjiga mog drustva u osnovnoj skoli. Naravno da nismo razumjeli nista (ili smo sve?), knjigu smo shvatili jezivo doslovno, ali bilo nas je troje-cetvoro koji smo od 9-11 godine gubili dane na livadama iznad grada razglabajuci o razlikama izmedju delanja i vidjenja buljeci u svaki potok koji smo mogli da nadjemo.

Mijamoto Musasi - Eidji Josikava. Procitao u 7-om razredu osnovne skole. Kao jedini nekaratista u drustvu, zakacio sam se za Musasija kako bi bio kul i upio nesto malo istorije Japana i Kine, koji su svijetu dali takve velicine kao sto su Brus Li i nindza filmovi (koje sam i tad smatrao glupavim, ali mudro cutao jer sam bio jedini koji je mislio tako). Za divno cudo, knjiga mi se jako dopala, a nakon nje sam poceo da se zanimam za istorijsku literaturu, od Kosidovskog do obicaja Maja.

1984 - Dzordz Orvel. Drugi razred srednje skole. Knjiga koja me oduvala i sokirala, a odlicno se uklapala u paranoicno sankcije/rat okruzenje devedesetih. Nakon toga, prepoznavao sam novogovor u dnevnim novinama, na televiziji, kao i medju svojim drugovima i u porodici, sto je bilo izuzetno porazno. Life changing koji smo zivjeli i knjiga uz koju sam definitivno i konacno odrastao.

Mali Princ - Egziperi. Cisto savrsenstvo jednostavnosti i topline, i knjiga koja mi je svojevremeno znacila jako mnogo. I dan danas cuvam razglednicu koju sam dobio za 16-i rodjendan od moje tadasnje simpatije (iako se nikad nismo smuvali), a na kojoj je veliki baobab i Mali princ. I sada me nesto presjece kada je pogledam, valjda zato sto sam stariji.

Vatra i nista - Branko Miljkovic. Tih dana su se slusali pripadnici kluba 27 (od Doors-a do Nirvane), a onda se otkrio pjesnik koji je mogao da se cita naglas, a da vas ne bude blam. Stih "Vise mi nisu potrebne reci, treba mi vreme" sazeo je pedeset romana koje sam kasnije procitao (od Selindzera do Keruaka) u jednu jedinu recenicu.

Na zapadu nista novo - Remark. Kasnije mu procitao sabrana djela i vidio da, kao pisac, nije bio dovoljno tehnicki potkovan, ali neposrednost i brutalna iskrenost njegovog prvog romana zaista vrijede da se pomenu. Ovo je definicija knjige koju bukvalno nisam mogao da prekinem da citam dok je nisam zavrsio.

Kod Hyperborejaca - Milos Crnjanski. Najdraza knjiga najdrazeg mi pisca, evo vec deveta godina kako je tako. Procitao je relativno kasno, kada sam mislio da nista napisano ne moze da me iznenadi. Umnogome oblikavala nacin na koji razmisljam. Poglavlje o Levanjevskom i osjecaj koji sam tada imao pamtim kao zivotno, a ne knjizevno isustvo.


Jako bitne knjige (bonus):
Osvit - Nice
Grcke klasicne drame - Eshil, Euripid, Sofoklo
Sabrana djela - Dostojevski
Proljeca Ivana Galeba - Vladan Desnica
Odbrana Sokratova - Platon
Primjeri cojstva i junastva - Marko Miljanov
Tamno skeniranje - Filip K. Dik
Zaduzbine - Isak Asimov
Stepski vuk - Herman Hese
Mobi Dik - Melvil (i Dzek London - sabrana djela)
Pravila privlacnosti - Bret Iston Elis
Hadrijanovi memoari - Margerit Jursenar
Srpska epska poezija
Grcki mitovi

Pozdrav.

more, bre, ghoule, i'spirativno ti ovo.
sa će opteretim forum baljezganjem, ne mogu se ljudi tri dana naskrolovati da me preskoče.
al' deder, kad se već može...

KA' SAM BIJO MALI...
O devojčicama i Indijancima

1. pesnikove priče (dragan lukić)
jedna od prvih knjiga koje sam pročitao. događa se u rovinju, gde pisac odlazi na letovanje i druži se sa malom rominom dok piše svoj roman. more, komšije, svakodnevica, jadranska lakoća... mala, nevina, ničim opterećena utopija. (u ovom veku pedofilije i renesanse, to ne bi prošlo.)
od ove knjige sam naklonjen svim primorskim pričama. oduvek sam hteo da i sam jednu napišem. dva loša, nikad nisam uspeo. ma ni prineti draganu lukiću.

2. alisa u zemlji čuda (luis kerol)
luda čajanka, na kojoj učesnici, a ne znaš ko je blentaviji, menjaju mesta bez razloga. sat se popravlja tako što se na njega namaže puter. kad poješ kolač - porasteš, pa ti noga prođe kroz prozor, a ruka kroz dimnjak. a naslovi poglavlja sumanuti... "zec pušta malog bila unutra". podsticajno za maštu dečiju, a i posle, za odraslu, onu drogiranu.

3. vinetu (karl maj)
kakvo prijateljstvo! vau! (verovatno sam još kao mali bio hoksovski nastrojen latentni gej.) old šeterhend i vinetu, bajo, divljina i civilizacija, kauboj i indijanac. bila je to prva knjiga zbog koje sam plakao ko dete, kad je vinetu pogino na kraju. tuga ludo besni.

4. sahranite mi srce kod ranjenog kolena (di braun)
istorije indijanskih poglavica, plemena, ratova i nadasve poraza. mama mi izvezla "Viktorio" na majici. u razredu osnovao tajnu grupu "Apački savez".
sve vrste marginalnih grupa i gubitnika zauvek me odvele na svoju stranu.

ZAŠTO MUŠKI KASNO UĐU U PUBERTET?
Rusko-američki period

5. slučajevi (danil harms)
da, istina je to, ima li neko da je pročitao harmsa, a da odmah nije poželeo i sam štogod nažvrljati? kad porasteš, pa ti se kaže samo, vidiš kako se kratka priča može redukovat i ogolit, a da i dalje sadrži sve narativne elemente.

6. bludni sin (čarls bukovski)
e, taj je opisivo našu adolescenciju. ama reč po reč. sve sam mu verovo. jednostavnost, realnost, al emocija šiba. krtina, bato, sama krtina. ključna knjiga. posle nje više ništa nije bilo ni isto, ni čisto. ni prljavo, ni vrljavo.

7. zbogom, oružje (ernest hemingvej)
rat, romansa, herojstvo, i, naravno, poraz. e, tak uzvišeno sam i ja hteo da proživim. danima se nisam odvajao od ove knjige. niti sam jeo, niti spavao. taj hemingvej je bome znao da piše.
(navek htedoh biti heroj, poručnik, rezignirani borac sa porazom u grlu. al' jebi ga, osto sam indijanac.)

8. braća karamazovi (f.m. dostojevski, pokoj mu duši)
ovo mi nije trebalo da čitam u kasnoj adolescenciji. osto sam obeležen, i ni danaske ne mogu se maknem od braće karića. a u stvari uopšte ne volem dostojevskog. ali taj žar, kad se p'janim rusima zacakle oči pa počnu da o bogu tromole kao da im život zavisi od toga, pa red crnog čaja, red znakova uzvika. a i mene ista pitanja vazda progonila... pa teodiceja, pa sloboda volje, pa oće li se zagrliti jagnje i koljač, a sve to u vreme vuka draškovića i nagle popularnosti glasa crkve. (sad sam odlepijo.)
neka priča nabokov šta oće, ovi kara mrazovi su opća ludaja.  

9. dok ležah na samrti (vilijam fokner)
putovanje, ali jedne blesave porodice, u zlo doba, u mračnome kraju, al puno crnjaka, smešno, i strašno čudno napisano... i taj kraj, ljudi, taj kraj...

ŠTA SAM PONO IZ ŠKOLE
Na vrhovima Zelengore

10. don kihot (servantes)
već se vidi za kaj mi se ovo dopađa. gubitnik nad gubitnicima. što se ono kaže, indijanac. i pri tome na putu. pikarski roman. i još jednom pride, sančo i don kihot. dva tipa. opak par. kakvo prijateljstvo, vau.
da ne pominjem ključne narativne postupke za čitav potonji razvoj europskog romana, od kojih je don kihot prvi i najvažniji. svik vremena.

11. odiseja (homer)
pa da, opet putovanje. ovaj put, naučio sam šta je arhetip.
i saznao, tože, koja je moja, personalna, mitološka priča.

12. henri iv (šekspir)
falstaf i henri. opak par. s tom razlikom, što se prijateljstvo prekida. henri je kralj, falstaf je klovn. njih dva ababa su ceremonija i karneval. sistem i anarhija. bili su drugovi, pa ljubav probali, ali svako poći mora za sudbinom svojom.
zajeban taj šekspir.

13. ana karenjina (lav tolstoj)
pitali foknera, navodno, koje su po njemu tri najbolje knjige, a on kazo, ana karenjina, ana karenjina, ana karenjina.
složio bih se samo sa prvim mestom, doduše, ali scena kosidbe svakako mi ide u prva tri mesta najbolje napisanih poglavlja ikada. što rekao flober, dao bih sva svoja dela za "smrt ivana iljiča". e, ja bih dao za poglavlje o kosidbi. bih, svega mi.

KAKO ODUSTATI OD ŽELJE DA BUDEŠ PISAC
Tata, ja bi' ovo radio

14. moloa (samjuel beket)
dva tipa, opak par. detektivska priča. pikarski roman. sve regularno. jedini je problem što  se junaci raspadaju. bukvalno. otiču im noge, truju im se rane, bole ih krsta, imaju zatvor pa se moraju klistirati, voze raspale biciklove, i na kraju postaju invalidi, puze, vuku se po zemlji, cure im sline, mrmljaju koješta, a sve hiperrealno, sunce ti poljubim. pa ta strogost rečenice, uf. ta kontrola jezika. baćo, želeo sam da pišem TAKO, il' nikako.

15. zamak (franc kafka)
dugo nisam mogao da se odmaknem od prve scene u romanu. geometar k. dođe u selo, a sneg zavejo, ladno, jedva i on zna koji će tu k., i kad ono uđe u krčmu i legne pokraj vatre... ja samo vrisnem i ostavim. čovječe božiji, kakav opis, ritam, slikovitost, a začudnost, a veština, a strpljenje i samo-kontrola. da imam tri života ne bih uspeo da napišem ni tri reda takve proze. čista deprimaža, ja što ti kažem.

16. stranac (alber kami)
o rečenicama i poentama ovog dase i sartr je piso. tako povezati glagolsko vreme, ritam i poentu čitavog romana može samo majstor. a ja mogu samo da virim iza piljevine ne bi li ukačio bar zrno stolarske mađije. tja.

NAŠIJENCI
Zar oni tamo znaju da pišu?

17. grobnica za borisa davidoviča & čas anatomije (danilo kiš)
pisati eruditno, precizno, samosvesno, napisati odličnu knjigu, revoluci jonarnu za sredinu & vreme, svetsku, a jugoslovačku, i onda skrpiti svu svoju inteligenciju i drskost da sve to razotkriješ, obelodaniš i ogoliš ne bi li dokazao to u šta veruješ. "čas anatomije" je knjiga koja mi je apsolutno preokrenula shvatanje pisanja i književnosti. posle "grobnice" i "časa", bacio sam 80% onoga što sam do tada napisao.
ako to nije lifechanging, onda ne znam šta je.

18. snežni čovek & izabrane priče (david albahari)
ako postoji pisac čiji sam unutrašnji glas i stav oduvek nadasve cenio i želeo da imam - onda je to albaharijev. okrenutost sebi, a otvorenost za drugog. i manijačka strpljivost u pisanju. čist zen. "oko" za detalj. eh... nikad nisam imao takta da slušam druge. i uvek sam previđao detalje.

19. fama o biciklistima (svetislav basara)
knjiga koja počinje rečenicom: "beskrajne su tajne provincijskih biblioteka." da znaš, bas, da jesu. živ ti ja svedočim. da nije tako, poludio bih.
posle čitanja "fame", dugo sam razmišljao da kupim bicikl. to mi nije pomoglo da savladam majstorstvo postmodernizma.

20. prokleta avlija (ivo andrić)
bez pogovora, remek-delo srpske književnosti.
palo mi na pamet, vidiš, i na srpskom se može, majku mu... mislim, ko može.
imaš andrić, imaš mi ostali. pa sad, ko podnese.

21. čizme slobode (ivan glišić)
jedan od omiljenih mi pisaca, od kojega sam dosta naučijo (do mojega sam naučio, to jest, al trudijo se čovek, nije do njega), i panka se naslušo, kao i dobrih saveta i korisnih packi... teško je objasniti zašto volim njegove knjige. mislim, posle svega što sam naučijo u čkoli, ne mogu da kažem kako je to bogzna kakva književnost. ali toliko je osobena, i tak ubjedljiva u svojoj izolovanosti, i tako uživam dok čitam, da sve prigovore apsolutno odbijam. ivan glišić rula!

DRUGE KRUCIJALNE
Biblija
Teorija književnosti (Boris Tomaševski)
Mrtve duše (N. Gogolj)
Poetika ruskog formalizma (zbornik)
Šekspir, naš savremenik (Jan Kot)
Stvaralaštvo Fransoa Rablea (Mihail Bahtin)
Država (Platon)
Kritika moći suđenja (Kant)
Kafka (Žil Delez i Feliks Gatari)
Ruska ideja (Nikolaj Berđajev)
Marinizmi (Slobodan Tišma)
Sedam lirskih krugova (Momčilo Nastasijević)
Čuvar stada (Fernando Pesoa)
Anarhizam i moral (Petar Kropotkin)
"Prevladati turizam" (Hakim Bej)
Platforme (Mišel Uelbek)
Ubik (Filip K. Dik)
Avanture Gordona Pima (E. A. Po)
- (EDIT: Pročito sam šta Meho veli, pa da prokumentarišem... Meni je ta scena u potpalublju bila prijatna. Onako, ušuškan ležiš u utrobi broda. Kao kad si mali pa se podvučeš pod sto ili pod krevet. U pizdu materinu, baš čudna stvar. A najgroznija scena mi je kad im 'tica baci jetru na splav. Odma sam otišo u vegetarijance.)

Guliverova putovanje (Svift)
Odmor (Rade Kuzmanović)
Image-Music-Text (Rolan Bart)
Majorat & Princeza Brambila (E.T.A. Hofman)
Anatomija kritike (Nortrop Fraj)
Svetlo u tami: Novi Holivud (zbornik)
Otvorena knjiga (Džon Hjuston)
Trifo i Hičkok
Potopljeni svet (Dž. Balard)
1984. (Orvel)
Figure (Žerar Ženet)
Ecce Homo (Fridrih Niče)


ZA STRIPOVE UVEK BIJO LAIK I DETE:
Poručnik Bluberi
Teks Viler
Mister No
Talični Tom

ČASOPISI & MAGAZINI
fanzini na području ex-YU od 1995-2000. (osobito Kontrapunkt, Mozak u tegli, In Medias Res, Bela šljiva i Needle in Eye)
XZabava
Delo
Gradac (naročito temati "O smrti" i "O praznini")

OSTALO
Veliki narodni kuvar

DEČIJE BOLESTI (ne sećam se autora), jedna od prvih knjiga koje sam u životu pročitala, i to nekoliko puta, od korica do korica. Imala sam 7 ili 8 godina tada. Gomila boleština i njihovi simptomi. Fascinantno.

GOSPODAR PRSTENOVA, Tolkin, pročitala prvi put sa 7 godina (tata misli da sam bila i mlađa od toga), hobiti, vilovnjaci, Nazguli, pustolovine, wow! Nedeljama sam naglas ubeđivala likove u ovo ili ono. I plakala sam kad je Gandalf poginuo.

LONDONSKI VUKODLAK (valjda se tako zvala, ne sećam se autora), prva knjiga koja me je isprepadala; zamislite dete od nekih 8 ili 9 godina, vrlo žive mašte, kako se uživljava u opis transformacije čoveka u vukodlaka.

SABRANA DELA Karlosa Kastanede, pročitana sa 11 godina. Shvatila sam ih doslovno, naravno. Sa 11 godina saznate da je sve moguće. Super.

UTKANI SVET, Barker, prelepo i uvrnuto. Danima sanjarila nakon toga. Onda videla KNJIGE KRVI, pre toga nisam volela horor, ali me privuklo Barkerovo ime. Oduševila se i zaljubila se ne samo u Barkera, nego i u horor.

PROSTRANIJA OD CARSTAVA I SPORIJA, Ursula Legvin (da, znam da je priča a ne knjiga), tema koja me je zanimala (empatija), i pisac koji ne samo što piše o tome, nego stvarno zna nešto o tome. Utešno.

KNJIGA SNOVA, Barouz, zbirka prepričanih snova od kojih svaki ima smisla, navodi na razmišljanje, i pokazuje čoveka koji je, uz sve teške zajebe u životu, suštinski dobar. I voli mačke.

U ČEMU JE PROBLEM, GOSPODO?, Bukovski, zbirka pesama - hej, pesme ne moraju da budu dosadne! Otkrovenje. A i on voli mačke.

KNJIGA ZAKONA, Krouli. Joj. Pročitana u originalu, u jednom dahu (dva sata čitanja), sa kompjuterskog ekrana. Posle toga sam samo gledala u tepih ispod sebe, disala, i osećala se kao da imam nečastivog na hard disku. A kompjuter čak nije bio moj. Bili su mi potrebni meseci da se oporavim od tog iskustva. Nezaboravno, i ne ponovilo se.

THE TALES OF ALVIN MAKER, Orson Skot Kard, negde do pete knjige. Otprilike, kao da čitate o mladom Isusu, uz jasna tehnička uputstva kako otkriva ono što otkriva, kako radi ono što radi, i ta uputstva kako se izvode čuda imaju jebenog smisla.

PREPOZNAVANJE OBRAZACA, Gibson. Prepoznajem se.

Stripovi:

KALVIN I HOBS, klinac nije normalan, tigar je super

THE SANDMAN, uz pojedine epizode mi je padalo na pamet da nikakva tuga ni nesreća ne mogu biti večne u svetu u kome postoji takva lepota

HELLRAISER #20, Neil Gaiman. Utisak nakon čitanja je bio "Ovo je bolesno, HOĆU JOŠ!"

Da pokušam, ovako na brzinu, da se prisetim detinjih stranica: Bela griva (Gijo) - prvo traumatično čitalačko iskustvo, zatim čitav partizanski ciklus - junaštvo, hrabrost, požrtvovanje, ponos...patriotizam na nos da ti izađe.

Onda neki vrlo bledi period iz kojeg se ne sećam ničega, zatim slede već navedeni Hemingvej,  Starac i more, Andrić, prokleta avlija  i Kafka - više se ni ne sećam šta sam pročitao prvo (može biti da je Proces), a zatim sve što sam mogao da nađem na srpskom, u tom periodu snažna volja da naučim nemački koja se kasnije izjalovila.

Kiš - Peščanik, nažalost prvo što sam pročitao od Kiša, nakon Peščanika čitao sam redom i vrlo brzo završio opus, (ne)srećom naišao je kao logičan nastavak Albahari, Opis smrti.

Dragoslav Miha(j)ilović - Frede, laku noć  - zbirka koju sam pročitao jedne subote, u drvenoj stolici, od prve do poslednje strane uz jednu kafu (cigarete se podrazumevaju).

Grevs - Kralj Isus, otvara jedan period "proučavanja" biblije, ranog hrišćanstva i judejskog "pitanja". Ovde ubacujem Mejrinkovog Golema koji nema veze sa temom ali je odličan roman, a retko se spominje

T.Man - Čarobni breg sam kupio ČETIRI puta. Jedan primerak sam izgubio (taj nije bio moj), dva puta mi nije vraćena (to je otprilike stavilo tačku na pozajmljivanje knjiga), a poslednji put mi je ukradena iz kola! Nešto nije u redu sa Čarobnim bregom...

Vonegat - Klanica pet; Findli - Ratovi, Pilgrim - "eh, da sam slikar i ja bih slikao kao Sava"

Mišel Turnije - Kralj vilovnjak, mi je vratio želju za čitanjem u jednom teškom periodu, sjajan roman.

Hajnrih Bel - Mišljenja jednog klovna, roman koji volim ja i niko drugi.

Saramago, Godina smrti Rikarda Reiša, mi otvara oči glede prevoda. Sve što sam prethodno pročitao (Slepilo, Jevanđelje, Manastir. letopis) je neverno preneseno i čitaću ponovo. Jipi!

Ima tu još i neki Dostojevski i Kami i Bulgakov i Džojs ali vidim da su vam poznati čim ste ih pominjali

moram da priznam da sam spisak koji sam naveo gradio prema vrlo uskom istrogom principu 'životopromenjujućih' – dakle, na stvari koje sam čitao, i koje su mi mnogo značilo u srcu mog formativnog perioda, između 18. i 23. godine.
zato među knjigama nema ništa što je čitano kasnije (tj. u prethodnih 10 godina), ili ranije.

e, sad, kad pričamo o onome što sam čito kao mladunac, ipak moram da istaknem nekolicinu naslova, uz ogradu koja je već ionako očigledna: ja NIKAD  nisam imao sklonost prema klasičnoj dečačkoj literaturi, koju obilato navodi, recimo, meho, a i ostala momčad na ovom topiku: dakle, sećam se da sam VINETUA počeo, ali stvarno, ubijte me ako se sećam da li sam ga završio; počinjao sam i 20.000 MILJA POD MOREM, pa mi i to bilo dosadno. sećam se da mi je TAJANSTVENO OSTRVO od verna više prijalo, ali samo u poređenju sa MILJAMA, inače... nije me mnogo dotaklo.
isto važi za nezaobilaznog b. travena (nisam čito!), remarka (čito sam samo CRNI OBELISK, pod stare dane, u prištini, za vreme bombardovanja, i to mi je čak i prijalo – mislim, knjiga, ne bombardovanje), hemingveja (koga sam čito tek kao student, i koga marginalno poštujem ali mi ne uspeva da ga volim).
od ostale 'obavezne' literature, čito sam MAČ OD ŠANARE, bio mildly amused, ali nikako navučen na fantasy; GOSPODARA PRSTENOVA sam počinjao dvaput, jednom sa 18 godina, kada sam ga tresnuo o zid jer sam bio usred faze barouz-de sad-sioran-kafka, i one detinjarije su me organski nervirale; kasnije sam pokušao opet, recimo 5-6 godina potom, ali me i tada smorio i ostavih ga na kraju I knjige.
iz cele te edicije 'plava tica' voleo sam FRANKENŠTAJNA i, malo poznati, ali meni veoma inspirativni VIHOR PRED VRATIMA.
pamtim i te knjižice, pejperbekove koje pominje angel011, LONDONSKI VUKODLAK i FRANKENŠTAJNOVA NEVESTA, novelizacije u izdanju dečjih novina, koje su mi bile OK, ali ništa više od toga.

od stvari koje sam čito u osnovnoj školi, najuticajnija je bila jedna ruska SF knjiga, PLUTONIJA (dobio je za odličan uspeh u II razredu, i čitao je bar 3-4 puta potom), o expediciji koja kroz otvor na severnom polu dospe u podzemni svet kojim vladaju praistorijske životinje.
zatim, POD ZELENIM SVODOM, domaća (još jedna od onih za odličan uspeh), o grupici dečurlije koja nađe ranjenog partizana i stara se o njemu usred neke močvare: ne pamtim veće natruhe idologije, već samo vrlo uzbudljiv ratni TRILER, skoro neizdržljiv SASPENS vezan za njihovo krijumčarenje hrane i lekova do njega, u močvari, svakog dana, pred nosom raznih švaba, četnika, i sl. to mi je bio književni ekvivalent horora iz TV serije SALAŠ U MALOM RITU: to su bili izvori moje tsrave u tim mladim godinama, pre nego što sam otkrio horor.

glede 2put pominjane scene iz A.G. PIMA, i ja se potpisujem ispod tvrdnje da je to najklaustrofobičnija scena ikada: i danas pamtim osećaj telesne nelagode i neprijatnosti posle njenog čitanja...

na kastanedu se nisam navukao onda kada svi, i zapravo, još uvek nisam: toplo mi ga preporučivao moj prijatelj (adrian u NAŽIVO), okultista-praktičar i vrsni zanlac. čitao sam samo ORLOV DAR, i zaključio da to svakako vredi daljeg studiranja jer je vrlo blisko nekim mojim konceptima magije i mistike: prosto, nisam još na nekom sajmu našao spoj povoljne cene i dobro očuvanog hardcover kompleta, a buđavo mi da ih kupujem na parče, u raznim, mekim izdanjima.

možda je trebalo da pomenem dostojevskog: pre svega KARAMAZOVE, IDIOTA, ZLE DUHOVE i ZAPISE IZ PODZEMLJA (ZLOČIN I KAZNA mi je bio odličan sve do pred kraj, kad se ona plačipička pokaje i prigrli hrišćanstvo!).
'legenda o velikom inkvizitoru' je svakako jedna od najdirljivijih i najpametnijih stvari ikada igde napisanih, kao i sve sekvence sa ivanom k., a pre svega dijalog o 'patnji dece'...

slučaj šexpira je zanimljiv: nisam ga voleo na prvo (tinejdž) čitanje, ali sam kasnije, na faxu (čitajući ga na engleskom, kako jedino i ima smisla), shvatio KOLIKI je to genije, kad su me pojedine deonice dovodile do ivice plača, i dalje. ne mislim nužno na dirljive deonice (jer i ne pamtim previše takvih) – mislim na suze udivljenice: suze od uživanja u maestralno pogođenim PRAVIM REČIMA i slikama za majstorski uhvaćenu emociju, misao, lik... ovo važi čak i za ROMEA I JULIJU: iako je moj stav prema ljubavi krajnje ciničan, u ovoj drami mi ama baš sve apsolutno pije vodu, i divim mu se što je, makar na papiru, zabeležio da je ljudska rasa, makar u teoriji, makar kao POTENCIJAL, mogla da (na prelep način!) iskaže toliku nesebičnost i iskrenu posvećenost...

PARADISE LOST (takođe na eng, ne priznajem prevode, mada je đilasov vrlo dobar) je takođe bio vrlo bitan, zbog predivnog portreta LUCIFERA, tako da je i to imalo značajnog uticaja na mene, kao i gore nepomenuta knjiga AGONIJA ROMANTIZMA (tj. TELO, SMRT I ĐAVO U KNJIŽEVNOSTI 19. VEKA) koja me je nepovratno bacila u ambis DEKADENCIJE: od bajrona preko bodlera i lotreamona sve do usimensa i vajlda (uključujući i opskurniju ekipu elaboriranu u pregenijalnom specijalu časopisa DELO, posvećenom DEKADENCIJI u umetnosti)...

mnogo su na mene uticala i pisma i dnevnici ljudi kojima sam se divio: bodler, flober (da! iako njegove romane ne ljubim preterano, pisma su mu melem na ranu!), žid, već pominjani ali nikad previše hvaljeni kafka, kao i mnogo kasnije, niče, po, lavkraft (čija su pisma apsolutni sine qua non i non plus ultra! to vredi svoje težine u zlatu, i ovog puta NE PRETERUJEM!)...

KRALJ VILOVNJAK mi je takođe VEOMA prijao, ali ništa što sam kasnije čito od turnijea nije mi prišlo ni blizu, pa sam prestao da pokušavam.

eto, zanesoh se, ali paz' da vam se ne izvinjavam zbog toga kao onaj dosadni meho, il' daleko bilo kao raspisani i raspojasani žika!
ovo je ionako topik za knjiške moljce: koga mrzi da čita, nije ni dovde došo, he he he...

Tito ledeni! Sudeći po ovim spiskovima, vi svi ste doživljavali po jednu major životnu promjenu otprilike svakih 15 minuta  
Štos mene tiče, postoji svega jedna knjiga za koju bih mogao da kažem da mi je promijenila život, kao i jedna koja tek treba da ga promijeni. Prva je PROKLETA AVLIJA, zahvaljujući kojoj sam uspio da izvučem dvojku iz srpskog u ne sjećam se kojem razredu srednje škole. Druga je HAL LEONARD BASS METHOD, uz koju ću (hopefully) da naučim da sviram bas gitaru.

QuoteZLOČIN I KAZNA mi je bio odličan sve do pred kraj, kad se ona plačipička pokaje i prigrli hrišćanstvo!

  Obožavam takve momente u knjigama!

Quote from: "Ghoul"GOSPODARA PRSTENOVA sam počinjao dvaput, jednom sa 18 godina, kada sam ga tresnuo o zid jer sam bio usred faze barouz-de sad-sioran-kafka, i one detinjarije su me organski nervirale; kasnije sam pokušao opet, recimo 5-6 godina potom, ali me i tada smorio i ostavih ga na kraju I knjige.

i ti? (sad mi je lakše.)
mene me i danas ubeđuju privatelji da grešim silno, ali ne vredi. znaš, vele, taj mračnjak iz tog romana, to ima veze sa hitlerom, kad je tolkin to piso, nije to detinjarija... pričaju oni sve pametno, ama, ništa ne pomaže. ne mogu to da čitam pa šlus.

Quote from: "Zika Kisobranac"

Quote from: "Ghoul"GOSPODARA PRSTENOVA sam počinjao dvaput, jednom sa 18 godina, kada sam ga tresnuo o zid jer sam bio usred faze barouz-de sad-sioran-kafka, i one detinjarije su me organski nervirale; kasnije sam pokušao opet, recimo 5-6 godina potom, ali me i tada smorio i ostavih ga na kraju I knjige.

i ti? (sad mi je lakše.)
mene me i danas ubeđuju privatelji da grešim silno, ali ne vredi. znaš, vele, taj mračnjak iz tog romana, to ima veze sa hitlerom, kad je tolkin to piso, nije to detinjarija... pričaju oni sve pametno, ama, ništa ne pomaže. ne mogu to da čitam pa šlus.

Tako vele, da, i samog Тolkina su pokušavali da ubede da je napisao alegoriju, a on se branio i objašnjavao da nije, i davao detaljan opis šta bi se sve drugačije izdešavalo i kako bi se stvar završila (drastično različito) da jeste bila alegorija.

Quote from: "angel011"
Tako vele, da, i samog Тolkina su pokušavali da ubede da je napisao alegoriju, a on se branio i objašnjavao da nije, i davao detaljan opis šta bi se sve drugačije izdešavalo i kako bi se stvar završila (drastično različito) da jeste bila alegorija.

a šta, nije alegorija?
eee, ako je tako, pitam se čime li će sad pokušati da me namame na blud, mislim, na čitanje tolkina? tek sad nema šanse da pročitam  

Quote from: "Zika Kisobranac"i ti? (sad mi je lakše.)
mene me i danas ubeđuju privatelji da grešim silno, ali ne vredi. znaš, vele, taj mračnjak iz tog romana, to ima veze sa hitlerom, kad je tolkin to piso, nije to detinjarija... pričaju oni sve pametno, ama, ništa ne pomaže. ne mogu to da čitam pa šlus.

žiko, veruj mi, nisu ti stvarno prijatelji ti što te navode na čitanje tolkina: kloni se njega kao ja od krsta da ti život prođe u radosti i veselju!

Ja ne mogu da kažem, meni su i Hobit i GS veoma drage knjige. Nisu mi promenile život (kao ni recimo knjige Džejmsa Bliša, Isaka Asimova, jedna knjiga Kliforda Simaka, knjige Kurta Vonegata, Tomasa Doša, Gregorija Benforda ili Semjuela Dilejnija - da sam ih proćitao u neko drugo vreme verovatno bi. Kao i Basara, recimo), ali ih volim.

Teodor Sterdžen i njegova 'Više nego ljudski', however... Kakav roman...

Quotekloni se njega kao ja od krsta

Ajde, ajde. Ne moraš sad da budeš skroman. Svi znamo da si ti uzoran pravoslavni hrišćanin.

Quote from: "Meho Krljic"Bez Porodice - nažalost ne mogu da se setim ko je bio autor ove knjige, a google nije od pomoći. Ipak sam ja to čitao pre dobrih trideset godinica. Prvi roman koji sam ikada pročitao - depresivna, gorkoslatka storija o dečaku koji odrasta u prilično, da kažemo, nekonvencionalnim uvjetima...

Sjajna knjiga, kao mali sam je čitao i našao tek decenijama kasnije.
Autor je Hektor Malo.

Kad čovek pogleda šta su bitne knjige u ghoulovom životu, onda mu postane jasno zašto je ispao tako skučenog uma. Ja sam do svoje petnaeste godine pročitao nekoliko hiljada knjiga, i jedva da je 10% od toga bilo fantastika.
E, da li se neko seća knjige "Močvara Okefinoki" ili tako nekako? Nju još jedino nisam uspeo da nađem sa svog spiska bitnih knjiga iz početnog perioda čitanja knjiga.

Ja... Secam se naslovne strane... ali mozes da me ubijes ako znam autora...

neke od knjiga koje su imale veliki uticaj na moju mladu licnost , a da mi sad padaju na pamet (period izmedju 15-21. godine, recimo):

majstor i margarita, bulgakov
aleksandrijski kvartet, lorens darel (mozda zato sto sam imala 17 i citala ga u aleksandriji)
kiklop, ranko marinkovic
povratak filipa latinovica, krleza
prokleta avlija & sve ostale, andric
o junacima i grobovima (tunel i abadon takodje, ali sam ih citala kasnije, kao i junake ponovo i sve redom), sabato
uliks, dzojs (mnogo vise mi je legao novi prevod koji sam nedavno procitala. stari mi je srecom zapaljen )
smrt u veneciji, tomas man
goli rucak, barouz

Quote from: "lilit_depp"
o junacima i grobovima (tunel i abadon takodje, ali sam ih citala kasnije, kao i junake ponovo i sve redom), sabato

A vidiš, meni je potpuno neverovatno da je Tunel i "Junake" napisao isti čovek.
O junacima i grobovima je remek delo, usudio bih se reći, dok na Tunel pljujem svakom prilikom.

Quote from: "Boban"
E, da li se neko seća knjige "Močvara Okefinoki" ili tako nekako?

Da nije to možda Swamp water - Vereen Bell?

Quote from: "Kastor"

Quote from: "lilit_depp"
o junacima i grobovima (tunel i abadon takodje, ali sam ih citala kasnije, kao i junake ponovo i sve redom), sabato

A vidiš, meni je potpuno neverovatno da je Tunel i "Junake" napisao isti čovek.
O junacima i grobovima je remek delo, usudio bih se reći, dok na Tunel pljujem svakom prilikom.

junake sam izdvojila i ja, posto mi je to najdraza/jaca knjiga .
ali kad sam odlucila da je ponovo procitam, krenula sam redom (ipak je to neka vrsta trilogije) i tunel mi se jako lepo uklopio.

Moja žena je sinoć imala apsolutno vrhunski komentar na ovaj topik... "Dobro je što je ghoul dao spisak literature koja je inicirala njegovo sadašnje stanje, oću da sve te knjige iz naše biblioteke nestanu, a ako ijednu ikada vidimo kod dece, da ih ubijemo od batina..."

ti, naravno, ne želiš da čuješ šta mi je tvoja BIVŠA žena kazala o tebi i životu sa tobom, pa ću se ja suzdržati od tog citata.

mada, svako ko je bar malo upoznat sa tvojim postovima i stavovima na ovom forumu može da nasluti...
(hint: nije nimalo pohvalno)

ajde, ajde, iskulirajte... dobar je topic.

Quote from: "Boban"Moja žena je sinoć imala apsolutno vrhunski komentar na ovaj topik... "Dobro je što je ghoul dao spisak literature koja je inicirala njegovo sadašnje stanje, oću da sve te knjige iz naše biblioteke nestanu, a ako ijednu ikada vidimo kod dece, da ih ubijemo od batina..."

Znala sam da postoji razlog da ne odgovorim na postavljenu temu...

Quote from: "Bab Jaga"

Quote from: "Boban"bla bla truć"

Znala sam da postoji razlog da ne odgovorim na postavljenu temu...

a postoji i razlog da odgovoriš: JA.  

Odgovaraj, bako, ne daj Bobanu, koji bi deci zabranio da čitaju Bambija, da upropasti ovako dobar topik.

@Ghoul: ti reče da si pomenute knjige čitao između osamnaeste i dvadeset treće godine, da li se to odnosi i na Bambija?  

OK, sto se tice "ozbiljne" literature, nema se mnogo sta dodati- naveli ste vecinu pisaca bez cijih djela je nemoguce sacinjavati spiskove knjiga koje najvise uticu na covjeka- Dostojevskog, Tolstoja, Kamija, Hemingveja...( da ne ponavljamo).
Jedino bih jos dodao Vajlda i Sliku Dorijana Greja, kao i Ime ruze od Eka, koju obozavam i ako bih morao odabrati omiljenu knjigu to bi bila ta.
Ono sto mi je interesantno je da niko od djecije literature nije naveo jednog velikana poput Copica, cije su knjige toliko iskrene i zivotne, da sam im se uvijek vracao kao dijete. Djetinjstvo bez Copica bi bilo...prazno.

Quote from: "krema"Ono sto mi je interesantno je da niko od djecije literature nije naveo jednog velikana poput Copica, cije su knjige toliko iskrene i zivotne, da sam im se uvijek vracao kao dijete. Djetinjstvo bez Copica bi bilo...prazno.

Svako je navodio šta je značajno uticalo na njega, bez obzira na to da li se radi o klasicima ili o pulp literaturi. Ćopić, izgleda, nije bio posebno bitan nikome ko se do sada javio, mada ne sumnjam da su ga svi čitali. Na mene, recimo, nisu nešto posebno uticali ni Dostojevski, ni Tolstoj, ni Kami, ni Hemingvej... Čitala ih jesam, svesna sam njihovog značaja za književnost, ali na mene lično nisu uticali. A ovaj topik je, bar koliko ga ja razumem, o ličnom.

Quote from: "krema"
Ono sto mi je interesantno je da niko od djecije literature nije naveo jednog velikana poput Copica, cije su knjige toliko iskrene i zivotne, da sam im se uvijek vracao kao dijete. Djetinjstvo bez Copica bi bilo...prazno.

Ja sam ga strpao u partizanski ciklus. Znam da to nije najrealniji odraz njegove književnosti, ali je i njemu to često bila neizbežna tema ili atmosfera. Jbg, tako ga pamtim.

Meni je kod Ćopića smetalo (i dok sam bio mali) što svi govore u polustihovima, svi učesnici, ma kako bili zatucani iz raznoraznih orlojebina, svi se izražavaju kao napredni srpski postmodernisti.

ma kod d.h.lorensa seljaci diskutuju o čajkovskom, šta fali da i naši ljudi malo proture koju ki kulturan svet...
a slažem se sto procentno za ćopića i njegovu važnos za detinjstvor.
kad god uzmem "magareće godine" da prelistam, uvek se to pretvori u ponovno čitanje.
(nego, el se ovo pretvara u topik "dete u knjigama, knjige u detetu" ili se meni samo pričinjava?)

Dede da vidim... teško je reći, e, ova knjiga mi je zauvek j* kevu. Čovek se celog života polako pretapa iz jednog oblika u drugi, sličan oblik, sa mnogo fraktalnih varijacija između njih. Njegove knjige idu zajedno s njim. U jednom trenu sadrže suštinu postojanja, u sledećem ih uopšte ne razumemo, nešto posle se čak ni ne slažemo. Ako ništa drugo, bar ima onih kojih ćemo se rado sećati.



Kao klinac... Karl Maj, redom duž divljezapadnog ciklusa. Imalo je slabijih knjiga, imalo je jačih knjiga, nebitno, prijalo je biti u tom svetu.

I Holmsove avanture, naravno Ni danas nisu dosadne, po nekom ovakvom danu.

Onda je došao Lesli Eldridž   Ninđa, goddamn! Ortaci su se tripovali na filmove sa Van Damom, ja na pulp s drf-om

Kao nešto stariji... Demijan. Moram da primetim da je ovo knjiga sa izuzetno ograničenim rokom trajanja; U prva tri meseca posedovanja sam je pročitao 3 puta i skakao po sobi. Onda sam napravio pauzu, vratio joj se godinu ili dve kasnije i rekao jbt, o čemu ti uopšte? (I nisam jedini koji je to isto pomislio).

Nešto kasnije, Derviš i smrt. Knjiga me izula. Trebala mi za lektiru, dobio uveče, a ujutru se priča o njoj. Rekoh, ma dođavola, i sedoh pred knjigu.
Ostajem da gledam u poslednju reč knjige narednih pola sata. Ujutru odlazim u školu spreman da otkinem glavu profanki ako pokuša da prosipa svoja analitička govna nad onim biserjem.

(Kasnije sam, na svoje razočarenje, otkrio da Selimović podjednako trpa reči teške i duboke mudrosti i u usta derviša koji su vid'li sveta i mladića koji su se juče ispileli i između dva dubokoumlja onako reda radi kažu da ne znaju ništa o životu)

Stranac, vremenski tu blizu - mda, simpatična knjiga. Zbogom Kikindo, na ku* te nabijem  

Guliverova putovanja. Na engleskom. Celokupna. Jeeeeee... koji je ono crnjak! Takođe bio u nesvesti i teškoj depresiji danima posle čitanja.

Donaldson/Letopisi - koji me je naučio svrsishodnosti i besmislu žrtve i trpljenja, i gde sam se mnogo puta prepoznao, to više kako život odmiče.

Murkok/Svašta - koji me naučio da se može napraviti nešto dobro i bez velikog dubokomudija

Ursula /  o rečima moći i tome kako utišati zemljotres šapatom, kako biti
praznih šaka, i koji su putevi do oproštaja...

Pračet - za sve one napade smeha posle kojih kažeš sebi, ej, al' on je u pravu!

Quote from: "angel011"@Ghoul: ti reče da si pomenute knjige čitao između osamnaeste i dvadeset treće godine, da li se to odnosi i na Bambija?  

pa ne, mislim ne premijerno, ali mislim da sam ga čitao jednom i tada.
to je unikatno dobra knjiga, užasno potresna, krvava, bolna, ko za BAMBIJA zna samo preko diznija, taj ne može ni da zamisli o čemu pričam...
(ali zato zamislite ovo:
-hodi mini, aj' me lizni.
-nemoj šiljo, čuće dizni.    )

takođe, i NAJVEĆE SVETSKE... sam čitao mnogo ranije, ali to su nezaobilazne stvari, a pre svega SABLASTI I DUHOVI: u vreme kada sam ja odrastao nije bre bilo uopšte horora na srpskom, u knjigama, dostupnim, itd. ova konkretno knjiga uticala je na moju okrenutost hororu više nego ijedna druga.

PS: ne znam da li bobanova ženica zapazila da je neke od 'mojih' knjiga koje je predložila za spaljivanje izdao njen mužić, i da li i njega čekaju neke konsekvence zbog toga?

Vodič kroz galaksiju za autostopere.

Sećam se, naručio sam knjigu od Zoroastera dok još nije bila izašla i toliko je vremena prošlo, da sam počeo da mislim da su mi ukrali lovu. Kad, jednog tmurnog dana, a sećam se da je bio tmuran - knjiga dođe, ja počeh da je čitam... ne, gutam... i - bam! - od tada više ništa nije bilo isto. Literarni grgolj-blaster.

Postoje dve knjige koje su mi kao klincu bile baš jezive - Baskervilski pas i Londonski vukodlak. Čitajući ovu prvu, znam da sam se nekoliko puta okretao za sobom vraćajući se iz škole, jer mi se činilo da u uskoj i mirnoj ulici u kojoj sam tada živeo za sobom čujem topot šapica.

I, za kraj, čitanje 1984 u istoimenoj godini napravilo je od mene zakletog konspiratologa i, zlobnici bi rekli, paranoika ali samo na globalnom nivou.


PS. Ajoj! Gde da zaboravim "Najzloglasnije svetske ubice" kao i ostale iz edicije... eh sad, omatorelo se... "tamna strana sveta"? "druga strana sveta"? Mnogo godina kasnije, dokopao sam se iste i razočarao se koliko je nekvalitetno napisana (prevedena?) i koliko je puna nepreciznosti i proizvoljnosti. Ali je fascinacija serijskim ubicama, srećom   , ostala!

Noć u samotnom oktobru - Roger Zalazny

Jevandjelje po Isusu Hristu - Jose Saramago


Prva mi je pomogla da se pronadjem a druga da razumem da nije sve onako kako mi se čini....

Quote from: "Ghoul"ti, naravno, ne želiš da čuješ šta mi je tvoja BIVŠA žena kazala o tebi i životu sa tobom, pa ću se ja suzdržati od tog citata.

mislio sam da neodreagujem na ovu više bljuvotinu nego provokaciju, al kad bi pametniji uvek popuštali, budale bi vladale svetom.
Elem, ja sam potpuno siguran da moja bivša žena ništa loše ne priča o meni, kao ni ja o njoj, a da svakako nije pala na to da se TEBI jada oko bilo čega.
Ghoule, sad je već potpuno jasno da si obnevideo od jada i da ne znaš šta ti je činiti u naplavu očaja koji te natapa u ovoj novonastaloj situaciji. Tvoj svet je urušen, razotkriven si celovito i samo je pitanje dana kada će te i najodanija služinčad prezreti.
Ne brini se; kada te od ambisa bude delio samo mm, ja ću biti tu da ti pomognem da se pomeriš još za toliko.

Quote from: "Boban"

Quote from: "Ghoul"ti, naravno, ne želiš da čuješ šta mi je tvoja BIVŠA žena kazala o tebi i životu sa tobom, pa ću se ja suzdržati od tog citata.

mislio sam da neodreagujem

rekosmo da ovaj lepi topik nećemo dopusti da boban kvari svojim kenjažama, pa zato na njemu nećemo pričati o mentalnom ugnjetavanju i psihičkom teroru kome podvrgava svoje žene i drugim stvarima koje nemaju veze sa lifechanging books.

možda na nekom drugom topiku, ali ne ovde.

Quote from: "Ghoul"moram da priznam da sam spisak koji sam naveo gradio prema vrlo uskom istrogom principu 'životopromenjujućih' – dakle, na stvari koje sam čitao, i koje su mi mnogo značilo u srcu mog formativnog perioda, između 18. i 23. godine.
zato među knjigama nema ništa što je čitano kasnije (tj. u prethodnih 10 godina), ili ranije.

Sa mnom to neće ići na taj način. Kao prvo, nikad nisam željela čitati "dečji" knjige, pa kad mi ne bi htjeli dati u knjižnice neku odraslu, posudila bi je preko keve. Ne sječam se da mi išta što sam pročitala između 18 i 23 promjenilo, promjene su se događali prije ili poslje. Inače, izgleda da sve što sam čitala, sam čitala u pogrešno vrijeme. Recimo, Mastera i Margaritu Bulgakova pročitala sam u osnovnoj škole (i smjesta sam se zaljubila u mačka Begemota), a LOTR, naprimer, sam pročitala tek nakon što sam rodila kćerku. U srednjoj školi sam pročitala Andromedovu maglicu Ivana Efremova i odlučila postati astronaut, ali - zaj***o mi je vestibularni aparat (to je nešto u uhu od čega ovisi imaš ili nemaš morsku bolest). A knjigu koja je utjecala najviše na moj sadašnji život (The Call of Cthulhu Lovecrafta) pročitala sam kao potpuno zrela osoba, a svejedno mi je promjenila.

Quote from: "Ghoul"rekosmo da ovaj lepi topik nećemo dopusti da boban kvari svojim kenjažama...

Svaki topik na kome se ti pojaviš, bespovratno je zagađen bolesnom izopačenošću najgore vrste.

E, stvarno ne znam kako će sledeće priznanje da utiče na profil ličnosti ali – prva knjiga koja me je istinski prodrmala u životu bio je Sandokan.
U prvom osnovne.
paralelno sa televizijskim serijalom.
Eto.  

Meni nije teško da se s tim saživim. Serija me je obaška ložila, Kabir Bedi mi je bio teška šmekerčina, a ona njegova cica, mmmmmm.... A i knjigu sam voleo, verovatno najpre zbog bogate opreme (veliki format, tvrde korice, obilno ilustrovano stillovima iz serije). Još uvek je imam.

Eh, ja sam gledala seriju ali nisam citala knjigu  

QuoteE, stvarno ne znam kako će sledeće priznanje da utiče na profil ličnosti ali – prva knjiga koja me je istinski prodrmala u životu bio je Sandokan.
U prvom osnovne.

Ne znam kako ce uticati na profil licnosti, ali sad te jake vise nece zvati ni "tetka"  

tja.
Mogu da zamislim koliko će brižnih matera sad da spali tu knjigu, e da im ćere ne bi završile ko Libeat.

Umesto da ih daju svojim ćerama.

Quote from: "libeat"tja.
Mogu da zamislim koliko će brižnih matera sad da spali tu knjigu, e da im ćere ne bi završile ko Libeat.

Libeat nije završila. Libeat je još.

A što se Ghoul i Boban stalno svađaju? Zar ne možemo svi da se složimo? (kao cigle)

Toga nema ni u crtićima.

Quote from: "Harvester"Zar ne možemo svi da se složimo? (kao cigle)

samo na to misliš!

(usput, to se zove polimorfna perverznost!)

ne znam da li je i koliko na nekoga uticala knjiga U POTRAZI ZA DRAKULOM, ali samo da izvestim ljude da je nedavno izašlo novo izdanje, DOPUNJENO NOVIM SAZNANJIMA, i u novom prevodu na srpski.
filmografija i bibliografija su takođe apdejtovani, pa bi svi koje vampiri zanimaju mogli bezbolno da izdvoje još 500 din. koliko s popustom košta ovo novo, fino opremljeno i lepo ilustrovano izdanjce.